Вести

Prenosimo u celosti tekstove lista „Politika“ sa komentarima gospodina Svetislava Kostića, koji naravno nisu objavljeni od strane nadležnog urednika on line portala dnevnog lista Politika.
piše: Svetislav Kostić

Radikalan nastup Nataše Jovanović (Foto L. Adrović)

Na početku jučerašnje sednice Narodne skupštine Srbije, potpredsednica skupštine Nataša Jovanović (SRS), izazvala je burno negodovanje poslanika, zatraživši objašnjenje kako se desilo da u prošli četvrtak na zgradi parlamenta osvane zastava, kako je rekla „ustaške hrvatske države” i potom se osvrnula na nacionalnu pripadnost predsednika parlamenta Olivera Dulića. Ona je optužila vlast da ne poštuje Ustav, a potom je, nadvikujući se sa poslanicima, podsetila Dulića da je dete iz mešovitog braka i nastavila sa uvredama – „majka vam je Srpkinja, otac Hrvat, a vaše nacionalno opredeljenje je jugoslovensko, što je vaša intimna stvar, ali bilo bi bolje da se lupite po glavi, da vidite da li je prazna, jer u praznoj glavi nema osećaja za pripadnost državi i narodu i nema Ustava”. Dulić je prekinuo Jovanovićevu samo da bi zamolio poslanike koji su protestovali zbog ovog neprimerenog govora da joj omoguće da govori. Na kraju je odgovorio da „nema pojma o čemu se radi” i dodao: „Smatram da na zgradi Narodne skupštine države Srbije treba da stoji srpska zastava i tako će biti dok god sam tu, a verujem još stotinama i hiljadama godina u budućnosti. Proveriću te navode, sumnjam da se to desilo, jer ne znam da u Narodnoj skupštini postoji hrvatska zastava.”
M. Č. [objavljeno: 19.06.2007. POLITIKA

Kostićevi komentari na naslov: „Uvrede na nacionalnoj osnovi“

(kostic.svetislav@web.de), 19.06.2007, 11:20
U provokativno izabranom naslovu clanka i u kontekstu sa tekstom ispod njega, sadrzano je kudikamo vise elemenata uvrede na racun podpredsjednice skupstine g. Jovanovic. Gospodja Jovanovic bila bi dobro posavjetovana da sama podnese krivicnu tuzbu protiv redakcije Politike zbog sirenja netacnih informacija i iznosenja njene licnosti na los glas. Cinjenica, koja po strukturi nekih neumjerenih komentara i njihovih autora moze da se ocjeni kao davanje „Zelenog svjetla“ na atakovanje Radikala i poslanika te stranke. A samoj redakciji Politike, dnevnika kojeg bih po redakcijskoj politici poslednja dva mjeseca poredio sa pisanjem gradjansko rezimskih listova u Njemackoj, na pr. Die Welt i WAMS iz Berlina, FR iz Franfurta i SZ iz Minhena itd., posavjetovao bih da se na te, blago receno, Srbima ni malo naklonjene listove, ugledaju utoliko, sto bi jednom takvom spornom naslovu „Uvrede na nacionalnoj osnovi“, dodali makar jedan znak pitanja. I ne podcjenjujte kompetentnost po tom pitanju ni jednog komentatora laicusa

Svetislav Kostić (kostic.svetislav@web.de), 18.06.2007, 23:37
Kada je Politika več kod teme, doduše, sa neopravdano naduvanim naslovom skupštinskog izvještaja, onda se i ja osječam povređen od komentatorke Snežane što mi u srpskom nacionalnom dnevniku potura pod nos jednu frazu na engleskom – „Darth Vader“. A i da znam šta to znači, ne bih se ni tada bolje osječao. Ne znam, kakvo zadovoljstvo šepuriti se stranim izrazima koji se nisu u srpskom udomačili, i vjerovatno nikada i neće. U svakom slučaju – „Darth Vader“ – ma šta god to značilo, slaže se sa jednom ličnošču kojoj se priviđa oduzimanje mandata i sudskog krivičnog spora radi jedne konstatacije da je nekom majka jedne, otac druge nacionalnosti a sin ili čerka izjašnja va se za jednu treču, makar i više ne postoječu. Neadekvatan naslov: „Uvrede na nacionalnoj osnovi“ odvrača samo pažnju od jednog važnijeg pitanja, šta je sa „ustaškom zastavom“? Vjerovatno jedne sa „šahovnicom“. A to jeste bila zastava ustaške „Nezavisne države Hrvatske“. Te, ako su se Hrvati riješili da taj relikt iz ružnih vremena ožive, što im je uzgred rečeno i uspjelo, onda moraju da računaju i na ogorčene reakcije kada se u sred Beograda simbol sa ustaškim predznacima Srbima potura pod nos.

