Вести

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle i Njegovo Preosvestenstvo Episkop backi G. dr Irinej, u pratnji protosindjela Andreja Cilerdzica, 19. i 20. decembra 2001. godine, boravili su u Briselu, gde su ucestvovali u radu medjuverske konferencije na temu Mir Bozji u svetu.  

Konferencija je odrzana na inicijativu Vaseljenske patrijarsije i Saveta Predsednistva Evropske komisije, a pod visokim pokroviteljstvom Evropske Unije. Iz nase Otadzbine ucesce su uzeli, u ime Islamske zajednice, veliki muftija g. Hamdija Jusufspahic, a u ime Jevrejske zajednice g. Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opstina Jugoslavije, i g. Davor Salom.

Rad konferencije odvijao se u tri tematska kruga: religijski principi mirne koegzistencije; istorijski modeli mirne koegzistencije; religijski pluralizam i mirna koegzistencija danas.

Na kraju Konferencije izdato je Saopstenje za javnost, pod naslovom Briselska deklaracija, koju donosimo u celini:

„Mir Bozji u svetu“  Ka mirnoj koegzistenciji i saradnji medju trima monoteistickim religijama –
judaizmom, hriscanstvom i islamom.

Blagodarni Bogu za ovu priliku da se sretnemo, mi, ucesnici ovog medjureligijskog susreta, sastali smo se na poziv Njegove Svesvetosti Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja i Njegove Ekselencije g. Romana Prodija, predsednika Evropske komisije, u Briselu, 19. i 20. decembra 2001. godine.

Imajuci u vidu zastrasujuce teroristicke napade od 11. septembra u Sjedinjenim Americkim Drzavama i u jednakoj meri misleci na postojece sukobe na razlicitim stranama sveta, razmatrali smo, u duhu dobre volje i u iskrenom raspolozenju, pozitivne doprinose judaizma, hriscanstva i islama sadasnjem stanju covecanstva.

Upravo na osnovu naseg postovanja razlika koje postoje medju nasim religijama mi se zalazemo za ovaj dijalog. Na temelju nasih diskusija zelimo da upotpunimo svoju zajednicku odgovornost, kako bismo objavili „mir Bozji u svetu“ kao mir utemeljen na ucenjima nasih vera.

Volja Bozja jeste da nebeski mir zavlada na zemlji. Mir Bozji nije puko odsustvo rata vec je to dar punoce zivota. Zaista postoji neposredna i nerazdvojna povezanost mira i pravde. Zato se neprestano molimo da mir zavlada u svetu i da vernici svih religija mirno zive zajedno u nasem modernom, multikulturnom i multietnickom globalnom drustvu.

Priznajemo da su tokom istorije covecanstva neki clanovi verskih zajednica pocinili zlocine i tim povodom izrazavamo svoje zaljenje i kajanje. Naglasavamo, medjutim, da ekstremisti ne odrazavaju ucenja odnosnih religija i da stoga vere nisu odgovorne za postupke svojih pripadnika koji su izvrseni bilo kao prestupi protiv verskih ucenja bilo kao njihovo pogresno tumacenje.

Zato se ponovo pozivamo na izjave Bernske deklaracije iz 1992. godine i Bosforske deklaracije iz 1994. godine da „zlocin pocinjen u ime vere jeste zlocin protiv vere“. Jedna od najvecih uloga religije jeste da donese svetu mir Bozji kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Odgovornost je verskih lidera da sprece zloupotrebu verske revnosti u svrhe koje su tudje ulozi vere.

Jedan od temeljnih zajednickih elemenata nasih monoteistickih religija jeste vera i poverenje u dobrog, covekoljubivog, saosecajnog i milostivog Boga. Ljubav koju Bog pruza otvorena je za sva ljudska bica, bez obzira na rasu, etnicku pripadnost, kulturu ili pol, da bi je ona prihvatila slobodno i bez prinude. Odgovor verujuceg coveka na poziv Bozji proverava se kroz veru, izrazenu molitvom, ljubavlju, dobrim delima, postovanjem prema drugom i zalaganjem za pravedno drustvo i socijalni poredak.

Sustina svake religije najbolje se manifestuje u ljudima cistoga srca. Sve tri nase religije smatraju pravdu i mir darovima i blagoslovima Bozjim, ujedno i duznostima svakog ljudskog bica prema onom drugom. Mir i pravda ne postizu se nasiljem i terorizmom ili pak rdjavim postupanjem prema ljudima. Sve tri religije odbacuju religijsko opravdanje za nasilna i necovecna dela, dela koja ne odgovaraju duhu mira i pravde, mirne saradnje i postovanja za dostojanstvo ljudske licnosti.

Imajuci u vidu izlozene istine:

Naglasavamo potrebu da se imenuju uzroci lokalnih i regionalnih napetosti, narocito u svetu u razvoju. Nepravde postoje i mi postujemo napore onih koji se trude da ih isprave. To, medjutim, nije opravdanje za zlo koje bi unistavalo zivot neduznih ljudi.

Naprotiv, svaka od nasih religija poziva da se donese mir, zajedno sa slobodom, pravdom i ljudskim pravima. Jednodusno odbacujemo pretpostavku po kojoj religija doprinosi neizbeznom izbijanju sukoba medju civilizacijama. Potvrdjujemo, naprotiv, konstruktivnu i instruktivnu ulogu religije u dijalogu medju civilizacijama.

Pozivamo one koji oblikuju javno mnjenje da ne ugrozavaju dobre odnose i mirnu saradnju svih ljudi prikazujuci ekstremisticka verska gledista kao gledista koja, navodno, izrazavaju autenticna verska ubedjenja. Odbacujuci sve oblike diskriminacije, podrzavamo nacela medjusobnog postovanja, uzajamnosti, ljudskih prava, verske slobode, mirne koegzistencije i multireligijske saradnje.

Apelujemo na sve narodne prvake u svetu da uloze svaki napor kako bi pronasli mirno razresenje sukoba. U duhu mirne koegzistencije, zahtevamo prekid nasilja na Bliskom Istoku i povratak mirovnom procesu. Zato se molimo da ljudi, gde god ima sukoba, dozive radost mira spojenog sa pravdom. Ubedjeni smo da treba iskoristiti sva moralna, politicka i finansijska sredstva da se postigne integralni razvoj svih ljudskih bica i nacija.

Solidarni i podstaknuti nasim duhovnim izvorima, obavezujemo se na saradnju u nastojanju da u svetu zavlada mir. U tom cilju, zajednicki upucujemo apel svim ljudima dobre volje, na svim poljima zivota, a narocito onima ciji verski i politicki polozaj nalaze odgovornost da rade za dobro svih. Zelimo da ih ovaj poziv na mirnu saradnju ubedi. U jedinstvu, solidarnosti i ljubavi, sa molitvom da nasa nastojanja budu usmerena ka miru Bozjem u svetu, obavezujemo se i pozivamo nase verske zajednice:

a) da angazuju prosvetne radnike, poslenike medija, politicke i druge licnosti, kao i ustanove u civilnom drustvu, da se trude da sto bolje razumeju verske zajednice i njihovu veru i da se dobro upoznaju sa njihovim istorijskim, kulturnim i verskim nasledjem sirom sveta (narocito u oblasti obrazovanja, ovim se trazi da se predrasude i diskriminatorski stavovi ili nacini prikazivanja religija, kultura i etnickih grupa uklone iz udzbenika i prirucnika);

b) da podrzavaju postojece i nove medjuverske i medjukulturne inicijative, ukljucujuci i omladinske inicijative, u sto vise podrucja sirom sveta (imajuci na umu da je diskriminatorsko ponasanje vecma nauceno negoli urodjeno, obavezujemo se da cemo nase vernike i njihove duhovne vodje uciti putevima mira, medjusobnog postovanja i poverenja);

v) da nastave nas dijalog i da podrzavaju sve napore na unapredjenju saradnje medju nasim trima religijama, kako su primerom pokazali ucesnici ovog susreta, i

g) da se osnaze komunikacione mreze u cilju unapredjivanja redovne razmene gledista i ideja.

Briselsku deklaraciju su, izmedju ostalih, potpisali:

Njegova Svetost Patrijarh vaseljenski G. Vartolomej I Njegova Svetost Patrijarh aleksandrijski G. Petar VII Njegova Svetost Patrijarh antiohijski G. Ignjatije IV Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle Njegova Svetost Patrijarh Katolikos gruzijski G. Ilija II Njegovo Blazenstvo Arhiepiskop albanski G. Anastasije Njegova Svetost Katolikos kilikijski G. Aram, Jermenska patrijarsija – Liban Njegovo Blazenstvo Patrijarh jermenski G. Mesrob II, Turska Njegovo Visokopreosvestenstvo Arhiepiskop G. Kajag Varsamian, u ime Njegove Svetosti Karekina II, vrhovnog Patrijarha-Katolikosa svih Jermana Njegova Uzoritost Valter kardinal Kasper, predsednik Pontifikalnog saveta za jedinstvo hriscana Njegova Uzoritost Fransis kardinal Arindze, predsednik Pontifikalnog saveta za medjureligijski dijalog Njegova Uzoritost Fransoa-Ksavijer kardinal Ngujen Van Tujan, predsednik Pontifikalnog saveta za pravdu i mir Njegova Uzoritost Gotfrid kardinal Danels, nadbiskup briselski Preuzviseni Jozef Homajer, biskup hildeshajmski i predsednik Saveta biskupskih konferencija Evropske unije Preuzviseni Vincenco Palja, biskup i predsednik Zajednice Svetog Edjidija Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit Francuske Jeremija, predsednik Konferencije evropskih crkava Preuzviseni Eberhart Renc, predsednik Svetskog saveta crkava Precasni Farid Al Kahem, za Bliskoistocni savet crkava Rabin Artur Snajer, predsednik Fondacije Apel savesti Veliki rabin Rene-Samjuel Sirat, potpredsednik Evropske konferencije rabina Rabin Naftali Brojer, kancelarija glavnog rabina Ujedinjenih jevrejskih opstina Komonvelta Veliki rabin Paul Ajzenberg, iz Beca Veliki rabin Albert Zizi, iz Brisela, Veliki rabin Avram Sajevic, iz Rusije Rabin Izrael Singer, predsednik Upravnog odbora Svetskog jevrejskog kongresa Njegova Ekselencija seik Favzi Al-Zaf1zaf, predsednik Stalnog odbora Al-Azara, za dijalog sa monoteistickim religijama Njegova Ekselencija Mohamed Masjed Jamei, Islamska Republika Iran Njegova Ekeslencija Abdelkebir Alaui M Dagri, ministar kulture i islamskih pitanja Maroka Njegova Ekselencija seik Salaf Kuftaro, predstavnik Velikog muftije Sirije Njegova Ekselencija seik Abdulah Nizam, poglavar sirijskih siita G. Mahmud Al-Mufti, za kancelariju Njegovog Kraljevskog Visocanstva jordanskog princa El Hasana bin Talala Imam Ifmet Justafic, Islamska zajednica Bosne i Hercegovine Njegova Ekselencija prof. Romano Prodi, predsednik Evropske komisije Njegova Ekselencija g. Luis Misel, zamenik predsednika Vlade i ministar spoljnih poslova Belgije Njegova Ekselencija Ingo Fridrih, potpredsednik Evropskog parlamenta Visokopostovani dr Mihael Veninger, grupa politickih savetnika Dr Vilijam Vendli, predsednik Svetske konferencije religija za mir

Izvor:

http://www.intratext.com/IXT/SCC0002/_P1.HTM

www.intratext.com/IXT/SCC0002/_P2.HTM