logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    611 пута прочитано    Датум: 24.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

zadovoljna kancelarka MerkelNakon višečasovnih intenzivnih pregovora, lideri 27 zemalja članica Evropske unije dogovorili su se o nacrtu novog sporazuma koji će oblikovati budućnost Unije i reformisati njene organizacije.

Nemački kancelar Angela Merkel uspela je da prevaziđe snažno protivljenje Poljske nekim aspektima nacrta sporazuma pretnjom da će razgovori biti nastavljeni bez te zemlje, ako to bude neophodno.

Cilj novog sporazuma je da pojednostavi proces odlučivanja, pospeši sprovođenje reformi i ustanovi koliki stepen suvereniteta treba da ustupe zemlje članice, a uključuje i novi položaj predsednika Saveta ministara, kao i Visokog predstavnika koji će zastupati Uniju po pitanjima spoljne i odbrambene politike.

Novi ugovor, koji treba da bude finalizovan do kraja godine, zadržao je veliki deo planiranog evropskog ustava, koje su birači 2005. odbacili.

Ugovor će morati da ratifikuju sve članice EU, pre nego što stupi na snagu sredinom 2009.

“Umereno zadovoljstvo” evropskih lidera

Lideri EU izrazili su umereno zadovoljstvo nacrtom ugovora o reformisanju evropskih insitucija.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je da se Evropa sad ponovo kreće. Britanski premijer Toni Bler izjavio je da EU sad može da se koncentriše na istinski važna pitanja.

Poljski predsednik Kaćinski, čije su primedbe na predložena prava glasanja skoro paralisale samit, rekao je da će njegova zemlja sad biti spremnija na bolju saradnju s evropskim partnerima.

Ali, holnadski opozicioni poslanik Hari van Bomel upozorio je da će holandski parlament ponovo zahtevati referendum o novom sporazumu (nakon što su holandski birači velikom većinom galsali protiv evropskog ustava 2005).

Teškim razgovorima do dogovora

U petak je domaćin samita, nemački kancelar Angela Merkel, održala odvojene razgovore sa liderima Britanije, Poljske, Holandije i Češke republike u pokušaju da odgovori na njihove primedbe na predlog novog ugovora.

Poljska se snažno protivi predlozima za promenu sistema glasanja, koji se zasniva na broju stanovnika, i tvrdi da bi Nemačka na taj način “dobila preveliki uticaj u Uniji”.

“Na kocki” tokom samita je bio je novi Reformski ugovor EU, koji bi trebalo da zameni neuspeli predlog Evropskog ustava, koji su pre dve godine odbacili francuski i holandski birači.

Nemačka je, kao predsedavajući Unije u ovom polugodištu, sačinila nacrt ugovora koji bi trebalo da reguliše odnose unutar “dvadsetsedmorice”, uključujući i pomenute promene u sistemu odlučivanja u uniji glasanjem.

Kancelar Angela Merkel je sagovornicima u Briselu više nego jasno predočila važnost dogovora za koji se zalaže Berlin:

“Uverena sam da su u nas uperene oči mnogih, ne samo u Evropi. Građani Evrope od nas očekuju da rešimo niz važnih pitanja, da ne trošimo vreme na sebe. I zato moramo da učinimo sve kako bismo došli do sporazuma i uhvatili se u koštac sa krupnim problemima kao što su nezaposlenost, održavanje mira i bezbednosti i ekonomski razvoj.”

Dogovor lidera EU značajan i za Zapadni Balkan

Dogovorom lidera EU u Briselu, zadovoljni su i oni koji punom parom rade na evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu. U Srbiji pozdravljaju dogovor lidera EU.

Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević pozdravila je danas odluku lidera zemalja Evropske unije (EU) da novim ugovorom otvore put za proširenje EU.

“To je za Srbiju jako dobro, jer bi bio veliki problem da dodjemo do poslednje faze pregovora o pristupanju pred ulazak u EU, koja bez promena osnivačkih ugovora ne bi mogla da nas primi”, rekla je Ksenija Milivojević agenciji Beta.

Ksenija Milivojević je istakla da je “dobro je što je postignuta politička saglasnost da se omoguće proširenja novim državama članicama”.

Evropski lideri uspeli su rano jutros da postignu dogovor oko nacrta novog ugovora koji bi zamenio propali Evropski ustav, a nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da “dobri izgledi da se do 2009. godine dobije novi ugovor otvaraju put za proširenje” EU i podsetila da je “ugovor iz Nice podrazumevao 27 zemalja članica i da sa njim ne bi bilo moguće proširenje”.

Ksenija Milivojević je istakla da Srbiji “apsolutno odgovara” da to pitanje bude rešeno do 2009. godine, i dodala da Srbija do tada “sigurno neće ući”, ali je dobro da zna da je otvoren put za članstvo.

“Činjenica je da je bez promene trenutno važećih dokumenata proširenje ne bi pravno bilo moguće, jer je poslednjim promenama ugovora, sporazumom iz Nice, predvidjeno proširenje broja članica EU najviše do 27, i to se odnosilo i na institucije – broj poslanika Evropskog parlamenta, broj komesara u Evropskoj komisiji i drugo”, rekla je Ksenija Milivojević.

Savetnica potpredsednika vlade je navela da će u narednim mesecima biti poznato kakva će biti konkretna formulacija, posle medjuvladine konferencije, na kojoj će biti sastavljen konkretan ugovor, odnosno da li će broj zemalja članica EU biti ponovo ograničen, ili će “se dati neka otvorenija klauzula gde se daje mogućnost uvodjenja novih članica”.

Ksenija Milivojević je, povodom odredbe novog ugovora kojom je predloženo uvodjenje funkcije predsednika Saveta EU, umesto rotirajućeg predsedavanja država na šest meseci, rekla da će se i diplomatije trećih zemalja, poput Srbije, u tom kontekstu menjati.

“Uvek postoji neka vrsta diplomatskog fokusa prema zemlji koja predsedava EU, a sada će se taj fokus pomerati prema osobi koja će biti izabrana za predsednika Saveta EU”, rekla je Ksenija Milivojević.

Dodala je i da će visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost dobiti “još veću težinu”, jer će postati i potpredsednik Evropske komisije.

Agencije 

Britanija i Poljska su, međutim, svaka iz svojih razloga, pretile vetom.

Britanija postavlja uslove

Britanski premijer Toni Bler, kome je ovo poslednji evropski samit pred povlačenje sa položaja iduće nedelje, već je precizirao šta je za London neprihvatljivo.

Britanska vlada je, naime, želela da “razvodni” ovlašćenja kojima bi raspolagao predloženi evropski ministar inostranih poslova, da zadrži pravo veta u oblasti policije i pravosudne saradnje i da zadrži pravo da ne primenjuje određene segmente Evropske povelje o ljudskim pravima.

Toni Bler je, dolazeći na sastank, priznao da pred učesnicima samita stoje ozbiljni izazovi:

“Biće ovo zaista teški pregovori. Mi smo predočili četiri oblasti u kojima će morati da dođe do zaista suštinskih promena. To mora biti učinjeno. Istovremeno želimo da Evropska unija bude efikasnija u svom funkcionisanju. Broj država u Evropskoj uniji je danas skoro udvostručen i problem koji je pred nama mora biti rešen.”

Duboke podele

Uz večeru u četvrtak, na kojoj su posluženi govedina sa artičokama, riba i kompot od višanja, šefovi država ili vlada članica Evropske unije predočili su svoje pozicije i bilo je jasno da su podele i dalje veoma duboke. Najviše kritika, međutim, podstakli su poljska politika i stil pregovaranja.

To je, nastojeći da ipak zvuči optimistički, potvrdio i italijanski premijer Romano Prodi:

“Najnepopustljivija je Poljska. Ta zemlja je najprobelmatičnija u ovom trenutku, ali smo već pokazali dovoljnu fleksibilnost, tako da sporazum nije nemoguć”, rekao je on.

Angela Merkel je do kasno u noć razgovarala sa poljskim predsednikom Lehom Kačinskim, koji insistira na većem pravu glasa kako bi Varšava ostvarila protivtežu nemačkoj dominaciji u Evropskoj uniji.

Teška noć

Briselski dopisnik BBC-ja Oana Lundžesku o tome kaže:

“Noć je za kancelara Angelu Merkel bila duga. Ona bi još i mogla da nađe rešenje za većinu problema koje predstavljaju Britanija i Holandija, ali poljski zahtevi imaju više veze sa istorijom nego sa politikom. Na užas većine evropskih lidera, poljski premijer Jaroslav Kačinski je, u suštini, zatražio da njegova zemlja dobije više glasova kako bi se ‘nadoknadili’ životi poljskih građana poginulih u sukobu sa nacističkom Nemačkom pre više od šest decenija. Njegov brat blizanac, Leh, koji kao predsednik Poljske pregovara u Briselu, kaže da su razgovori teški i da nije optimista.

Predsednik Kačinski je ovo izjavio nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio proširenje važenja takozvane ‘ručne kočnice’ odnosno mogućnosti da u skladu sa predloženim novim ugovorom zemlja koja je preglasana može da svoj slučaj iznese pred Evropskim savetom. Poljskoj bi se, po predlogu francuskog predsednika, dala prilika da odloži glasanje o odluci koju ne bi bila u stanju da blokira. Diplomate su istovremeno potvrdile BBC-ju da bi Angela Merkel mogla da obeća da Nemačka, tokom budućeg glasanja, neće u punoj meri koristiti onu težinu koju joj daje broj stanovnika. To bi nesumnjivo bio ustupak bez presedana najveće evropske države. Moglo bi se, međutim, pokazati da čak ni to neće biti dovoljno za izlazak iz tekućeg ćorsokaka.”

Neuvijena kritika

To je možda i razlog što je u četvrtak uveče, prilično sumornog lica, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso na adresu Varšave uputio prilično neuvijene reči kritike:

“Želeli bismo da nove članice Evropske unije ne daju argumente protivnicima velikog i ponovnog objedinjavanja Evrope. Od svih članica Evropske unije kao i od novih članica da svima koji tvrde da je proširenje Unije predstavljalo grešku pokažu da nisu u pravu.”

U petak su organizovani sastanci na bilateralnom nivou između nemačkih lidera i predstavnika država koje predstavljaju problem, a dopisnici su u petak pre podne procenjivali da je pred svima koji su se okupili u Briselu “jedan neprijatno dug dan”.

BBC





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo