logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: новинарство    617 пута прочитано    Датум: 13.08.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Stiven VordsvortVećina ljudi koji ovde dolaze prvi put nema nikakvu predstavu o tome kako Srbija izgleda. Zato je šok – i to pozitivan – susret sa prijatnim ljudima od kojih mnogi odlično govore engleski.

piše: Stiven Vordsvort, Ambasador Velike Britanije u SrbijiPrestao sam da brojim koliko puta sam čuo ovu rečenicu tokom prvih devet meseci svog boravka u Srbiji – i to od strane poslovnih ljudi, turista, mladih koji su došli na festival Exit, od manje-više svih. Većina ljudi koji ovde dolaze prvi put nema nikakvu predstavu o tome kako Srbija trenutno izgleda. Jedino što sa sobom nose su neprijatna sećanja na tragične događaje iz devedesetih godina, sukobe, kolaps.

Zato je pravi šok – i to pozitivan – dolazak u Srbiju i susret sa prijatnim ljudima (od kojih mnogi odlično govore engleski), modernim tržnim centrima i građevinama, i sa svim drugim stvarima koje očekuju i u drugim prestonicama.

Kada sam prošle jeseni stigao u Beograd otprilike sam znao šta mogu da očekujem. Ovde sam već boravio više puta, između 1999. i 2002. godine, kada sam u Londonu radio na pitanjima koja se tiču ovog regiona. Međutim, nisam išao nigde van Beograda i moje posete su se tih godina svodile na kratka putovanja od aerodroma do centra grada i nazad.

Iz tog razloga su prvi odlasci van Beograda – severno do Subotice, Novog Sada i Fruške gore, u pravcu juga kroz gradove centralne Srbije i Šumadije, sve do Novog Pazara i Prijepolja, ili u region oko Preševa – za mene bili pravo otkrovenje. Posebno sam bio zainteresovan za vožnju kroz Rašku, jer su moji preci živeli tamo pre oko 900 godina. Bilo je zanimljivo posmatrati panoramu oko ovog grada, sa saznanjem da su pre toliko godina i moji preci gledali u ta ista brda.

Postoji toliko toga što bi i drugi Evropljani ovde želeli da vide, tako da nije iznenađenje to što lanci hotela sa Zapada, uključujući i neke iz Britanije, pažljivo prate šta se trenutno dešava u Srbiji.

Što se tiče rada naše ambasade, bio sam zapanjen raznolikošću aktivnosti koje trenutno sprovodimo sa našim partnerima u srpskoj vladi, ali i šire.

Kao primere navešću reformu i restrukturiranje sistema odbrane, podršku u domenu smanjenja siromaštva, na poljima nauke, obrazovanja i umetnosti, kao i mere koje se preduzimaju u borbi protiv organizovanog kriminala, odnosno šverca ljudi i opijata.

Za našu spoljnu politiku su trenutno ključne dve povezane teme – energetska sigurnost i klimatske promene. Možemo li svi biti sigurni da ćemo imati bezbedan pristup energijama koje su nam neophodne za napajanje naših privreda, koje nastavljaju da se razvijaju? Kako na bolji način možemo koristiti energiju, uključujući i nove izvore energije koji ne ugrožavaju našu životnu sredinu? Kako sve ovo utiče na proces klimatskih promena?

Sve su ovo velika pitanja, i sve države imaju važnu ulogu u davanju pravih odgovora na njih. Pokrenuli smo saradnju sa novim srpskim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kako bismo se zajedno pozabavili ovim pitanjima.

Savršeno sam svestan činjenice da neke od ovih tema mogu zvučati nebitno nekome ko nema posao. Kada boravim van Beograda, gradonačelnici i drugi lokalni lideri nas pitaju šta mogu da urade kako bi ohrabrili investitore da dođu u njihovo mesto. Neki od mojih odgovora su isti za sve, gde god da se nalazim. Potrudite se da vaša administracija bude poštena i efikasna, da vaš lokalni plan za investicije bude dobro razrađen, kao i da investitori mogu dobiti odgovore i savete koji su im potrebni.

Drugi odgovori se razlikuju od mesta do mesta. Međutim, dobra vest je da sada, kada je napredak Srbije ka Evropskoj uniji ponovo na pravom putu, raste interes stranih ulagača. Sve više njih uviđa da je Srbija logično mesto za ulaganja kompanija koje žele da rade širom ovog regiona.

Ipak, ovo je još uvek početak i mnoge kompanije razmatraju mogućnosti koje postoje za ulaganja u celom regionu, a ne samo ovde. Ukoliko želite da poslovne odluke kompanija budu povoljne za Srbiju, onda i uslovi ovde moraju biti povoljni za njih. Ako želimo da se proces približavanja EU nastavi, to podrazumeva potpuno rešavanje pitanja ratnih zločina, uključujući i preduzimanje svih neophodnih koraka kako bi bila privedena i preostala četvorica haških optuženika. U suprotnom, svih 27 zemalja članica EU, koje pojedinačno moraju da odobre potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to neće učiniti i napredak Srbije će ponovo biti blokiran. Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom znači da Srbija mora da pokaže kako, van svake sumnje, deli iste vrednosti kao i sve članice EU. Nova vlada je načinila izuzetan napredak koji sada treba ispratiti do kraja.

Drugo pitanje koje treba da bude rešeno jeste budućnost Kosova. Za potencijalne investitore, rešenje tog pitanja jeste poslednja velika nepoznanica – a investitori ne vole nepoznanice. Nadali smo se da će ova nepoznanica do sada biti razrešena. Ne želim da dajem opravdanja za stavove britanske vlade. Mi smo zainteresovani za rešenje koje će funkcionisati u praksi i trajati. Rešenje koje će uzeti u obzir dešavanja tokom krize 1998/1999. godine. Tada se desilo proterivanje preko 850.000 kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga bezbednosti – kao i brutalno nasilje usmereno protiv Srba i drugih nealbanaca, i nasilno proterivanje mnogih od njih, kada su se ove (albanske) izbeglice vratile.

Vreme se ne može vratiti unazad, kao što se ni „autonomija” ne može nametnuti. Mi smatramo da Ahtisarijev plan pažljivo nadgledane nezavisnosti, uz snažnu zaštitu manjina, zaista jeste najbolji korak napred u ovako teškim okolnostima. Plan je još uvek na stolu. U naredna četiri meseca dve strane imaju šansu da, uz podršku SAD/EU/Rusije, pokušaju da postignu dogovor oko nekog drugog rešenja, ili će, kada se pregovori završe, Ahtisarijev plan ostati jedino ponuđeno sprovodljivo rešenje. Primena ovog rešenja iziskivala bi ogromna ulaganja EU, SAD i drugih, ali mi smo na to spremni, kao na naš konačni doprinos stabilizaciji regiona posle konflikata iz prethodne decenije.

Sve u svemu, pred nama je zanimljiva jesen.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort
[objavljeno: 04.08.2007.]

pošaljite komentar | pogledajte komentare (362)

 

Redakcijski komentar

Zbog velikog broja komentara (362) na portalu POLITIKE, na tekst Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Stivena Vordsvorta objavljujemo članak g. Vordsvorta i podsećamo na otvoreno pismo g. Janka Bojića kao reakciju na ovaj tekst.




1 коментар у вези “Nisam znao/znala da je u Srbiji ovako lepo”
  1. Gospodin ambasador sjeca se Jamie Shea, lica Propagatora Nato Rata 1999. Iz dana u dan najmoćnije oružane snage na svjetu bombarduju Srbiju. Hiljade bombi uništavaju strukture zemlje. Civili ginu. Varvarizam u ime “ljudskih prava” i “demokratije”. U intervjuu na australskoj televiziji, početkom aprila 1999., Shea je uživao u bombardovanju: “Mi sada vršimo borbena dejstva 24 sata i nadamo se da ćemo to okončati za par dana, mi to rado ćinimo. Kasnije, u toku istog intervjua on izjavljuje pobožno: „Mi bi mogli koristiti mnogo rigoroznije metode od ovih koje sada koristimo. Ali smo od početka govorili da ova naša svađa nije protiv naroda. Oni su ozbiljno patili pod vladavinom Miloševića posljednjih 10 godina i naravno mi želimo da izbjegnemo civilne žrtve i zato pažljivo biramo ciljeve. Da, mi se uzdržavamo, zato što smo mi demokratije” I sve to Jamie Shea govori sa ozbiljnim licem. Njegovo Nato lice ponovo izbija. Na konferenciji za štampu 17. aprila, Shea je izjavio reporterima da je NATO imao “još jedan uspješan dan iznad Kosova. Ovo su takvi gubici koji će sigurno oboriti s nogu jugoslovensku vojsku na Kosovu” U toku iste konferencije za štampu Shea igra licemjera: „Pogledajmo istini u oči, mi smo ljudi u ovoj operaciji koji spašavamo živote, i zato smo se umiješali, zato je ova ogromna mobilizacija, ne u cilju klasičnih interesa, već u humanitarne svrhe“. Ponekada, u toku konferencija za štampu, on ide predaleko čak i za naklonjene novinare. Katherine Butler opisuje u Independentu 10. aprila jedan takav događaj koji je izazvao spontani smijeh kod novinara na konferenciji za štampu. Kada su čuli Jamie Shea-a koji je tvrdio kako jedna Albanka kada je čula zvuk NATO bombardera iznad glave, izjavila „da je mislila da je to zvuk anđela”. G. Shea je zastao kratko zbog kikotanja. „Da, tako je’, potvrdio je, zvuk anđela“.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo