Kosovo i Metohija su tokom dugog niza vekova nastanjeni Srbima, a do velikih nasilnih seoba srpskog naroda na sever, u 17. i 18. veku, Srbi su bili vecinsko stanovnistvo Kosova i Metohije. Opste poznata je istorijska cinjenica da se tu nalazio centar srednjovekovne srpske drzave, ostavsi do danas srediste nacionalne, hriscanske sakralne i profane kulture srpskog naroda.
Tu, u Peckoj patrijarsiji od 13. veka do danasnjeg dana nalazi se zvanicno sediste srpskih arhiepiskopa i patrijaraha. U smislu drzavnosti, po svim vazecim medjunarodnim ugovorima, starijim i novijim, kao i po svim dosadasnjim rezolucijama Generalne skupstine i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, po Pariskom sporazumu iz 1995. godine i po citavom nizu pravnih akata Evropske Unije, Rusije, Sjedinjenih Americkih Drzava, Velike Britanije, Nemacke, Francuske i drugih zemalja Kosovo i Metohija su neotudjivi deo teritorije Srbije.
Podsecajuci na ove cinjenice mi, naravno, niukoliko ne zaboravljamo danasnji visenacionalni sastav stanovnistva Kosova i Metohije. Takodje prihvatamo, kao i uvek do sada, u skladu sa nasom hriscanskom savescu, sva prava i sve slobode nasih sugradjana albanske nacionalnosti i ostalih etnickih zajednica na Kosovu i Metohiji. Zato se molimo Bogu da svim narodima i zajednicama na Kosovu i Metohiji daruje istorijsko pomirenje, mirnu buducnost, zivot dostojan coveka i svaki blagoslov.
Srpska Pravoslavna Crkva i srpski narod su sacuvali Kosovo i Metohiju i u najtezim periodima istorije. Kosovo i Metohija – to je, u duhovnom i moralnom smislu, srce Srbije i dusa srpskog naroda. Otuda Srpska Pravoslavna Crkva i srpski narod se nikada ne mogu odreci svog prava na opstanak i slobodan zivot na najdragocenijem delu teritorije drzave Srbije. Za Crkvu je posebno vazno ocuvanje mnogobrojnih pravoslavnih hriscanskih svetinja na Kosovu i Metohiji, kao i povratak svih prognanih sa Kosova i Metohije. Sve to je moguce ukoliko se Kosovo i Metohija ocuvaju kao sastavni deo Srbije sa sustinskom autonomijom, a nije moguce, nazalost, ukoliko bi ono bilo silom otrgnuto od Srbije. Ne samo multietnicki karakter te nase pokrajine nego i hriscanski identitet i kultura ovog dela Evrope bili bi najozbiljnije dovedeni u pitanje. Eventualno davanje drzavne samostalnosti Kosovu i Metohiji oznacavalo bi gazenje Bozje i ljudske pravde, otimanje vekovnih, medjunarodno priznatih i potvrdjenih prava jednom evropskom hriscanskom narodu i stvaranje presedana sa nesagledivim posledicama ne samo za Balkan i Evropu nego i za svet.
Jos ima vremena za pokretanje ozbiljnih razgovora i, sa punom istorijskom odgovornoscu svih, iznalazenja sporazumnog, pravicnog i kompromisnog resenja, prihvatljivog za sve. Niko nema pravo da istorijski nepromisljenom politikom ugrozi prava jednog naroda u ime prava drugog naroda i da jednostrano i nasilno menja medjunarodno priznate granice u Evropi.
Zbog svega toga, Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve apeluje na Ujedinjene nacije i na sve uticajne drzave u svetu da pomognu upravo u pronalazenju takvog resenja, – pravicnog, i prihvatljivog za sve, – resenja koje ce zadovoljiti i legitimne interese Srbije i legitimne interese albanske etnicke zajednice na Kosovu i Metohiji.
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve poziva ujedno najvise drzavne institucije Srbije – Narodnu skupstinu, predsednika i Vladu Srbije – da sa jos vecom istrajnoscu brane i odbrane celovitost Srbije. Braneci Srbiju, oni brane i pravo, i pravdu, i moral, i medjunarodni poredak. Srbija nista ne otima ni od koga, ali ni ona ne moze pristati da joj silom bude oduzeto petnaest odsto njene teritorije. Za nas, za sve hriscane, i za sve ljude dobre volje vazi pravilo: niko nikom ne moze oduzeti dusu – nju samo covek pojedinac moze sam prodati ili izgubiti.