(Članak br. 2 na temu pod naslovom „Uzgred budi rečeno“) Politika

Uzgred budi rečeno
Barjak nepatriotizma
Da li je poslanik SRS-a namerno obmanula javnost, tvrdeći da se na zgradi Skupštine vijorila hrvatska zastava, samo da bi dobila priliku da nacionalnost predsednika parlamenta poveže sa njegovom lojalnošću državi
Detektor za otkrivanje nepatriotskih osećanja prekjuče se ponovo oglasio u Skupštini Srbije. Ovog puta oličen u poslaniku Srpske radikalne stranke Nataši Jovanović. „Virus nepatriotizma” otkriven je, ni manje ni više nego kod predsednika parlamenta Olivera Dulića.
Na sednici Skupštine, na kojoj je, po dnevnom redu, trebalo da se raspravlja o budžetu i usvajanju poreskih olakšica za građane, Nataša Jovanović je zatražila da se otvori „ozbiljna rasprava i diskusija o tome gde se mi, dame i gospodo, nalazimo”.. Da ne bude zabune, ona je znala (kako je sama tvrdila) da je tog jutra došla iz Kragujevca i da se tog trenutka nalazi u Beogradu, u Narodnoj skupštini Srbije, ali nije znala zašto je onda prethodnog četvrtka na „zgradi Skupštine Republike Srbije osvanula crveno-belo-plava zastava ustaške hrvatske države”, pa je potražila odgovor od Dulića.
„Gospodine predsedniče, pošto je opštepoznata stvar i to je vaše intimno pravo izjašnjavanja u smislu vaše nacionalne opredeljenosti, jer ste dete iz mešanog braka, majka vam je Srpkinja, a otac Hrvat, vaše nacionalno opredeljenje je jugoslovensko, što je, opet, vaša stvar, međutim, kada se radi o, bolje bi bilo da se lupite po glavi, da vidite da li ima nešto unutra ili je prazna, to bi vam bolje bilo, jer u praznoj glavi nema osećaja za pripadnost državi i narodu i nema Ustava…”, pitala je, kako piše u stenogramskim zapisima iz Skupštine, Nataša Jovanović.
I gde je pitanje u toj složenoj rečenici? Ono je stiglo nešto kasnije („kako je moguće da državno obeležje republike, odnosno nazovi države, koja je okupirala jedan deo teritorije srpske države i prognala preko pola miliona naših sunarodnika, osvane na zgradi Narodne skupštine”), ali čini se da ono i nije bilo previše bitno.
Jer da je Natašu Jovanović zaista toliko uznemirio, kako je rekla, „jedan od najvećih incidenata otkako Republika Srbija ima svoje državno obeležje”, valjda ne bi čekala tri dana da o tome obavesti javnost. Da je svojim očima prošlog četvrtka videla da se na srpskoj skupštini vijori hrvatska zastava, valjda bi se oglasila istog dana. To što Skupština nije zasedala tog dana, nije opravdanje, jer četvrtkom SRS drži redovne konferencije za novinare, pa eto prilike da se javnost upozori na taj „skandal”. Generalni sekretar te stranke Aleksandar Vučić, međutim, tada nije pomenuo ništa slično.
Teško je poverovati i da niko od radikala tog dana nije prošao pored Skupštine, jer je baš u četvrtak poslanička grupa SRS-a dostavila parlamentu svoj predlog rezolucije o Kosmetu. Malo je verovatno da su predlog poslali poštom.
Osnovano je sumnjati, dakle, da je Nataša Jovanović za informaciju o hrvatskoj zastavi na srpskoj skupštini saznala čitajući „Kurir” od subote, koji je objavio tu vest. Međutim, ovaj dnevni list je, za razliku od Jovanovićeve, javnosti ponudio precizniju informaciju, koju je potkrepio i fotografijom.
List, naime, navodi da je na zgradi Skupštine Srbije bio okačen „barjak Holandije koji bi uz propratni detalj u vidu šahovnice lako mogao da preraste u zastavu susedne Hrvatske”.
Ispalo je da Jovanovićeva ne razlikuje ono što je lako moglo da se dogodi od onog što se zaista dogodilo, pa je, slučajno ili ne, obmanula srpsku javnost, tvrdeći za skupštinskom govornicom da je reč o hrvatskoj zastavi.
I kao usput pomenula je nacionalnost roditelja predsednika Skupštine. Što nije nužno. „Uvreda na nacionalnoj osnovi”, kako bi se moglo zaključiti iz jučerašnjeg „Politikinog” naslova (naravno da Oliver Dulić nema razloga da se vređa što je neko pomenuo da mu je otac Hrvat, majka Srpkinja, a on Jugosloven). Ipak, ako se složimo s činjenicom da svi Hrvati nisu ustaše, a sa tim bi se valjda složili i srpski radikali, onda nije u redu, a ni logično, da se hrvatska državna zastava (koja, uzgred rečeno, nije visila na jarbolu zgrade parlamenta) naziva ustaškom.
Najviše zbog ovakvog prebrojavanja „nesrpskih” krvnih zrnaca, radikalima mnogi i danas pripisuju da su nacionalisti, fašisti, šovinisti itd. Oni na to s pravom mogu da odgovore da u njihovim poslaničkim klupama sede i pripadnici romske, mađarske i bošnjačke manjine, te da su baš manjinske stranke pozivali na pravljenje vlade. Međutim, ovako kontradiktornim ponašanjem, radikali navode na zaključak da pripadnike manjina poštuju samo ako imaju člansku kartu njihove stranke. Ili da poslanici SRS-a pretragu porodičnog stabla više koriste kao jeftino sredstvo za obračun s političkim neistomišljenicima, nego što ozbiljno veruju kako nečije poreklo ima veze sa lojalnošću državi.
Ne otkrivam toplu vodu, samo podsećam na to one čitaoce „Politike” i neistomišljenike radikala, koji su, nasedajući na njihovu retoriku, na naš sajt slali komentare kojima se i sami vraćaju u devedesete, tvrdeći da ni lider SRS-a Vojislav Šešelj nije Srbin.
Milorad Vesić [objavljeno: 20.06.2007.] POLITIKA

Kostićevi komentari na naslov

Svetislav Kostić (kostic.svetislav@web.de), 20.06.2007, 21:48
Ljudi koji se orijentišu po svom vlastitom zdravom instiktu, inače nit voljni nit podložni prihvačanju tuđih il tuđinskih vještčkih idejnih konstrukcija, podareni su u biču veoma odetljivim prirodnim senzorima koji, između ostalih sagovorničkih nelogičnih verbalnih konstrukcija, podignu uzbunu i na namanje protivurječnosti. Kod takvog ljudskog biča spotaknu se njegovi senzori posebno kada su u pitanju dvostruka mjerila za jednu te istu stvar: sa jedne strane predsjedniku Radikalne starnke Vojislavu se podmeče kako on po svom prezimenu ne može da bude Srbin jer njegovim političkim protivnicima evro i amero Srbima koji se inače izruguju sa patriotskim osečanjima drugih Srba, prezime Šešelj ne zvuči tipično srpski. Sa druge strane, tim istim krugovima i Šešeljevim kritičarima ni najmanje ne smeta što je predsjednik skupštine po nacionalnosti Hrvat i kao takav se, a i zašto nebi, izjašnjava. To su ti dvostruki aršini, koje su Šešeljevi kritičari i protivnici Radikala pokupili na zapadnjačkoj licemjernoj pijaci. U Hercegovini za vreme ovog poslednjeg rata pominjao se u hravtskoj štampi jedan ustaški bojovnik ili rojnik sa prezimenom Popović. Za mene i njegove hercegovačke Hrvate on je bio njihov od glave do pete. Te da nije poginuo „herojskom smrču“ za „hrvatsku stvar“, dogurao bi taj Damir Popović i do hrvatskog generala njihove Hercegbosne.

Svetislav Kostić (), 20.06.2007, 14:55
Zlo se suzbija na izvoru. objavljeni izlivi mržnje amaterskih komentatora prema jednoj minornoj parlamentarnoj stranci svjedoči o pomanjkanju demokratske svijesti i lošem vaspitanju autora i nemaju na stranicama jednog ozbiljnog javnog glasila ništa da traže.. A objavljivanje moglo bi da se objani i nesmotrenošču odgovornog lica na „redakcijskom izvoru“. Međutim, pripuštena i objavljena bujica izliva mržnje i uvreda prema največem biračkom tijelu Radikala, stranke, koja nekim krugovima nije po volji, izaziva opravdanu sumnju da neko iz tih „krugova“ sjedi na „izvoru“. A komentator laikus kao „ti i ja“ – vuk, kojeg ovdje i njegov napis (20.06.07, 3:04) svjesno navodim kao primjer – ne ubrajam u „izvor“, jer njegov tekst je samo jedan simptom.

(komentar jednog „kolege“ komentatora, koji mi posebno neugodno upao u oči zbog difamirnja birača Radikala. Tom „vuku“ imam „zahvaliti“ da su i moju repliku objavili, pripretivši da ću redakcji proslediti „vukov“ objavljeni i uvredljivi napis i moj neobjavljeni.)

vuk (), 20.06.2007, 03:04
Ha ha, znaci nije ni bilo hrvatske zastave. Neko greskom okacio zastavu bivse SRJ a radikalski odmah napadose coveka po nacionalnoj osnovi, pa ga optuzise kao da je on licno napravio tu gresku, pa jos izmislise i hrvatsku zastavu, pa ni to ne bi dovoljno nego je nazvase ustaskom zastavom. A sve to uradise svesno (znali su vrlo dobro o cemu se radi), licemerno i podmuklo samo da bi stvorili alibi za pokretanje pitanja „neciste“ krvi predsednika skupstine. Na osnovu svega toga, ne moze se negirati stereotip koji se jos jednom potvrdjuje kao cinjenicno stanje, a to je da je radikalsko glasacko telo neobrazovano, frustrirano, senilno, bahato, krezubo i ruralno (u negativnom smislu), jer ko posle ovoga ponovo pokloni svoj glas gospodji Jovanovic i njenim stranbackim kolegama, taj spada makar u jednu od ovih kategorija. Ne moze se do u nedogled tolerisati fasizam i bezobrazluk, pravna drzava mora reagovati na ovakvu vrstu govora i zakonski sankcionisati Natasu Jovanovic. Radi se o nepostovanju prvog clana novog ustava Srbije, javno, u skupstinskoj sali

srdjan djordjevic (srdjandjordje@yahoo.com), 20.06.2007, 14:00
@ Svetislav Kostić, 10:31: Odličan komentar g. Kostiću! Naročito mi se dopalo ono sa „zelenim svetlom“, mislim sa semaforom. Posle zelenog semafor ide u žuto pa u crveno. Odlično je i ono zapažanje Vukadinovićevih „malih zastavica“. Suština je ista, iako je to kod Vukadinovića privatna, mal te ne intimna „pasija“, a u slučaju Skupštine to je javna demonstracija određene poruke građanima Srbije, a posebno Srbima. Ajd što to Radikali primetiše, to im je baš zgodno došlo da naprave skupštinski „incident“, ali me brine da niko iz vladajućeg bloka ništa nije video, a ni čuo, pa da se proveri. Kao da ulicom hodaju netremice gledajući u zemlju?

Svetislav Kostić (kostic.svetislav@web.de), 20.06.2007, 10:31
Dakle, utisak ipak ne vara da Politika dala „zeleno svjetlo“ za medijsko atakovanje Radikala. Redakcija Politike kao da nije ništa naučila iz reakcija vlastitih čitalaca. Danas je na redu Milorad Vesić da po Radikalima odalami. Nakon što novinarka M. Č. Jovanovićki svoje skresala „pravo u lice“, redakcijski kolega M. V. oprobava se izrugivanjem Radikala, što na Politikinom i Vesićevom licu ni malo ljepo stoji. Akteri bi mogli da se kod kolege Vukadinovića u „Pogledima“ i „Pod lupom“ pogledaju i možda u centralnoj ličnosti Đorđeve jučerašnje kolumne sebe prepoznaju. Jer, kada smo več kod teme zastava i Vukadinovićeve „male zastavice“ na zidu stana Đorđevog prijatelja iz mlađih dana.

(Članak br. 3 na temu pod naslovom „Zastava i pogrešna i naopako postavljena“)

Politika

Zastava i pogrešna i naopako postavljena
Predsednik parlamenta Oliver Dulić rekao nam je juče da za sada nema informacija da je na zgradi Narodne skupštine Srbije bila istaknuta neka druga zastava, osim naše, ali da će to „svakako, biti provereno”.
Da podsetimo, Nataša Jovanović (SRS) tražila je od predsednika Skupštine da joj odgovori ko je kriv za to što je na zgradi parlamenta osvanula „crveno-belo-plava zastava ustaške države Hrvatske”. On joj je odmah tada odgovorio da nema takve informacije i da će proveriti.
Prethodno je list „Kurir” objavio informaciju da se prošlog četvrtka na zgradi parlamenta vijorila zastava Holandije, koja liči na hrvatsku.
U skupštinskim službama nam je juče rečeno da sasvim sigurno nije bilo hrvatske, niti zastave neke druge zemlje, ali ne isključuju mogućnost da je domaćin zgrade, koji postavlja zastavu, možda greškom stavio zastavu bivše savezne države, ali okrenutu naopako. Da je do ovakve greške moglo doći svedoči i jedan raniji primer na koji su ukazali poslanici. Dogodilo se da iza predsedavajućeg u sali za zasedanje srpskog parlamenta u vreme dok je postojala državna zajednica SCG, pored srpske zastave bude istaknuta i zastava SCG, ali naopako okrenuta, pa su poslanici tada tražili odgovor čija je to zastava. Ovaj slučaj je, međutim, prošao bez mnogo polemike.
M. Č.
[objavljeno: 21.06.2007.]

Ovde moj komentar, koji bih nazvao rezime na sva tri Politikina članka na temu, nije objavljen uprkos 3 – 4 pokušaja. A od redakcije Politike nisam iz razumljivih razloga ni tražio podršku.

Odgovor se več od početka znao. Ali namjerno prečutkivao, da bi se u biti taj bezazleni slučaj iskoristio za otvaranje medijske kampanje protiv Radikala generalno, te „usput“ i protiv lidera te stranke, pri čemu naravno, nije trebao da ostane nepošteđen ni Šešelj, iako daleko od mjesta zbivanja. Sječam se naslova jednog njemačkog filma koji negdje sredinom 50-tih godina igrao u jigoslovenskim bioskopima pod doslovno prevedenim naslovom: „Poslednjeg ujedaju psi“. Iako bi prevod pre odgovarao srpskoj uzrečici – „Na poslednjem se kola lome“. Zbog nekolicine kojima moja pronicljivost nije po volji, nisam spreman učiniti uslugu i praviti se budalom. Ne može me niko ubjediti da redakcija jednog renomiranog dnevnika, kojoj stoje na raspolaganju svi izvori informacija ovog svjeta, a da se ne govori u najbližem okruženju, nije bila upoznata sa epilogom priče o zastavi na skupštinskom zdanju. Pa ipak oduka je pala da se događaj iskoristi u političke svrhe prilozima sa svjesno odabranim nasovima – „Uvreda na nacionalnoj osnovi“ i, valjda da se nacionalno strogo opredeljeni Radikali turcizmom malkice bocnu, – „Bàrjak nepatriotizma“. Te, nakon što radikalni protivnici Radikala do krajnjih granica iskoristili priliku da se nad svojim političkim protivnicima do mile volje ispucaju – izvlači se iz redakcijske fijoke več pripremljen tekst pod nedužnim naslovom i bez „barjaka“, več kako se i priliči, sa zastavom. „Kolegama“ kao „ti i ja“ i drugima prepuštam da sami odaberu ko je Natašu Jovanović, poslednju u skaski sa zastavom, ujedao ili se na njoj i Radikalima „samo“ kola lomila. Tako dugo dok je trebalo i nekim krugovima odgovaralo..

Srdačne pozdrave, Svetislav Kostić, Hamburg, 21.06.07