logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    528 пута прочитано    Датум: 11.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

armando.jpgPortugalac Armando Rodrigeš da Sao postao je vlasnik motocikla marke „cindap” septembra 1964. godine – kao milioniti pečalbar, koji se odazvao pozivu tadašnje zapadnonemačke vlade, da zasuče rukave između Rajne i Odre. Štampa je ovekovečila ovu dodelu prilikom svečanog dočeka „prijatelja iz daleka” na železničkoj stanici Keln-Dojc.

Stranim radnicima, danas se ne priređuju dočeci. U Nemačkoj, i širom Evrope, smatraju se nužnim zlom, a teme udarnih vesti su – ograničavanje njihovog broja, uz obaveznu integraciju onih, koji su predodređeni da ostanu.

Granice prihvatljivosti stranaca dokumentuje inicijativa evropske desnice, akcija „Minus tri stotine hiljada stranaca” po državi EU. Inicijatori su Austrijanci. Stratezi desničarsko populističkog Pokreta za budućnost Austrije oživeli su, tamošnjim strankama poznatu strategiju „prelamanja varjače preko leđa gastarbajtera”, u trenutku kada se u Austriji raspravlja o neophodnosti restriktivnog reformisanja socijalnog sistema.

Moneta za potkusurivanje

Inicijativa austrijskih desničara i populista ne predstavlja, sama po sebi, novinu – podudara se sa tematikom oratora drugih stranaka, otcepljene frakcije slobodara, narodnjaka, socijaldemokrata.

Novinu predstavlja pokušaj internacionalizacije ovakve politike, usmerene protiv došljaka.

Na osnovu takozvanog Rimskog dogovora, austrijski desničari će na sledećim izborima za Evropski parlament uživati podršku italijanske separatističke Lige za sever. Prilikom prošlonedeljnog sastanka u palati rimskog senata, na nivou stranačkih generalnih sekretara, postignuta je saglasnost, da se smanjenje broja stranaca od 300.000 po državi članici, uvrsti u red udarnih tema izborne evropske kampanje 2009. godine.

Koliko bi takmaci u trci za poslanička mesta u parlamentu EU, i na nacionalnoj platformi, mogli da zaostanu za radikalnim stavovima ekstremne desnice, predmet je nagađanja. Izvesno je, međutim, da širom Evrope postoji spremnost na ustupke – i u socijalno opredeljenom centru, među demohrišćanima, i u lagerima socijaldemokrata – ako se povede reč o socijalnoj budućnosti zemlje, gledane iz ugla domaćeg stanovništva.

Od Holandije, preko Danske i Nemačke, do inicijatora antistranačke kampanje u Austriji i Italiji, pečalbari, i oni koji su zatražili azil, služe kao moneta za politička potkusurivanja: „Koja stranka može sebi da priušti, da u epohi socijalnih restrikcija ignoriše desničarsko populističke parole, „socijalna država za državljane”, ili „država socijalnog napretka umesto rezervne otadžbine za ekonomske migrante”, primećeno je u centrali bečkih socijaldemokrata.

Vrzino kolo migracije

Prekomerni strah Evropljana pred sopstvenom budućnošću dovodi u vezu sa podsticajima ekstremne desnice, i pragmatičkim oportunizmom takozvanih, velikih narodnih stranaka. Ipak, taj strah nije samo proizvod ksenofobije, raspirene političkom retorikom. Uzroci su višestruki, i dalekosežni.

Stručnjaci, na prvom mestu, pripisuju krivicu opštem pogoršanju situacije na tržištu rada, posledice sveprisutne racionalizacije proizvodnih sistema. Sa druge strane, krivi se globalna privredna trka za nova tržišta i profite, koja ostavlja sve manje prostora za socijalnu humanost. Kao treći, najvažniji razlog, imenuje se princip slobode kretanja radne snage i kapitala.

Sva tri aspekta, ističe se u većini studija, podstiču vrzino kolo migracije, sa svim njenim dobrobitima i mnogobrojnijim manama – od zamene starosedelačkih privilegija za veću porciju hleba u tuđini, preko primarnih dobrobiti po nacionalne privrede postojbina pečalbara, kao što je priliv deviza iz inostranstva, do sekundarnih mana, poput „presušenja intelektualne obnove” (iz engleskog: brain drain – isušenje mozga).

Sa fenomenom migracije Evropska unija se suočava u svim njenim regijama. Rumuni hrle u zapadne članice, njihova mesta popunjavaju dojučerašnje komšije, Moldavci i Ukrajinci. Slovaci su ostvarili novi rekord po pitanju ekonomske emigracije. Oko 175.000 legalno živi i radi u inostranstvu, 23,9 odsto više nego prošle godine. U zemlje „stare unije”, pre svega u Nemačku i Holandiju, dolaze i Poljaci, i Česi, uprkos činjenici da se prilikom migracije suočavaju sa administrativnim preprekama – sloboda naseljavanja unutar EU u ovom trenutku važi samo za državljane „starih” petnaest članica.

Nemce, opet, privlači Švajcarska. Samo u toku prošle godine, 18.242 nemačka državljana zaposlila su se i nastanila u alpskoj konfederaciji. Ove godine, taj broj bi mogao da bude uvišestručen, s obzirom na to da je Švajcarska, na osnovu bilateralnih ugovora sa EU, od prvog juna dužna da državljanima „stare” petnaestorice omogući uslove zapošljavanja, kao Švajcarcima.

Čamac je krcat

Stupanje na snagu regulativa o boravku stranaca iz EU na teritoriji Švajcarske, podstaklo je nove rasprave o (ne)pristupanju EU. Nemci i Francuzi, donedavno najmilije komšije Švajcaraca, odjednom, postadoše „uljezi koji domaćinima otimaju hleb”.

Naličje švajcarskog primera je, međutim, na dužu stazu, u svim zemljama EU, okrenuto sudbini stranaca poreklom iz zemalja koje nisu njene članice – kada žitelji novih članica EU ostvare pravo na slobodnu migraciju.

„U čamcu koji je pun, zna se kako se pravi mesto za nove putnike – neko će morati da napusti brod”, istaknuto je u Austriji. Uz dodatak, da bi do odgovarajućih restrikcija moglo da dođe ranije ukoliko preporuke Brisela, da se azilantima posle pet godina boravka na teritoriji EU odobri stalni boravak, budu usvojene od nacionalnih parlamenata.

Miloš Kazimirović za Politiku





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo