Вести

UOČI izricanja presude za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana sudiji je nuđeno 200.000 evra. Potom, stanovi. Odbio je da razmišlja o tome. Usledili su pozivi, presretanja i „prijateljski“ saveti da „bude pametan“. Prijavio je sve ovo, dobio zaštitu MUP Srbije…

Reč je o Milenku Cvijoviću, sudiji Okružnog suda u Beogradu, jednom od mnogih naših delilaca pravde koji su pod stalnim policijskim nadzorom. Iz dana u dan u Srbiji raste broj sudija koji ne samo na radnom mestu, nego i u privatnom životu, ne mogu da mrdnu bez državnih čuvara. Ni u prodavnicu po hleb!

Različite pretnje i napadi učestali su i u krivičnim i u parničnim predmetima. Anonimno ili neskriveno, sudije „terorišu“ pretnjama, psovkama, pokušajima premlaćivanja, pa i batinanjem. Pravosuđe to krije od javnosti da ne bi inspirisali nekoga da uradi nešto slično. Bezbednosni haos u pravosuđu razgolitio je, nažalost, ubistvo sudije i punomoćnika usred Opštinskog suda u Odžacima, prethodno i sudije u Nišu. Ali, i članovi porodica sudija i tužilaca ponekad su meta brutalnih i dramatičnih napada.

Sudile su sudije za monstruozna ubistva i dramatične bračno-imovinske parnice i u bivšoj SFRJ, ali, posle svih ratova u kojima je nestala jednopartijska država, osvanuli smo u zemlji višepartijskih sloboda i delilaca pravde sa političkom zaštitom. Zašto?

– Očigledno je da je autoritet suda pao – razmišlja sudija Maja Kovačević Tomić. – Pritom, ne oseća se snažna podrška države. Ljudi moraju da shvate da u svakom predmetu sudi sud ove države, u ime naroda, a da ime sudije nije važno. Da se država tako štiti od kriminala i drugih pojava. Zna se kako se sklanja sudija koji ne valja! U svakom sudskom postupku jedna strana je nezadovoljna odlukom, ali to ne znači da ona zbog toga može da nekažnjeno udara po sudijama. U ovakvim društvenim okolnostima država nedovoljno štiti sudije verovatno zato što još nije u celini pravno uređena.
Lomovi koji su se ovde dešavali dve decenije i više uzimaju danak i u ovoj priči.

– To što sudije sada često mora da čuva policija, odraz je opšteg stanja u državi i očigledne kriminalizacije društva – ocenjuje za „Novosti“ Gordana Milošević, sudija u penziji. – Građani gube poverenje u sudsku vlast čemu doprinosi dugogodišnja negativna kadrovska politika kojom se stvara „višepartijsko sudstvo“, a to je veoma opasno. Zato dobre sudije ne mogu da dođu do izražaja.

Nedopustivo je da na ulazu u bilo koji sud, jer malih i velikih nema, nema detektora-metala – dodaje naša sagovornica.
– Potrebno je hitno uvođenje pravosudnog budžeta uz striktnu kontrolu trošenja novca – apostrofira Gordana Milošević. – Osim toga, moramo uspostaviti sudsku policiju sa mnogo širim ovlašćenjima od onih koje sada ima nenaoružana sudska straža.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, dodaje ona, sudije su bile na prvom mestu u društvu kao uvažena i poštovana profesija.
– Ponosili smo se time – veli Miloševićeva. – Dug je put ozdravljenja sudske vlasti, ali dok ga prelazimo moramo da se pitamo i zbog čega građani sve više uzijmaju pravdu u svoje ruke i „rešavaju problem“ izvan sudnice. Odakle tolika „porodična ubistva“ zbog bračne tekovine, međe…

Ni sadašnja vlast nije amnestirana od odgovornosti za ovo i za bezbednost sudije. Prekršene su sve odredbe ustavnog zakona po kojima su već morale da budu izabrane sudije i predsednici sudova, i konstituisan Ustavni sud Srbije.

– Mnogi neraščišćeni društveni odnosi koje danas imamo nisu postojali u bivšoj Jugosloviji – analizira Siniša Važić, predsednik Okržnog suda u Beogradu.

– Policijska zaštita sudija postoji i u stabilnim društveno-političkim sistemima, nismo mi unikat. Kod nas, međutim, drugi državni i društveni sistemi ne funkcionišu, pa se zato sve rešava u sudu, jer svi čekaju sudsku zaštitu. Odgovor na vaše pitanje je kompleksan, treba krenuti od Jovana Cvijića, Dinaraca, sklonosti ka oružju, pa sve do posttraumatskog stresnog sindroma („vijetnamski sindrom“), pa dobijamo ovo što imamo. Kad se za sudije kaže da su „korumpirani sokotovi“ stvara se negativno javno mnjenje koje obuhvata i novinare, pa zato i njih ubijaju. Treba početi od biranja reči, na startu, u Skupštini Srbije.

DIREKTNO U PROPAST

VIDA Petrović Škero, kao šef sudske vlasti u Srbiji traži da MUP osmisli i provede plan zaštite sudija i sudskih zgrada. I, da vlada i parlament regulišu problem sudskog budžeta ne bi li svaki sud dobio detektor metala.

Početkom 2006, ona je inicirala razgovor o svim problemima u pravosuđu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, šefom parlamenta Predragom Markovićem i predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Dogovoreno je da svi potencijali izvršne i zakonodavne vlasti budu stavljeni u funkciju sređivanja stanja u pravosuđu, računajući i bezbednosni problem. Pola godine kasnije, predsednik Vrhovnog suda Srbije poslala je pomenutim funkcionerima pismo kojim ih podseća na taj dogovor i upozorava da pravosuđe srlja u propast i totalno rasulo.

TOČKOVI

– TAČNO je da sam Petu upravu MUP Srbije obavestio o bezbednosnom problemu koji ima Milan Ranić, predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu, ali me o tome ništa viš ne pitajte – rekao nam je Siniša Važić.

Raniću su najpre ukrali automobil i, ni manje – ni više, poslali poruku po kojoj ceni može da ga otkupi! Kad je kupio drugo vozilo neko je na točkovima odvrnuo osam šrafova. Do danas ovaj sudija nije dobio policijsku zaštitu.

Dragica P. VELJKOVIĆ za Novosti