SPC
Odvajanje Kosova bilo bi gaženje Božje i ljudske pravde
Beograd – Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve sa juče završenog majskog zasedanja poručio je domaćoj i međunarodnoj javnosti da je „Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije“ i da bi „eventualno davanje državne samostalnosti KIM označavalo gaženje Božje i ljudske pravde, otimanje vekovnih, međunarodno priznatih i potvrđenih prava jednom evropskom hrišćanskom narodu i stvaranje presedana sa nesagledivim posledicama ne samo za Balkan i Evropu nego i za svet“.
Poruku Sabora SPC na konferenciji za novinare u Patrijaršijskom dvoru preneli su član Svetog arhijerejskog sinoda mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) i episkop bački Irinej (Bulović). SPC apeluje „na UN i na sve uticajne države u svetu da pomognu u pronalaženju pravičnog i prihvatljivog rešenja koje će zadovoljiti i legitimne interese Srbije i legitimne interese albanske etničke zajednice na KIM“. Sabor SPC pozvao je i najviše državne institucije Srbije – Skupštinu, predsednika i Vladu Srbije, „da sa još većom istrajnošću brane i odbrane celovitost Srbije“.
Sinod ponovo sa pet članova
Promene u načinu služenja liturgije uvedene u pojedinim eparhijama SPC, koje su izazvale i javne proteste sveštenika i vernika, „Sabor je stavio u dužnost Komisiji za proučavanje liturgijskih pitanja, koja treba da rezultate rada dostavi Saboru na konačnu odluku“. Dok se rezultati rada Komisije ne prihvate „sve eparhije SPC u pogledu služenja Svete Liturgije i drugih bogosluženja treba da se drže ustaljenog vekovnog poretka Crkve“.
Sinod koji je pre dve godine, zbog tada „povećanog obima posla“, proširen s dva člana, odlukom ovog Sabora „iz praktičnih razloga“ ponovo ima pet članova. To su patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije, episkopi žički Hrizostom (Stolić), bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević) i mileševski Filaret (Mićević).
Na pitanje šta će Crkva učiniti ako rešenje za KIM bude neprihvatljivo za srpsku stranu, mitropolit Amfilohije odgovara da se u „SPC ne postavlja pitanje drugačijeg rešenja osim pravednog i dostojnog, koje odgovara svima koji žive na KIM, Balkanu, Evropi i celom svetu„.
Prema rečima vladike Irineja, obnova srpskih crkava i manastira stradalih u martovskom pogromu nad kosovskim Srbima 2004. je „imperativ za SPC, srpski narod i međunarodnu zajednicu, ali Crkva traži od svih učesnika u obnovi da se drže kvaliteta koje propisuju standardi Uneska“.
Iako je upravo završeno višednevno, za javnost zatvoreno zasedanje Sabora SPC, mitropolit Amfilohije i vladika Irinej insistirali su juče da novinarska pitanja budu samo u okviru pročitane saborske poruke o KIM. Inače, ovo je drugi put u poslednjih deset godina da je SPC u toku ili odmah po završetku Sabora sazvala konferenciju za novinare, oba puta zbog KIM.
J. Tasić , DANAS, 26.05.2007
Rekoh li ja kakvi vladike takav SA Sabor. Nije mi jasno u cijem interesu i za koga radi ovaj danasnji episkopat SPC. Pa kaze i to bez da pocrveni Srbi su do 17 i 18 veka bili vecina na Kosovu. Na znaje vladikama koji su sastavili ovaj kominike za stampu da su Srbi bili vecina na Kosovu sve do sesdesetih godina 19 veka. A onda je uz pomoc komunistickog rezima nad Srbima sa tog podeucja izvrsen genocid ne zapamcen u istoriji covecanstva. Naravno taj je genocid zapocet pod okupaciom vojske austrijskog kaplara Adolfa i nasatavljen pod okupaciom vojske drugog austrijskog kaplarice Jozefa Slosera. Jer to treba sakriti pred licem sveta.
Da su Srbi bili vecina na Kosovu u dvadesetom veku svedocanstava ima na pretek. Pogotovu tim podatcima raspolaze SPC. No evo jednog koji mimo svih ostalih je odlicano svedocanstvo o Srbima Kosmeta. Kralj Nikola je u svoim memomarima u vezi Balkanskih ratova zabelezio protivljenje Austrije da Djakovica pripadne Srbiji. No sastavljena je komisija na cijem je celu bila Britanska delegacija da se izvrsi popis stanovnistava u Vucitrnu. Posle izvestaja komisije Djakovica je i defakto pripala Srbiji.
Koji pokvarenjaci su ovde ukljuceni vidi se i po tome sto u ovom kominikeu nije ni pomenuto ime onoga koji se najvise zalaze da se Kosovo odbrani od Albanskog nacional sovinizma. Nema ni pomena o vladici Artemiju i njegovom doprinosu da se koliko tolioko spreci potpuni genocid nad srpskim narodom u toj vekovima srpskoj oblasti. Sram neka ih bude!