logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: obrisano    819 пута прочитано    Датум: 11.08.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

My wife Nichole, our dog Max, and me, in Belgrade Otvoreno pismo gospodinu Vordsvortu, ambasadoru Velike Britanije u Beogradu.

Vaša Ekselencijo,

Povod ovog mog obracanja Vama moglo bi se reci da je mnogostruk, ali za sigurno da je to vaš nedavni komentar koji ste obajvili u beogradskom dnevnom listu ”Politika”.

Koliko juče na englenskom sam Vam poslao jedno pismo, u kome sam Vas zamolio da odvojite bar malo vremena i da pročitate nekoliko odabranih tekstova. Nadam se da Vam to nije bilo teško da učinite.

Vaša Ekselencio! U jednom prostom logičnom razmišljanju prirodno bi bilo da oni koji rešavaju o značajnim problemima bi trebali biti oslobođeni od, mržnje, zlobe, prijateljstva, gneva, milosrđa, pristrasnosti i privrženosti. Slobodni od korumpcije, i pseudo razmišljanja. Jer takvi osećaji mogu, odnosno u većini slučajeva oni zamagle um i ometaju duh da sagleda pravu istinu. Jer niko još nije, svoje zadovoljio osećaje i opštu korist. A samo je jak onaj ko se razumom rukovodi. Razum gubi moć nad osećajima, i nije u stanju da se istini povinuje. A istina je u ovom jednonom teškom istorijskom momentu sadašnjice svima nama prekopotrebna. I kako u naslovu podsetih da svaka pojava ima svoj uzrok tako i ovaj kosovski problem nije nasato bez uzroka pa je iluzorno danas i razmišljati da se taj problem reši a da se ne pogleda u uzrok. Ali u pravi a ne fabrikovani uzrok.

Kada je tu u Beogradu pre skoro jednog veka sedeo jedan drugi ambasador onoga vremena, i kada su jedinice srpske Armije oslobadjale Kosovo od otomanskih hordi, taj je ambasador ondašnje Velike Britanije, bio posmatrač borbi i okršaja srpske vojske sa otomanskim balibožlucima. Za razliku od Vas on je bio oduševljen požrtvovanjem i snagom ne samo srpskog vojnika, koji nije mario za oskudicom već je bio željan slobode. Vojni izaslanici tadšnjih diplomatskih predstavništava u Beogradu takođe su učestvovali u istoj posmatračkoj misiji. Među njima se nalazio i šef vojnog izaslaništva Britanske Ambasede pukovnik Filipen. Buduci da je i on bio odušveljen požrtvoanošću srpskih vojnika i volovske zaprge, zamolio je jednog od komandanata jedne artiljerisjske baterije da celiva jednog vola u čelo. Kada je dobio odobrenje, pukovnik Filipen je prišao, poljubio vola u čelo, izmakao se i svim prisutnima saopštio. ”Gospodo posle ovoga rata, na Terazijama u Beogradu treba podići spomenik srpskom vojniku i srpskom volu.”

Eto to je istorija Vaša Ekselencio. A istorija je važna uvek i u svakom momentu. Istorija je izgradila sadašnjost, a sadašnjost gradi budućnost. Istorija je učiteljica života – reče li to njen tvorac i osnivač? Zato Istoriju ne možemo zaobići i onda kada rešavamo tako jedno delikatno pitanje kao što je Kosovo. S te strane ja Vam zameran da ste u Vašem komentaru u ”Politici” grubo podscenili istoriju moga naroda, jer ste samim tim podcenili i nas Srbe kao narod. Godinama živeći i radeći u Kanadi svedok sam jedne velike činjenice da Jevrejska zajednica kako Kanade tako i USA ne dozvoljava da im u njihovu istoriju niko takne. A zašto u stvari insistiram na uvažavanju i poštovanju istorijskih činjenica? Iz prostog razloga što svi oni koji danas nama Srbima sugerišu da se kanimo prošlosti u većini slučajeva to čine svesno i cinično. I koriste cinizam radi izgovora.

Radi pobijanja Vaše tvrdnje, navešću ovde jedan drugi Primer. Vi dobro zante da se u Britaniji a tako je skoro svugde u anglosaksonskom svetu osobita pažnja posvećuje kreditnoj istoriji svake individue. To se ne čini bez razloga. Jer po Vama ako istoruija nije važna onda bih ja jednostavno mogao da danas deklarišem bankropstvo i da nakon godinu dana odem kod iste institucije kojoj sam ostao dužan nepovratnih pet ili više miliona dolara, i da tražim kredit. Normalno kada finasijska instiotucija pregleda moju kreditnu istoriju, ona će mi jednostavno saopštiti da moja kreditna istorija je loša i da nisam kvalifikovan za uzimanje novog duga. Onako kako ste Vi u vašem komentaru u ”Politici” sugerisali Srbima, ja bi po toj Vašoj logici sada trebao da kažem predstavnicima finasijske institucije: ”Ne gledajte u prošlost, nego u sadašnjost.” Jer za boga po Vama prošlost nije tako važna. To nije zabranjeno reći ali i predstavnik finansijske institucije će shvatiti da je ova moja fraza ništa drugo nego izgovor. Pa će me naravno i dalje odbiti. Zato ako ste i u jednom momentu se zapitali zašto vas srpska javnost nije prihvatila, morate razumeti da Vas nije prihvatila zato što Srbi znaju da se Vi i Vama slični služite izgovorima. Izgovor nije odlika časti i poštenja.

Tri velika kriminalna dela 20-og veka protiv Srba za koja niko nije kažnjen.

U mom prdhodnom obraćanju Vama podsetio sam Vas da ako ništa drugo bacite pogled na govor gospodina Lojda Džordža od 16, septembra 1914.

Iz tog izlaganja gospodina Džordža se jasno vidi da za izbijanje sukoba prvog svetskog rata Srbija, niti pak Srbi, snose bilo kavu odgovornost. No današnji kvazi -istoričari i ratni huškači sa manijačkim mentalitetom poput Blera i Klintona nam i to kače. Znači oni sistematski idu na to da istoriju srpskog naroda izvrću ruglu. Nećete valjde Vaša Ekselencio očekivati da ću ja ili bilo koji Srbin više poverovati Klintonu i Bleru nego jednom u svakom pogledu časnom i pravičnom čoveku kakav je bio Lojd Džordž. Srbija, kaže on nema nikavih spona sa atentaom u Sarajevu. I tačno je da nema. Pofesor Kan u svom delikatnom delu ”Istorija Hasburške Monarhije” između ostalog navodi, da se na dvoru u Beču znalo, da se u Sarajevu sprema atentat. Nego mislim zbog ženidbe, dvor nije bio oduševljen Francem Ferdinandom, pa je zato odobrio njegovo putovanje u Sarajevo. Pored toga učesnici atentata nisu svi bili isključivo Srbi. Bilo je među njima i dva muslimana, Zlatko Golubić i drugome sam ime zaboravio. U istinu tada su se mnogi Muslimani u Bosni smatrali Srbima samo sa muslimanskom veroispovešću. Svi su oni bili državljani ondašnje Austrougarske imperije a ne državljani Srbije. Zato Srbija i nije mogla snositi bilo kavu odgovornost, pa čak, i da su ova četvorica kojim slučajem, i bili srpski državljani. Nije Srbija bila ta koja je na tuđoj teritoriji mogla da zavodi red i da kontroliše kriminal. Atentat u Sarajevu je bio jedan ciničan i lažan izgovor za izazivanje Prvog Svetskog rata.

Gospodine ambasadore u poslednjih sedamanaest godina mi smo Srbi izloženi takvoj lažnoj i na momente toliko neprincipijelnoj propagandi, koja u svemu gubi svaki smisao. Tolikoj satanizaciji, (čitao sam mnogo o robovlasništvu u SAD), tako ni crno roblje u SAD nije bilo diskriminisano kao što smo mi Srbi diskriminisani, u poslednje vreme. Protiv nas se sprovdi jedna sistematska diskriminacija, koja se po domenu jedino može usporediti sa diskriminaciom Jevreja u delu Adolfa Hitlera ”Main Kamf”. Medjutim po lažima i izvitoperavnju naše prošlosti, prema ovom fenomenu, dozvolite da konstantujem Hitler je bio jedan naivan lakrdijaš. Tako recimo u obuzani rata protiv Srbije 1999. godine Bull Klinton krivi Srbiju zato što je kako on reče izazvala dva svetska rata, pa čak i genocid u tim ratovima. O tome malo kasnije.

A i da jeste Srbija učestvovala u tom atentatu ni to joj se ne bi moglo zameriti iz prostog razloga što je Ferdinand bio tiranin i preteča nacizma. Adolf Hitler će se oduševljavati njegovim a, i Kajzerovim govorima, i od toga će on kasnije graditi svoju varavarsku političku platformu. Sačuvaj bože da je neki Srbin uz podršku Čurčilove vlade izvršio atentat na Hitlera. U ovoj atmosferi danas takav bih od strane Blera i Klintona a ne sumnjivo i od Američkog Jelcina, Busa II, on bih od njih danas bio progalšen za teroristu, koa što se to često prikačinje Gavrilu Principu, zato što je potegao revolver na tiranina.

Kada su u početku rata 1914 godine Austro – Mađarske horde, krenule u pohod na Srbiju, opijene moći i silom nisu ni slutile da će uskoro od daleko malobrojnije srpske vojske pretripeti tako žestok poraz, pa su u svojoj umišljenosti i pianstvu od moći počinile takve masakre u Mačvi, kave niko u istoriji ni jednog ratoivanja do tada nije zabeležio. Pišući o tim zločinima dr. Rudolf Arčibald Rajs, između ostalog dokumentovano je zapisao: ”I tako u svom pohodu, i besu su jednu dvogodišnju devojčicu zaklali, i bacili pred svinje da je pojedu.” Kada sam ovo svojevremeno predočio profesoru Karlu Džekobsenu sa Karlton univerziteta, on je postao nem za trenutak, a onda je izvadio cigare iz džepa i ponudio jednu meni lično. Dr. Rajs je po završetku Prvog svetskog rata sačinio spisak od 27 osoba počinilaca ovoga zločina, kojima je trebalo suditi. Nikada se to nije dogodilo. Ovo je dragi gospodine ambasadore bio prvi zločin 20_og veka, nad Srbima za koji se Srbi nisu svetili, niti pak insistirali u krajnosti da se kriminalci počinioci ovog gnusnog dela izvedu pred sud.

Naprotiv ubrzo posle Cerske bitke srpska vojska je zauzela Zemun i sve negde do Batajnice mislim. Njenim komandantima Srpska Vrhovna je Komanda izdala striktno naređenje da se ne sme dozvoliti odmazda, niti pak osveta, ili bilo kakvo kršenje međunarodnih konvencija.

U međuvremenu združeni teroristi nasističko komunistički su 14, oktombra 1934 godine u Marselju ubili Kralja Aleksandra I. Da gospodine srpskog kralja na prestolu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, poznate kao Jugoslavija. Jedan od učesnika atentata bio je Bugarin, a drugi Andrija Artuković kasniji član vlade tzv. Nezavisne Države Nrvatske, koja je u vreme drugog svetskog rata objavila rat Velikoj Britaniji, i koja ni do danas nije potpisala mirovni sporazum ni sa jednom britanskom vladom. Srbi nisu kao divljaci Austrijanci za učešće u atentatu njihovoga kralja tražili da se svete ili pak da izazovu sukob sa Bugarskom i Hrvatskom, zbog ovoga kriminalnoga dela. Srbi nisu zahtevali od ondašnje Jugoslovenske vlade da pošalje ultimatum Bugarskoj i da zahteva da njena policija hapsi osumnjičene teroriste. Ne znam da li je bilo ko od učesnika u atentatu bio priveden pred sud, ali je Artuković jedan od najvećih ratnih zločinaca iz drugog svetskog rata proveo svoje godine u SAD i tek pred kraj života predat je komunističkoj Jugoslovenskoj vladi da mu ka bojagi sudi. Kralj se tada nalazio u oficijelnoj poseti Francuskoj radi pregovora o osnivanju nove Anatnte, koja je trebalo da se suprotstavi Hitlerovim megalomanijačkim pohodima. Vi se počudiste da u susretima do sada Vam predstavnici vlasti u Beogradu i drugi sa kojima se susrećete ne prenose detalje i osećanja srpskog naroda. Naravno to su mahom danas deca bivših komunističkih funkcionera koji ni sami ne znaju šta su. Da ne kažem oni su sve samo nisu Srbi. Jer jedno su gospodine ambasadore Srbi a drugo komunisti.

Takođe sam vas zamolio da bar letimično bacite pogled u dva biografska dela od britanskog istoričara Martina Gilberta. Na pismo upućeno još ne baš tako davne 1941. godine, Gospodinu Dragiši Cvetkoviću ondašnjem predsedniku Jugoslovenske vlade u Beogradu. Cvetković je bio Srbin koji je izdao svoj narod. Njegov pakt sa Hitlerom trajao je samo dva dana. Dakle do onoga momenta kada je srpska javnost doznala da je Cvetković počinio veliki kriminal i pristupio uz Hitlera. Čurčhil pominje kasnije srpsku revoluciju. Ne znam da li Vam je poznato da pored parola i uzvika na demonstracijama u Beogradu 27 marta 1941: ” Bolje Rat Nego Pakt!” ”Bolje Grob nego Rob!” Uzvikivalo je se i ovo: ”Ne Sme se Izdati Sveznik iz Vremena Prvog Svetskog Rata”! Očigledno saveznik je bila Britanija. Ovu su poslednju parolu po svrsetku Drugog Svetskog Rata komunisti izbacili i zabranili da se o njoj piše. Komunisti su sebe isticali da su oni tobože bili organizatori tih demonstracija. Što je sasvim netačno. Demonstracije je organizovao slobodarski duh Srpskoga naroda, koji je Hitleru poslao istorijsku poruku da je bollje biti u grobu nego robovati Hitlerovim sumanutim idejama. A kako za Srbe istorija, ljudska reč i poštenje mnogo znače, naravno Britanija nam je bila saveznik i to veliki saveznik, u Prvom velikom svetskom sukobu. Saveznik se ne baca tako lako pod noge. Opet da Vas podsetim. Da mi Srbi tako pokvareno gledamo na svet i da jednostavno upotrebljavamo izgovore kao neki drugi i kažemo ma kava istorija, onda za sigurno ne bi bilo 27, marta 1941. Taj mart ni danas nam nemački nacional šovinisti, Khol, Markel, Genšer i drugi ne opraštaju. Za njih me ne čudi ali neki su mi drugi veoma neobični.

Drugi svetski rat je posle ovih digađaja nemiovno zahvatio Jugoslaviju. Pobesneli nacisti su nemilosrdno srucili tone, i tone bombi na Beograd u prvom danu bombardovanja, i pobili 17, 000 civila. Jugoslavija je kapitulirala i nacisti su je podelili po sličnom ili gotovo istom šablonu, kako su to kasnije nastavili komunisti i kako to nova kolaicija pod nazivom Međunarodna Zajednica danas radi. Od Srbije je opljačkana Bosnai i Hercegovina, oteta Crna Gora, Vojvodina, Makedonija i Kosovo. Gotovo svugde osim Slovenije i onom delu koji je Hitler umislio da privremeno bude Srbija a to je gotovo ista teritiriaj za koju se danas zalažu vlade Velike Britanije i SAD, nad srpskim narodom valdao je neviđeni tereor, progon zverska ubistva i sistematski genocid. Isto što se Srbima i danas dešava, i gotovo pod istim izgovorom. U zloglasnom, konsentarcionom logoru Jasenovcu, Hrvatska pronacistička vlast poznati kao ustaši, umorili su preko 700 000 nevinih srpskih duša. Pored Beograda koji je u prvom naletu Hitlerove avijacije izgubio 17 000 civila, kasnije iste 1941 godine, počinjeni su masakri nad nedužnim srpskim civilnim stanovništvom u Kraljevu, preko 6,000 civila je maskrirano, a u Kragujevcu između 7 000 i 8 000. Kragujevac koji niko danas, i nigde ne spominje, ni u jednom muzeju holokosta, iako nekako stoji u velikoj senci, ali se ne može lako zaboraviti. U Kragujevcu su nacisti izveli decu iz školskih klupa i pregazili tenkovima. Nacisti su da Vas podsetim bili Nemci. Činili su to pod izgovorom visoke arijevske civilizacije. Na Kosovu i Metohiji su Abanske balističke čete sejale teror nad srpskim življem. Prognano je i ubijeno preko 300 000 nevinih srpskih civila. Na sve ovo komunisti su pred kraj velikog rata namerno umesto vojnih nemačkih ciljeva obeležili civilne i dali ih savezničkoj vazduhoplovnoj komandi, tako da su Beograd i drugiih nekoliko većih gradova izbombardovani na Uskrs 1945. godine u čemu su ti gradovi izgubili sve skupa preko 50 000 civila. U svojoj knjizi ”Vlast” Milovan Đilas kaže: ”Mi smo to komunisti namerno tako učinili i postupili da bi smo kod Srba izazvali nepoverenje i revolt protiv SAD i Britanije. Isti pisac kaže da su oni komunisti prilikom sada njihove okupacije Beograda u jednboj noći masakrirali više od 40 000 nevinih duša. Masakri komunista su se nastavili i kasnije, tako da je predstavnik Jugoslovenske Kraljevske vlade u Beogradu, Milan Grol jednom prilikom rekao. Ovo nije država nego kalnica. Reči Milana Grola je isto u pomenutoj knjizi ”Vlast” zabeležio Milovan Đilas.

Ovaj Drugi Veliki Zločin Protiv Srba koji sam samo u najkraćim crtama istakao ostao je nekažnjen i do dana današnjeg. Mnogi počinioci ovoga zločina, kao na primer već pomenuti Andrija Artuković su svoj život proveli u SAD. Mirno i bezbolno. Naš Kralj Petar II i cela njegova vlada, su ostali u izgnanstvu, njima su komunisti zabranili povratak u zemlju. Telo kralja Petra II i danas počiva u manastiru Libertvilu u SAD. U vreme dok nas sada oni koje izdašno pomogosmo, zasuše svoim bombama. Ne obvraćajući pažnju da jedan kralj, čiju zemlju bombarduje Klintonova vlast, tu počiva kao saveznik.

U našim dušama, u dušama danšnjih generacija Srba stoji poslednji zločin, koji nikada neće biti osuđen, i iz naših sećanja ne može lako izbledeti. Ovaj poslednji zločin se događa u jedno čudno vreme, i pod uticajem čudnih ljudi, i još čudnijih okolnosti. Gotovo iznenada pod kraj godine 1989 prema nama Srbima je započeta jedna opšta hajka jedna dehumanizacija i satanaizacija, ne zabeležena u istoriji. U istinu mi smo i ranije slušali ultranacionalističke i šovinističke napade hrvatske ustaške emigracije, na njihovim radio časovima u SAD, Kanadi, Australiji, a verovatno ih je bilo po Britaniji, nesumnjivo u Nemačkoj i drugde u Latinskoj Americi. Da će ta propaganda ovih varvarskih hordi jednoga dana postati i oficielna propaganda, vlada Britanije i SAD u hajci protiv nas Srba, to ja bar nisam mogao lako poverovati. Lično želim istaći kada sam svojevremeno slušao tu propagandu, ja sam te ljude smatrao da su ludaci. Na šalost ludaci su izgleda uspeli da zalude oficielni establišment kako u SAD tako i u Britaniji. Nisam Vam spomenuo ranije Kurta Vadhajma, koji je tajođe u vreme drugog svetskog rata masakrirao srpski živalj u Bosni. Na desetine hiljada, a da mu nikada nije suđeno. Ne jer se nisam dotakoa jedne još čudnije teme. Srbi, koje zbog okolnosti i pretnje čak i fizičkim istrebljenjem, koje zbog lojalnosti prema slobodi i svezniku iz Prvog svetskog rata, su se pod okupaciom digli na oružje. Započeli su po ko zna već koji put u svojoj istoriji gerilski rat. Jedan od preživelih učesnika iz Prvog Svetskog Rata oficir srpske Vojske General Draža Mihailović je sa grupom oficira izbegao zarobljavanje, i našavši sebi sklonište u šumama i gorama Srbije, poručio je združenim nacistočko fašističkim okupatorskim snagama da on ne priznaje kapitulaciju. Za svo vreme rata dok efikasnom propagndom i lažnim izvrtanjem činjenica od pojedinih članova Britanske obaveštajne službe, inače, ili rimokatolika, ili komunista, kakav je recimo bio Klugman, Draža je uživao visoko poštovanje od strane Čerčilove vlade. Pa je tako i dobiao pomoć, i podršku od iste. Ne na Kosovo kojim su po prvi put zahvaljujući nacistima zavladali albanski nacional šovinisti, ne u nacističku tvorevinu Nezavisnu Državu Hrvatsku, već u Šumadiju je iz Britanije stizala pomoć, Dražinim borcima lojalistima, u narodu pozantim kao četnici. A danas iz Britanije ide pomoć na Kosovo i u Hrvatsku???

U toj gnusnoj propagandi ima nešto još i gore. Pojedini novinari u Britanskoj i američkoj štampi sada nama Srbima hoće da podmetnu da smo mi ti koji smo čak i nacisti bili. Ja gospodine ambasadore pročitah i knjigu o Valdhajmu, i knjigu pod naslovom ”Pacovski Kanali” (Rats Line) nekoliko biografskih studija o Čurčhilu, razne dnevnike i memoare, pa čak i dnevnik Harolda Makmilana, i nigde ne nađoh ni jedno srpsko ime i prezime. A u svim njima i te kako ima imena mnogih drugih a pogotovu hrvatskih. Prekrajanje karte srpske države danas od takozvane Međunarodne Zajednice (International Community) neverovatno se približava izgledu kako je tu kartu hteo da skroji Adolf Hitler??? To što je tako postupao Adolf Hitler i nije bolno. On je bio manijak. I osvedočeni neprijatelj Srba. Ali oni za koje Srbi rekoše 1941 da ih ne mogu izdati, i oni nam danas kroje mapu, prema Hitlerovoj ideji. Zar to nije nekako čudno Vaša Ekselencio, dragi gospodine Vordsvorth?

