Вести

Čija je zemlja Srbija?! Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.

U poslednje vreme, posle čvrsto predstavljenih stavova Beograda i Prištine, koji su toliko suprotni da je svima jasno da su istrošeni svi aduti koji bi eventualno mogli da dovedu do nekog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane održavaju se još dva moguća rešenja koja u sebi sadrže određen broj podvarijanti.
Jedna od sve češće spominjanih opcija rešavanja kosmetske krize, kojem su se najglasnije priklonili Ričard Holbruk, Morton Abramovič i najekstremniji albanski lideri sa Kosmeta predviđa da će odugovlačenje rešenja ili eventualno prolongiranje obećanih rokova dovesti do eskalacije nasilja u Pokrajini. U to ime jedan od najglasnijih zagovornika ekstremnog zaoštravanja krize Agim Čeku upozorava međunarodnu zajednicu: „Mi smo privrženi putu UN i bili smo strpljivi, zato nemojte izneveriti naše poverenje!“.

Naravno, za ovakvu akciju, koja bi destabilizovala Balkan i Evropu Priština bi tražila odobrenje Vašingtona. U situaciji oklevanja i produženja rokova, uz mig iz Vašingtona, međunacionalni odnosu na Kosovu i Metohiji bi se zaoštrili do otvorenih sukoba prema receptu kontrolisane krize, slično onoj koja je vođena za vreme bombardovanja SRJ 1999. Došlo bi do eskalacije pritisaka na nealbance, čak bi se sporadično sukobile međunarodne snage i Albanci, tako da bi u jednom trenutku međunarodne snage bile „prisiljene“ da razdvoje Albance i nealbance tampon- zonom, koja bi se za kratko vreme pretvorila u granicu. Ovo bi sve izgledalo kao iznuđena podela. Međutim, na ovakvom scenariju SAD rade od marta, kada je već bilo jasno da Ahtisarijev predlog nametnutog rešavanja statusa Kosmeta neće dobiti zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN. Sasvim sigurno da Amerikancima za realizaciju ovakvog scenarija, ide naruku i sve prisutnije nezadovoljstvo žitelja Kosmeta prema njihovim političkim vođama.

Jedna od podvarijanti ovog rešenja kosmetske krize je i unilateralno proglašenje nezavisnosti od strane prištinskog političkog rukovodstva. I ovo rešenje bi dovelo do zaoštravanja odnosa prema nealbancima, ali i prema međunarodnim posredničkim snagama, tako da bi eskalacija nasilja dovela, takođe, do formiranja tampon zone između nealbanaca i Albanaca.

Drugo rešenje, koje zaslužuje pažnju, a koje je bilo u opticaju uoči aprilske posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i kojim bi Moskva bila zadovoljna jer ne bi pretilo ničijim interesima kako u regionu Balkana tako i šire, odnosilo se na novi kvalitet u odnosima Beograda i Prištine prema Evropskoj uniji, kao i ostalim državama eks Jugoslavije, koje su u čekaonici za prijem u zajednicu evropskih država.

Suština ovog rešenja oslanjala bi se na dobru volju EU, koja bi primila u svoje redove Srbiju i Kosmet kao i sve ostale države bivše Jugoslavije koje su u predvorju velike Evropske unije. Na ovaj način EU bi preuzela potpuno u svoje ruke odgovornost za rešavanje „kosmetskog pitanja“. Takva situacija devalvirala bi značaj granica i ne bi ugrožavala ničije interese i niko ne bi bio potpuno poražen, a niko ne bi bio apsolutni pobednik.

Ovakvo rešenje statusa Kosova i Metohije bi sadržalo kompromis svih strana, pa i EU, koja prema dogovoru sa SAD preuzima na sebe brigu o Kosmetu u narednom periodu. Na ovaj način EU bi pokazala da nije samo „štitonoša“ američkih interesa i da u kosmetskoj krizi vidi i elemente koji bi ozbiljno mogli da ugroze jedinstvo EU. Evropa je do sada nastojala da se kod Amerike izbori za status kontrolora balkanske zbilje, ali sem podaništva, nije ništa želela da uloži kao svoj ulog u riskantnoj balkanskoj igri, u koju bi svi verovali, a u prvom redu Beograd i Priština.
Pošto je Rusija 28. juna odbacila i četvrti nacrt rezolucije o Kosmetu, postaje sve jasnije da put za rešavanje kosmetske krize koji vodi preko SB UN mora uvažiti stav Rusije i Srbije da Priština ne može dobiti sve, a Beograd izgubiti sve.

Široka i nadgledana autonomija Kosmeta, koje je i dalje u sastavu Srbije, gotovo je neverovatan ishod koji bi bio realan samo kada bi ga podržala Amerika. Međutim, status kvo je po svoj prilici nešto što bi ovoga trenutka najviše odgovaralo i Bušu i Putinu, posebno Beogradu, a najmanje Prištini, pošto bi nerešavanje statusa Kosmeta do jeseni ozbiljno uzdrmalo političku elitu koja je Albancima sa Kosmeta obećavala nezavisnost, a ništa nije uradila.

O protektoratu od nekoliko godina nad Kosmetom od strane EU progovorili su neki beogradski analitičari. Protektorat bi imao ograničeni „vek trajanja“ posle kojeg bi se organizovao referendum i to bi moglo da bude neko održivo rešenje koje zahteva mnogo ozbiljnije angažovanje međunarodne zajednice nego što je to do sada bilo.
 

NOVI KOSOVSKI BOJ

„Pred očima celog sveta odvija se novi, sada srpsko-američki Kosovski boj. Na jednoj strani je autoritet velike svetske sile, a na drugoj strani je Srbija. koja ističe argument prava. Svi oni koji se svrstavaju iza politike velike sile kažu Srbiji: Zaboravite pravo, zar ne vidite da je sila jača od prava? Ključno je, međutim, pitanje da li je i u ovom novom kosovskom boju jača sila ili pravo?“- rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uoči Vidovdana.

U nalaženju izlaza iz dosadašnje pat pozicije najviše se očekuje od Putina i Buša i njihove sposobnosti da u četiri oka pronađu opciju koja bi tog trenutka najviše odgovarala i Moskvi i Vašingtonu, a bila bliska Beogradu i Prištini. Međutim, po svemu što se događa, očekivanja su ovoga trenutka nerealno optimistička.

Evropa je činilac rešavanje kosmetske krize, koji se boji da ne izgubi poziciju neometanog korisnika ruskog gasa zbog svog stava koji se priklonio svom snagom SAD učestvujući u kreiranju do sada četiri nacrta nove rezolucije o statusu Kosmeta.

Na drugoj strani ovog trenutka Rusija ima, prema američkoj agenciji „Stratfor“, diplomatsku, ekonomsku i vojnu opciju za rešavanje kosmetske krize. Diplomatsko oružje Rusije je veto, na ekonomskom planu Evropa je pod pritiskom zavrtanja slavina na ruskim gasovodima, koji greju zimi celu Evropu, dok je vojni faktor, po „Stratforu“, vezan za dopremanje ruskih trupa u Srbiju i na granice sa Kosmetom.

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana, koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.

Centar za analizu i istraživanje medija

————————————————————————————

Kosovska kriza očima sveta
Januš Bugajski
Uticajni američki analitičar Januš Bugajski (53), specijalista za Balkan, polovinom marta je dao intervju Evropi u kom je istakao niz svojih stavova po pitanju kosovske krize od kojih predstavljamo neke.
„Ne postoji potpuna saglasnost između predsednika Tadića i premijera Koštunice. Beograd ima nekoliko opcija. Prvo je zadržavanje teritorije, odnosno da Kosovo makar de jure bude deo suverene Srbije. Ako to ne prođe, druga opcija je neka vrsta autonomije ili stvaranje entiteta po uzoru na bosanski model za one regione gde su Srbi većina. Treće, čemu se Beograd nada, je neka vrsta podele Kosmeta“. Međutim, po Bugajskom „ne treba nam još jedna brljotina, kao u Bosni, gde centralna vlast ne funkcioniše, gde Republika Srpska može da blokira rad Federacije i gde se svaka odluka teško donosi bez međunarodnog nametanja. Vašington na Kosmetu želi funkcionalnu centralnu vladu, koja će moći da sprovodi reforme. Mislim da konačan ishod neće biti po modelu bosanskog obrasca, već više po modelu Makedonije, gde bi Srbi dobili onaj status koji Albanci tamo imaju – proporcijalnu zastupljenost u državnim institucijama, vojsci, policiji, ekonomiji.

Ivan Gašparovič
Predsednik Slovačke Ivan Gašparovič u razgovoru za Kurir istakao je da je uveren da odluka o konačnom statusu Kosova i Metohije neće biti doneta bez saglasnosti srpske strane. „Ubeđen sam da bi bilo kakva rezolucija o budućnosti Kosova, nastala bez saglasnosti obe strane, srpske i albanske, doprinela destabilizaciji zapadnog Balkana. I zato verujem da odluka neće biti doneta bez saglasnosti srpske strane“. Za Gašparoviča nezavisnost Kosmeta bi sasvim sigurno inspirisala mnoge u kriznim područjima Evrope da zahtevaju isto.

Tom Lantoš
Američki kongresmen Tom Lantoš je u raspravi američkih i ruskih parlamentaraca 21. juna u Vašingtonu o kosmetskom konfliktu bio jasan: „Mi ćemo taj problem rešiti ili kroz Ujedinjene nacije, pomoću plana koji je predočio uvaženi bivši predsednik Finske Ahtisari – i koji podržavaju sve evropske zemlje se Rusije, kao što ga podržavaju i SAD – ili će Kosovari jednostrano proglasiti nezavisnost. Mogu vas uveriti da će sutradan Sjedinjene Države priznati Kosmet kao nezavisnu zemlju, kao što će to učiniti i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Danska i sve ostale zemlje. „NIN“ 28.6.2007.

Konstantin Kosačov
Šef delegacije ruskih parlamentaraca prilikom susreta sa američkim kongresmenima u Vašingtonu je parirajući američkim kolegama između ostalog istakao i jednu vrlo važnu činjenicu kada je u pitanju kosmetska kriza. „Moram sasvim ukratko da ukažem na razliku između Crne Gore i Kosmeta. Nezavisnost Crne Gore, baš kao i nezavisnost Slovačke, ili Slovenije, ili Ukrajine, bila je predmet sporazuma između dve strane. Sve te nove teritorije nastale su kao rezultat raspada federacije, takav je bio slučaj sa Čehoslovačkom. Kosmet bi, dakle, bio prvi slučaj u istoriji posleratne Evrope da neki deo unitarne, a ne federalne države postaje nezavisan bez saglasnosti same te države. „NIN“ 28.6.2007.

Morton Abramovič
Bivši visoki zvaničnik američke diplomatije Morton Abramovič, jedan od osnivača Međunarodne krizne grupe, bivši predsednik Karnegijeve zadužbine za mir i viši saradnik Senčuri fondacije, poznat i kao čovek koji je lično isporučio 500 „stinger“ raketa koje su upotrebljene protiv Rusa u Avganistanu, gura svom žestinom tezu da će Albanci ako ne budu zadovoljni rešenjem svog statusa zapaliti Balkan.
„Srećemo se sa jednim srazmerno novim fenomenom – to je rastuća snaga albanskog naroda i to ne samo na Kosovu i u Albaniji, gde su Albanci većina, već i u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. U interesu je Evrope da se Albanci angažuju na izgradnji zemlje u kojima žive, umesto da sve te albanske zajednice počnu da se ujedinjuju u zajednički, panalbanski nacionalni projekat. A upravo bi do toga moglo doći, ukoliko međunarodna zajednica pogrešno reši pitanje statusa Kosova. „Nedeljni telegraf“ 14. 3. 2007.

————————————————————————————-

Panika u redovima zagovornika nezavisnosti Kosova i metohije
Buš protiv Putina
S rešavanjem statusa Kosmeta žuri se onima čija je politika prema južnoj srpskoj pokrajini bila jednostrana i bazirana na kršenju međunarodnog prava. Međutim, došlo je vreme da se na svetskoj sceni pojavi i probuđena Rusija, koja u politici globalizacije i nametanja američkih interesa kao svetskih nužnosti vidi ugrožavanje sopstvenih interesa i mira u svetu

PIŠE STANKO ŽIVKOVIĆ

Prema zapadnim diplomatama, koji su na svetlo dana izneli i četvrti predlog nacrta rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je Rusija odbila, priznaje se da, zbog zastoja u procesu rešavanja statusa Kosmeta, treba hitno odlučiti o daljim koracima kako bi se izbeglo novo nasilje i propast albanskog proameričkog režima u srpskoj južnoj pokrajini. Ovakav, pomalo, paničan pristup rešavanju kosmetske krize izneo je Tim Džuda u analizi za Međunarodnu bezbednosnu mrežu. Prema Džudi glavni problem je iskrsao zahvaljujući neopravdanim očekivanjima zapadnih diplomata da će Rusija, i pored rezervi, na kraju pristati na nezavisnost Kosova kako bi dobila na nekom drugom polju. Međutim, pošto su se ovakva očekivanja izjalovila, kosovski lideri sve nade polažu u američkog predsednika Buša, koji bi svojim uticajem trebao da ubedi Moskvu da prihvati neki od ponuđenih nacrta rezolucije o Kosovu. Pošto nema nagoveštaja da bi situacija mogla da se promeni, „neki sada veruju da će diplomatska inicijativa sačekati predsedavanje Francuske Savetom bezbednosti u septembru.

ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU

Vladika raško-prizrenski Artemije je povodom 618 godina od Kosovske bitke, rekao da ona traje i da se mi danas nalazimo u njenoj završnoj fazi. Međutim, vladika je okupljenima u Gračanici kazao da će bitka biti nastavljena, naglasivši da će to biti borba „za carstvo nebesko, za krst časni i slobodu zlatnu, za večne vrednosti bez kojih pravoslavnom Srbinu nema života“.

AHTISARIJU PARE, ALBANCIMA KOSMET

Nemačka obaveštajna služba BND otkrila je da je na privatni račun specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra, te da su u nekoliko navrata isplaćeni, na ruke Ahtisarija, višemilionski gotovinski iznosi, za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra, piše banjalučki Fokus. List navodi da je BND svoj izveštaj o korumpiranosti izaslanika UN dostavio generalnom sekretaru UN Ban Đi-munu. Fokus navodi, da su opravdane sumnje da je albansko rukovodstvo na Kosmetu kupilo plan Ahtisarija o konačnom statusu Pokrajine koji definitivno ide u korist nezavisnosti i otcepljenja Kosmeta od Srbije.

Drugi pak veruju da Rusija neće popustiti kada je reč o Kosovu i Metohiji dok ne prođu parlamentarni i predsednički izbori u decembru i martu“, ističe Džuda.
U priču o hitnosti rešavanja kosmetske krize uključio se i Jap de hop Shefer koji je upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da bi blokiranje nezavisnosti Kosmeta moglo da dovede do nestabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini. Svoju zabrinutost zbog prolongiranja rešenja statusa Kosmeta koja bi mogla da dovede do neželjenog nasilja, Shefer je potkrepio sledećim rečima: „NATO saveznici su odgovorni za 16.000 muškaraca i žena u uniformi koji stvaraju i garantuju klimu bezbednosti i stabilnosti na Kosovu… A mislim da ta klima nije pogodna, u slučaju kada je potrebno sve duže i duže vremena, pre nego što Savet bezbednosti dođe do konačnih zaključaka“.

Jedan od razloga žurbe je i sve veća podeljenost među zemljama EU kada je reč o statusu Kosmeta. Ova podeljenost iz dana u dan raste i sve više se otkrivaju ozbiljne pukotine u odnosima na relaciji SAD – EU. Ovih dana o toj narastajućoj podeljenosti u EU „progovorio“ je i londonski Fajnenšel tajms, izdvajajući nesporazume o sudbini Kosova kao vrlo zabrinjavajuće. Londonski list je istakao da se očekivanja da će tvrd ruski stav ujediniti zemlje EU nisu ostvarila i da one „ni iz daleka nisu postigle jedinstvo“. Debata o Kosovu na poslednjem sastanku ministara inostranih poslova Unije je, prema pisanju londonskog lista, protekla u svađalačkom tonu i daleko je bila od jedinstvenog stava ili rezultata koji je obećavao konstruktivnu zajedničku politiku evropskih zemalja prema kosovskoj krizi. U tom remetilačkom odnosu na sastanku, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, prednjačile su Nemačka i Italija.
Ukupno gledano, žuri se onima čija je politika prema Kosovu bila jednostrana i bazirana na kršenju međunarodnog prava. Međutim, došlo je vreme da se pored samovoljne i uskogrude politike SAD na svetskoj sceni pojavi i probuđena Rusija koja u politici globalizacije i nametanja američkih interesa kao svetskih nužnosti vidi ugrožavanje sopstvenih interesa i mira u svetu.

———————————————————————————–

Šta Srbija treba da uradi?
PIŠE: VINKO ĐURIĆ

Pristup zapadnih zemalja, a naročito SAD, rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije nema pravno utemeljenje. Prvo, sveobuhvatni plan Ahtisarija i „američko-evropski“ predlog novih četiri rezolucija Saveta bezbednosti o Kosmetu, koje su usledile posle njega, krše prava jedne od zemalja-osnivača Ujedinjenih nacija i faktički stvaraju uslove za kršenje prava nealbanskog stanovništva Pokrajine. Ahtisari je predložio da Kosovo bude višeetničko i taj princip bi trebalo da bude osnovni zakon za sve žitelje Kosova i pokrajinsku vlast. Ali dosad ta pokrajinska vlast ništa nije preduzela da se višeetnički sitem Kosova i Metohije očuva, jer izveštaj aprilske komisije UN, koja je boravila na Kosmetu, potvrdio je odsustvo ne samo rezultata već i bilo kakvih pozitivnih pomaka u ispunjenju odredbi Rezolucije 1244. Pa nema razloga da očekujemo ikakve pomake, u tom smislu, i posle eventualnog osamostaljenja Kosmeta.

Drugo, albanska većina u Pokrajini, na koju se pozivaju zapadni posrednici da bi obrazložili svoje predloge, u suštini je rezultat dugotrajne ilegalne migracije Albanaca iz susednih država i etničkog čišćenja domaćeg nealbanskog stanovništva. I jedno i drugo je sprovedeno pod zaštitom NATO snaga koje su u Pokrajini pod zastavom UN. Uzmemo li u obzir istoriju Balkana, pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje postaje pravo na samoopredeljenje gostiju u tuđoj kući. Što je još gore, proturajući tezu o neizbežnoj realizaciji tog prava za Albance, SAD i EU se protive eventualnoj realizaciji tog istog prava za Srbe sa severnog Kosova, pozivajući se na principe nepovredivosti granica i teritorijalnog integriteta.
Treće, Oslobodilačka vojska Kosova je i u nizu zapadnih zemalja proglašena terorističkom organizacijom (to je potvrdio tokom suđenja u Hagu bivši britanski vojni ataše u Beogradu pukovnik Džon Krosland, o čemu je pisala Politika 14. februara 2007). Zato svaku „privremenu“ upravu na Kosovu, u kojoj ima bivših zapovednika OVK, kao što su to Hašim Tači, Agim Čeku i njima slični, treba smatrati nelegitimnim s gledišta međunarodnog prava.

Četvrto, nije ispravno kada se smatra, i čak insistira, da je istorija srpsko-albanskih sukoba počela 1999. godine. Jer je davno pre toga, na primer, bilo nekoliko ratnih godina etničkih čišćenja koje su sistemski sprovodili Albanci prema Srbima za vreme Prvog svetskog rata, kao i u vreme fašističke okupacije Jugoslavije od Nemačke i Italije.

I HRVATI ZA ENTITET

Gotovo istovremeno sa srpskom inicijativom za izdvajanje RS iz BiH, usledila je još jedna, ali sa hrvatske strane. Hrvati u BiH su zatražili od međunarodnih administratora i Parlamenta BiH da se formira poseban entitet, dakle hrvatski. Ovaj predlog predviđa odvajanje hrvatskog od bošnjačkog entiteta, odnosno trojnu federaciju BiH.

AKO ODE KOSMET ODLAZI I ŠKOTSKA

U Velikoj Britaniji sve se češće ukazuje na bojazan od sve izglednijeg osamostaljenja Škotske iz „Velike Kraljevine“ i gubljenja kontrole nad naftnim bušotinama u Severnom moru.
Škoti smatraju da je „Britiš Petrol“ uzurpirao njihovu teritoriju, sa dnevnom proizvodnjom od preko šest miliona barela nafte i lakom računicom da država sa nešto preko pet miliona stanovnika može sasvim lagodno da živi bez ingerencija Velike Britanije.

U vezi svega iznetog, davanje Kosmetu nezavisnosti ili podrška samoproglašenju Pokrajine nezavisnom državom stvara niz presedana – nasilne promene postojećih granica, stvaranja monoetničke i monokonfesionalne države i to u višeetničkoj i višekonfesionalnoj Evropi i to od radikalne manjinske grupe, koja čini većinu samo u delu zemlje, čemu u velikoj meri kumuje međunarodna zajednica doprinoseći istovremeno rehabilitaciji terorističkih organizacija. Ove rehabilitovane terorističke organizacije bile su saveznici NATO snaga za vreme agresije 1999. Međutim, valja podsetiti da se prema „domaćim“ teroristima zapadnoevropske vlade ponašaju mnogo žešće. To potvrđuje primer španskog Ustavnog suda koji je 11. maja potvrdio odluku Vrhovnog suda Španije da se zabrani učešće na lokalnim izborima, 27. maja, 246 kandidata sa liste partija baskijskih nacionalsocijalista i 133 kandidata iz redova Nacionalističke baskijske akcije zbog sumnje da oni predstavljaju zabranjenu partiju Batasuna, deo ETA. Nažalost, za sadašnju demokratsku Srbiju taj primer nije važan jer ga niko ni ne spominje!

Kosovo bi postalo presedan ne samo za „klasične“ slučajeve u Škotskoj i Severnoj Irskoj u Velikoj Britaniji, Baskiji u Španiji i Francuskoj, Kurdistanu u Turskoj, Abhaziji ili Južnoj Osetiji u Gruziji, već i za iskazane želje o samostalnosti Bosanske krajine, Južnog Tirola koji žele da se vrate matici. U isti kontekst možemo svrstati Afriku gde su Evropljani stvarali države i državice bez obzira na tradicionalne teritorije stanovanja mesnih plemena. Lančana reakcija bi, sasvim sigurno, pogodila Kongo (Katanga i istočni deo), Angolu (Kobinda), Nigeriju (Biafra), Sudan (Darfur i južni deo), Somaliju (Somalilend), Kamerun, Senegal, Mavritaniju, Čad i tako redom gotovo celu Afriku.

Zato u okviru rešavanja kosovskog pitanja Vlada Srbije treba da se izbori da međunarodna zajednica ipak glasno osudi zločine pripadnika OVK, i da se zvanični Beograd odlučno suprotstavi pokušajima da Srbe optužuju za genocid nad Albancima na Kosmetu i to bez ikakve odluke Međunarodnog suda. Ovi zadaci moraju da budu za Vladu Srbije od najbitnijeg značaja kada je očuvanje Kosova u pitanju i moraju da se rešavaju zajedno sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, Ministarstvom spoljnih poslova i skupštinskim odborom za Kosmet. Pa i srpskom delegacijom PSSE, jer terorizam nije samo za Srbiju zlo, nego za čitavu Evropu.
Ako Zapad i dalje bude igrao na kartu „srpskog genocida“ Beograd bi mogao da tuži albanske fašiste za genocid nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Taj zločin nije „zastareo“, jer je u sličnoj situaciji niz evropskih zemalja potvrdilo i osudilo turski genocid nad Jermenima koji se dogodio na početku dvadesetog veka.

Treba podržati inicijativu Beograda da se pregovori nastave. Ali Unmik, imajući u vidu prošlost pojedinih kosovskih političara, treba da izbaci iz prištinskog pregovaračkog tima bivše pripadnike terorističke mreže OVK – Hašima Tačija i Agima Čekua i sve njima slične jer zločinci ne mogu biti garant novih prosperitetnih odnosa u bilo kom delu sveta pa ni na Balkanu.

BEZ PRIBLIŽAVANJA STAVOVA PUTINA I BUŠA

Više od polovine (53 odsto) ili 184 od ukupno 347 učesnika Tanjugove Internet-ankete, smatra da neće doći do približavanja stavova predsednika SAD i Rusije o budućnosti Kosova i Metohije.
Istovremeno, 143 učesnika ankete, ili 41 odsto, smatra da će ipak doći do približavanja stavova Džordža Buša i Vladimira Putina, dok 20 učesnika nije imalo stav.
 

KOSMET PRVI POTEZ

Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je u intervjuu nemačkom listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) krajem maja, na opasne posledice nezavisnosti Kosova i Metohije.
„Balkan nije region sa važnim energetskim resursima i strateškim sirovinama, ali region Crnog mora jeste. Ako tamo dođe do nestabilnosti, trpeće ceo svet. Kosmet je prva „domino kockica“ u svetskom nizu“.

———————————————————————————–

Zapad zainteresovan za ekonomske resurse južne srpske pokrajine
Koliko vrede kosmetska bogatstva?
piše: Budimir Milutinović

Svetska banka je dala procenu vrednost mineralnih rezervi Kosmeta od 13,5 milijardi evra. Kosmet raspolaže tolikim rezervama uglja kakve nema nijedna zemlja Evrope. Takođe poseduje znatne rezerve olova i cinka. Moraju se spomenuti feronikl, hrom, boksit, magnezit, drago kamenje, bentonit i podzemna pijaća voda

Po svoj prilici Kosmet je za Zapad mnogo interesantnije zbog ekonomskih nego političkih razloga. Pre godinu dana EU je u opticaj mogućih rešenja statusa Kosmeta iza zvaničnih kulisa međunarodnih odnosa ponudila trgovinu. Naime, ponuda EU se sastojala u 10 milijardi evra investicija i direktne pomoći za izgradnju infrastrukture u Srbiji. Međutim, kao što se i očekivalo, jedini uslov za realizaciju ove finansijske pomoći bila je saglasnost Srbije sa nezavisnošću Kosmeta. Ovakvih i sličnih ponuda bilo je i ranije. Tako je odmah po potpisivanju Dejtonskog sporazuma, sredinom devedesetih godina prošlog veka, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Škeljzen Malići za teritoriju Kosmeta ponudio Srbiji 2,5 milijardi dolara. Jasno je da ovakve trgovine ne dolaze u obzir jer je potpuno smešno pristajati na neke proizvoljne veličine, koje su od eventualne prave procene vrednosti manje za 6 do deset puta.

Zna se da je januara 2005. godine Svetska banka u jednoj svojoj studiji dala procenu da vrednost mineralnih rezervi Kosmeta iznosi 13,5 milijardi evra. A kada bi se tome dodalo plodno zemljište, šume, energetska postrojenja i potencijali i celokupna infrastruktura onda bi to sigurno bila još nekoliko puta veća suma. Međutim, dr Radomir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, smatra da Kosmet u poređenju sa Srbijom raspolaže sa 50 odsto bogatijim mineralnim blagom, a uglja ima pet puta više nego u ostalom delu Srbije (procene govore da se radi o 15 milijardi tona uglja, što bi pretvoreno u novac vredelo 400 milijardi dolara). Tako da Kosmet raspolaže tolikim rezervama uglja kakve nema nijedna zemlja Evrope. Kosmet, takođe, raspolaže znatnim rezervama olova i cinka. U tim rezervama pored olova i cinka ima određenih količina zlata, srebra, bizmuta i kadmijuma. Zatim se moraju spomenuti feronikl, hrom, boksit, magnezit, drago kamenje, bentonit i podzemna pijaća voda, koja predstavlja jedno od dva najveće čvorišta najčistije vode u Evropi. Mada se mora reći i to da je to čvorište, ispod Belog Drima i Dečanske Bistrice, zagađeno uranijumskim mamut bombama.
Priči o bogatstvima Kosmeta treba dodati i analize nekih od satelitskih snimaka, koji su, navodno, otkrili prisustvo velikih količina nafte na području Kosovskog Pomoravlja. Ova količina rezervi nafte se poredi sa količinama koje se nalaze na prostoru Azerbejdžana. U prilog ovoj činjenici, i njenoj verodostojnosti, govori podatak da je „Bondstil“, jedna od najsavremenijih i najvećih američkih vojnih baza stacioniranih van granica SAD izgradila naftna kompanija „Braun i Rut“, o čemu su već pisali neki listovi iz Srbije. Mora se još i reći da na Kosmetu ima selena, bora i vanadijuma, koji spadaju u vrlo važne strateške materijale koji se upotrebljavaju u svemirskoj tehnologiji, a ima ih na celoj planeti jako malo.

Međutim, u svim ovim pričama „o finansijskim kalkulacijama“ koje bi mogle da stoje iza neke procene o tome koliko vredi Kosmet, postoji i stavka od neprocenjive vrednosti za srpski narod. Kosovo i Metohija je kolevka srpske duhovnosti, srpske države i srpske nacije, a ove tri kategorije su jedinstvene i neodvojive i od neprocenjive vrednosti za svaki narod koji želi da ima pored svoje prošlosti i svoju bolju budućnost.

Koliki je značaj verskih objekata za kulturnu i istorijsku i demografsku identifikaciju srpskog naroda na Kosmetu pokazuje svirepost i bestijalnost šiptarskih separatista i terorista, koji su od 1999. uništili ili ozbiljno oštetili više od 170 srpskih svetinja.

I na kraju treba istaći i to da je od početka Drugog svetskog rata sa Kosmeta proterano više od 800 hiljada Srba, a samo od 1999, posle NATO agresije, sa Kosmeta je proterano 300 hiljada Srba. Postavlja se pitanje da li neko može da pretvori u suvoparne novčane brojke patnje, gubitak lične i porodične imovine, gubitak najrođenijih i zatiranje grobova predaka svih milion proteranih duša?

————————————————————————————-

Globalizacija u svetlu kosovskometohijske krize
Evropa je umorna od kriza na prostoru bivše SFRJ
piše: Petar Matić

Pored tradicionalne zainteresovanosti za svoje prisustvo u ovom delu sveta, sa ruske tačke gledišta, svako rešenje koje bi otvorilo put ka nezavisnosti Kosmeta predstavljalo bi krajnje opasan presedan. Uprkos tvrdnjama Zapada da je kosmetsko pitanje zasebno i da ga je nemoguće iskoristiti u sličnim situacijama, poznato je da presedani u velikom broju slučajeva mogu postati sastavni deo pravne prakse, pa i u međunarodnom pravu

Najnoviji razvoj događaja pokazuje da između ključnih aktera na međunarodnoj sceni postoje duboke nesuglasice i podele oko rešavanja najznačajnijih svetskih pitanja. Svakako, jedna od ključnih tačaka koja produbljuje jaz u odnosima velikih sila predstavlja i rešavanje budućeg uređenja Kosova i Metohije. O „globalizaciji“ ovog problema dovoljno govori činjenica da je status Kosmeta danas neizbežna tema na gotovo svim sastancima političkih predstavnika vodećih država. Jedno od pitanja koje se nameće je da li ovakav razvoj događaja na međunarodnom planu može prouzrokovati zahlađenje odnosa, pa čak i obnovu rivalstva Zapada i Rusije, sličnu onoj iz perioda hladnog rata? Najverovatniji odgovor bi bio „ne“.

Sa stanovišta Rusije, ovo bi bio najgori mogući scenario jer se još nalazi u ekonomskom i tehnološkom zaostatku u odnosu na Zapad. Svaka šira konfrontacija sa SAD i EU mogla bi je uvesti u dodatne teškoće. Ipak, slika današnje Rusije nije ni nalik onoj s početka prethodne dekade. Razliku u odnosu na to razdoblje predstavlja činjenica da je sada Rusija znatno ojačana i spremnija da brani svoje geostrateške i političke interese. Pored tradicionalne zainteresovanosti za svoje prisustvo u ovom delu sveta, sa ruske tačke gledišta, svako rešenje koje bi otvorilo put ka nezavisnosti Kosmeta predstavljalo bi krajnje opasan presedan. Uprkos tvrdnjama Zapada da je kosmetsko pitanje zasebno i da ga je nemoguće iskoristiti u sličnim situacijama, poznato je da presedani u velikom broju slučajeva mogu postati sastavni deo pravne prakse, pa i u međunarodnom pravu. Ono što bi Rusija svakako želela da izbegne jeste ojačavanje separatističkih težnji među mnogobrojnim manjinama koje su nastanjene na njenoj teritoriji i u njenom neposrednom okruženju, koji bi bili ohrabreni primenom jednog ovakvog modela.
Pogled sa „zapadne strane“ je dijametralno suprotan. Iako jedinstvene u svom nastupu i zalaganju za nezavisnost Kosmeta, ne može se sa sigurnošću tvrditi da su interesi SAD i EU u potpunosti podudarni u ovom delu sveta.

Amerikanci, s jedne strane, pokušavaju nametnuti nezavisnost srpske južne pokrajine, čime bi bitnije proširili zonu svog uticaja u jugoistočnoj Evropi. Albanci u ovom trenutku za njih predstavljaju „idealnog“ saveznika zbog svoje izrazite demografske ekspanzije (prosečno najmlađe stanovništvo u Evropi čine Albanci sa Kosova i Metohije), kao i zbog prisustva snažnog albanskog lobija u samim Sjedinjenim Državama. To potvrđuje i nedavna poseta predsednika Buša Tirani.

Sa druge strane, Evropa deluje poprilično zasićena i umorna od posledica krize na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Iz tog ugla posmatrano, svako dalje prolongiranje rešavanja statusa Kosmeta donelo bi joj više štete nego koristi. Dugoročnije, ovakav pristup bi mogao imati posledice i unutar Evrope, u kojoj takođe deluju brojni separatistički pokreti. Ono na šta se unutar EU računa jeste da bi inkorporiranjem čitavog regiona u svoje članstvo, u drugi plan bili stavljeni nacionalni animoziteti, čime bi se sprečilo njihovo prelivanje na druge prostore.

