logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.808 пута прочитано    Датум: 25.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

neznaju_sta-cine.jpgStanje u SPC liči na stanje u državi. Unutra je haos i svako nepočinstvo, pojedine ličnosti crkvene ogrezle su u nemoral i krivična dela. O ovome i još mnogo čemu govori se u pismu upućenom Tabloidu od grupe sveštenika kojima je dozlogrdilo da ćute

Nikola Vlahović, TABLOID, 17.05.2007

Nedavno se jedan sveštenik požalio svom arhijerejskom namesniku na nedisciplinu u bratstvu. Kad ga je saslušao, namesnik mu reče: “Vidiš i sam da u eparhiji vlada anarhija i bezvlašće“.

Od dolaska na čelo Arhiepiskopije Njegove svetosti patrijarha Pavla i postavljanjem za glavnog kadrovika sveštenika Radiča Radičevića, na sceni su sve same suprotnosti moralnim i ustavnim načelima SPC. Sve je u v.d. stanju.

Nema sekretara Svetog arh. sinoda, nema šefa kabineta, nema direktora Patrijaršije, nema vikarnog episkopa, nema arhijerejskog zamenika, nema predsednika Crkvene opštine, nema sekretara EU odbora, nema arhijerejskih namesnika…

Sve funkcije kao i funkciju patrijarha preuzeo je sveštenik Radič Radičević. Političkim slengom govoreći, na delu je tranzicija i privatizacija.

Postoje podaci da je tajna komunistička policija (Udba) 1990. godine donela odluku da se sveštenicima iz matičnih eparhija s područja Srbije, uključujući i Vojvodinu (Vranjska, Niška, Žička, Šumadijska, Timočka, Braničevska, Šabačko-valjevska, Sremska, Bačka i Banatska ) zabrani dolazak u Arhiepiskopiju Beogradsko-karlovačku, zbog antikomunističkog delovanja. Za izvršioce ove morbidne odluke postavljen je “po potrebi službe”, kako sam kaže, sveštenik Radič Radičević. Nije moguće potpuno proveriti ovu odluku, ali rezultati pokazuju njenu postojanost.

Od dolaska patrijarha Pavla u Beograd iz ovih eparhija nije primljen nijedan sveštenik u Arhiepiskopiju. Sasvim je na mestu pitanje sveštenika iz Srbije koji su podneli molbu za Arhiepiskopiju: kakva je razlika između onih koji su zatvorili vrata za Srbe s Kosova i Metohije i ovih koji su zatvorili vrata Beograda za sveštenike iz Srbije ?

Ako se osamdeset posto sveštenstva Srpske pravoslavne crkve nalazi u ovih deset eparhija, trebalo bi da taj odnos u najmanju ruku bude i u prestonom gradu. Sada u Arhiepiskopiji ima oko 170 sveštenika, a u Beogradu je svega njih deset iz ovih deset srpskih eparhija. To znači da je u proseku po jedan sveštenik iz svake eparhije, što je na nivou “statističke greške”.

Da se razumemo, ovo nije protest protiv sveštenika iz Bosne ili s Kosova, već protest protiv zabrane za sveštenike iz Srbije. Naravno da je bilo potrebno zbrinuti sveštenike iz Hrvatske, Bosne i s Kosova zbog ratnih stradanja. Ali, od 50 izbeglih sveštenika, trebalo je primiti 10 u Arhiepiskopiju, a 40 rasporediti po eparhijama u Srbiji, zatim iz tih eparhija primiti 40 sveštenika. Da ne pominjemo to da sinovi sveštenika iz Beograda odlaze u druge eparhije na rukopoloženje i službu, samo zato što su im očevi rodom iz Srbije.

Kandidatima iz Arhiepiskopije uskraćeno je rukopoloženje samo zato što su im očevi rodom iz Srbije i, navodno, zbog mogućeg prijema sveštenstva s Kosova (da im se mesta rezervišu!).