U svom govoru uoči NATO agresije nad Srbiom Bul (Bil) Klinton. Između ostalog reče. U blizini tu je Bosna, u Sarjevu je započeo Prvi Svetski Rat, Drugi svetski rat je počeo tamo, genocid je zahvatio taj region. Lojd Džorž podseti u svom govoru: ”Jeste li pročitali govor Kajzeroiv? Ako niste preporučujem da ga pročitate? Tako isto i ja Vama Vaša ekselencio prporučujem da pažljivo pročitate govor Klintonov u noći pred početak NATO agresije. Klinton je te večeri sadžgao svoje zube od silnih laži koje je tada izneo. Vinston Čurčhil je bio u pravu kada je Hitlera zbog njegovih laži poredio sa manijakom. A šta ćemo za Klintonove laži gospodine ambasadore? I opet i po ko zna koji put Vi rekoste istorija nije važna. Pa eto i sam se Bul Klinton dotakao istorije. S tim šro ju je predstavio lažno. Jer ni jedan rat, ni prvi, ni drugi svetski nisu počeli u Sarajevu. Prvi je počeo napadom na Srbiju 1. avgusta 1914 od strane Austro – Mađarskih hordi, i to nekih skoro 250 kilometara udaljenih od Srajeva, i mesec i više dana posle sarajevskog atentata. A u tom ratu za koji Klinton osudi Srbiju, SAD su bile u najtešnjim savezničkim odnosima sa Srbiom. Inovator, naučnik, i prfesor sa Kolumbije Mihalo Pupin, kao lični prijatelj predsednika Vilsona, je najviše utivcao na njega da SAD uđu u rat na strani Francuske i Velike Britanije, a to znači i na strani Srbije. Drugi svetski rat u kome su Srbi opet bili saveznici onih koji ih u poslednjem ratu napadaoše ni slučajno da je počeo u Srbiji i oko Srbije. Čehoslovačka i Poljska su preko 400 kilometara udaljene od Srbije. Nema istoričara koji Vam neće posvedočiti da je Drugi svetski rat započeo oko ovih zemalja.

Na početku dokumentarnog filama ”Bolling to Columbine” Majkl Mure reče sledeće: ”Jutros sam se probudio i saznao da je naš predsednik izbombardovao još jednu zemlju čije ime ne znamo pravilno da izgovorimo.” Taj uvod referira na Srbiju. Koliki procent državljana SAD i dan danas, ne zna, ne samo gde su, nego šta su Srbija i Kosovo? Ne verujem da i Buš II, niti pak Klinton znaju mnogo više od ostalih. Jer da znaju onda Buš II ne bih se našao u Albaniji kao prvi državnik posle Musolinija koji je tu zemlju posetio. Dobro je da su mu samo sat tamo ukrali.

Ma kakva rodoljubiva i patriotska organizacija, ili reč da se izgovori u Srbiji i od strane Srba to se u medijskim sredstvima zapada protumači kao nekakva ultranacionalistička i velikosrpska ujdurma. Ne postoje čak ni blage kritike već osude i zabrane. Radikalna Stranka Srbije se predstavlja kao ultranacionalistička. Dok za jednu goru i veću ultarnacionalističku partiju iz kandske provincije Kvebek; ”Parti Kebekua”, malo ko i da zna van granica Kande. Što je još pogubnije, nigde toliko kukastih krstoova i antisemitskih parola u svetu se ne može gotovo naći kao u većim gradovima Kvebeka, pa o tome gotovo da niko i ne priča. A kada je neka plaćenička grupa negde u Beogradu sa kojom mi Srbi nemamo nikave veze nacrtala jedan kukasti krst o tome se u zapadnim sredstvima informisanja trubilo gotovo dva dana. Zlo nije tamo gde ga podmeću neki, zlo je negde na drugom mestu, i ono tinja, i neće se lako ugasiti.

Nesumnjivo da je bombardovanje Srbije od strane NATO treći zločin, počinjen nad Srbijom koji će na žalost i zasigurno proći nekažnjen. Naprotiv glavni akteri ovoga zločina. Klinton, Bler, Kuk, Olbrajt, Holbruke, i ostali su se na ovom zločinu obogatili.

Bilanas celokupne politike vođene prema Srpskom narodu i ratu protiv njega u eks Jugoslaviji je pogubljenički. Još uvek nemamo tačnu predstavu srpskih žrtava, toga rata. Samo je iz republike Hrvatske raseljeno i proterano preko milon Srba, kojih je do ovoga rata živelo u republici Hrvatskoj.

O Bosni, i, u Bosni, i da ne govorimo. Sa Kosova na kome podatci govore je bilo negde najviše oko 1 milion Albanaca, danas zapadna štampa protura vest da ih ima 2.2 miliona. Uoči NATO agresije ta ista štampa je iznosila cifru 1.2 milona. Da slučajno ili namerno ova cifra u zapadnoj štapi nije zamenjena paušalno. Odnosno 1 je samo promenjen u 2. Pošto za osam se godina ni pod kavim uslovima nije moglo izrađati toliko dece na Kosovu.

Klinton u svom govoru priča kako je genocid zahvatio bio region u Drugom Svetskom ratu. Jeste bio je genocid ali nad Srbima. Zapadna štampa dans na sva usta trubi o genocidu na istom području. Da ali pogledajte cifre pa nije teško opet zaključiti da se genocid sprovbodio i sprovodi nad Srbima. Prefidno, pokvareno i sistematski. Kako nekoga i nije stramota da tako priča i piše, da je tobože bio genocid nad Alabncima na Kosovu, i da odmah iza toga kaže Albancima treba dati nezavisnost jer ih na Kosovu ima 2.2 miliona. Gde je onda tu genocid izvršen? Nad Abancima ili nad Srbima, kojih je do ovoga NATO rata bilo skoro 300 000 a sada ih nema više od  40 000 sve ukupno. I to, i na njih se vrši pritisak da se izsele. Ne bi bilo loše konstatovati još jednu kobnu činjenicu. Problem Kosova su kreirali italijanski fašisti i nemački nacisti. Oni su ga istrgli iz sastava Srbije, i tada je u stvari započet genocid nad Srbima u tom području. Proterano je i poubijano više od 300 000 Srba. Ali i pored toga odmah iza Drugog Svestkog Rata Srbi su još uvek bili u većini na tom području. Komunisti su nastavili sa započetim genocidom Hitlera i Musolinija, i tek se pod njihovom vladavinom demografska karta u oblasti KiM drastično menja u korist Albanaca. Dakle bombardovanje NATO snaga u kome je vlada Tonija Blera ne samo ucestvovala, nego i podspešila ovaj kriminal, nije rešilo problem koji su kreirali Hitler i Musolini već ga samo i još više produbilo.

Vi u Vašim komentarima Hašku Tamnicu koju nazivate tribunal, ističete da ste za to da se svima koji su počinili kriminal sudi tamo. Koliko ste iskreni u tome, Vaša Ekselencio? Ne znam, a evo Vam nekoliko činjenica pa sami procenite. Agima Čekua ne samo da Srbi traže da mu se sudi za kriminal, nego na tome insistiraju i jedna grupa kandaskih vojnika koje je ovaj bandit i kriminalac, kome bi Al Kapone zavideo, traži da mu se sudi zbog toga što su od jedinice kojom je Kosovski Al Kapone komandovao bili izranavljeni u Medaku još u vreme rata u Hrvatskoj. Još danas taj kriminalac ostaje nedotaknut. Ako je on pod takvom zaštitom da još nije stao pred lice pravde zato što je počinio zločine nad vojnicima NATO_a, o kavoj pravdi mi onda u opšte i govorimo, ovde??? Ne samo što se postavlja pitanje njegovog kriminaliteta, nego i pitanje koga jedan takav kriminalac sve je u stanju da kontroliše?

Sudili ste Miloševiću

Svoju sam mladost proveo u borbi protiv komunizama, zato za Miloševića verovatno i imam jedno specifično razmišljanje. Ali pre nego što se dublje dotaknem njegovog suđenja u Haškoj tamnici želo bih da Vam dam svoje mišljenje o njoj.

Iako se Vi ne možote složiti sa mojim viđenjem jedne takve institucije kakva je tzv. Haški Tribunal, ja Vam jedino mogu preneti ono što su ozbiljni pravni stručnjaci rekli o Haškim procesima, i izneti Vam svoje mišljenje ma kako po Vas i po kreatore ove kriminalne institucije bolno bilo. Pravni stručnjaci sa kojima sam ja razgovarao o Haškoj tamnici, što se oficielno zove ICTY misle da je ta tamnica nejveći poraz za pravdu i parvnu nauku u opšte. U toj tamnnici mučitelja pravde uposleni su najgori elementi i potpuno promašeni apsolutno, i apstarktno neuki, i neučeni ljudi. Počevši od prosekutora pa sve do najvećih sudskih i drugih individua tamo. To je sud koji je po svojoj sadržini dvostruko gori nego li pak onaj Staljinov sud koji je sudio u vreme njegovih čistiki montiranim procesima. Sud koji ne osuđuje na principima na kojima se zasniva pravna nauka, na principu da je svak nevin do onoga momenat dokle se evidenciom i činjenicama dokaže da je osumnjičeni i zaista kriv. Da bi se pravno i pravično dokazalo da je neko kriv, tu zaista mora da postoji evoidencija zasnovana na dokazanim činjenicama. I što je najvažnije optuženi ne sme unapred u svesti onih koji presuđuju biti osođen. Gotovo svaka i jedna individua privedena na taj sud je unapred osuđena, a samo suđenje je čista proforma. Kvalitet i kvalifikacija prosekutura i sudija o tome je izlišno da se govori, ali ja ću samo tek uz put spomenuti tri prosekutora. Jefri Nice svoju karijeru je zavrršio tako što je na kraju i sam bio osumnjičen, a pravo da kažem i nije me interesovalo dalje da li je i osuđen za pokušaj, ili za silovanje. Luice Arbour – Sačuvaj bože. Dok je bila kraun prosekutor ontarijskog provincijskog suda pouzdano se zna da ni jedan slučaj nije bila u stanju da privede karaju kako treba. Čak i one najbolje za koje je izgledalo da su evidentno slučajevi koji i jedan pripravnik u advokatskoj praksi je u stanju da dobije, ona je i takve slučajeve završavala kao poražena. Karla ili kako je mi Srbi zovemo Krava Del Ponte. O njenoj karijeri je izlišno govoriti. Jedna potpuno promašena ličnost. O sastavu sudstva: O tome šta da se kaže: To je sve ali ne i profesionalno sudstvo. Dok sama institucija sudskog tela nije nezavisna. Sudije nisu slobodne da donose odluke prema ubeđenju i na bazi evidentnih činjenica, nego na bazi svojih mentora i platežnika. Sud nema porotu, pa je tako podložan svim vrstam korumpcije.

Prilikom otvarnja suđenja Miloševiću, u Hagu su sedeli čitavi bataljoni medijskih kuća, a CNN i BBC su se pripremali za opijumski šou festival, i za verbalno ispiranje mozgova u javnosti. Već posle drugog saslušanja jednog od svedoka, Mahmuta Bakalija, koga je Milošević uhvatio u laži, bataljini su se razišli i samo su kada tada iz prikrajka povremeno davali fabrikovane izveštaje o tom suđenju. Milošević i jeste jedna nesrećna istorijska ličnost. Ponikao i uživljen u iluziji komunizma u mnogim stavrima je gaio iluzije umesto realnosti. Kada je svoim iluzijama i naivnom verovanju manipulantima i super pokvarenjacima kakvi su Holbruk, Mad Olbrajt i slični njima naseo teško, a kada nije imao hrabrosti da se mnogo ranije suprotstavi neonacističkoj najezdi sa zapada, i kada je zbog pretnji bombardovanjem predao srpske kraine, sabijen na Kosovo pokušao je da se odupre, tada, sve je bilo, gotovo, kasno i svršeno za njega. Ali pored svega, i svih gluposti, i svih iluzija kojima se on opiao, on je prilikom pobune Albanskih kriminalaca, koje su u srtvari na pobunu podstakli neonacistički krugovi sa zapada, Milošević je činio ono što je svaki državnik dužan da u takvim uslovima čini. Da spreči pobunu i da sopstveno stanovništvo zaštiti od kriminalaca mahom ubica, jer kriminalni elementi poput Haradainja, Čekua, Tačija i drugih su pored Srba ubijali i nedužno albansko stanovništvo. Naravno kada se tu nelegalno i na bazi lažnih predpostavki, a da je ceo kosovski slučaj fabrikovan i izmontiran na principu laži, vidi se iz pomenutog Klintonovog govora, koji, dokažite mi suprotno gospodine ambasadore je bio veća laž nego kritikovani govor Kajzerov od strane gospodina Lojda Džordža. A kada je govor objave rata Srbiji od onoga koji je bio lider u ratnih huškača laž, onda je sve drugo što je vezano za Kosovo i oko Kosova čitava jedna i prevelika laž. Kosovo je u svakom slučaju mit kreiran na bazi lažiju manje više umova sličnih Adolfu Hitleru to jest običnih manijaka. Bar tako je rzmišljao Vinston Čurčhil o takvima. Pa tako i ja razmišljam danas.

Od gomile svedoka koju je prosekutor Nice izvodio pred Hašku tamnicu, od te gomile preko devedest posto njih je uhvaćeno u laži. U svim normalnim postupcima kada se jedan ili dva svedoka uhvate u laži, kao prvo takvi se svedoci krivično kažnjavaju za omalovažavanje suda, a suđenje se prekida. To ne važi za Hašku tamnicu. Tamo ne sude onima koji omalovažavaju sudstvo, niti kriminalcima. Tamo samo sude Srbima. Tamo je kako rekoh osumnjičeni unapred osuđen, pa tako i sam Milošević. I pored toga što je umoren u toj najstravičnijoj tamnici koju do sada istorija čovečanstva nije zabeležila, i pošto ga ni jedan sud još nije osudio, ipak kada se njegovo ime spomene, govori se se da je on nekakav ratni zločinac. Na osnovu čega, koga, i koje presude. To se oni koji unapred osuđuju i ne pitaju. Ne pitaju se jer su lažna svedočanstva bila pripremljena kao ”dokazi” da Milošević bude osuđen.

Do sda sam osvedočeno i dokumentovano prikazao ko je glavna žrtava a ko zločinac, u poslednjoj Jugoslovenskoj drami. No njemu nikada neće biti suđeno A zašto? Nemojte sada terati da idem i da prevćem po arhivi i da iznalazim detalje Halifaške tragedije iz Prvog Svetskog Rata , onda kada je nekih petaestak tona klasičnog eksploziva, eksplodiralo u Halifaškoj Luci. Od koje je ekspplozije Halifaks NB, gotovo bio sravnjen sa zemljom. Dva glavna krivca, jedan kandski general, i jedan Francuz kapetan posade transportnog broda su posredstvom kanadskih i francuskih vlasti bili udaljeni i uklonjeni na sigurno, te im se nije moglo suditi. A sva krivica je bila bačena na jednog mislim šefa ložionice parobroda. Inače rođenog Hlifahsčanina. Taj se nesretnik beše jedino založio da predupredi nesreću, i da ugasi požar pa je on poslednji iskočio sa broda, a kapetan koji je poslednji trebao da napusti brod, prvi je pobegao. No nekome je trebalo suditi. Šefa ložionice je zastupao na sudu jedan vojni advokat, kome je otac postradao u toj eksploziji. U završnici svoga izlaganja taj tada inače mladi advokat je izgovorio otprilike sledće reči poroti: ”Pred vama je čovek kome smo sudili poslednjih dve sedmice. Čovek koji je nevin, čovek koji se založio da ugasi požar. Oni koji su glavni krivci za ovu tragediju, su zaštićeni višim silama, koje ne dozvoljavaju da se krivcima sudi i izreknu kazne. Gospodo porotnici, ja vas molim da ovaj faktor imate na umu kada donosite sudbonosnu odluku i molim vas da ne osudite nevinog.” Apel advokata optuženoga usvoila je porota.

Dakle krivci koji su potpalili požar koji je proizveo takvu nesreću da je jedan čitav grad bio sravnjen sa zemljom su dobili zaštitu od viših sila. Tako isto raspaljivači požara u Jugoslovenskoj krizi, a pogotivu Kosovskoj su zaštićeni višim silama. Oni koji su pokušali da taj pžar ugase njima ili se sudi ili su već osuđeni. To je pravda koju deli Haška tamnica. U toj tamnici se sudi žrtvi a ne ugnjetaču.

Protekle zime bio sam prisutan predavnju Skota Tejlora na odseku žurnalistike na Univerzitetu zapadnog Ontarija u Londonu, Ont. Na kraju predavnja upita jedna studentkinja gospodina Tejlora. Gospodine Tejlor, bili ste u Iraku u vreme Sadama, a bili ste i skoro. Možete li mi objasniti kada je bilo bolje, u Iraku, u vreme Sdama ili sada? U vreme Sadama. – Odgovorio je Skat.

Bio sam u nekoliko navrata čisto poslovno na Kosovu u vreme Miloševića. Kosovom sam prošle godine samo prošao. Pa evo i Vama Ekselencio jeno kratko pitanje. Bili ste verovatno na Kosovu u vreme Miloševića, a verujem da često odlazite danas. Kada je na Kosovu bilo bolje? Sada ili u doba Miloševića? Ne morate meni da odgovorite jao dgovor znam, ali tek realnosti radi odgovorite sebi. Molio bih Vas samo da budete iskreni.

O Razrešenju Krize

Nadam se da ste prostudirali govor Lojda Džordža. – Zašto je u ono vreme dužnost Britanije bila da interveniše zajedno sa ostalim sveznicima? Postavlja jedno delikatno pitanje gospodin Džordž. Prosto i zato što je Prusija napala Belgiju i pogazila međunarodne norme. Daje on odgovor na to pitanje. Prosto zato što je Ausrija napala Srbiju i pogazila međunarodne norme. A onda to sve zaokružuje pa kaže. Ako ima onih nacia koje tvrde da će poštovavati samo one sporazume koji su u njihovom interesu, prepustimo njima neka tako u i buduće razmišljaju. Ali kava im je odbrana za takve tvrdnje? Naravno da Nemačka i Austrija nisu imale evidentne činjenice da sa njima potvrde svoje argumente. Sve je bilo zasnovano na koncepciji obmana i laži. Takav nam sličan i u krajnjoj liniji odgovor daje i sam Gospodin Džordž.

Čini mi se da su prošla ta vremena kada je Velika Britanija branila svoj ugled na bazi istione i morala. Na bazi poštovanja dogovora i međunarodnih sporazuma. Znate gospodine Vordsvorth. Ovo su čudna vremena. Vremena u kojima se laž tretira kao istina a istina kao laž. Vreme u kome se nemoral pokušava opravdati kao moral, a moral kao nemoral. Vremena u kojima jedan američki predsednik i pod dokazima da je imao seks sa jednom prostitutkom, a on i dalje tvrdi da to nije seks. Da li onda američki predsednik u opšte ako ga neko hoće predstaviti normalnim je pošten, kada ako je normalan na očigled svih laže, ili je Američki predsednik ludak i manijak, pa ne raspoznaje šta je stvarnost. Ja bih rekoa da je u pitanju, i jedno, i drugo. Američki predsednik je lažov, i neobrazovan. Kako je lagao o svom privatnom životu tako je lagao, i o Kosovu, i o istorijskim činjenicama vezanim za Kosovo. Britanski PM se ništa boljim nije pokazao. Obojica su svesno ja pak tako mislim pogazili sve međunarodne statute, i sve događaje, to se bar iz Klintonovog govara da videti, oko Kosova, predstavili na bazi jedne fikcije i velikje laži. Jer je velika laž i fabrikovana priča da je na Kosovu Miloševićev režim sprovodio genocid. Kao što je isto tako velika laž da su dava velika rata izbila u Sarajavu. Kada je se ovakvim mahinacijama i lažima služio Adolf Hitler da bi time pravdao svoju osvajačku politiku, jedan drugi PM Velike Britanije, Vinston Churchil je takvo ponašanje osudio kao manijačko. I bilo je manijačko. Ni ponašanje Klintona niti pak Blera nije bilo drugačije nego manijačko.

Pa zbog toga i Vama evo jedno pitanje nas ovu temu. Hoće li se ugled Velike Britanije spasti gaženjem međunarodnih normi i sporazuma? Ako posmatram u doprinos Lojda Džordža i Vinstona Čerčila koji su oni dali čovečanstvu, sigurno je da neće. Ako posmatram u doprinos Tonija Blera. Ugled velike Britanije je potonuo. Radi čega? Da se zadovolje aspiracije Nemačke. Minhen iz 1936 je pokazao da se Nemačke apiracije ne mogu zadovoljiti. Čurčhil je govorio i savetovao: ”Nemci ako ih ne kontrolišete, staće Vam pod grlo ili na veliki prst od noge.” No ako to današnja generacija političara Velike Britanije nije u stanju da shvati, onda ja bi ih najlepše zamolio neka nađu neke druge da nemačkim aspiracijama budu moneta za podkusurivanje, a nas Srbe neka ostave na miru. Ima onih koji su Nemcima tradicionalni saveznici bili pa neka se oni sa njima raskusuravaju.

Problem Kosova se jedino može rešiti na reciprocitetu poštovanja međunarodnih normi sporazuma i povelja. Ne samo Albanci sa Kosova da su dužni da te norme poštuju nego, i svi drugi, i ostali, koji se bave ovim problemom.

Zato Vas molim gospodine ambasadore da iz svoga rečnika izbacite one reči diskriminacije da je ”autonomija” nemoguća. Između redova se ovde čita da nam vi pokušavate nametnutui, da mi Srbi ne zanamo da vladamo manjinama. Bez uplitanja i nasilničkog mešanja drugih, Srbi zanju kako da vladaju i rukovode. Problem Kosova nisu kreiarali, ni Srbi, ni Albanci, nego oni koji su silom a ne pravdom i zakonom došli nepozvani da pobune ekstremno – kriminalne elemente albanske manjine na Kosovu i Metohiji protiv legitimne vlasti. Ti isti eto i danas pišu nelogično. A to je da je se NATO umešao da spreči violentni pokušaj srpske vlasti protiv pobunjenih Albanaca. (NATO intervine to prevent violent crack down, on Abanian rebels). Tako piše danas Vašington Post. Gde je logika ovde dargi gospodine ambasadore? Srbi su ne samo vladali tom manjinom, kako u vreme oslobađanja Kosova od Otomanskih hordi, tako i u svim predhodnim vremenima sve do 1999 godine. Prema standardima manjinskih prava. A od onda pa sve do danas Kosovom se ne zna, ni ko vlada, i kome pripada.

U ostalom želim da Vas podsetim po ko zana koji put da su Vaše pretnje o nekavoj jednostranoj nezavisnosti, jedna čista glupost. Jednostrana nezavisnost je jendnaka jedostranoj nerealnosti. Ovde, pozivam se na vaš blaf. (Here I am calling your blaf).

Nisam mogao da proniknem u Vaš cilj obraćanja preko štampe srpskoj javnosti. Ako su Vam namere bile poštene, evo Vam jednog pravog odgovora za Kosovo ako se nova vlada Velike Britanije ne želi držati međunarodnih normi i sporazuma. Već smatra da se silom da rešiti problem Kosova.

U godini 1915 u štab odbrane Beograda stigao je Austrijski parlamentarac i predao pismo načerlniku štaba odbrane Beograda pukovniku Dušanu Tufekdžiću, sa zahtevom da se Beograd preda. Pukovnik Tufekdžić je tada napisao i poslao jedan istorijski odgovor koji je glasio ovako: ”Beograd se ne predaje! Dođite i uzmite ga!”

Gospodine ambasadore i ja sam jedan od sledbenika onih Srba koji su 27 marta 1941 ulicama Beograd uzvikivali: Da je bolji grob, nego rob! A sudeći prema odgovorima Vama u ”Politici” ima nas još takvih. Pa Vam zato poručujem da poručite vašoj valdi u Londonu. Da mi Srbi ne predajemo Kosovo. A vi ste došli, naravno, nepozvani, pa ga uzmite.

Najsrdacnije Vaš,

Milijanko Bojić (Michael Bojich)

_________
Kao što napisah, nisu mi jasne vaše namere. Ako su prijatljeske podsetiću Vas na nešto, po meni veoma važno. Pošto ste u Beogradu, pođite do novog groblja. Potražite spomenika Dr. Rudolfa Arčibalda Rajsa. Nemojete se iznenaditi kada se uverite da je to jedino hrišćansko groblje, u kome na jednom nadgrobnom spomeniku stoji Davidiva Zvezda, u svetu. Ako želite da buidete prijatelj Srba onda budite plemeniti isto onako kako je to bio Dr. Rajs.




6 коментара у вези “Svaka pojava ima svoj uzrok”
  1. SVAKA CAST GOSN BOJICU .VIDIM DA STE PRAVI HUMANI , RASNI I NAIVNI SRBIN ,A KAO STO JE VECINA NAS . CITAO SAM NEDAVNO O JEDNOM VELIKOM RUSKOM SVETITELJU IZ 19 OG VIJEKA .
    PISE ON SVOM PRIJATELJU GENERALU RUSKE CARSKE VOJSKE .
    MISLOM DA JE TO BILO U DOBA KRIMSKOG RATA .

    DAKLE TAJ PRAVOSLAVNI SVETITELJ DOSLOVCE KAZE : “ONI ENGLEZI SU NEPPRIJATELJI COVECANSTVA ,A SAD SU IM SE PRIDRUZILI I OVI VETROPIRASTI FRANCUZI ”

    REALNO :VELIKE SILE MALO ZAREZUJU :PRAVDU ,MORAL I LJUDSKA PRAVA .ZAPADNI COVJEK ,KAO I DRZAVA VLADA SE JEZUITSKIM AKSIOMOM :”CILJ OPRAVDAVA SREDSTVA ”

    ONI CE SRBE ” BITI I MUCITI .PREBIJATI I NOGE I RUKE I VADITI NJINE OCI CARNE ”

    GOVORICE IM NARAVNO DA JE TO ZA NJIHOVO TJ SRBSKO DOBRO ,JER ZABOGA ONI TJ EUROPLJANI ,IMAJU DOBRE NAMJERE .

    VELIKI PRAVOSLAVNI MISLILAC I FILOZOF DOSTOJEVSKI JE OKARAKTERISAO EUROPSKOG COEKA KAO “COVEKOBOGA ” .HOCE RECI DA SE EUROPSKI COEK ,NAKON STO JE ODBACIO HRISTA I PROTJERAO GA SA ZEMLJE (NEPOGRESIVI PAPA RIMSKI) ,SAMOGA SEBE PROGLASIO ZA BOGA NEPOGRESIVOGA .A BOG NIKADA NE GRESI ,NJEMU JE SVE DOZVOLJENO . ZAR NE UVIDJATE DA RAZNI KEROVI, KLINTON I BLEROVI BAS TAKO NASTUPAJU .

    SRBIMA OSTAJE DA SE UZDAJU U SE I U SVOJU BRACU PO VJERI I KRVI .

    I PRIJE SU SRBI BILI NA IVICI PONORA PROPASTI .VOLJOM BOZJOM OPSTALI SU I OPSTACE VALJDA ZA NAS MOZE DA SE PRIMJENI ONA BIBLISKA : “KOGA GOSPOD LJUBI ,ONOGA I KARA “

  2. Bravo i Hvala!!

  3. Moje srdacne cestitke Gospodinu Milijanku Bojicu koji je uputio ovo OTVORENO PISMO britanskom ambasadoru u Beogradu. Kada bi imali vise ovakvih pravih Srba, nasa savremena istorija, i sudbina Srpskog Naroda u celini, ne bi krenula u ovaj i ovakav cor-sokak u koji smo zapali. Celo pismo procitao sam sa uzivanjem, bez predaha. Cestritam, i samo tako nastavite.
    Pozdrav, Milanko, Germanija

  4. U glavu u glavu, nego sta! Gde bi vi mene tu bi vas ja! Punim jedrima napred gospodine Bojicu!

  5. Gospodine Bojicu,

    Procitah Vase pismo britanskom ambasadoru u Beogradu. Vi zaista imate smelosti i hrabrosti. Pravo da Vam kazem ja je nemam, cak se ne usudjujem da komentarisem javno Zato Vam pisem licno, i najiskrenije Vas molim da nikome ne otkrijete moje ime. Inace Vasu sam adresu dobio od jednog naseg zajednickog prijatelja koji zivi u Sietlu. Cestitam Vam u svakom pogledu. Vase reci obaraju protivnike na zemlju. Pratim i druge Vase javne istupe, i prosto Vam se divim. Ne znam da li ce ambasador imati smelosti da se sa Vama upusti u polemiku. U svakom slucaju Vi ste ga doveli u nezgodnu situaciju. Ukoliko ne pokusa da pobije Vase tvrdnje, onda ono sto ste izneli mora da prihvati kao nepobitne cinjenice. Ako li pak pokusa sa Vama da se ubedjuje, ne verujem da ce uspeti. I siguran sam da mu necete ostati duzni. Problem za ambasadora je u toliko tezi da Vi nikoga ne postedeste, i da ste nastupili sa nepobitnim cinjenicama i tvrdnjama. Ne znam kako ce podneti cinjenicu da je Britanija gradila ugled u proslosti braneci medjunarodne sporazume i povelje. A da ga njeni moderni pliticari ruse upravo gazeci po medjunarodnim sporazumima i poveljama.

    Gospodine Bojicu. Ja imam jedno dva pitanja za vas. A to su:

    1. Kada ste spomenuli Milosevica sta je on u stvari po Vama mogao da ucini u onim okolnostima?

    2. Zar ste vi zaista od ubedjenja da ce oni danas odustati od Kosova tako lako i da im nece priznati nezavisnost van UN.

    Molio bih Vas da mi odgovorite javno, pod uslovom da ne objavljujete moje ime.

    Zahvalan unapred i za sve,

    N.K

    Gospodine N.K.

    Kao prvo da vam se zahvalim na Vasem laskavom pismu. Ja imam poznanika svugde pa i u Sietlu, to je tacno. Gospodin nije moj prijatelj, vec se samo dopisujemo.

    1. Na vase prvo pitanje moj je odgovor sledeci. Milosevic nije mogao nista da ucini iz prostog razloga sto on nije bio: a) patriota; b) nije bio hrabar i otresit; c) zato sto je u nasledje dobio rezultate politike partije koja ga je iskolovala u nepatriotskom duhu; d) sto je najgore i ostale opozicione partije kojima je bio okruzen su takodje iznikle kao frakcije iz iste KPJ. I sto su zapravo bas te partije manje vise bile izdajnicke. Izuzev u to vreme dve beznacajne, radikalna koja je po prilicno i dan danas sirova, i DSS koja je veoma losa markentiski. Druge opozicione tzv. stranke su se kako onda tako i danas hranile i hrane sa tudjih jasala.