Kada je reč o odnosu prema Rusiji i njenom stavu o budućem statusu Kosova i Metohije, interesi SAD i EU su identični, ali su razlozi drugačiji. Sjedinjenim Državama nikako ne bi odgovaralo da, u momentu kada su ekonomski i vojno angažovane širom sveta, ulažu dodatne resurse u ponovnu trku u naoružanju, koja bi ih dovela do granice „prenaprezanja“ i ostavila prostor drugim državama (Kina, Indija itd), da povećaju svoj uticaj na međunarodnom planu.

Za Evropu ovaj izazov bio bi ekonomskog, ali i bezbednosnog karaktera. Ekonomski aspekt odnosi se na „zavisnost“ evropskog tržišta od ruskih energenata. Svako zaoštravanje odnosa sa Rusijom, koje bi za posledicu moglo imati postavljanje barijera na uvoz neophodnih resursa, drastično bi podiglo njihove cene i narušilo ekonomski položaj Evropljana. Bezbednosni problemi bili bi jednako dramatični kao ekonomski. Ponovno postavljanje naoružanja na evropskim granicama dovelo bi do pojačane nesigurnosti i uspostavljanja apsolutne vojne dominacije SAD u Evropi. Time bi na neodređeno vreme bio „ugušen“ pokušaj Evropljana da stvore sopstveni bezbednosni identitet.

U međunarodnoj javnosti, u poslednje vreme, pominje se i mogućnost jednostranog priznavanja Kosova od zapadnih zemalja. Ova opcija deluje najmanje verovatnom zato što bi ona mogla dovesti u pitanje funkcionisanje čitavog međunarodnog poretka zasnovanog na principima koji su utvrđeni Poveljom UN. Isključivanje UN iz ovog procesa značajno bi ugrozilo ugled organizacije i, u krajnjoj instanci, dovelo u pitanje nastavak njenog delovanja.

Sve ovo ukazuje da rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije možda nije tako blizu kao što se u prvi mah činilo i da u odnosima najbitnijih aktera u međunarodnoj zajednici i dalje postoje suštinske razlike koje će se veoma teško prevazići.

Izvod iz državnog plana za Kosovo i Metohiju

Polazeći od toga da je došlo do zastoja u pregovorima o statusu Kosova i Metohije, te da po tom pitanju postoje suštinske razlike između države Srbije i albanske nacionalne manjine, kao i ozbiljna mimoilaženja među članicama Saveta bezbednosti UN, Centar za geostrateška istraživanja želi da kroz izradu Održivog plana za Kosovo i Metohiju da svoj doprinos unapređenju pregovaračkog procesa i postizanju dugoročne stabilnosti u regionu.
Ključna prednost Održivog plana za Kosovo i Metohiju je u tome da on svojim duhom i slovom istovremeno zadovoljava suštinske interese srpske i albanske strane kao strana u pregovorima i međunarodne zajednice, kao zainteresovane strane u pregovorima.

Ovim planom srpskoj strani daju se garancije za bezbednost i suverenitet, albanskoj suštinska autonomija, koja podrazumeva izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, a međunarodnoj zajednici pružaju se perspektive i stvaraju osnove za dugoročnu stabilnost u ovom delu sveta.
U izradi ovog plana pošlo se od potrebe albanske nacionalne manjine da institucionalno ostvaruje i neguje sopstveni identitet i da slobodno razvija svoje političke, ekonomske i kulturne potencijale, kao i da u širokoj i suštinskoj autonomiji u okviru države Srbije slobodno gradi i razvija svoje nacionalne institucije. Takođe, imao se u vidu naročiti duhovni značaj Kosova i Metohije za srpski narod, kao i poštovanje Povelje UN i moguće posledice eventualne podele ili nezavisnosti Kosova po međunarodno – pravni poredak.

OPŠTA NAČELA

1.1. Kosovo i Metohija je Autonomna Pokrajina u sastavu Republike Srbije.
1.2. Na području Kosova i Metohije formiraće se dva entiteta: albanski i srpski.
1.3. Najviši pravni akt Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija je Ustav AP Kosovo i Metohija. Ustav AP Kosovo i Metohija će garantovati i regulisati entitetsku podelu Kosova i Metohije.

1.4. Albanski entitet na Kosovu i Metohiji će uživati suštinsku autonomiju u odnosu na centralnu vlast u Beogradu, u skladu s Ustavom AP Kosovo i Metohija, odnosno Ustavom Republike Srbije. Albanski entitet imaće nadležnosti u oblasti izvršne, sudske i zakonodavne vlasti. Srpskom entitetu će biti ostavljena mogućnost da primenjuje zakone i propise Republike Srbije i da ostvaruje institucionalnu saradnju sa organima Republike Srbije.

1.5. Zvanični jezici na Kosovu i Metohiji su srpski i albanski. Ostale nacionalne manjine imaju pravo na upotrebu svog jezika, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o manjinama.

CENTAR ZA GEOSTRATEŠKA ISTRAŽIVANJA

—————————————————————————————–

Ekstremna rešenja – ekstremna stanja

„Amerika će pogrešiti ako unilateralno prizna Kosovo. Zamislimo da Savet bezbednosti ne prihvati Ahtisarijev plan kroz novu rezoluciju. To znači da misija EU, koja bi trebala da nasledi Unmik, ne može da preuzme obaveze i sprovede „nadziranu nezavisnost“. Tranzicija bi u tom slučaju tekla sporo i bila bi opasnija. Borba za vlast raznih političkih stranaka i klanova na Kosovu mogla bi da izmakne kontroli“ – smatra Gordon Bardoš. Pomoćnik direktora Hariman instituta na Kolumbija univerzitetu u NJujorku, koji je dobar poznavalac prilika na jugoistoku Evrope.

1.6. Kosovo i Metohija je jedinstven ekonomski prostor, na kome se ostvaruje tržišna privreda. Između albanskog i srpskog entiteta kao i Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i Srbije biće uspostavljeni slobodno kretanje robe, kapitala i usluga i jedinstven valutni sistem.

1.7. Republika Srbija određenim podsticajnim merama ohrabriće Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju da vodi ekonomsku, poresku i socijalnu politiku neophodnu za održivu privredu.

1.8. U skladu s Ustavom Republike Srbije svim pojedincima na Kosovu i Metohiji zajamčena su ljudska prava i osnovne slobode, bez ikakve diskriminacije u pogledu rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili nekog drugog opredeljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla.

1.9. U skladu s Ustavom Republike Srbije u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija će se raditi na unapređenju, zaštiti i poštovanju najvišeg nivoa međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući prava i slobode sadržane u Univerzalnoj deklaraciji o građanskim i političkim pravima u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima.

1.10. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija neizostavno će obezbediti sve neophodne uslove za bezbedan i održiv povratak raseljenih lica na područje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.

—————————————————————————————-

Broj samoubistava u porastu na prostorima Kosmeta

Prema dosijeima Kosovske policijske službe u periodu između 2000. i 2006. registrovano je 356 samoubistava na Kosovu i Metohiji, a u prvoj polovini 2007. dogodilo se već više od 30 samoubistava sa primetnom tendencijom rasta njihovog broja. Albanski stručnjaci sa Kosmeta kao glavni uzrok za zabrinjavajuće povećanje slučajeva samoubistava na Kosmetu, gde je taj fenomen bio jedva poznat pre 1999. godine, navode ratne traume. Neki od eksperata porast samoubistava vezuju i s rastućom izolacijom i raspadom porodice. Oni ističu da su kosovske porodice u prošlosti bile čvršće povezane, a odnosi u njima jasnije uspostavljeni. Tada je Kosmet imao najniži broj samoubistava u regionu i na tu, tada retku, pojavu tradicionalno se gledalo kao na sramotu i greh. Propast porodice na Kosmetu albanski eksperti, svim snagama, vezuju za migracije koje je „doneo“ rat 1999. Međutim, neki od njih stidljivo pominju i psihološke i društvene faktore, kao što su beda i masovna nezaposlenost.
Osam godina posle rata, Kosmet se još uvek nalazi u ekonomskoj depresiji koja je proizvela 37 odsto siromašnog stanovništva koje živi sa manje od 1,42 evra dnevno, dok 15 odsto stanovništva živi ispod ekstremne linije bede od 0,93 evra dnevno. Ovakva situacija naterala je 40 odsto Albanaca, širom Kosmeta, da izjave pri anketiranju, da su spremni da odu u neku drugu državu „trbuhom za kruhom“, bez obzira na to kakav status ostvari Pokrajina. Glavni razlog za ovakvu njihovu odluku, proizašao je iz činjenice da je više od 76 odsto radno sposobnog stanovništva nezadovoljno ekonomskom situacijom jer su, uglavnom, bez bilo kakvog posla. Čak je i političkom situacijom i smerom koji vode Pokrajinu albanski političari nezadovoljno 50 odsto građana Kosmeta.

Na osnovu ovoga međunarodni eksperti veruju da je situacija usložnjena podatkom da Kosmet ima najmlađu populaciju u Evropi, sa 50 odsto stanovništva ispod 30 godina, od kojih će jako mali broj imati sreće da dobije neki posao – što stvara uslove za dodatne traume.

Nažalost, namerno ili slučajno, albanski i međunarodni eksperti, kada se bave porastom samoubistava u Pokrajini zanemaruju činjenicu da na Kosmetu postoji 98 kontaminiranih lokacija po kojima su NATO avioni dejstvovali municijom sa osiromašenim uranijumom i uranijumskim mamut bombama.

Italijanske vlasti su još 2001. dokazale da je kancer limfnih žlezda kod njihovih vojnika, koji su boravili na Kosmetu, direktna posledica dejstva osiromašenog uranijuma. U iskustvu muslimana, Srba i Hrvata iz BiH sa municijom obogaćenom osiromašenim uranijumom rođen je fenomen nazvan „američka kiša“. Naime, osobe koje su došle u dodir sa osiromašenim uranijumom vrlo brzo posle kontakta žale se na hronični umor, glavobolju, preterano znojenje i otežano disanje, a te tegobe prema izjavama ozračenih građana pojačavaju se tokom kišnih dana. Ukupno posmatrano sve pobrojane tegobe izazivaju psihičke poremećaje koje često dovode i do samoubistava.

Ono što posebno brine je podatak da je osiromašeni uranijum opasniji od uranijuma jer oksidiše, rastvorljiv je u vodi i trebalo je da se zagađene zone odmah dekontaminiraju, pre nego što osiromašeni uranijum stigne do vodonosnih slojeva u zemlji. Zbog toga se slobodno može treći da osiromašeni uranijum slobodno teče krvotokom većine žitelja Kosmeta i izaziva razne fatalne poremećaje.

Najteža i specifična stanja kod ljudi nastaju kao posledica mutagenih, teratogenih i kancerogenih dejstava osiromašenog uranijuma, koja stvara radijacione grozdove na hromatinu u jedru ćelije. Porast incidence malignih oboljenja nastaje dve do pet godina posle prve interne kontaminacije hranom i vodom. Od brojnih somatskih poremećaja, najveći značaj imaju oštećenja bubrega, trbušnih parenbimatoznih organa, nadbubrega, poremećaji hematopeze, respiratornog i neurološkog sistema i imunološkog aparata. Takođe, mora se reći da osiromašeni uranijum postaje bezopasan tek kada prođe vreme njegovog poluraspada koje, nažalost, iznosi četiri milijarde godina, a poznato je da je starost planete Zemlje procenjena na oko 4,5 milijardi godina.
Ako su tačne procene da je u Srbiji posle bombardovanja 1999. radioaktivnost povećana za 17 puta, a dejstvovano je uranijumskom municijom na manje od deset lokacija, onda se samo može nagađati za koliko je povećana radijacija na Kosmetu, gde je dejstvovano na dvadeset puta više lokacija sa nekoliko hiljada puta većom količinom osiromašenog uranijuma.

Na kraju se mora reći da u porastu broja samoubistava na Kosmetu sasvim sigurno učestvuje i osiromašeni uranijum, koji posebno ugrožava mladu populaciju u razvoju jer su njihove ćelije najneotpornije na zračenja.

Informativna agencija – Ipres

——————————————————————————

Istraživanje porekla Albanaca na Balkanu
Islamizacija je ključni momenat odnosa Srba i Albanaca.

 piše: LJubiša Jović
Nema nikakvih istorijskih zapisa o boravku Albanaca na Balkanu sve do sredine 11. veka, tvrdi akademik Marković. Istraživanja ruskih i srpskih naučnika ukazuju da su Albanci živeli na području Kaspijskog jezera, sadašnja oblast Dagestana u Rusiji. U naše krajeve, na obale Jadranskog mora, albanska plemena dospevaju prvi put godine 1043. godine, kao deo vojske pobunjenog vizantijskog komandanta Georgijosa Manijakosa

Pitanje „Metodologija istraživanja porekla Arbanasa“ tema je Naučnog skupa, održanog 21. juna, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na kome su učestvovali ugledni akademici i istaknuti naučni radnici (petnaest) iz oblasti istorije, lingvistike, arheologije, kao i iz oblasti egzaktnih nauka.

Akademik Mihajlo Marković, predsedavajući Naučnog skupa, ukazao je na ključne stavove istraživanja ove teme. „Albanci ne vode poreklo ni od Ilira, niti od drugih starosedelačkih naroda na Balkanu. Taj negativni sud potvrđuju sve raspoložive istorijske, arheološke lingvističke i druge činjenice“. Smisao istraživanja porekla Albanaca je upravo rušenje istorijskog falsifikata ideološkog mita o njihovom ilirskom poreklu, a čiji je jedini cilj zaposedanje svih teritorija na kojima su nekada živeli Iliri. U toj situaciji pitanje porekla Albanaca nije naučno već ideološko. Interes koji usmerava tzv. istraživanja albanskih istoričara jeste opravdanje već izvršene kao i planirane buduće otimačine i prisvajanje tuđih teritorija, u ovom slučaju upravo zemlje koja ima neprocenjivi istorijski značaj za srpski narod i koje se on nikada neće odreći. Nema nikakvih istorijskih zapisa o boravku Albanaca na Balkanu sve do sredine 11. veka naglasio je akademik Marković. Istraživanja ruskih (Artmanova Pletenjeve) i naših naučnika, (Jovana I. Deretića, Mihaila Stanišića i dr) i brojne stare geografske mape ukazuju da su Albanci živeli na području Kaspijskog jezera, sadašnja oblast Dagestana u Rusiji. Prema dostupnim izvorima neka albanska plemena su u 11. veku pod pritiskom Hazara iz svoje postojbine krenula za južnu Italiju. Tamo su se vodili ogorčene borbe između Normana, Vizantinaca i Arapa i oni su dospeli kao pomoćna vojska jednog od arapskih kalifata. U naše krajeve, na obale Jadranskog mora, pomenuta albanska plemena dospevaju prvi put godine 1043. godine, kao deo vojske pobunjenog vizantijskog komandanta Georgijosa Manijakosa. Posle poraza i pogibije Manijakosa, Albanci su ostali u planinama Epira oko gradova Drača i Kroje. Od tog vremena prošlo je više od šest vekova, dok se Albanci u znatnijem broju nisu pojavili na Kosovu i Metohiji. Čak i oni istoričari koji su sa simpatijama pisali o Albancima kao na primer Milan Šuflaj, bili su kategorični u oceni da se oni u poznom srednjem veku nalaze na strogo ograničenoj teritoriji do Drima, kao severne granice. Akademik Marković je istakao da ni kod naših poznatih naučnika (Jireček, J.Cvijić, J.Tomića i dr) koji su istraživali etnogenezu Albanaca nema ni pomena o ilirsko-albanskom kontinuitetu u matičnim oblastima albanske etnogeneze, a posebno na Kosovu i Metohiji. Time ostaje bez svake osnove službena albanska doktrina da su Albanci živeli ne samo na Kosovu i Metohiji, već i na ostalim srpskim teritorijama sve do Niša i Leskovca.
Islamizacija je bila ključni momenat koji je opredelio dalje odnose Srba Crnogoraca i Albanaca posle prodora Turaka na Balkansko poluostrvo i osvajanja srpske države, ocenio je akademik Marković. Posle početnih zajedničkih borbi Crnogoraca i Albanaca protiv Turaka, u kojima su učešće uzela plemena koja su imala crnogorsko albansko obeležje (Kuči i dr.). Pogibijom Đurađa Kastriota odnosno Skenderbega 1468 god. prestaje masovni otpor protiv Turaka i masovno prihvatanje islama od strane Albanaca.

Akademik Miloš Blagojević istoričar, izneo je više podataka iz srednjovekovnih srpskih izvora i popisa administrativnih oblasti (Nemanjićka Srbija) u kojima se nedvosmisleno potvrđuje da je albanskog stanovništva bilo manje od 1 procenta i to kao nomadsko-stočarsko stanovništvo, koje je živelo u katunima i imalo ista prava i obaveze kao i ostali podanici iz te kategorije stanovništva. On je ukazao i na neodrživost albanskih stavova o kontinuitetu albanskih teritorija na srpskoj zemlji, koja je vidljiva i na osnovu toponima, geografskih naziva, u nazivima oblasti naselja gradova reka planina i Nemanjićke države.

O etnogenezi Arbanasa na Balkanu i falsifikatima spisa vizantijskog cara Konstantina, sedmog, Porfirogenita govorio je dr Jovan Deretić istoričar.
Predeo koji se naziva Novi Epir prema administrativnoj podeli Rimskog carstva, Srbi su nazivali Epirom, sve do 16 veka, obuhvatajući stari i novi Epir, zajedno ističe Deretić. Ali, na tom prostoru pojavljuju se i uža obeležja, kao što su donja Zeta i Pomorje ili Berezitija i Vajonitija, po nazivima najvećih plemena koja su tamo živela, a koja su po navodima J.Deretića preuzeta iz stranih izvora. Na srpskom ona su nosila naziv (Berzitija i Vajonitija). Ova imena se gube u 12, odnosno 15. veku, doseljavanjem Arbanasa. Predeo oko Rabana gde su živeli Arbanasi nazivan je Arbanon. U 13, veku kada su Arbanasi zauzimali pomenutu teritoriju, ona se prostirala između reke Maće na severu i Škumbe na jugu u sadašnjoj Albaniji, bez Drača i okoline. Inače za sam naziv Albanci J. Deretić citira Č.Kempbela koji kaže „,Albanci sebe ne nazivaju ovim imenom, koje pripada prethodnim stanovnicima njihove zemlje. Oni su Skiptari, ime koje znači brđani“.

Politika i „Zavod za udžbenike“ falsifikuju istoriju

Politika, koja je izdala Enciklopediju britaniku i „Zavod za izdavanje udžbenika“, koji je izdao udžbenik za 6. razred osnovne škole, dve su vodeće falsifikatorske ustanove u Srbiji, jer se u oba dela ističe teza da su Albanci ilirskog porekla. Radi se o tezi Tirane i dva nemačka kvaziistoričara – istakao je istoričar dr Mihajlo Stanišić na okruglom stolu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o poreklu Albanaca i njihovoj pojavi na Balkanu, a prenela Pravda.

Prema istraživanjima istog naučnika stanovnike Epira, Grci su u antičkim vremenima smatrali Ilirima tj. Srbima. U svom izlaganju J. Deretić je izneo hronologiju pominjanja imena Srbi, odnosno Iliri, kao isti narod, ali i toponime na srpskom jeziku, u periodu od 3. veka stare ere, do 19. veka nove ere, nabrajajući pri tom više izvora u delima antičkih, srednjovekovnih, kao i istoričara koji su živeli u 18. i 19. veku u uglednim naučnim sredinama na Zapadu u Evropi, ali i van nje.

Pored istorije, etnografije, arheoloških i drugih dokaza kavkasko poreklo Arbanasa moguće je istraživati i otkrivati lingvističkim putem, na šta je u svom radu „Filološke karakteristike arbanaškog (šiptarskog) jezika“ ukazao dr Milan Ristanović, profesor uporedne lingvistike na Sorboni u penziji. Rečeno je da albanski jezik nema nikakvih dodirnih tačaka ni sa jednim jezikom evropskih naroda, ali ima sa azijskim, odnosno kavkaskim, što je moguće utvrditi uporednom lingvističkom analizom pojedinih imena i naziva.

U toku rasprave D. Antić magistar fizičkih nauka, predstavio je studiju o fizičko-tehničkim mogućnostima doseljavanja Srba i Hrvata, ukazujući na falsifikovanje spisa Konstantina sedmog, Porfirogenta i nemogućnosti masovnog preseljenja Srba i drugih Slovena na prostore Balkana. Takođe, na kraju naučne rasprave izneti su i rezultati genetskog istraživanja naroda pojedinih regiona u Evropi, kao i na području Balkana i prostora nekadašnje Jugoslavije. I u ovom istraživanju predstavljeni su podaci o srodnostima i genetskim razlikama naroda Balkana, koji upućuje na posebnost albanskog etnikuma.

 

 

Izvor: Glas Javnosti