Kandidati iz Beograda rukopoloženju se mogu nadati samo ukoliko imaju zabranu ili kanonske smetnje, ili pak ako nemaju bogoslovske kvalifikacije (čast nekolicini izuzetaka). Sva postavljanja u parohije, na starešinske dužnosti ili unapređenja, bivaju samo za one koji dolaze iz okruženja sveštenika Radiča Radičevića.

U Arhiepiskopiji ima najmanje dvadeset sveštenika koji stanuju u crkvenim stanovima, a svoje stanove izdaju u zakup. Crkvene stanove dobijaju isključivo sveštenici iz Radičevićevog okruženja, pa je i on sam prisvojio jedan crkveni stan.

Stambene kredite dobijaju isključivo prijatelji i zemljaci sveštenika Radiča, kao i on sam. Dosad je podigao dva takva kredita. Važno je napomenuti da ove kredite uzimaju oni koji su svoje stambene probleme rešili po nekoliko puta.

Oni kojima kredit stvarno treba ne mogu ga dobiti ako nisu dobri sa sveštenikom Radičem Radičevićem. Ljudi iz njegovog okruženja koriste te kredite za kupovine automobila i retko ili skoro nikada ih ne vraćaju. Primera radi, kredit je dobio Radičev prijatelj koji ima kuću od 500 kvadrata, plus stan i četiri automobila u dvorištu svog četvoročlanog domaćinstva. Reč je o tri miliona evra.

U Beogradu je uspostavljena protivustavna praksa (čl. 163. Ustava SPC ) da se starešine hramova postavljaju iz jedne crkve u drugu, a sve da bi se prijateljima sveštenika Radiča obezbedila korvana i druge prinadležnosti na više mesta i u više crkava. Tako je korvana pod pokroviteljstvom sveštenika Radiča postala nagrada za osobite zasluge njegovim prijateljima. Da ne bude nejasnoća, to je kao kad bi predsednik Rusije bio iz Mađarske, a Mađarske iz Srbije, predsednik Srbije iz Albanije, a iznad svih sveštenik Radič.

O kakvoj se sposobnosti radi, najbolje govori primer jednog sveštenika koji je starešina dva hrama. Budžet njegove osnovne crkve gde stoluje pet puta je manji od realno očekivanog. Drugim rečima, dva osrednja prosjaka budžet njegove crkve isprosila bi jedne subote na kapiji Novog groblja. Gde je tu njegova sposobnost za organizaciju, gde je u stvari knjižen novac?

Po dolasku u Beograd, sveštenik Radič postavljen je prvo u parohiju na Banovom brdu u hramu Sv. Đorđa. Pošto je bio uhlebljen, pokazala se potreba za uhlebljenjem njegove supruge Katice Gucunski, koja je od škole imala “akšam kurs Skenderbeg” Narodnog univerziteta “Boro i Ramiz”. Tako se došlo do ideje da se u porti hrama otvori vrtić za čije podizanje je uzet kredit od EU, oko 250.000 ondašnjih maraka. Novac je u prvi mah dat na poslugu na nekoliko meseci bratu prijatelja sveštenika Radičevića. Taj je sagradio kuću, a onda je novac u nominalnoj vrednosti vraćan, ali u stvarnoj vrednosti pet puta manji, zbog inflacije koja je tada bujala. U nedostatku novca da se vrtić dovrši, u pomoć je pritekao “Stankom”. O kakvom je “obdaništu” reč, najbolje pokazuje to što su njegovi štićenici uspeli da izmanipulišu i takvog “bosa” kao što je bio Žika Muštikla. S ovom transakcijom nije se složio tadašnji starešina i odmah je smenjen. Tako je kao direktorka vrtića zaposlena g-đa Katica, supruga sveštenika Radiča.

Pošto je supruzi izradio funkciju, sebi je obezbedio mesto arhijerejskog namesnika, prethodno podelivši dva arhijerejska namesništva na tri, ali tako da njegovo bude kao ona druga dva. Tako se sveštenik Radič ustoličio kao Tutankamon.

U ono vreme postavljen je kiosk na Banovom brdu koji je po obavljenoj sondaži donosio prihod od oko 100.000 evra, puta dvanaest godina. Ispred groblja na Orlovači postavljen je drugi kiosk koji je u prvih šest godina donosio prihod od oko 60.000 evra, dok je postojala bratska konkurencija. Kada je konkurencija uklonjena, prihod na osnovu sondaže iznosio je oko 120.000 evra. U Bežanijskoj crkvi, u porti hrama, opet po direktivi sveštenika Radiča, izdat je deo parohijskog doma svešteniku Zoranu (to je onaj sveštenik koji je ojadio vladiku raško-prizrenskog i njegovu eparhiju za nekoliko miliona evra). Zemljak i istodelatnik sveštenika Radiča Radičevića zakupac je tog prostora i prodaje sveće, ikone, kandila i sve drugo što bi trebalo da se prodaje u hramu za prihod crkve.

U istom parihijskom domu, po naredbi sveštenika Radiča, uspostavljen je klub Kolo srpskih sestara gde se slavilo, jelo i pilo o novogodišnjim praznicima, rođendanima i drugim prilikama, sve o trošku Crkve, a pod patronatom pomenutog Kola. Klub je takođe za svoje potrebe uzimao iz kioska godišnje približno do 130.000 evra. Na čelu Kola je, naravno, bila g-đa Katica. Prethodno se ovoj menažeriji usprotivio starešina i, naravno, bio smenjen.

U istom parohijskom domu dobio je stan i mesto crkvenjaka jedan čovek čiju je kćer u saobraćajnom udesu povredio sveštenik Radič Radičević. Valjda kao kompenzaciju i nadoknadu. Posle izvesnog vremena crkvenjak se uzjogunio i odbio da radi, te je novi starešina morao da nađe drugog da obavlja njegove poslove.

Sveštenik Radič je podelio parohiju zetu – svešteniku ovog crkvenjaka, a prethodno ga je primio u Arhiepiskopiju. Sve kao obeštećenje za saobraćajni udes. Nedavno je po izričitoj Radičevoj naredbi sveštenik Živojin Todorović kažnjen zbog sumnje da je drugobračni. Međutim, zemljak i prijatelj sveštenika Radiča Stanko Trajković za to isto (ne)delo biva nagrađen premeštajem iz Topčidera u Crkvu Sv. Marka i priprema ga za mesto arhijerejskog namesnika! Kojoj pravdi su podobni ovakvi paradoksi? Sveštenik Stanko je poznat po izjavi: “Na redu je da sredimo Bosance, Srbijance smo već sredili, a zatim da na sva mesta postavimo naše”.

U svoje vreme službenik Patrijaršije je intervenisao kod direktora Poslovnog prostora grada Beograda, da uskrati zakupninu osobi koja je iznajmila prostor u Nušićevoj i pod firmom “Hilandarska prodavnica” nanosi moralnu i materijalnu štetu Arhiepiskopiji. Direktor poslovnog prostora je odgovorio da za taj prostor ima urgenciju iz najbližeg patrijarhovog okruženja (misleći na sveštenika Radiča) i da on taj prostor koristi za sebe.

Po prelasku sveštenika Radiča u Sabornu crkvu, prvo je prisilio starešinu (i stalno ga drži u strahu da će ga smeniti) da mu zaposli ujaka kao crkvenjaka. Svog brata od ujaka zaposlio je u Patrijaršiji, a sestru od ujaka u crkvi Sv. Đorđa. Kćer svog prijatelja, sveštenika Slavka, zaposlio je u Patrijaršiji, a njegovu svastiku u crkvi Sv. Đorđa.

U Patrijaršiji je zaposlio jednu, pa onda i drugu devojku svog sina. Jedna od njih kasnije je dobila i dete. Na Orlovači je zaposlio svog zemljaka kao crkvenjaka, a njegovu suprugu kao prodavačici na kiosku ispred groblja. U hramu Sv. Luke u Košutnjaku zaposlio je crkvenjaka koji je tamošnje bratstvo ojadio odnevši mu korvan. Takođe, uzimao je i velike pozajmice od ljudi s kojima je dolazio u dodir kao crkveni službenik, pa kredit od banke, kredit od EU…

Kada je ktitor hrama saznao za nemoralne radnje ovog crkvenjaka, najurio ga je, a sveštenik Radič ga ponovo zapošljava kao svog čoveka, zeta svoga prijatelja, na mesto crkvenjaka u Košutnjaku (i kćer sveštenika Zorana za prodavačicu, a sina za crkvenog pojca ).

Jedan vladika je poklonio svešteniku Radiču lokal u Beogradu. Svi sveštenici, koji su dolazili u Arhiepiskopiju s “dolarskog govornog područja”, bili su primljeni od sveštenika Radiča Radičevića. I svi sveštenici s Kosova i Metohije, iz Bosne ili Hrvatske, najpre su bili primani kod Radiča, da on izvrši “trijažu”.

Skoro je Radič preko jednog činovnika Patrijaršije, inače rimskog đaka, dobio stan na Banovom brdu. Pretpostavlja se da je u pitanju predujam za ustupanje placa Vatikanu, na mestu osveštanom za crkvu Sv. Simeona Mirotočivog u njegovoj parohiji na Novom Beogradu.

Po rečima arhijerejskih namesnika, ni o najmanjoj stvari se nije moglo odlučivati bez sveštenika Radiča, mogli su svi biti na jednoj strani, čak i patrijarh, a sveštenik Radič na drugoj, na kraju bi bilo kako Radič kaže. Tako su se arhijerejski namesnici povukli u ćutanje da ne bi bili smenjeni.

Saznanje da je Radičev sin kupio stan u Njujorku i da se tamo preselio, nameće pitanje: da li je pare zaradio noseći gajbice i flaše ili perući četke kod Beloševića?

Poznat je termin “Radičev reket”. Ili ona “Posle Radiča, svaki patrijarh će biti bolji“.

Devet eparhija, tri hiljade crkava, tri miliona Srba, trista hiljada mrtvih i invalida, neće biti u ostavinskom zemljopisu Srpske patrijaršije, sledećem patrijarhu u nasleđe. Vidljivo je iz svega iznetog da patrijarh Pavle nije u mogućnosti da kontroliše situaciju i upravlja Arhiepiskopijom. Očigledno je to iz svakodnevnih govora patrijarha Pavla, na manjim ili većim skupovima, u zdravicama ili običnim razgovorima.

Za ozdravljenje Arhiepiskopije potrebno je povesti postupak za izbor novog patrijarha zbog biološkog procesa koji je nastupio. Vratiti Arhiepiskopiju u ustavno-pravni položaj s novim patrijarhom, vikarnim episkopima, arhijerejskim zamenikom, arhijerejskim namesnicima i njihovim pomoćnicima. Oformiti crkveno-državnu komisiju da ispita moralno-zakonske prestupe.

Šta na kraju da kažemo? Možda da se pomolimo Isusovim rečima s krsta: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine”.

 

Gej zajednica u SPC

O svešteniku koji se oženio prodavačicom sveća, o svešteniku koji je imao dekret posle bdenija za seosku parohiju, a sutradan pre liturgije i drugi dekret za centralnu crkvu, a sada ga spremaju za arhijerejskog namesnika. Uticaj vanbračnog deteta na klan. Prijemi u Arhiepiskopiji, prelazak na parohiju, opsluživanje parohije, izdavanje parohije trećim licima, ostanak na parohiji ili revizija i naplate prilikom služenja arh. namesnika.

Ko sve pripada vladajućem klanu (njih devetoro)? Ceo klan pripada komunističko-boljševičkim (SPS-SRS) strujama. Gde su i kome nebrojene kuće i stanovi zaveštavani, kako je pomagano dvadesetorici “drugobračnih” sveštenika i njihovoj deci, kako sveštenik Radič i njegovi podanici uzimaju i ne vraćaju kredite, koji to visoki crkveni službenik živi u “zajednici” sa profesorom akademije i pod čijim blagoslovom?

Odgovori na ova i druga pitanja u knjizi “Ni mi nismo anđeli”, koja uskoro izlazi iz štampe, zapanjiće javnost stravičnim posrnućima SPC i dela njenog sveštenstva.

 

TABLOID, 17.05.2007





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo