logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    616 пута прочитано    Датум: 4.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika ArtemijeOtvoreno pismo Episkopa raško-prizrenskog dr Artemija upućeno Joakimu Rikeru šefu UNMIK-a, povodom Sporazuma sklopljenog između UNESKO i UNMIK-a, o aktivnostima na zaštiti kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

S obzirom da i UNMIK i UNESKO nastavljaju sa pokušajima nezakonitog delovanja u domenu zaštite srpske kulturne baštine, nadležni Episkop raško-prizrenski g. Artemije preduzeo je korake u cilju sprečavanja ovih tokova i uspostavljanja regularne procedure.

Pravoslavni Episkop Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske
31.05. 2007. godine, Prizren-Gračanica

OTVORENO PISMO

Joachim Rucker
SRSG UN PRISTINA

Poštovani g-ne Riker,

Prilikom našeg nedavnog susreta u manastiru Gračanica izvestili ste Nas da ste 29. januara 2007. u Parizu, u ime UNMIK-a, potpisali sa UNESKO-m Sporazum o realizaciji prvog projekta obnove i zaštite kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, istakavši pritom nadu da će ovaj Sporazum biti uzor za druge slične sporazume koji će uslediti.
Takođe smo saznali da su UNMIK i UNESKO septembra 2006. potpisali Memorandum o razumevanju o obnovi, obezbeđivanju i očuvanju kulturnog nasleđa Kosova i Metohije.
Na Naše pitanje „koje to crkve UNESKO ima na Kosovu i Metohiji, na koje se odnosi pomenuti Sporazum?“, i konstataciju da smo Mi nadležni Episkop raško-prizrenski, te da se ni na jednoj srpskoj crkvi ne može vršiti bilo kakva intervencija bez Naše saglasnosti i odobrenja, Vi ste Nam, zajedno sa Vašim saradnikom g. Mikhail Krasnoshchekov, spremno odgovorili da je to sve već dogovoreno i potvrđeno od strane Svetog sinoda iz Beograda.

Nakon konsultacija sa Svetim sinodom saznali smo da Vaša tvrdnja „da je bilo nekakvog dogovora sa Svetim arhijerejskim sinodom, ne odgovara istini“.
I pored dobrog poznavanja Vašeg dosadašnjeg delovanja na Kosovu i Metohiji, Vašeg nastrojenja i naklonosti Šiptarima, suprotstavljenog delovanja prema Srbima, kao i Vašeg snažnog i upornog angažmana na promociji i realizaciji bezakonog projekta nezavisnog Kosova i Metohije, ipak smo bili iznenađeni ovakvom smelošću i spremnošću na falsifikovanje i kvarenje istine. Izricanje tako neistinitih tvrdnji ni od Vas, g-ne Riker, nismo očekivali. Ali, time ste potpuno demistifikovali Vaše namere i prošiptarsku naklonost. Ako je do sada i postojao neki sloj poverenja, on je ovim postupkom izbrisan.

Možda bi Vaše delovanje trebalo posmatrati i u svetlu izjave Vašega zemljaka Cobela, koji je sa mesta ambasadora Nemačke u Beogradu nedavno izrekao neprilične i neprihvatljive uvrede srpskom narodu i srpskoj državi.
U Saopštenju za medije UNMIK-ove pres službe od 29. januara 2007, navodi se i Vaša izjava da će potpisivanje navedenog Sporazuma „omogućiti početak rada na očuvanju svih tipova nasleđa na Kosovu“.

Zaista je neverovatna Vaša pretencioznost g. Riker! Pa zar su srpska Crkva, srpski narod i srpska država čekali Vas da bi započeli rad na očuvanju kulturnog nasleđa?
Zar su nama potrebni takvi bezakoni Sporazumi i Memorandumi, da bismo tek na osnovu njih počeli sa radom na očuvanju onoga što su naši preci kroz vekove stvarali, čuvali i predali nama?

Odgovor je jasan i nedvosmislen – svakako da nisu, g-ne Riker! Na takav način i pod tim okolnostima, nije nam potrebna Vaša pomoć i Vaš angažman na obnovi i zaštiti srpske kulturne baštine. Srpska država, čiji je integralni i neotuđivi deo Kosovo i Metohija, i Srpska Crkva, sposobni su da svoju baštinu i čuvaju i očuvaju, kako od nasrtaja i vandalizma šiptarskih terorista, tako i od onih koji na bezakoni način pokušavaju da je iz naših ruku preuzmu i uzurpiraju.
Takav model, koji Vi pokušavate da realizujete, neće moći da bude primenjen, g-ne Riker. Osim, ako ne želite da to učinite silom, i tako date svoj doprinos beskrajnom moru nasilja koje se sprovodi nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Uostalom, ne treba izgubiti iz vida, g-ne Riker, da Vaš mandat uskoro ističe, kao što je i svim Vašim prethodnicima na mestu šefa UNMIK-a veoma brzo istekao. Uskoro ističe i mandat UNMIK-u. Uskoro, i niko se više neće sećati g-na Joakima Rikera i njegovog delovanja na Kosovu i Metohiji. Nestaće kao prah to sećanje, kao i sećanje na postojanje UNMIK-a, a trag koji bude ostao neće biti prijatan i svetao.
Ali će na Kosovu i Metohiji ostati i opstati Crkva Božija. U vekovima koji su iza nas pretrpela je mnoge osvajače i prokuratore, pa će pretrpeti i današnju pošast. Mandat i postojanje Crkve Božije na Kosovu i Metohiji meri se vekovima, i u budućnosti meriće se vekovima.
I obnavljaće se ono što je porušeno, kao što se danas obnavlja Banjska, Đurđevi Stupovi, Sveti Arhangeli… Ali bez UNMIK-a i UNMIK-ovih Ugovora i Sporazuma.

I na kraju, g-ne Riker, treba da znate da se na teritoriji države Srbije, na Kosovu i Metohiji, ne može raditi na taj način i ne mogu se zaključivati slični Sporazumi bez odobrenja Srpske Crkve i srpske Države.
Pravo vlasnika, tvorca i čuvara kulturne baštine, koje se poštuje i u Vašoj državi, zašto pokušavate da osporite ovde, na teritoriji države Srbije? Iz koje istorijske perspektive to treba posmatrati, g-ne Riker?
Za šta nas Vi smatrate, budući da ste potpisali Sporazum koji se odnosi na našu imovinu i naše kulturno nasleđe, a Nas o tome niste našli za shodno da obavestite, nego o tome saznajemo iz štampe, a od Vas tek posle 2,5 meseca u slučajnom razgovoru, i tom prilikom uz pokušaj obmane?

Naša želja za obnovom uništene i oskrnavljene srpske kulturne baštine je nepokolebljiva i nedvosmislena. Ko bi više od Nas, Episkopa raško-prizrenskog, želeo obnovu 150 porušenih crkava i manastira? Zar je moguće zamisliti da je rušenje i uništavanje tolikih svetinja nanelo veći bol bilo kome strancu, nego Nama i našim vernicima?
I mi se trudimo i činimo sve što je u Našoj moći da do obnove što pre dođe. Potvrda toga je istinska i održiva obnova više manastira u Eparhiji raško-prizrenskoj pod Našim rukovodstvom, koji su vekovima bili zapusteli (Banjska, Sveti Arhangeli, Đurđevi Stupovi…).
I ovom prilikom naglašavamo da je svaka pomoć Našem naporu i Našem angažmanu u tom pravcu dobrodošla – ali uz poštovanje principa vlasnika, tvorca i čuvara te baštine, kroz vekove srpske istorije. I još nešto. Verovatno niste navikli na ovako iskren i otvoren način komunikacije. Ali šta da radimo. Takav je jezik istine.

Od Vas očekujemo, g-ne Riker, da Nam što pre dostavite integralni tekst Sporazuma potpisanog 29. januara 2007, kao i integralni tekst Memoranduma potpisanog septembra 2006.

S poštovanjem,

Episkop raško-prizrenski
i kosovsko-metohijski
+ ARTEMIJE

OTVORENO PISMO UNESCO-u
Pravoslavni Episkop Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske
31.05. 2007. godine, Prizren-Gračanica

Ms. Francoise Riviere
Assistant Director General for Culture, UNESCO
PARIS

Poštovana g-đo Rivijer,

Prilikom nedavnog susreta sa g. Joakimom Rikerom, Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju i šefom UNMIK-a, upoznati smo sa činjenicom da je 29. januara 2007. u Parizu potpisan Sporazum između UNESKO-a i UNMIK-a o realizaciji prvog projekta obnove i zaštite kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, te da je Sporazum u ime UNMIK-a potpisao g. Riker, a u ime UNESKO-a Vi.
Iz medija smo takođe saznali da je u septembru 2006. potpisan Memorandum o razumevanju između UNESKO-a i UNMIK-a, koji pokriva intervencije u cilju obnove, obezbeđenja i očuvanja kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
Ova dva žalosna i neprimerena akta, koja je učinio UNESKO, veoma su Nas iznenadila, g-đo Rivijer.
Ali, istovremeno su Nas podsetila na stavove iznete u Izveštajima dve Misije UNESKO-a, koje su tokom 2003. i 2004. posetile Kosovo i Metohiju, i koje su svoje Preporuke publikovale u pomenutim Izveštajima. Mnogi od tih stavova neprihvatljivi su za srpski narod, srpsku Crkvu i srpske institucije, i predstavljaju grubo mešanje u unutrašnje stvari jedne države, članice UN i UNESKO, te samim tim predstavljaju i kršenje Konvencije UNESKO o očuvanju svetske kulturne i prirodne baštine.

