Вести

Saopstenje za dnevne novine „Vesti“ dato dana 26. juna 2007. godine na pisanje istih od 26.06.07 pod naslovom: „Kordon izmedju vernika„, str. 1-3.

Sve je počelo aktom vladike Konstantina od 12.03.99 o ukidanju Crkvene opstine u Minhenu kao E.V. cime je hteo da prigrabi crkvenoopstinsku imovinu i stvorio uslove da se bespravno useli u njene prostorije avgusta 2000. Ne mogu se stvarati dve strukture: odgovornost pred drzavom lezi na meni u vezi sa potpisanim ugovorima o zemljistu i kreditima, stanje 30.05.07 je 696.487,47€ – a s druge strane parohije i njihovi svestenici, koje je vladika Konstantin postavio, zive od toga.  

U Minhenu treba jos srpskih pravoslavnih crkava, hramova i centara, pa neka mladi parosi zavrnu rukave i potrude se da se i „njihovih ruku dela“ pred Gospodom i pred Srpstvom vide! Ja sam u nedelju ponudio spremnost i dobru volju sasluzenja i pomirenja sa “ vladikom“ i svestenicima.

Crkveni, socijalni i kulturni zivot srpskog pravoslavnog naroda u Minhenu treba ubuduce normalno da se odvija, a nadamo se, s Bozjom pomocu, jos i bolje nego do sada.

Vladika Konstantin je mene iz osvete rascinio i to zapravo u onaj dan, 13. aprila o.g. kada su njega vlasti i zakon ove zemlje bukvalno izbacili iz minhenske CO-e posle skoro šestogodišnje okupacije i izrabljivanja imovine, koju je srpski pravoslavni narod, uz svesrdnu podrsku nemackih prijatelja, crkava i drzave, krvavim znojem stekao. Nemacke crkve, Katolicka i Evangelistticka i Bavarski Jugendring, su u vise navrata vrsili proteste protiv vladike Konstantina i njegovih zloupotreba. Ali on ne priznaje nemacke drzavne zakone, kao ni zakone Pravoslavne Vaseljenske i Srpske Crkve. Krivicna pravila SPC govore: „Pod verom se razume pravoslavna hriscanska vera, pod Crkvom Vaseljenska pravoslavna crkva odnosno Srpska pravoslavna crkva“.

O kakvom se „oskrnavljenju“ hrama radi, svedoči i to da je o. Marinko iz hrama uzeo epitrahilj da sasluzuje napolju, a posle sv. Liturgije u istom hramu obavio svetu tajnu krstenja.

„Oskrnavljenje i svetogrdje“ su se desili zapravo na Gospodnji praznik Spasovdan, 9. juna 2005. godine, kada su inspektori kriminalne i poreske i policije za strance, muski i zenski, pod oruzjem i sa filmskim kamerama, upali u minhenski hram, u isto vreme u eparhijski centar u Hildesheimu i u crkvene opstine Hannover i Dortmund, „drzeci vladiku“ u šahu izmedju sebe, pretražili ceo crkveni centar i hram, pa i sveti oltar sa časnom trapezom, sa pistoljima oko bedara, na kojoj se nalaze mosti sv. Jovana Vladimira. To sve zbog sumnje za utaju državnog poreza i drugih necasnih i necestivih radnji vladike Konstantina u ovoj zemlji!??

Za nedelju24. juni 2007 je vladika do poslednjeg casa predvideo sv. Liturgiju i rukopolozenje u hramu u Stuttgartu, a ne u Minhenu. Da je u poslednjem casu odlucio da dodje u Minhen, iako je znao da to nebi smeo po zakonima ove zemlje da cini, svedoci o jasnoj provokaciji i stvaranju haosa i nereda i podele srpskog verujuceg naroda.

O kakvim namerama se ovde radi da sto vise mrznje unese, govori i cinjenica da je on licno iz sveg glasa proklinjao srpski narod koji odlazi u hram i slao parohijane da u hramu vicu „Anatema, anatema“ sto znaci: „prokleti, prokleti„.?? O ovome su pisale i minhenske dnevne novine „Tageszeitung: „TZ“ 25. juna.

Apel za ocuvanje hrama i centra u Minhenu od strane vladike su krajnja ironija i cinizam. Jer, ko je zidao taj hram i sebe zrtvovao i ulozio u njega ako ne verni srpski narod, sa mojom licnom odgovornoscu? Vladika koji nam se i tada podsmevao i koji je srpski pravoslavni narod u Minhenu na prvoj svojoj liturgiji u Infanteriestr. nazvao „srpski otpade!“ I on se sada mnogo brine za srpski narod i njegovu imovinu u Minhenu??

Trazio sam od vladike nebrojeno puta razgovor i nudio predloge za resenja, pismeno i usmeno. Neka se samo priseti mog akta broj 127 od 14.11.2003. godine u kome sam ukazao na sve ovo sto se sada, posebno u poslednje tri godine, zbiva. Nije pristao. Cilj mu nije bio resenje ? Već moje rascinjenje! Njegovim postupcima sam ja bio prinudjen da trazim utociste u drugoj pomesnoj Crkvi, i za to sve on zna jos od avgusta 2006. godine.

Mitropolit Augustinos na koga se vladika poziva, nije jedini visoki jerarh u Vaseljenskoj?? Patrijarsiji, kao sto ni vladika Konstantin nije jedini episkop u pravoslavnom svetu. O mojoj legitimnosti svedoce dekret Arhiepiskopa Gabrijela iz Pariza od 01. marta 2007 i njegov akt od 25. aprila 2007. upucen vladiki, kojim jos jednom potvrdjuje moju legitimnost kao svestenika u Pravoslavnoj Crkvi i svedoci o mom postavljenju za paroha za Minhen i za Bavarsku. O tome je veoma jasno napisao za „Vesti“ 6. juna o.g. poznati i priznati prof. prava na beogradskom Uiverzitetu protojerej-stavrofor Dr. Zoran Krstic, kao i jos neki drugi u novije vreme. A da sam mogao da vrsim sv. Liturgiju, a ne da je „oglumim“,dao mi je licno uoci toga dana blagoslov moj novi episkop, ciji Sv. Antimins posedujem.

Nisam nikada bio bez mantije, a moje činove do protojereja-stavrofora sam Bozjom miloscu, blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda i svojim skromnim trudom na njivi Gospodnjoj, a u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi, za proteklih 38 godina svestenicke sluzbe, stekao. Uostalom, Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne Crkve u Beogradu presudu eparhijskog suda nije potvrdio, a cinjenica moje kanonske pripadnosti jednoj kanonskoj pomesnoj Crkvi je dovoljna, da ne moze ko i kako hoce sa mojom sudbinom da se sa toliko mrznje i podoništenja ponaša, ostavivsi i moju porodicu i mene vec mesecima bez hleba i bez ijednog centa, pa ni one polovine parohijskih prihoda, koja mi po Ustavu SPC pripadaju.

Ja to nisam zasluzio. I sve sto cinim i sto cu do svog poslednjeg izdihanija ciniti, bicu kao „pastir dobri“ iz sv. Jevandjelja, koji ne ostavlja svoje stado kad naidju vukovi, vec ga cuva i spasava.

I bice na dobro Pravoslavne i Srpske Crkve i njenog vernog naroda, dakle pre svega srpskog naroda, u Minhenu. 

Amin, i Boze daj!

Protojerej stavrofor Slobodan Milunović 

završen citat

Redakcijski komentar

Na molbu prote Milunovića objavljujemo kompletno pismo koje je uputio uredništvu frankfurtskih VESTI i kolegi N. Popoviću. Protivno zakonu o javnom informisanju uredništvo dnevnih novina „VESTI“ je objavilo samo neke delove pisma. „Navijanje“ u novinarstvu je regulisano zakonom drage kolege.

S.M.