logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: obrisano    786 пута прочитано    Датум: 21.08.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

tadic-boris.jpgPostoji li rezolucija 1244? Postoji. Je su li postojale, i druge raezolucije SB UN ranije, i postoje li danas? Postoje. Poštuju li se druge rezolucije SB UN. Poštuju. Eto, ona o okupacuiji Avganistana, i ona je na snazi, i niko je još ne osporava. Jedino se ne poštuju rezolucije SB kada je u pitanju područje “pokojne” SFRJ.
Tako dakle dok na mnogim mestima, i područjima u svetu nešto što je dogovoreno, i služi nečioj svrsi se strogo poštuje. Neka neko pokuša da lunokratima Vašingtona ili drugde kaže da ono što rade u Avganistanu je, a jsete mimo svake logike i pameti. Odmah će se pozvati na rezoluciju o Avganistanu. Normalno negde i ne postoje rezolucije ali se lunokrati pozivaju na zakon sile. Dobro svačija je sila za vreme, pa tako ni ova neće dugo još potrajati, a samo treba istrajati.

Toliko puta u toku dana čujem tu reč demokratija, prosto, i da postoji, i da je neko upražnjava do sada bi se izlizala, i bar bi ostala bez onoga početnog ”D”, a ostatak reči ima svoje značenje pa neka ga tumači kako kome drago. Ali ja ipak mislim da bi demokratiju trebalo zameniti sa emokratiom. Bilo bi mnogo bolje. Bar mnogi ne bih ni shvatili zašto je to tako sve.

Sedim pre neki dan sa gospodinom Wilijemom Spenserom rodom iz Mancestra. Svojevremeno je bio vođa nekih sindikata u ovom prtežno radničkom gradu. Ili kako se to u angloseksonskom svetu kaže to je grad plavih. Plavih zato što u njemu dominiraju prodiktivnost i radeništvo. Vidi se da je gospodin Spenser učen i načitan čovek. Odlično poznaje stvari daleko bolje od američkog Borisa, Đorđa II Buša. A bogami i mnogo bolje od nekih naših drmokrata recimo kao onoga imenjaka Borisa Jeljcina, ovoga Tadića što farba kosu kao Jozef, maršal – šloser. Dakle imenjak Jeljcinov a po boji kose šloser, nije ni čudo što mu se usladilo da politizira u ova vremena. Jer u neka druga vremena kupli bi mu Srbi prvo koze da čuva, da nauči kako se rukovodi. Jer ko nije koze čuvao taj se ni rukovođenju nije naučio. I sada ja tom Borisu ne bih smeo koze poveriti da mi čuva na farmi koju planiram da kupim na Finger jezerima. Jer su dava jezera preko 600 stopa doboka pa kada koze krenu da se kupaju strašilo bih me da se Boris ne utopi i da Srbija ostane bez tako ”važnog” mangupa.

I gospodin Spenser mi mnoge stvari ispriča, a znate politika može da bude mnogo opširna i dosdana. Pa zato ne želim da prenosim sve što gospodin Spenser mi ispriča. Ali jedno moram da prenesem. ”Znate gospodine Bojiću kaže meni Wili. Samo obratite pažnju na jedno. Kolko puta u toku dana čujete reč demokrtaija. Da je ima niko je ne bih ni pominjao. Sve je u ovom našem svetu fabrikovano i kozmetizirano. Tako da retko ko može da primeti pravu istinu o američkom političkom sistemu.” Hoćete da kažete da on nije demokratski nego sistem dvopartijske diktature. – Konstaovah ja. Da uprovao to. – Odgovori potvrdno sedi gospodin Spenser.

I dok s pravom prmijer Koštunica tvrdi da je NATO rešen da pravi neku svoju državu od Kosova, dotle se NATO opire toj tvrdnji i veli. Ma hajte Srbi nemojte biti glupi kao NATO. To nama ne pada napemet. Demanti na sve strane. Pa kada nije tako poručuje premijer Koštunica hajde onda vi NATO_ovce da ispoštujete rezoluciju 1244 jer kako, i ja kao, prmijer Srbije, sam obavezan da je poštujem, tako ste i vi. A u toj rezopluciji kratko i jasno stoji da je Kosovo suvereni deo Srbije, i da još pre osm godina su jedinice snaga beybedenosti Srbije su bile dužne da dođu i da omeđe ono što ste vi ilegalno okupirali. Zaista ilegalno jer dokle god jedinice Srbije ne uđu na tu teritoriju i dokle se god NATO tome suprotstavlja dotle je prisustvo NATO_ovaca ilegalno tamo. Jer za boga granica Srbije je ne u Preševu nego na Prokletijama, pa tamo bi trebalo da sede nejeni graničari i carinici. Ni za živu glavu poručuju vojni šefovi NATO-ovaca. Dakle tako kažu oni koji ”ne prave” od Kosova soju državu. Pa još i da im poverujemo u njihovu priču da oni i zaista ne prave svoju državu. Ali se sada pitamo kako bih se oni i zaista suprotstvaili srpskoj vojsci kada bi ova krenula nazad da nad svojom suverenom teritoriom vaspostavi suverenit svoje zemlje. Silom. Kako bi drugačije. A NATO-ovce tvrde da su na KiM u mirovnoj vele misiji. Pa šta će im onda sila ako su u mirovnoj misiji? Koji se to do sada mir silom branio.

Posle ovoga čina očigledno je da na Kosovu NATO ne pravi samo svoju državu nego čak sprovodi vojnu diktaturu. Jer za boga kako bi se drugačije i mogla protumačiti akcija ove vojne manguparije nego jedna vojna hunta koja je došla da svoje vaši istresa nad Srbiom. Kosovo nije pod upravom NATO-ovaca, niti NATO_ovce imaju regulativne norme za to područje. To je područje pod uparvom UN i jedini dokument koji reguliše status Kosova je baš upravo rezplucija 1244. Drugim rečima ustav po kome se svi koji su u igri oko Kosova moraju pridržavati. Zato, – to što sada NATO radi na Kosovu nije ništa drugo nego uzurpacija ustava, od strane vojne komande koja ustav ne poštuje. U pravnom rečniku to i zaista jeste vojna hunta.

Svima je ovo jasno osim Borisu mlađem i njegovim pratiljama. Jer se Boris, verovatno kada farba kosu kao Šloser a ponaša kao Boris stariji sprema za Mis Univerzalnosti Izopačene Istrajnosti. Izopačene zato što samo neko ko je po intelektu isti kao Dorđe II onaj teksaški Buš. Naravno Teksas je obrastao u ševarje pa ni predsednici koji od tuda dolaze ne mogu biti ništa drugo nego Buševi. A Boris mlađi je svojevremeno pisao tom Đorđu, da, sa bolničke postelje je on pisao, verovatno se čovek bio uplašio da će umreti pa mu pisao oproštajno pismo. U tom pismu je Boris mlađi pominjao nekakvu demokratiju za koju se veli samo njih dvoica bore. O kavoj je demokratiji reč da se i videti. A Boris Mlađi mora da istrje da demokratiju po svojoj zamnisli sprovede u delo. Naravno zajedno sa Đokom iz Teksasa.

Boris Tadic sa Patrijarhom PavlomI zato se niko ne nađe da premijeru Koštiunici protivureči bolje nego ovi Borisovi proustaški drmokrati. Odmah su zakoračili u oštru kritiku i upozorenja da ako se neko u Srbiji bori za legitimna prava to vele oni nije dobro, jer je to slično sa Miloševićem. Upravo ništa nije slično sa Miloševićem. Milošević je postupao kada su u pitanju siptarski balisti bili na Kosovu digli bunu mnogo umerenije nego kada je Pjer Eliot Trudo razbuacao bandu kvebeskih balista s početka sedamdesetih. Razlika je u tome što se tda nisu usudili lunokrati iz Vašingtona da intervenišu protiv Trudoa. Koga inače nisu mnogo obožavali. Da li se neko upita zašto. Odgovor je jednostavan. Tada u Kandi nije bio ograničeni Boris da pomogne Đorđu drugom da sprovedu ”ispravnu” demokratiju u ovoj zemlji. Uglavnom izdajničku politiku. Avaj samo Boris malđi i Đorđe drugi ”znaju” šta je ”ispravna” demokrtaija. Oni za savetnike naravno imaju Mongamerija. A Montgameri verovatno nije nacionalista, nego šovinista pa on bolje zna šta je demokratija od srpskih radikala.

Nije valjao Milošević u to niko ne sumnja. Ali šta da kažemo za Borisa koji farba kosu ? Dobro je to što ga voli Đoka iz Teksasa. Oni će zajedno unaprediti Ameriku koja je dužna komunističkoj Kini i kosu s glave. Za Srbe nije važno. Oni njih i onako ne vole.

Janko Bojić

____________

Ima onih kojima se drugačije na njihove postupke ne može odgovoriti nego sarkazmom i ismevanjem. Nema gore nesreće nego kada je neko željan vlasti a da bih se nje dokopao se koristi kokavičkim i izdajničkim metodama. DS koja se nije definisala čija je ona stranka možda i Idi Aminova , ne mari da koristi bilo kakva sredstava da se održi na vlasti. Premijer Koštunica je svakako u pravu kada insistira da se rezolucija 1244 mora ispoštovati. Oni kojei se toj rezoluciji protive što se Srpskog političkog establišmenta tiče su ništa drugo do nacionalni neprijatelji i izdajnici. A oni izvan Srbije one okupatorske horde koje su se zaklonile iza tobožnje mirovne misije na Kosovu su ništa drugo nego međunarodni kriminalni modelitet. Ili kako se to prvnim rečniko zove, krimonalno preduzeće.




9 коментара у вези “NATO osporava Rezoluciju 1244 UN a Drmokrati (DS) ucenjuju”
  1. Zalosno je citati tekst, koji ima velike sanse da pogodi u centar teme i izlozi sustinu nekog problema, ali na kraju biva u potpunosti unisten licnom perspektivom i nemogucnoscu njegovog autora da se distancira od svojih emocija. Ceo tekst, iako u jednom svom delu precizno ukazuje na problem postovanja/nepostovanja legalnih rezolucija, na kraju se sveo na obicno srbovanje i eksplicitno ispoljavanje mrznje prema jednom od aktuelnih srpskih politicara. Da ne pominjemo i sve one primitivne, palanacke i nadasve nepristojne epitete, koje je autor teksta dodelio doticnom politicaru. Mi koji zivimo u Srbiji, navikli smo na taj jezik mrznje, populizma, radikalizma, sovinizma, ksenofobije… To, naravno, ne znaci da sa takvim manirima moramo i da se pomirimo. Nazalost, vidim da i nasi sunarodnici u belom svetu, nisu imuni na tako jednostavne i crno-bele predstave politike u Srbiji. Nazvati nekoga izdajnikom, pridodati tome par prostih recenica proizaslih iz kvazipsiholoske analize, trebalo bi resiti sve nase politicke probleme. Na zalost, ili na srecu, nece. Na osnovu svega sto smo preziveli u skorijoj istoriji, trebalo je da smo vec naucili kako se politika mora voditi. Busanje u grudi, etiketiranje ljudi, durenje i teranje inata, nije nam donelo ama bas nista dobro. Iz teksta se moze eksplicitno uociti da je gospodin Bojic pristalica bas takvog pristupa politici. Nije onda ni cudno sto se poistovetio sa gospodinom Kostunicom, ciju politiku upravo tako mozemo opisati. Mozemo je opisati i na jos jedan nacin: Znam sta necu, ali nemam pojma sta hocu. Gospodin Bojic ce sigurno reci da je tu stvar jednostavna – hocu da se postuje rezolucija. Mogu se sasvim sloziti sa njim da bi to bila najbolja i najpostenija solucija. Ali, sta cemo raditi u situaciji kada stvari nisu tako jednostavne i kada se niko osim vas ne obazire na taj pravni akt. Hocemo li plakati nad nepravdom, duriti se i vredjati sve oko sebe, bez izgleda da na taj nacin ista promenimo, vec naprotiv sa velikom sansom da nanesemo sebi velike posledice? Ili je mozda pametno pokusati snaci se u toj situaciji, traziti kompromis, imati ideje za resenje problema, pa makar to znacilo i, u nasem narodu tako nepopularnu, komunikaciju sa drugim stranama. Verovatno je moj pogled na politiku i politicara nepomirljivo razlicit od aspekta gospodina Bojica. Ja od politicara zahtevam da bude kooperativan, da bude ulizica ako je to potrebno, da ima cilj pred sobom bez obzira na sredstva, da radi sve sto treba kako bi ocuvao “nacionalni interes”. Za mene, nacionalni interes ne predstavlja sukob sa svima, vec pronalazenje resenja u svakoj situaciji. Ukratko, politicar mora raditi sve ono sto kao pojedinac ne bi radio, ili sto ni jedan pojedinac ne bi radio, a sve u cilju zastite dostojanstva svakog od nas. Zbog toga mislim da politicara kao pojedinca i politicara kao instituciju, nikako ne treba mesati. Takodje, zbog toga smatram da analizu politickih potupaka ne treba zasnivati na licnim kvalitetima/manama pojedinca, vec u kontekstu vizije i dobrobiti za zemlju. U ovom komplikovanom trenutku, ne nazirem takvu viziju i cilj u politickom liku gospodina Kostunice. Nastavlja se jedan milosevicevski politicki pravac – kukanje zbog nepravde, sirenje mrznje i beznadezna rigidnost.

  2. POPRAVLJENI TEKST ODGOVORA BILJANI

    Odgovor Biljani,

    Uvazam i cenim svako misljenje pa taman ono odstuplao i od svake normalne logike. Moram da priznam da i neće bas tako ‘’lako’’ biti da se odgovori jednoj osobi koja prihvata da se političar zna uvlačiti kada treba.
    Ne znam samo kome i u šta da se uvlači. Inače takav pristup politici se u svetu parlamentarnih sloboda naziva jednostavnim rečnikom, što se zove političko prostituisanje. Ja takav pristup politici nikada nisam podržavao.

    U svom tekstu nigde nisam upotrebio rečnik koji izlazi izvan okvira parlamentarnih debata i duskusija. Ne bar u anglosaksonskom svetu. Politika poznaje samo jedno pravilo. Sa gospodom, budi gsboda, a sa onima drugima prilagodi se njhovom nivou, i ne poštedi ih ničim. Ja pre svega nisam političar već manje ili više politički analitičar. A od škole političke prihvatam kurs i rečnik Vinstona Čerčila i Pjera Eliota Trudoa. Pjera nikada nisam smatrao svojim istomišljenikom političkim ali sam cenio njegovu izuzetnu načinanost i obrazovanost, što je retkost u svetu zapadnih političkih krugova.

    Dok su se neki u sada već upokojenoj Jugoslaviji kleli mrtvom vođi da sa njegovoga puta ne skrenu iako je taj put vodio u groblje, i nisu smeli da zapevaju i posle onoga dana kada su vođu prežalili, ja sam video da u takvoj sredini nema spasa slobodi uma, pa sam se eto samo i upravo zbog toga u ono doba našao u Kanadi.
    Dok su takvi nastavili i dalje da se zaklinju u mrtvog im vođu, dotle sam ja učestvovao u različitim izbornim kampanjama, i političkim debatama u kojima nje bilo ni štednje a ponekad, u zavisnosti od slučaja ni rešpekta. Pogotovu ako je politički protivnik glup, i zastupa glupe ideje. Toj i takvoj školi pripadam, pa mi je žao što me Biljana samo ne znam koja ne može razumeti.
    Uvažena gospođo ili gospođice! Ne znam šta ste. Vinston Čerčil svo vreme rata naziva Hitlera manijakom, a Nemce malignim Hunima. Danas su se ti isti maligni Huni povampirili, i težište im je da Srbiju smanje i skrte prema zamisli Adolfa Hitlera, i Jozefa Šlosera, onoga što su ga zvali Tito. Kažu da je svirao klavir, pa Vi ako to Vama odgovara možete ga zvati pijanista. Obojica, i Adolf, i Jozef su bili austrijski kaplari. A obojici su neki politički šlepetari oni koji podržavaju političku prostituciju, su im udelili maršalske titule, iako od vojnih škola nisu imali niša više do kaplarskih kurseva. E pa sda ja ne mogu da se pomirim lako i da prihvatim da od Srbije se stvara držva u granicama koje su zamislili kursisti.

    Jednom u parlamentu u Britaniji izvesni poslanik Pilar po imenu, kaže Čerčilu da je Buldog. Ustane Čerčil da mu odgovori pa mu kaže. A vi gospodine Pilar bi trebali da znate šta buldog čini kada naiđe pored Pilara i podigne nogu. Arogancija i drskost su nekada veličine u političkom životu. Sarkazam i humor su začini u političkom jelovniku.

    Svojevremeno u Knadskom Jevrejskom Kongresu sam imao proiliku da čak upznam oca od Borisa Tadića, za koga se Vama čini da sam ga izvređao. I da jesam pa šta. Boris je javna ličnost. Pogledajte nekada kako Džon Leno ismejava američki politički etablišment. Eto na primer kada je Đorđe II Buš bio u Albaniji, (prvi državnik u svetu iza Musolinija koji je tu zemlju posetio), pita Džon auditorium: Da li znate gde je Albanija. Niko pojma nema. A Džon će njima: Ne brinite to ni Buš ne zna. I siguran sam da ne zna jer kolika je gluperda za onaj ukradeni sat on ne zna da je to krađa nego priča okolo da ga je poklonio. Ne brinite. Ima goreg od toga. Iako je u seksu verovatno sve dozvoljeno pa i oralni metod, posle serije dobrih užitaka, Bul Klinton tvrdi da sa Monikom nije imao seksualne, nego veli nepravilne odnose. Izlišno je ovde govoriti o kavim se budalama radi kada su u pitanju Američki predsednici u poslednje vreme. A da ne govorim o kavim se lažovima radi. I eto draga Biljana, zbog lažiju Čerčil je Hitlera nazivao da je manijak. A Vi meni osporavate što lažove kakvi su Buš i Klinton nazivam blago glupacima. Imate Vi prvo, nisam rekao da su manijaci.

    E sada Vi preporučujete da se takvima treba uvlačiti. A ja Vam kažem da sa takvima ne treba posla imati. I da ih uvek treba držati na odstojanju.
    No samo za trenutak da se vratimo Borisu Tadiću i njegovim drmokratama. Nisam mu kriv što ga njegov otac nije vaspitao da se rodoljubivo i otmeno zna ponašati, već kako rekoste uvlačiti. Deca se drugačije vaspitavaju a odrasli ismevajem i kritikom. Da su neka druga vremena ja Vam tvrdim da ni Boris mlađi kao i onaj Jeljcin stariji ne bi ni koze na Pešteru čuvali, a eto oni su trgovali sa Bulom Klintonom preko Peštera. I što upita svojevremeno Lojd Džordž, u vreme izbijanja prvog svetskog rata, predstavnike gornjeg doma britanskog parlamenta: ‘’Da li ste pročitali Kajzerov govor? Ako niste molio bih Vas što pre da to učinite.’’ Kaže on baš tako. Tako i ja Vas da upitam. Da li ste kojim slučajem pročitali ono pismo što je Boris mlađi piso Đorđu II amerićkom. Ako niste zamolio bih Vas da ga što pre pročitate, da bi ste mogli da razumete o čemu govorim. I opet da ponovim da su neka druga vremena kada je svetom vladala logika, niti bi Đorđe II niti pak ovaj Boris Junior, a vala niti onaj Senior iz Rusije, bi mogli da budu vladari. Ne u neka druga vremena njima ne bi dali da budu čuvari, koza. A još uz sve ovo da Vam preporučim da potražite dopis Nebojše Malića u vezi tog pisma od Juniora, Đorđu II.
    Na kraju ja sam u lepote i slavnu prošlost svoga naroda prosto zaljubljen. I zato ću uvek ne samo ismevati one koji su se uklopili u kolotečinu sile pa se rekoste uvlače. Uvlakače mrzim i prezirem i smatram ih najobičnijim prostitutkama političkim. Problem je u tome što prava prostitutka za svoje usluge dobije bakšiš. A političke prostitutke prljave poslove besplatno, odrađuju za druge. Izdajnike još gor ne podnosim. A ono što meni kačite da sam kao neki šovinista to ostavitze za neku drugu podesniju osobu. Nikada šovinista nisam bio niti ću to biti. Ali kako rekoh ne prihvatam i ne priznajem izdajnike i izdajstva. Borisa Juniora nisu birali Srbi nego su ga neki drugi postavili i nametnuli isto kao i Noriegu što su nametnuli u Panami. Pa su onda da bi Noriegu dokopali i doveli u Ameriku da mu tobože sude pobili preko 20 hiljda ljudi. Tako se jednog dana može dogoditi i u Beogradu, kada dođu po Juniore. Da, tu se može mnogo reći i za Pinoćea i on se vidite kao Noriga i Junior mnogo uvlačio. Na kraju su mu hteli doći glave.

    Loše su uvek prolazili, uvlakači i izdajnici. Ako ih niko drugi nikada ne osudi onda im sudi najteži sud, to je onaj istorijski.

    U ostalom da bi ste bilo šta drga Gospođo ili Gospođice mogli da razumete o meni pokušajte da pročitate moje druge analize i dopise. Potrudite se da pronađete dve moje poslednje analize. Jednu koju sam uputio u pismu britanskom ambasadoru Vordsvortu, pod naslovom ‘’Svaka Pojava Ima Svoj Uzrok’’ a drugu ‘’Videćete.’’ U te dve analize koje su publikovane baš upravo na ovom portalu, moćićete da izvedete mnogo zaključaka. Narvno ako niste ideolški zaslepleni, i izdajnički potkupljeni.
    U ostalom juče u jednom komentaru za ‘’Politiku’’ napisah. Kukavice su se uplašile i prodale sebe zbog 78 dana varavarskog bombardovanja. Britanija je izdržala tri godine bombardovanja nišata manjeg inteziteta, pa je Čerčil svo vreme govorio: Mi se nikada ne predajemo! Da tako je govorio jedan hrabar i od plemićke krvi gospodin. On se nije ni uvlačio ni podvlačio. Tako su postupali i naši slavni pretci. Samo iz novije istorije da vas podsetim, nisu hteli da se predaju i kapitoliraju nego su se uputili put Krfa da spasu i očuvaju. Ili kada su maligni Huni okupirali Beograd 1941. našao se jedan iz onoga doba koji se vratio sa Krfa pa im poruči: Ne priznajem kapitulaciju! Tako ni ja ne priznajem okupaciju Kosova, ne priznajem to što je Crna Gora po prvi putu u svojoj istoriji nesrpska država. Ne priznajem AVNOJ_evsko nametanje rešenja Srbiji. Ne prihvatam i ne prznajem flgrantno gaženje, i bacanje pod noge, i krivotvornje istorije moga naroda. Vordsvortu sam rekao. Da je to uvreda teška, nanesena nama Srbima.

    A kukavice i Juniori, nisu u stanju da objasne i pojasne današnjoj neonacističkoj i neokomunističkoj koaliciji iz Vašingtona, Londona i Berlina da se sa svačim mogu igrati i poigravati ali ne sa nečiom istoriom, pogotovu zato što je ta istorija čista i svetla. Ne oni su postali uvlakači pa su se sa manijacima udružili protiv čitavog srpskog etniciteta. Uvažavaju njihove laži i demonsku propagndu.

    Gledajući danas u takve izrode, meni se čini da je Vuik Branković bio rodoljub u odnosu na njih!

  3. Док сам јутрос писао коментар изоставио сам де се осврнем на још једну луцидност, које се Биљана дотакла. Рече да се Коштуница ригорзно држи међународног закона.

    Сваки онај ко се мало разуме у правосуђе и постулате на којима почива превна наука зна врло добро да се закон док је закон мора поштовати. Толико сам се пута на суду овде у Канади држао строго и ригорозно закона. И никада нисам био укорен од стране судскога већа. Напротив, био сам укорен онда када сам покушао да тумачим законодавство како је то Јозеф Шлосер говорио, да се закона не треба држати ко слепац плота. Другим речима либерално. Управо у томе и јесте предност првног поретка. Да се цивилизацијске норме бране на принципу законодавства. За јадног слепца, кога је Јозеф подценио, плот је једини ослонац да стигне до циља. За цивилизовано, културног и у домену образованог самодисциплинованог човека закон је средство помоћу кога брани свој положај. Тамо где закона нема, влада џунгла.

  4. ” Miloica, Miloica, upomoc!!! Citam ovde jedan komentar koji je pun prosto prosirenih recenica ukrasenih nerazumljivim recima, etiketama i zamenama teza. Zavrnu mi taj komenrar mozak, puce glava, nista ne razumem. Miloica, brate gedzula, a sta znaci kad gospa’ Bilja kaze: Gosn’ Kostunica se zalaze za ligorozno postovanje zakona?”

    ”Radoica, to mu dodje k’o da gosn’ Kostunica veruje da se zakona treba pridzavati kao pijan plota.”

    “A boga ti Miloica, a zasto to ne valja? Da li istina i zakon imaju samo jedno lice ili su prosto prosireni, pa imaju vise lica”, pitam ga ja?

    “Radoica, ovi novi Srpski demonkrati su se vaspitavali kod druga Jozefa Slosera, a Jozef Sloser je po dolasku na vlast poriucio drugarski sudijama da se zakona ne treba drzati k’o pijan plota. Eto ti Miloica, zato to ne valja. Naucila deca da onaj ko je na vlasti tumaci zakon, pa kako se menja vlast tako se menja i tumacenje. Al’ ni je to najgore, moj Miloica, nego i ovi demonkrati sa Divljeg zapada pobrljavili, pa i oni porucuju da se zakona ne treba pridrzavati k’o pijan plota, narocito kada je u pitanju srpska imovina i crkve na Kosmetu.”

    “Joj, moj Miloica, pa to znaci da smo ga Naje…. skroz na skroz.”.

    “Ma, nismo Radoica, imamo mi Trojanskog konja za trku na tom hipodromu. Gosn’ Tadic zna kako se “kompromisom” sprecava novo bombardovanje, poklanja srpska imovina Albancima, a nevinost Amerikancima. Kazes Amerikancima: Si sefe, sve kako ti kazes. Oni njemu susnu par suski u dzep, da mu se nadje za bioskop, da gleda filmove iz Olivuda na temu: K’o capi capi, a narodu kom obojci, kom opanci. Gosn’ Tadic ce posle toga objasniti nama gedzulama sta se desilo.”

    ”Gedzule moje, neuke gedzule moje, dos’o novi zakon na snagu: Veoma smo pocastvovani. On vazi samo za nas Srbe. Novi zakon ze zove: ko capi capi. Boje je da se presamitim, nego da nas ponovo bombraduju za kaznu sto ligorozno tumacimo zakon. Gosn’ Kostunicu ce mo poslati u Hag. Kriminalac, oce ta tuzi naseg dobrotvora NATU. U Hag, u Hag, s njim u lepi Hag, tamo gde se zakona ne pridzavaju, ni pod razno, a kamoli kao pijani plota, pa cemo da vidimo cija, mu majka, crnu vunu prede: Amerikanska ili Srbijanska?”

  5. Cenjeni gospodine Bojicu,
    Nisam zelela da Vam odgovaram na tekst koji je usledio posle mog komentara. Vecina stvari koje ste napisali prilicno prevazilazi granicu dobrog ukusa. Ipak, posto ste bili jako uporni i poslali mi linkove za svoje tekstove, a uz to mi sugerisali da ih podelim prijateljima, jos jednom cu Vam odgovoriti. Zamolicu Vas i da izostavite licnu promociju. Ipak je previse.
    Ne postoji nacin da se dvoje ljudi sa potpuno suprotnim pogledima na svet, ikada sloze oko ovako krupnih stvari. Isti problem gledamo drugacijim ocima i iz potpuno razlicite perspektive, neko iz zemlje, a neko iz inostranstva. U politickoj demagogiji na ovim prostorima, intenzivan je manir izvlacenja reci i recenica iz konteksta. Takodje, neke radikalske i SPS fraze su postale deo svakodnevnog jezika mrznje. Nazalost, tome niste ni Vi odoleli. Nalepili ste mi etiketu izdajnika i stranog placenika. Ja bih Vam savetovala da nadjete snage i oduprete se koriscenju tih epiteta – suvise su izlizani od upotrebe i ne mogu fascinirati vise ni radikale. Nisam izdajnik, niti strani placenik. Zivim u Srbiji, bavim se naukom i primam platu iz budzeta R. Srbije. Druga primanja nemam. Imam prilike da putujem, a takodje i velike mogucnosti da se svojom naukom bavim u inostranstvu. Ja sam ipak odabrala da ostanem u Srbiji. To je moja zemlja, tu zivi moja porodica i moji prijatelji. Drugim recima, tu se nalazi sve sto najvise volim. Da li biste me nazvali patriotom? Koliko sam do sada upoznata sa Vasim stavovima, iskreno sumnjam. Ako ne mrzim druge i zazirem od teorija zavere, onda, po Vama, sigurno ne mogu biti patriota, vec samo izdajnik. Takav stav je tuzna realnost u Srbiji (bar kod 30% SRS i nekoliko sitnih procenata DSS glasaca).
    Kao osoba koja se bavi naukom, a samim tim po prirodi stvari naturalista sa filozofskog aspekta, ne mogu deliti Vase odusevljenje romansiranom i poetizovanom istorijom Srbije. Verujem da su za Vas vojnici vraceni u Srbiju u kovcezima veliki heroji. Za mene, oni su tuzno i nepovratno unesreceni mladici, mladi zivoti koji su zauvek izgubljeni. Apsolutno ne sporim da su ratovi nesto sto se cesto ne moze izbeci. Sa aspekta rezultata ratova u bivsoj SFRJ mogu samo reci da se nisu smeli desiti. Moj stav je da uvek treba sve uciniti da do toga ne dodje. U danasnjem svetu, ratovi se moraju voditi diplomatijom, a ne oruzjem. Diplomatija podrazumeva mudrost i racionalnost, a ne rigidnost i zanesenost epovima.
    Dolazimo do jos jedne stvari koju ste vrlo maliciozno izvukli iz konteksta. Ja ne mislim da je ulizivanje pozeljna i najbolja osobina politicara. Tu rec sam upotrebila u jednoj polurecenici da bih naglasila kako mi nije preterano vazno na koji ce nacin politicar odbraniti nacionalni interes. Vazno je da ga odbrani. Naravno, i tu se beskrajno razlikujemo. Za mene nacionalni interes ne podrazumeva negovanje imaginarno romansiranog srpskog bica, vec opstanak i kvalitetan svakodnevni zivot svakog pojedinca, uz negovanje nacionalne kulture i razlicitosti koja nas krasi. Dakle, talenat diplomatije podrazumeva razlicite sposobnosti politicara, sto svakako nije rigidnost i iracionalnost.
    Secam se pisma Busu, koje tako rado pominjete. Nije mi se dopalo i mislim da je bilo nepotrebno. Sa druge strane, izvinjenje drugim narodima za zrtve koje su na nasoj dusi, smatram predivnim gestom koji me je ucinio ponosnom. I naravno, ocekujem da druge strane ucine isto. Svesna sam da ce Vas ova moja izjava obradovati, jer ce Vam pruziti materijal za nova i nova pisma. Takodje, verovatno necete odoleti da mi jos jednom prilepite etiketu izdajnika. Na Vasu veliku zalost, ja nisam izdajnik. Ja volim ovu zemlju i njene stanovnike i ne zelim nas sve nazivaju zlocincima zbog nekolicine krvozednih poremecenih umova sa puskama, koji zaista jesu vrsili zlocine. Budite uvereni da u Srbiji postoji mnogo postenih i skromnih ljudi koji misle isto kao ja. Jesu li svi izdajnici i strani placenici? Ja nisam politicki aktivna, niti sam clan neke NVO, pa Vam sve ovo mogu govoriti iz perspektive obicnog gradjanina ove drzave.
    Mogla bih jos dosta pisati na ove teme, ali mislim da nema svrhe. Mogla bih pomenuti jos neke optuzbe koje ste mi uputili, ili “citiranja” mojih reci koje nisam, niti bih ikada napisala. Rec “legalista” ili fraze tipa “drzi se zakona kao pijan plota” nisu nesto sto bih ikada upotrebila. Takodje, previse su izlizane.
    Dragi gospodine Bojicu, Necu vise odgovarati na Vase tekstove. Zaista su prozaicni i banalni, da ne pominjem da su prepuni opstih mesta u radikalskom stilu. I ne morate mi slati Vase tekstove, ili tesktove koji Vam se dopadaju, niti mi ih morate prevoditi sa engleskog jezika (znam ga veoma dobro). Nema za to potrebe, isto kao sto ovo dopisivanje nema nikakvu svrhu. Oboje smo odrasli ljudi sa potpuno izgradjenim pogledima na svet.
    Zelim Vam sve najbolje.
    Biljana