S obzirom da cilj ovoga dopisa nije analiza pomenutih Izveštaja i obrada svih njihovih nedostataka, ograničićemo se ovom prilikom na ukazivanje samo nekoliko neprihvatljivih stavova, konstatacija i preporuka pomenutih Misija.
U Izveštaju “Cultural Heritage in South-East Europe” KOSOVO, koji je sačinila misija UNESKO povodom boravka na Kosovu i Metohiji nakon pogroma 17. marta 2004. nad Srbima i njihovim svetinjama, navode se sledeći stavovi:

1. „UNESKO na redovnoj osnovi može da sarađuje sa UNMIK-om u osmišljavanju programa za zaštitu kulturnog nasleđa…“
2. „Preporučuje se uvođenje sistema godišnjeg pregleda kulturnog nasleđa na Kosovu kroz stalni komitet UNESKO-vih stručnjaka…“
3. „Glavna preporuka je da bi međunarodna zajednica na Kosovu trebalo da što pre pristupi razvijanju nove strategije i mehanizama ranog upozoravanja u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa“.
U Izveštaju, pak, koji je napisan nakon posete Misije UNESKO Kosovu i Metohiji 2003. godine, navedene su sledeće Preporuke:
1. „Preporučuje se političkim vlastima da Ministarstvo kulture, omladine i sporta u okviru PIS, otvori vrata zajedničkim projektima sa zemljama donatorima i bitnim međunarodnim organizacijama kako bi preduzelo
- definisanje prioriteta među objektima koji treba da se restauriraju i zaštite
- rekonstrukciju uništenih spomenika od izuzetne istorijske vrednosti
- osnivanje specijalizovanog centra za restauraciju lokaliteta kulturne baštine u kojem bi se takođe obučavale zanatlije i radnici…“
2. „UNMIK bi imao centralnu ulogu u primeni gore iznesenih preporuka“.
3. Takođe se sugeriše da bi „UNMIK mogao da preuzme inicijativu signalizovanja novih prioriteta za zaštitu kulturne baštine…“
U oba Izveštaja više puta se koristi izraz „kosovska baština“, kao i izrazi „kulturno nasleđe na jugoistoku Evrope“, „kulturno nasleđe na Kosovu“, „multietničko nasleđe“, a takođe se govori o „spomenicima Kosova“, „jedinstvenoj istoriji Kosova“, „vizantijskoj civilizaciji“.
Nijednom rečju se ne pominje „srpska baština“, niti se govori o „nasleđu srpskog naroda“, kada je reč o baštini čiji je tvorac i vekovni čuvar srpska Crkva i srpski narod. Na taj način vrši se preimenovanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i utire put za isključivanje institucija srpskog naroda iz brige o svojoj baštini, čime se, suštinski, ukidaju pretpostavke za sutrašnje bivstvovanje srpskog naroda na ovim prostorima.
Ne ulazeći u podrobniju analizu navedenih i drugih nedostataka Izveštaja, možemo Vas uputiti na g-đu Marie Paule Roudil iz Venecije, sa kojom smo o tome imali iscrpnu korespondenciju.

Iz medija smo, nažalost, saznali da su potpisanim Sporazumom predviđeni radovi na crkvama Vavedenja Presvete Bogorodice u Lipljanu, svetog Save u Kosovskoj Mitrovici, Arhangela Mihaila u Štimlju i manastiru Budisavci kod Kline.
Čudi Nas, najblaže rečeno, stav UNESKO, da Nas – nadležnog Arhijereja Eparhije raško-prizrenske, ne obavesti o svojim namerama u pogledu aktivnosti na Kosovu i Metohiji, o potpisivanju Sporazuma, o planiranim prioritetima… Vaša koleginica, g-đa Marie Paule Roudil, kada je 2004. nameravala da počne sa određenim aktivnostima zaštite na crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, barem je imala toliko uviđavnosti da Nas obavesti o svojim namerama i da od Nas zatraži saglasnost.

Moramo Vas ovim putem obavestiti, da ne možemo prihvatiti ovakvo nametanje liste prioriteta objekata na kojima će se raditi. Lista prioriteta, u slučaju eventualne saradnje i zajedničkog angažovanja, mora biti usklađena sa Nama, kao nadležnim Episkopom.

Takođe, ne možemo prihvatiti da međunarodne organizacije osmišljavaju programe za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa, da definišu strategiju, kako to navode pisci Preporuka u Izveštajima UNESKO, kao i da UNMIK ima centralnu ulogu u primeni navedenih Preporuka.

Nije li takva politika, definisana u navedenim Izveštajima UNESKO, a sada primenjena kako prilikom potpisivanja Sporazuma između UNESKO i UNMIK-a januara 2007. tako i prilikom potpisivanja Memoranduma između UNESKO i UNMIK-a septembra 2006, u direktnoj suprotnosti sa Konvencijom o očuvanju svetske kulturne i prirodne baštine sastavljene u Parizu 1972, koja kaže da „čitava međunarodna zajednica treba da učestvuje u očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa, pružajući kolektivnu podršku, koja ne zamenjuje delatnost zainteresovane države, na čijoj teritoriji se nalazi vrednost, nego da je efikasno dopunjuje“, kao i da „potpuno uvažavajući suverenitet država na čijoj teritoriji se nalazi kulturna i prirodna baština, i ne kršeći prava predviđena nacionalnim zakonodavstvom u pogledu pomenute baštine, države – strane u ovoj Konvenciji priznaju da je ta baština zajednička, i da je u njenoj zaštiti obavezna da učestvuje čitava međunarodna zajednica“. Te da se „Države-strane zbog toga obavezuju da u skladu sa stavovima ove Konvencije daju doprinos u priznavanju, zaštiti, očuvanju i popularizaciji kulturne i prirodne baštine, ako o tome zamole države na čijim teritorijama se ona nalazi“.

Mogu li se zahvati u domenu zaštite kulturne baštine, koje planira i sprovodi UNESKO zajedno sa UNMIK-om na Kosovu i Metohiji, realizovati bez saglasnosti države članice UN i UNESKO?

I ko ima pravo da kulturno nasleđe jednoga naroda predaje u ruke međunarodnim organizacijama, odnosno pripadnicima druge, u ovom slučaju šiptarske, zajednice? Takvo pravo, složićete se, nemaju sigurno državni činovnici sa ograničenim i kratkim mandatom, pa makar oni bili i u rangu ambasadora, a pogotovo ako pri tome nisu ni članovi Crkve, koja je vekovni tvorac, čuvar i vlasnik najvećeg dela srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Ceneći da se ne može naći iko ko bi valjanom argumentacijom pokušao da ospori, ili osporio Našu tvrdnju – da nema nikoga mimo Nas, nadležnog Episkopa raško-prizrenskog, ko ima jaču želju za potpunom, celovitom i brzom obnovom svih crkava i manastira porušenih i oskrnavljenih tokom poslednjih osam godina vladavine međunarodne zajednice nad delom teritorije države Srbije, na Kosovu i Metohiji,
Smatramo da bi prirodan put u realiziciji želje UNESKO-a da pomogne u obnovi srpske pravoslavne baštine na Kosovu i Metohiji bio Vaše obraćanje Nama sa pismom o namerama, u kojem biste izložili spremnost da ponudite na uslugu Vaše resurse i tako pomognete proces obnove koji vodi Eparhija raško-prizrenska.
Inače, način na koji ste započeli svoj angažman na obnovi uništene srpske baštine na Kosovu i Metohiji nije prihvatljiv, i neće moći da bude sproveden na terenu; osim ako ne želite da to učinite nasilno, protivno volje vlasnika i baštinika ovoga nasleđa, i time diskreditujete ugled i kredibilitet koji UNESKO uživa na ovim prostorima.

Čežnja i želja, rešenost i trud na obnovi svih porušenih i devastiranih srpskih crkava, Nas kao Episkopa raško-prizrenskog, osvedočena je i u već postignutoj obnovi više srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji tokom Naše dosadašnje episkopske službe, a osnovana je na mandatu koji nam je Crkva dala prilikom posvećenja u Episkopski čin, i na odgovornosti sa kojom Nam je predala na čuvanje i brigu nasleđe stvarano od strane srpskog naroda vekovima, kako bismo ga i Mi preneli budućim generacijama, da na njemu grade svoj identitet i osnovu svoga opstanka i ostanka na svetskoj istorijskoj pozornici.

S osobitim poštovanjem,

Episkop raško-prizrenski
i kosovsko-metohijski
+ ARTEMIJE

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo