Вести

Ovo je de facto stvar Minhena. Ovde ga spominjemo kao ilustraciju sta bi se desilo i u Cirihu, da je vladici Konstantinu bilo dozvoljeno da preuzme CO Sv. Trojice. U Minhenu je ukinuta CO kao udruzenje gradjana da bi, nakon vise godina, njeni vernici morali prvo masovnim skupovima a potom i sudskim putem da traze svoja prava.

Pre 6-7 godina ukinute su u Nemackoj, prinudom od strane Eperhije, crkvene opstine (sa malim izuzecima) kao udruzenja gradjana, postavljeni (!) su novi UO, po milosti Vladike, i preuzeto je finansijsko poslovanje u nadleznost Eparhije. Pri tome je « krovna organizacija » preuzela samo aktive a ne i pasive, sa fatalnim posledicama : dugovi, bez staratelja, su rasli i mnoge CO su dovedene u nezavidan polozaj. (detaljnije : Pismo, cetvrto, clanovima Eparhijskog saveta, 30.08.2004).

U Minhenu se situacija zaostrila krajem 2003. godiner. Dug CO iznosio je 808’000 evra, sa kamatom od oko 74’000 godisnje, od koje su polovinu iznosa placale, dobrovoljno, Evangelisticka i Katolicka crkva bavarske. Sa poremecajem odnosa sa Eparhijom ovo donatorstvo je ukinuto. Zbog neodgovornog odnosa prema kreditu, Evangelisticka crkva, kao garant kod banke, zapretila je, u pismu vladici Konstantinu od 24.10.2003., prinudnom likvidacijom Crkvenog centra u Minhenu, pri cemu je ultimativno zahtevala vracanje CO Minhen u status udruzenja gradjana, i to do 30.11.2003.
Dan pre tog roka, 29. novembra, odrzana je « skupstina clanova CO Minhen ». Da bi se pribavio potreban legalitet, u zapisniku stoji da je skupstina sazvana 14 dana ranije, pismeno, sa naznacenim dnevnim redom – sto je NEISTINA i PREVARA : skupstina uopste nije bila sazvana, na istoj su prisustvovali samo Vladika, cetiri minhenska svestenika i vladicin sekretar – ukupno sest osoba, koje su sebe izabrale u upravni odbor, sa vladikom Konstantinom kao predsednikom (U taj UO izabrani su jos i vladicina domacica, sestra Nina, kao i dva civilna lica, koja nista nisu znala o ovoj proceduri).
O izvedenoj smutljavini znali su i odgovarajuci crkveni i civilni organi u Minhenu – imali su dokumenta – sve na stetu ugleda kako Vladike tako i nase Crkve (Kakav li je to « crkveni red i poredak » ?). O svemu ovome izvestena je, u vise pisama i uz obilnu dokumentaciju, i Patrijarsija.

Dezolatno stanje se znatno pogorsalo krajem leta 2006. pismom biskupa Evangelisticko-Luteranske crkve bavarske, dr. Fridriha, upuceno Sv. sinodu 21.06.2006., kao i premestajem prote Slobodana Milunovica iz Minhena za Osnabrik. Pismo dr. Frfidriha je vredno procitati ; u prilogu navodim samo najvaznije odeljke. Ni nakon 10 meseci na to pismo niko nije odgovorio. Pitanje je ko ga je i citao.Otac Slobodan, star 60 godina, 38 godina svestenik, od kojih 28 godina u Minhenu, likvidator po sili zakona (zbog finansijskih obaveza) njene CO (sa potrebom nove registracije), premesten je – bez njegove saglasnosti ! – za Osnabrik, premda su mu sve porodicne i drustvene veze u Minhenu.

Usledila je reakcija vernika u septembru 2006., okupljanjem, vise nedelja zaredom, posle bogosluzenja, u crkvenodrustvenim prostorijama, redovno sa preko 200 prisutnih, pri cemu su skoro svi svojim potpisom potvrdjivali saglasnost sa donetim odlukama. Zahtev za napustanje prostorija Crkvenog centra, koje je bespravno poseo, Vladika nije hteo da usvoji. O tome je zato morao da odluci nemacki civilni sud.
Ceo ovaj « vasar » pracen je i pisanjem stampe, kako nase – Vesti, Franfurt – tako i domace, nemacke. Tu je bilo svacega, pri cemu je Vladika masovno okupljanje vernika deklarisao kao « grupicu buntovnika i pucista koji nelegalnim sredstvima i prvenstveno rukovodjeni licnim interesima pokusavaju da preuzmu vlast u toj crkvenoj opstini» (Vesti, 14.09.2006.).

Zemaljski sud Minhen I doneo je, 02.04.2007., presudu da vladika Konstantin mora da napusti prostorije Crkvenog centra. Iz te presude vredno je istaci sledece :
a. Vlasnik Crkvenog centra je CO Minhen a ne Eparhija, posto likvidacija CO nije zavrsena (od. A I presude).
b. Ustav Srpske pravoslavne crkve, na koga se Vladika poziva, vazi samo za unutrasnje odnose u SPC ali ne i za civilno-pravne regulative zakona o udruzenju gradjana (od. A II presude).

Za odmazdu, Vladika je doneo svoje presude (formalno: Eparhijski crkveni sud) :
– Oca Slobodana je rascinio svestenickog cina.
– « Kolovodje » okupljanja vernika iskljucio je iz crkvene zajednice: Dr. Veru Miskovic – Sprajcer na pet godina, a Dragomira Pantelica i Nikolu Zivanovica na po tri godine.
(Optuznice su podignute 06. novembra 2006. a sudjenjeje obavljeno 13. aprila 2007., 11 dana posle presude civinog suda).
Nikola Zivanovic, penzioner, bio je predsednik CO Minhen 1982 do 1994. god.

Ako je minhenski sud dao za pravo zahtevu tuzitelja, kako crkveni sud moze njih da osudi kao krivce? Krive, zasta ? Zato sto su se usprotivili samovolji Vladike ?

● I ovde se postavlja logican zahtev kao i u “slucaju Cirih”: neka Vladika dokaze da je u pravu a ne da prinudom / sankcijama iznudjuje “postovanje” njegovih odluka. Umesto argumenata on poteze crkveni sud. Kakva je to buducnost?!

Naknadni DODATAK (02.05.2007)

Vladici Konstantinu je takodje zabranjen pristup kako Crkvenom centru tako i pravoslavnom hramu uz taj Centar u Minhenu. (Izjava Vladike u razgovoru sa novinarom. Vesti, Frankfurt, 01.05.2007: Vladika iseljen iz Crkvenog centra).

PISMO
(Izvodi, delimicno u slobodnoj interpretaciji prevoda. Naglasavanja – JN)

Der Landesbischof der Evangelisch-Lutherischen Kirche in Bayern, 21. Juni 2006
Svetom arhijerejskom Sinodu, Beograd

Pismo je rezultat brige zbog sve losijih odnosa sa „srpsko-pravoslavnom eparhijom u Nemackoj“.
Za trideset godina SPC je postigla veliki ugled, zahvaljujuci narocito uspesnom radu crkvenih opstina u Minhenu i Nirnbergu. To je bio razlog za pomoc koju su pruzile navedene bavarske crkve CO Minhen: iznajmljivanje zemljista, garanciju kod banke za zajam od 700’000 evra kao i godisnju pomoc od 60’000 evra za otplatu kamate i za plate svestenika.
„Episkop Konstantin se, medjutim, zadnjih godina stavio iznad vazecih zakona, iznad ugovora kao i iznad interesa njegovih opstina, tako da je dalja podrska srpsko- Pravoslavnoj opstini u Minhenu postala nemoguca“.

Sv. sinod se moli da prim k znanju postojece teskoce, koje mogu da dovedu do konacne likvidacije CO, pri cemu bi crkva i Crkvenoopstinski centar bili oduzeti da bi se izmirio dug bankama (sada 633’000 evra). Naglasavaju se teskoce u nesredjenim odnosima izmedju „ukinute“ CO kao udruzenja gradjana i nelegalnog pruzimanja iste od strane Eparhije, koja nije priznata kao udruzenje javnog prava. I do takvog priznanja nece, pod upravom vladike Konstantina, ni doci (!), izmedju ostalog i zbog krivicnog postupka koji se protiv njega vodi.
Vladici ze zamera neuredno vodjenje knjigovodstva, neodgovornost prema dugovima, cega za vreme oca Milunovica nije bilo. Takodje i istraga drzavnog tuzioca zbog optuzbi za utaju poreza i pronevere, dodatno su opterecenje za saradnju sa vladikom Konstantinom.

Vladici se dalje zamera sto prostorije Centra koristi nenamenski, za svoje potrebe, tako da bavarsko Udruzenje mladih zahteva povracaj svoga priloga od 95’000 evra. U tom smislu ce i EL-crkva preduzeti odgovarajuce pravne korake, ukoliko se prostorije Centra ne vrate Crkvenoj opstini.
Za obe bavarske crkve protonamesnik Slobodan Milunovic je jedini garant za ekonomsko saniranje CO Minhen. Zbog ponasanje Vladike i velike sumnje u njegovo postovanje prava, obe crkve ne mogu da opravdaju pred svojim sinodima niti dalju saradnju s njim niti pak finansijsku pomoc CO.
Na kraju pisma moli se Sv. sinod da preduzme potrebne mere koje bi nagovestavale mogucnost dalje saradnje, i to : CO Minhen vratiti u status udruzenja gradjana, prostorije Centra moraju se vratiti CO za njene potrebe kao i da je potrebno ocu Milunovicu omoguciti da sanira finansijsku situaciju u CO Minhen. Takodje se, s obzirom na postojecu « dramaticnu situaciju », postavlja pitanje mogucnosti stavljanje CO Minhen pod neposrednu jurisdikciju Patrijarhata.
Dr. Johannes Friedrich, s.r.
Landesbischof, Clan Saveta evangelisticke crkve u Nemackoj

Jovan Nenadov Pully, 29.04.2007  – Delovi brošure „Crkvena opstina Sv. Trojice – 35 godina sa sedistem u Cirihu“