  6. U vezi Biljaninog pisanja.

    Verovatno imate i prezime, i sto jedan gospodin nedavno napisa mislim za “Glas Javnosti” da samo oni koji nisu u stanju da na ono sto javno objavljuju i svojim imenom i prezimenom potvrde, onda nisu ni u stanju da overe svoje izjave niti pak imaju sigurnosti u sebi da im izjave imaju bilo kakvu vaznost i vrednostojnost. Jer ako Biljana nema prezimena onda obna moze da bude i Azula, i Fatima, ili sta ti ja znam sve. Ne pisem da bih odgovorio ovakvima. Vec radi javnosti da bih sa se odbranio kleveta koje doticna osoba seje okolo. Prvo ja nisam clan ni jedne stranke u Srbiji, a sto je najinteresantnije najmanje poznajem rad i platformu radikalne stranke. Koliku je laz ova osoba pokusala da podmetne a za sebe tvrdi da nije izdajnik je cinjenica da zajedno nad svim “S” partijama koje uglavnom kusaju sa stranih jasala, radikali i DSS nose apsolutnu vecinu. To sto premijer Kostunica vestim manevrima zbog okolnosti odrazava kolaiciju uglavnom sa izadjnickim strankama a to se mnogo izgleda bolje vidi sa druge strane okeana nego iz same Srbije, je proisteklo iz nuznosti a ne iz prakticnosti i potrebe. Mozda bi ovde trebalo staviti tacku pa ne ici dalje. Ali da samo saopstim da i ja mnogo vise komunicirama sa mnogim poslovnim ljudima, boze oni se ne bave naukom nego prakticnim licnostima, pa se izgleda mnogo vise moze nauciti od iskustva i prakse nego od nauke. Ostaje mi nejsano koju li nauku osoba koja ne ume da razdvoji pojmove muci. Jer mi cak i Muslimani iz Bosne tvrde ovako. U ovom ratu su svi radili zlocine, ali Srpska strana najmanje. To je susta istina. A posto je to tako onda zbog cega je Boris mladji pojurio da se prvi izvinjava?

    Jedni slucaj koji je pred Haskom tamnicom kvalifikovan i dokazan kao ratni kriminal je slucaj nekog divljaka iz HVO, koji je u predelu Jablanice zive zapalio neke muslimanske familij. U iscitavanju presude sudija May je izmedju ostalog prokomentarisao. Ovo je zlocin koji nisam u svojoj praksi nikada presudjivao. I definitno taj ce zlocin u analima ovoga suda ostati kao najveci ikada. Osatalo oko cega se Haska tamnica zabavlja, za skupe novce je samo jedna proforma a, o onome, o cemu sudi i presudjuje su eksesi koji se u ratovima neminovno dogadjaju. Izuzev moram da napomenem ovde da su oni koji su u naselja uvlacili oruzje i od tuda provocirali legitimne i legalne bezbedosne snage, drugim recima otvarali oruzanu vatru na te snage prekrsioci clana 27 Haske konvencije iz 1906 godine.Koja glasi: “Posebna se paznjamora oratiti prilikom bombardovanja, civilnih objekata, naselja, bolnica i skola ukoliko ovi objekti nisu upotreljeni nepravino.” Oni koji su iz naselja i drugih civilnih objekata pucali na vojne frrmacije takvi i defakto podlezu zakonskim sankcijama. Odnosno zakonskim recnikom takvi su ratni kriminalci. Ratni kriminalci i ratni zlocinci nisu u potpunosti jedno te isto. I na to se i te kako u istupanjima mora voditi racuna. Jedan od najvecih ratnih zlocinaca u ratu u SFRJ bio je nbeki despot Glavas u osjeckoj oblasti. A iza njeaga je ovaj sto je zive ljude palio u podrucju Jablanice. Niko o upotrebi civilnih objekata u vojne svrhe danas i ne govori, pa bi osobi koja zivi od nauke, ne znam samo koje kada tako podcenjuje pravnu nauku, hteo da stavim do znanja. Niko o ovim krsenjima medjunarodnog prava i ne sme da pomene, posto su pocinioci ovga kriminaliteata dobijali instrukcije iz Vasingtona i Berlina. Takvim kriminalcima na zalost suda nema. I neca ga ni biti.

    Kada neko pominje mladice koji su stradali u ovom ratu, sa moje strane neka je vecna slva takvima, poginuli su braneci svoja ognjista, svoje majke i sestre od podivljalih neonacistickih hordi.

    Ali kada se tako brinu i dele savete kako se sve moze diplomatski zavrsiti, zasto se onda ne obrate ovome Djordju II imperatoru iz Vasingtona i ne obajsne mu da se u Iraku i drugim zaristima sveta koje je ova zedokrvna imperija izazvala, koja na kraju je najodgovornija za rat u pokojnoj SFRJ, pa imperatorima ne objasni da oni mladici koji su lukavom i pokvarenom propagandm zavedeni i idu te ginu za sacicu dolara,za njihov interes, jer im imperija nije u stanju da obezbedi koru hleba da zarade, pa pored te sacice dolara oni nesrecnioci krenu da se i nahrane na vojnickom kazanu, da bi posle toga sve to platili svojom nepromisljenom glavom. Zasto ovi, i ovakvi ravnatelji, ne krenu u jednu misiju kod imperatora, i ne objasne mu da ti mladici, za razliku od ovih srpskih maldica koji izgibose braneci svoj prag, gube svoje zivote ne ya svoje ve’ ya interese kako rekoh imperatora. Uh sto volim “”emotivne”" koji podrazavaju tudje osvajacke ratove a mrze srpski romantizam, koji se zasniva na odbrani procevlja.

    Rat protiv Iraka je zapocet na laznoj osnovi i pod izgovorom da je Sadam vec gotov bio da napravi atomsku bombu. I da je bio u toj fazi, po cemu to ratno huskacka imperija ima pravo da ima ona to varvarsko oruzje, a drugima, koje tezi da eksploatise stavlja zabranu da ga proizvedu. Ne znam kako ovim to naucnicima izgleda ali ja eto jedan prost poslovan covek, sam znao da imperija laze, i da su lazni satelitski snimci koje je pokazivao Kolin Paol u SB bili cista laz i izmisljotina.

    Da li naucnici znaju da je Amerika jedina zemlja na svetu gde za ministra vojnog dovode prisipetlje, a za ministra spolnih poslova pstavljau generale??? Ili pak da je to jedina zemlja u svetu gde ludacima prodaju pusku na legalan nacin, pa kada ludak ubije pedeset, a 1984, to je bio period moga zivota kada sam se i ja bavio naukom i radio u jednom institutu u Finiksu, Arizona, za malo sto i ja ne bih zrtva jedne takve ludorije. Odnosno za momenat me je nesta sprecilo da ne odem u onaj McDonald da kupim kafu, posto sam nesto bio pospan. U delicu sekunde sam se predomislio i otisao u hotel. Kada sam pogledao vesti, kasnije sam shvatio da sam pre pola sata bio bas na tom mestu i razmisljao da udjem u nutra, kada je upao jedan ludak i iz automata usmrtio sve sto se zivo micalo tamo. Kasnije su ustanovili da je taj bio ludak. Hocu da kazem da je Amerika jedina zemlja gde ludaku prodaju oruzje, pa tek kada ovaj pobije na desetine oni ustanove da ludak nije sposban da rukuje oruzjem. kazu da je to u Americi dozvoljeno jer je deo demokratije. Cudnu neku demokratiju ima Amerika. Ne bi moza bilo lose da ustane Napoleon i da uz njegovu diktaturu zavede red i vaspostavi civilizacijske norme u ovoj divljini. Drugacije izgleda da se drmokrati ne mogu da dogovore sta je ludost, a sta normalno stanje. Oh za naucnicu to bi mozda bio americki romantizam koji je zato sto je americki bolji od srpskog.

    Ne razumem naucnike, oni imaju neke svoje poglede pa umesto realnosti usvajaju fikcije kao istine. Divlanje americkog nacional sovinizma koje se zbog politicke korektnosti, a to su komunisti nazivali moralno politickom podobnosti, ublazeno u javnosti zovu neokoni. Zbog “demokratije” cak ne smeju da im kazu i ono neokonzerativci. Pa zato mnogi i neznaju sta to neokon znaci, pa me jedan Pollak nedavno upita da se to kojim slucajem ne odnosi na konje. Verujte mi ja sam mislio da Poljak parvi humor od budala, kad ispade da je covek i stvarno tako mislio.

    Da Biljana ni ja Vama ne cu odgovarati, i nemojte da shvatite ovo kao odgovor, vec odbranu od Vasih kleveta. Necu ici u detalje. Ali mozda je moj srpski romantizam toliko usedjen u meni, da nisam u stanju da kao naucnici koji ne vole romatizam pokunjim glavu pred nepravdom i lazima, a pogotovu ne pred silom. Jer je eto predhodnik Djordja II onaj Bul pa jos i Klinton, rekao najvece lazi izgovorene u istoriji do tada. Optuzio je Srbe da su izazvali dva svetska rata. I sada naucnica iz Srbije tvrdi da nije izdajnik kada prihvata ovakve i druge lazi koje prosipoa manijacka i ratno huskacka banda iz Vasingtona. Mozda i ona kao i oni nesrecnici sto da bi malo kusnuli sa vonickog kazana mora da se pomiri sa ovakvim lazima, pa odbacuje srpski romatizam. Ima onih koji ne zavise od tudje milostinje, nego od svojeg znanja i isteniranih ruku. Takvima vise odgovara istina pa makar ona bila i srpskim romantizmom podkovana. Bio je i Mihailo Pupin veci naucnik od ovih kojima smeta srpski romantizam. On je, i vecertavao, i rucavao sa americkim predsednicima. U istinu u ono njegovo doba i su predsednici znali i sta je klradja i sta je seks.

    Ko ne veruje naka malo zagleda u Pupinove memoare za koje je dobio i Poizerovu nagradu. Ja sam svoj romanizam od Pupina nasledio, a ne od danasnje SPC. Njemu kao naucniku nije zasmetao ni srpski nacionalizam ni srpski romantizam. U istinu on je biop naucnik, diplomata, patriota, romanticar, priznat i prizvan covek. Otmen i cenjen. Onim cime se bavio bio je dosledan toga. Cenio je uzvisene vrednosti, a pdcenio kvazi naucnike.

    Pa kada shvatih da mi oponenta rece da se sluzi engleskim, od kuda ja to znam, onda neka malo vise razmisli o mom romantizmu koji se zasniva na sledecem. Najuspesnija je ona diplomatija koja se formira ne na uvlacenju i izdajstvu nego na istini i ostrom zastupanju stava zanovanog na cinjenicama. Sagovorniku u americi se kaze: Can I be brutaly frank with you? Onda se klimne glavom da se dobile znak odobrenja. Pre izlaganja izlaganjem istine sagovornik se pita: Da li znate ko je u svemu ovome najveci proble? Uvek sledi odgovor “ne”. Onda se nastavi dalje pa se kaze. Vi. I onda se uz cvrstu evidenciju i cinjenice, dokazuju razlozi zbog kojih je sagovornik problem u svemu. Ako u Srbiji nema one snage koja je spremna da razume da je ovo recnik koji razumeju i Joe Bloe i Kondoleza Pirincara, i Bul pa jos Klinton, onda oni u pregovorima sa prilicno sirovim i drskim americkim lunokratima nikada nece uspeti. Kao dokaz za ovu tvrdnju isticem sledece: te se sirovine nisu mogle osvestiti sve do onog momenta dok im iz jednog dela sveta nije stiglo upozorenje da su u svojim postupcima prevazisli Treci Rajh. Kako ih je samo to pogodilo. Ali nadje se i neko pametan u toj sirovoj sredini doseti pa rece. Cekajte pa taj ne rece da su oni u Vasingtonu protazeri Treceg Rajha. Kako su samo uspeli da u tome sebe prepoznaju? I ja se stvarno pitam kako odmah sebe prepoznadose, da vise nisu demokrati, nego Rajhmanovci? Da ne kazem Hitlerovci? Ako to i zaista nisu? Hm… Interesantno.

    I jos nesto. Kako to u svetlu velike nauke meni da se pripise da sam banalan zbog ismevanja bludni radnji u Vasingtonu. Ja te ludosti i banalnosti nisam zapoceo. Poceli su Monika i Klinton i o tome je pisala imperijalna stampa. Ja sam samo preuzeo ono sto je od tuda dolazilo. Sada bi me moderni srpski naucnici hteli jos osuditi da sam ja kriv sto Klinton nije znao da je imao seks sa Monikom nego on rece da su to bili nepravilni odnosi, i to sa zeom koja je dva puta mogla da mu bude kcerka.

    Zao mi je onih za koje majka Mihaila Pupina rece da su i kod ociju slepi.

  7. “Milojica, Milojica, dodji da vidis ovo cudo. Odgovori gos’pa Bilja gos’on Bojicu. Ala ge je ubirsala. Ocerupala ga ko osurenog pevca. Onog sto je cerupao i guske i patke, a i cjurke kada je bilo neke zgode. Leti perje na sve strane. Pravi utuk na utuk. Au, da vidis samo kako lupa gos’pa Bilja etike i ne staje. Lupa i uzduz i popreko. Moj deda Trivun je za takve govorio: ”Lupa ko Maksim po diviziji.”

    “Ma, sta kaze Radojica, sta mu kaze?”

    “Kaze da su gos’on Bojic i Kostunica romanticari i da su romanticari krivi za ovu nasu stradiju i pogrom.”

    “Sta mu to dodje romanticari Milojica? Mora da je neka fasisticka stranka. Da im nanu naninu.”

    “Ma nije, jos je gore.”

    “E, onda mora da je neka pravoslavna sekta. Opet crkva muti vodu”

    “Ma nije, nego pesnici.”

    “Pesnici, Milojica pa ti oguglao i ono malo sto si naucio u skoli si zaboravi i sad nemas kud nego lupas.”.

    “Neuk si ti Radojica. Nista neznas. Isao sam na internetu, na onaj pretrazivac Oguglov i uneo: “Srpski Romanticari”. Klik, klik, klik,. izadjose stranice, a na njima sve kolovodje romanticarske pesnici. Najgori su onaj Branko Radicevic i onaj Djura Jaksic, pesmama zakrvise ovaj narod i upropastise predobrog Klintonija. Pesme su im odtrovnije od onog Natinog uranijuma, koji nas sve napravi da nocu svetlimo ko svici. Hvala predobrom Klintoniju. Vise nam fenjeri ne trebaju. Peva Branko:”Bela nona do kolena momka je zanela”. Cita to predobri Klintonije i cap uvuce Moniki ruku pod suknju. Uprpasti Brano coveka za ceo zivot. Peva Djura: “I ovaj kamen zemlje Srbije, Sto pretec suncu dere kroz oblak.” Slusa predobri Klinton pa kaze:” Zeznu me onaj Branko, a ovaj Djura jos gori. Sunce vam mangupsko i romanticarsko, pocepaste mi nebo, sve cu da vas pocepam.”

    “Milojica pa to ispade da je srpski romanticar Djokica Balasevic zaveo gos’on Kostuncu i Bojica. Peva Djokica:” Ne lomite mi bagreme… I sve cu da vas polomim… I sve po zakonu … I sve isto I djakonu I djavolu.”

    “E, Bas dobro rece Radojica. Misli mali Djokica da je Dusan Silni. Glup neki mladic, nezna, fleksibilo i politicki da se uvlaci, nego ligorozno pa isto i djavolu i djakonu.”

    “Otrovase decu ovi romanticari. Sta ce mo da radimo moj Radojica?”

    “Sredicemo mi njih k’o sto Grcei sredise onog filozofa Sokrata. Poceo da kvari omladinu, a oni njega na sud, pa otrov u sake. Ode Sokrat odakle je i dosao, a omladina samo bleji. Sve sam Mundijalista. Sve romanticare cemo izbaciti iz knjizevnosti k’o da nisu postojali. Vidis kako u Bosni izbacise iz knjizevnosti onog krvopiju, nesretnika, nobelovca Andrica. Svojom knjigom “Na Drini cuprija” potkopao Lizabonski sporazum I zapoce rat u Bosni. E, da su Srbi Andricu, ko ovi Grci Sokratu, nanu naninu na vreme, ne bi bilo rata u Bosni.”

    “A sta cemo Milojica sto gos’pa Bilja kaze da je gos’on Bojicu miliciozan.”

    “E tu ga je sacekala, mora da gos’on Bojic radi za policiju. A sto je pokvaren, ne vata se za none bele, nego za reci. Izvuce joj rec “uvlaci se” iz proste recenica, pa je ismeva.”

    “Ma, Milojica open ti lupas, za ne vidis da je napisala “uvlaci se”, nije to gos’on Bojic miliciozno podmentnuo, po nalogu policije”.

    “Radojica vidis da gos’pa Bilja sve radi naucno, naturalisticki I filozofski, pa lepo priznaje: “Jesam napisala, ali nisam mislila.”

    “E, Milojica sad si me razocarao, pa sto je pisala pre nego sto je mislila. Ako ‘oces utuk na utuk, a ti muc, muc, muc, pa napises to sto si smislio.”

    “E, Radojica opet ti seljacki, ligorozno i romanticarski, ko gos’on Kostunica, Bojic i Djokica. Nikad nista neces nauciti o uvlacenju i politici i kako se to radi naucno, naturalisticki I filozofski. Zar nikada nisi cuo onu prostu narodnu istinu: “Misliti i pisrati nije jedno isto?”

  8. Pera Bora,pseudonim ili postoji staviti u bure da nikada
    ne izadje!

  9. Odgovor ovom sto je pao sa Marsa.

    Pera Bora je pseudonim nastao iz mog nadimka, koji sam dobio u sedmom razredu osnovne skole. U Zemunu, odakle sam, poznatiji sam kao Pera Bora nego kao Petar Borojevic, pa zato i vise volim da se potpisujem nadimkom. Ne znam da li sam odgovorio na pitanje ovoga sto je pao sa Marsa, jer mi nije bas jasno sta znaci sledece, ocigledno izreceno na Marsijanskom: “pseudonim ili postoji staviti u bure da nikada ne izadje!”


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo