logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    821 пута прочитано    Датум: 16.08.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nj. P. episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski G. Artemije i iguman Banjske o. SimeonManastir Banjska hramovnu slavu Prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana danas slavi, ipak, bez svog ktitora svetog kralja Milutina. Najavljeni povratak dela moštiju ovog svetitelja i srpskog vladara iz Sofije u njegovu zadužbinu kod Zvečana, u kojoj je sahranjen 1321. godine, pomeren je za jesen.

„Ovoga proleća započela su arheološka iskopavanja u hramu Svetog arhiđakona Stefana, pa je stoga bilo nemoguće obaviti čin povratka moštiju 15. avgusta, kada je slava manastira. Praznik Svetoga kralja Milutina je u novembru i pokušaćemo da organizujemo povratak moštiju za taj dan. Biće svojevrstan izazov da se do tada organizuje povratak, ali i napravi kivot za počivanje moštiju”, poručuje iguman Banjske otac Simeon (Vilovski).
Ali, sam događaj povratka moštiju kralja Milutina, koji je u Banjskoj počivao do 1389. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u Trepču, a potom u Sofiju, kako objašnjava otac Simeon, neodvojivo je povezan sa obnovom manastira i povratkom Bogorodice Banjske u njen dom.

„Ne treba imati nikakvu dilemu da je želja kralja Milutina bila da obnovi Banjsku i da ponovo počiva u lepoti i monumentalnosti banjskog hrama kraj predivne skulpture Bogorodice sa Hristom, kao što je to bilo i u 14. veku. Stoga se u ovom istorijskom trenutku i stiču ta tri događaja”, objašnjava starešina ovog manastira.

Posle više od pet vekova zapusteli manastir kod Zvečana koji je jedno vreme bio pretvoren i u džamiju oživeo je 15. avgusta 2004. godine. Paljenje nove duhovne svetiljke na teritoriji Kosova i Metohije bilo je ohrabrenje za srpski narod, i još jedna kotva koja ga vezuje za osvećenu kosovsku zemlju. Otac Simeon podseća da je manastir Banjska, vekovima živeo u svesti Srba kao najznačajnija, bez sumnje, srpska crkvena građevina srednjeg veka.

Kada je mlado monaško bratstvo pre tri godine ušlo u razoren manastir imalo je na raspolaganju neadekvatan konak u kojem su mogla da borave samo četiri monaha. Zato se nametnula potreba da se obnovi celokupan manastirski kompleks koji uključuje i prethodno uklanjanje materijalnih tragova turskog ropstva – demontiranje, najpre, zida podignutog u tom periodu.

Crkva je, kako kaže protosinđel Simeon, prepoznala ovaj istorijski momenat kao najcelishodniji za početak obnove Banjske i u saradnji sa institucijama države Srbije počela je da obnavlja ovu „veličanstvenu svetinju, simvol državnosti i duhovnosti Srbije, koja je više od 500 godina provela u ruševinama i poniženju. Namera je manastira da se zajedno sa obnovom manastirskog kompleksa vrši i obnova lekovite banje i naselja Banjska. Manastir se ne sagledava izdvojeno od okruženja u kome se nalazi, nego naprotiv, on je promoter razvoja koji sa sobom povlači i napredak okoline, ljudskih i materijalnih potencijala među kojima se nalazi. U tom cilju je nedavno usvojen Plan generalne regulacije naselja Banjska, izrađen od strane Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kojim se definišu uslovi urbanističkog ravoja banje i naselja, i čijom će se primenom omogućiti skladan razvoj čitavog manastirskog okruženja. Početak realizacije ovoga Plana, koji će biti finansiran sredstvima države Srbije, planiran je u domenu unapređenja lokalne infrastrukture i početnih aktivnosti na revitalizaciji banje, i očekuje se u toku 2007. godine”.

Ali, u poslednje vreme stižu i zlonamerne stručne kritike na način na koji se obnavlja ova svetinja. Kako pojašnjava iguman manastira, pojedinci su osporavali potrebu da se manastir obnovi smatrajući da unutar originalnog manastirskog kompleksa ništa ne bi smelo da se gradi. Tvrdili su da crkva ne može da se obnovi i da spomenik treba da bude konzerviran kao neka vrsta muzeja, grubo krivotvoreći time viziju ktitora i večne ideale na kojima Banjska počiva.
– U svom nastojanju da ospore i onemoguće obnovu Banjske, nažalost, nisu prezali ni od neistina, tvrdeći da mi „razaramo manastir”, da radimo „bez ikakve projektne dokumentacije i nadzora”, da „buldožeri ravnaju nalazišta u Banjskoj”. Naravno, ništa od toga nije tačno, niti je crkva oživela Banjsku da bi je zatim razorila, niti su ljudi u crkvi danas tolike neznalice, nesposobni i zlonamerni da će rezultat njihove aktivnosti biti razaranje Banjske, niti su buldožeri bilo šta uništili, nego je turski zid demontiran na osnovu projekta koji su odobrile nadležne institucije, uz stručni nadzor, sa velikom pažnjom i obazrivošću”, kaže protosinđel Simeon.

M. Pešić, Politika 16.08.2007




1 коментар у вези “Politika: Crkva ne ruši Banjsku”
  1. BJESE NEKO STRAHINJICU BANE
    OD MALENE BANJSKE SA KOSOVA
    DA TAKVOGA NE IMA SOKOLA !


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo