Вести

Beograd – Okrugli sto „Religija i informacione tehnologije“. Hrišćani ne mogu pobeći od Interneta, niti Crkva može da vodi sveti rat protiv savremene tehnologije, ali obazrivost u njihovoj upotrebi i ukazivanje na moguće zloupotrebe jesu pastirska dužnost sveštenika.

Internet i mobilni telefon ne mogu biti zamena za živi kontakt među ljidima, niti ima zajednice s Bogom, osim zajednice s drugim ljudima u liturgijskom sabranju – ocenio je juče prezviter Aleksandar Đakovac na okruglom stolu „Religija i informacione tehnologije“, održanom u Galeriji nauke i tenike SANU u Beogradu.

Đakovac, inače i sam urednik jednog pravoslavnog bogoslovskog sajta, ukazao je na opasnost od otuđenja ljudi, kojima Internet postaje zamena za porodicu i prijatelje, kao i od precenjivanja dometa tehnologije – „njenih ograničenih mogućnosti da nam poboljša život, ne i da reši problem smrti“. On smatra da svaka tehnologija, pa i informatička, može biti i upotrebljena i zloupotrebljena.

Kao primere zloupotrebe Interneta naveo je podatak da gotovo 80 odsto protoka podataka na mreži otpada na pornografuju, kao i opasnost od dezinfomacija čak i u oblasti religije, gde „ikone i pravoslavna terminologija nisu uvek garancija da je reč o autentičnom hrišćanskom učenju“.

Oliver Subotić iz Pravoslavlja, lista Srpske patrijaršije, upozorio je i na opasnost „sofisticiranih sistema kontrole kretanja, susretanja i novčanih transakcija koji ljudima ne dozvoljava da kontrolišu ko o njima sakuplja podatke“. Prema njegovim rečima, postoje dva suprotstavljena fronta – jedan predstavljaju vlade, multinacionale korporacije i mondijalistički krugovi, čiji je cilj uspostavljanje kontrole, dok su s druge strane NVO koje se bore za pravo na informacionu privatnost, pojedini akademski krugovi i intelektualci koji su sačuvali savest.

Profesor Milan Tuba s Matematičkog fakulteta Beogradskog univerziteta istakao je da je rešenje problema u ljudima koji treba da se suprotstave svakoj zloupotrebi tehnologije. On tvrdi da danas „postoje razne tehnologije kontrole ljudi“ i da se „globalni zatvor uvodi postepeno, s njihovim pristankom“.
– Na svakom od nas je da izabere da li će nadzor nad sobom prepustiti drugom čoveku ili Stvoritelju – naglasio je Aleksandar Pavić iz NVO „Za život bez žiga“. Pavić je na primeru angažovanja SPC oko problema novih ličnih karata s biometrijskim podacima, koja je „oglašavanjem preko sajta pokrenula javno mnjenje“, pokazala da se tehnologije mogu koristiti i u borbi protiv njihove zloupotrebe.

Okrugli sto organizovali su Društvo za informatiku Srbije i Galerija nauke i tehnike SANU.

J. T. DANAS, 16.08.2007

Religija i informacione tehnologije
Društvo za informatiku Srbije organizovalo je 15. avgusta u Galeriji nauke i tehnike SANU, okrugli sto „Religija i informacione tehnologije“

BEOGRAD, 16. avgust 2007. (Tanjug/Ekos) – Društvo za informatiku Srbije organizovalo je 15. avgusta u Galeriji nauke i tehnike SANU, okrugli sto „Religija i informacione tehnologije“. Uvodničari su bili prof. dr Božidar Radenković, prezviter mr Aleksandar Džakovac, Oliver Subotić, prof. dr Milan Tuba i Aleksandar Pavić. U veoma sadržajnim izlaganjima ukazano je da je religija kod najvećeg broja ljudi u svetu osnovni činilac duhovnog života i razvoja, a da informacione tehnologije predstavljaju sve dominantniju tehničku infrastrukturu za funkcionisanje privrede, javnih službi i svakodnevni život ljudi. Religija i informacione tehnologije su imale zajednički početak jer na „početku beše reč“, podsetio je prof. dr Radenković na ove reči iz Biblije.

Informacije su se tokom istorije prenosile prvo putem usmenog predanja, kasnije preko pisane reči, da bi se danas koristili Internet i multimedija. Internet je nastao kao potreba ljudi za interaktivnu komunikaciju. Religija ukazuje da su razvoj i primene informacionih tehnologija pored izvanredno korisnih efekata stvorili mogućnost da ih ljudi zloupotrebljavaju u: ugrožavanju privatnosti, širenju neistina, stvaranju virtuelne realnosti, plasiranju nemoralnih sadržaja, ratnim aktivnostima i sl.

Religije podržavaju naučno tehnološki razvoj i same su sve veći korisnici informacionih tehnologija ali i ukazuju na opasnost od stvaranja „pseudo stvarnosti“ u kojoj se drastično smanjuje ili čak izostaje neposredna komunikacija između ljudi, već sve svodi na „surfovanje“, „četovanje“, „blogiranje“ i sl. Na primer, praćenje liturgije preko Interneta ili televizije nije isto što i učestvovanje u liturgiji. Zloupotreba informacionih tehnologija vodi u dosada najopasnije oblike otuđenja čoveka.

Informacione tehnologije nisu same po sebi problem nego ljudi čija etika, moral i lažna religioznost utiču na osmišljanje njihovih zloupotreba. Upravo neke sadašnje aktivnosti na primeni čipova, video nadzora, slobodno prisluškivanje „terorista i neprijatelja“ ukazuju, da se nad savremenom civilizacijom nadvija opasnost, da se umesto u demokratsko informaciono društvo klizi u nedemokratsko i „informaciono kontrolisano društvo“.

Učesnici okruglog stola podržavaju razvoj primena informacionih tehnologuja ali su i konstatovali da izneta mišljenja treba iskoristiti kao ozbiljno upozorenje na moguće zloupotrebe informacionih tehnologija i potrebu humanog razvoja njihovih primena.

Nikola Marković, ICTSERVIS

Crkva upozorava na Internet
15. avgust 2007.

Upotreba Interneta daje mnoge mogućnosti, ali i nosi velike opasnosti, kaže sveštenik Aleksandar Džakovac.

Aleksandar Džakovac, koordinator za versku nastavu u arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj Srpske pravoslavne crkve, na okruglom stolu Religija i informacione tehnologije rekao je da komuniciranje Internetom može da se pretvori u bolest zavisnosti i kvazistvarnost, kao zamena za živi, neposredan kontakt među ljudima, koji je u hrišćanstvu od suštinske važnosti.

Prema njegovim rečima, to otuđenje je još opasnije od mogućih dezinformacija na Internetu, gde se pojavljuju i sajtovi koji se predstavljaju kao da su s pravoslavnim sadržajem, mada nisu.

Prema njegovim rečima, postoje brojni načini na koje Internet može biti pravilno korišćen, što Crkva pozdravlja, kao – na primer – da se dođe do teško dostupnih knjiga.