    Sam Milosevic nije umeo i nije mogao da razume da politicki protivnici, i opozicionari nisu u isto vreme i nprijatelji, pa umesto da sa opoziciom kakva, je takva je, saradjuje i da je manipulise, on ju je sikanirao, i od nje stvarao upravo umesto savetodavno opoziciono politiucko telo on je od njih stvarao bespotrebne neprijatelje. U politici su ovakve greske katastrofalne i smom ce se Milosevicu do te mere kasnije svetiti da ce mu doci glave. Jer polticko jedinstvo stvra nacionalno nejedinstvo a politicko opozicionarstvo i politicko nejedinstvo stvara nacionalno jedinstvo. Imajte na umu da smo kao i svi drugi narodi koji su stenjali pod stegama komunizma izgubili smisao za politicku kulturu. Ona se jos u tim zemljama nije izgradila i trebace isuvise vremena da se politiucka kultura useli u duh i provienciju naroda. Verovali ili ne nekoliko generacija.

    Zato je Milosevic u momentima oskudnim po naciju pravio najgluplje politicke poteze. Dozvolio je da ga Hglbruk i Islinger navuku na tanak led i da mu pod pretnjom bombardovanja podmetnu igru izdaje srpskih Kraina. Tu se Milosevic pokazao veoma losim strategom, jer nije znao da pronikne u cilj i namere neprijatelja. Oni su i onako bili planirali da se Srbima revansiraju za 27 mart 1941. Nemacki nacisri i ultra nacionalisti, nama Srbima ne prastaju taj dan. I dans su od ubedjenja da bi rat protiv Staljina dobili da nije bilo 27 marta. Tako da je podneseno bombardovanje avgusta 1995. ispala bih tada neka ondasnja rezolucia slicana 1224 oko koje bi se danas natezali, ali vise nikome ne bih palo napamet da se takne Kosova.

    Pored toga sta bih ja uradio da sam takvu krupnu gresku napravio 1995? Ja ne bih dozvolio i ponovio je 1999. Kada je Klinton odrzao njegov govor, i kada se jasno pokazalo da se on sluzi lazima da uleti u jednu tesku avanturu. Milosevic je trebao da se on obrati naciji, i da pobije Klintona tacku po tacku, da celokupnu politiku zapadne aliance osudi u pravom smislu odnosno kao pronacisticku, da osudi politiku KPJ koja je dovela do ovakvog stanja i da oko sebe zaokupi one najptriotskije snage i da se uz njihovu podrsku odupre neprijatelju. Sa takvim jednim jakim govorom. Nadahnutim patriotskim osecanjima, on bi ne samo uvecao ugled u narodu, nego bih pobudio i pospesio opozicione snage ratnim huskacima sa zapada, u cemu bi ubrzao svadje medju clanicama NATO zemalja. Vama treba da je poznato da je posle nekoliko nedelja bombardovanja doslo do rascepa unutar NATO, i zbog toga su tada pozvali onoga postara Cernomedina da ka bojagi zapocne posredovati u pregovorima. Jer svi oni danas kazu da se pred kraj rata sa Srbiom bitka za Kosovo pretvorila u bitku za spasavnje NATO_a. Umesto toga Milosevic je postavio Momira Bulatovica da umesto njega objasnjava kako ce NATO poceti da seje bombe po Srbiji. Ima ovde i sitnih detalja no ja se nadam da cete razumeti smisao.

    2. Na vase drugo pitanje moj bi odgovor bio sledeci: Zaista ja ne mogu da predvidim sta ce bezumnici uraditi, i sta jedna bezumnicka pamet je i zaista u stanju da uradi. Danasnja politika ratnih huskaca sa zapada, je mnogo nepredvidiva. Mada su joj obrisi bazirani na politici Adolfa Hitlera, Hitler je ipak bio mnogo predvidljiviji. Ovi danas reaguju gore nego tim budala. Od budale ne mozete ocekivati pametne poteze. Zato srpska strana i ne sme da razmislja šta ce oni uciniti. Medjutim sama cinjenica da se njihovi diplomtaski predstavnici na ovaj ili onja nacin obracaju javnosti, govori kolika ih je panika zahvatila. Njihovo jednostrano priznanje Albancima neke nezavisnosti, bez pristanka vlade iz Beograda ne znaci ama bas nista. Pogotovu u ovim uslovima. Amerika defakto gubi rat u Iraku. Americka javnost je ogorcena na fatalne gubitke njenih vojnika u tom rtau. Sta vi mislite zasto je Bler odblejao. Drugog mu izbora nije bilo. A sta njegov zamenik radi? On povlaci trupe iz Iraka. Dakle i ona koalicija dobre volje se na kraju raspala. Polako americka javnost se nece uklopiti u semu dalje agresivne politike i prosirenja NATO pakta. Ako na sledecim izborima pobedi kepec Hilari, sa njom ce biti gorih seksualnih skndala nego sa njenim muzem. A kako je neukusna, ko zna sa kime li ce pak ona imati bludne radnje. Zatim celokupna izborna politika u SAD je jedan čudan shou. Ne postoje kandidati nego politicke mule. Koga da birate? Kina preti da zbog trgovinskog imbalansa i ogromnih finasijskih obaveza od strane SAD prema Kini, americku ekonomiju stavi u poziciju potpune zavisnosti prema njoj. U tome upravo dok ovo pisem uspeva. Njujorski stok ekscendze ovih dana pokazuje ozbiljan pad. Gradjevinska industrija zbog bankarske politike ide strmoglavo dole. Sve lici na situaciju iz vremena depresije tridesetih godina prosloga Veka. Treba biti strpljiv i sacekati. Nista nije trajno a pogotovu sila i siledzijstzvo. Svaka sila je za vreme. Prema tome vlada u Beogradu, ma kakvim ucenama bila izlozena, ma sta joj podmetali ne sme da dozvoli da bude zavedena. Sve do onoga trenutka dko vlada u Beogradu, ne stavi potpis na odcepljenje Kosova, do toga momenta nezavisnost Kosova je fikcija. Treba gledati na vekove ispred nas, a ne na kratkorocna resenja. Zato videcete da od nezavisnosti Kosova one institucion alizovane i pravne nema nista ukoliko je Beograd ne prihvati. A ona druga divlja za nas kao naciju nema nikakvog znacaja. Od mene ne zavisi politika trenutne vlade u Beogradu. Da je vecina njenih clanova izdajnicki orjentisana u to ne sumnjam. Ali parlament je tu da odrzi balns.

  6. Ovo pismo ambasaduru VB je jedna lekcija, koju bi nasi pregovaraci morali i trebali da znaju napamet. Stvari i cinjenice obuhvacene ovim pismom zadiru u srz problema. Uz put samo da istaknem i ovo. Koliko su neuki i zamagljeni silom ovi novoorderovci koje gospodin Bojic ovde naziva s pravom neonacistickom koaliciom, koliko su netakticni moze se jasno zakljuciti iz pozicije s koje su do sda pokusali da vrse pritisak na javnost u Srbiji, a to je. Mi cemo priznati Siptarsku nezavisnost mimo pristanka vlade Srbije i odobrenja UN. Pa onda sta tu ima da se pregovara, i zasto pristai na takve ucene. Sta jos time bi mi Srbi imali onda da izgubimo. I sta u stvari sama Srbija ima da izgubi ako je ovo neki toboznji stav uvazene gospode neonacista. Hoce da priznaju nezavisnost bezpravno i kriminalno, onda nema potrebe pregovarati. Kava glupost.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo