logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    1.911 пута прочитано    Датум: 23.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

british-poster.jpgZlonamerni u svetu , ali i kod nas , danas najčešće pristupaju kosmetskom problemu jednostrano i koristeći se neistinama ili proizvoljnim tumačenjima istorijskih činjenica . Često ‘’posegnu’’ i ka izmišljanju ili dopisivanju istorije . Najčešće ih je briga za posmatranje problema sa istorijskog stanovišta .

piše: Igor M. Đurić

Nije taj svet ‘’blesav’’ ili nesposoban da pronikne u istinu ili da je potraži ako mu treba . Nije . Imaju oni svoje Kembridže i Oksforde , svoje Kolumbije i Jeilove . Na kraju krajeva imaju : svoje Beograde i Prištine . Kad im je do istine oni je i nađu . Ali kad im ne odgovara oni onda jednostavno rade ono što su zacrtali , ono iz čega bi izvukli svoje strateške ciljeve i koristi i ne vode mnogo računa o istinama , pogotovo o istorijskim istinama jer najčešće istoriju preziru iz dna duše i mere njenu vrednost jedino brojem dobijenih ratova i opljačkanih kolonija . Mi se malo razlikujemo od njih : i mi brojimo ratove ali i jedne i druge : i dobijene i izgubljene .
Mislim da je veći problem što delovi naše javnosti prihvataju analizu kosmetskih zbivanja tako kao da je problem nastao početkom devedestih godina prošlog veka , kao da su se tada ‘’zli’’ Srbi ostrvili na ‘’nedužne’’ i ‘’ničim izazvane’’ Šiptare pa se eto ‘’demokratski svet’’ našao tu pri ruci da pomogne demokratiji i ljudskim pravima . I oni imaju slične motive kao i oni prvi : to je korist , bilo kakva i bilo kolika da je i ne obaziru se što je ta korist po nekad nesrazmerno mnogo mala u odnosu na štetu koju nanose svojoj zemlji , ako hoćemo pravo : i sebi .
Zašto deo sveta gleda na Kosmetske probleme jednostrano i plitko ?
Tako im treba i odgovara . Nije to ništa novo . I nije to zato što smo mi mnogo važni i veliki , više zato što smo probali da im se odupremo . Što smo im stali na put . Ne ulazim u to jesmo li trebali to da činimo ili nismo ali mi je itekako važno imamo li prava na to ili nemamo . Ako hoćete , i ponosan sam što smo to pravo iskoristili kako god to može da deluje budalasto po nekad . Ali šta nama treba to pravo ?

Bez toga prava onda više nismo slobodna zemlja . Ni jedna zemlja na svetu nije slobodna ako nema pravo da se nekad i po nečemu ne složi sa moćnicima i da zbog toga ne bude kažnjena . I kada biva kažnjavana da ima prvo da se brani . Ko daje pravo na odbranu ? To pravo moraš dati sam sebi . To ne razumeju vrlo često ni oni spolja ni ovi njihovi unutra : kako smo se drznuli da sami sebi , bez njihove saglasnosti , damo pravo da se branimo . Najviše nam zapravo to i spočitavaju .
Mi smo stvorili ‘’kosovski mit’’ baš oko tog prava . Pravo da izađemo ‘’na crtu’’ daleko moćnijoj sili , pravo da biramo ‘’u koje ćemo carstvo’’ – to pravo ne razumeju oni koji u principu ne razumeju Srbe . I kad su Srbi . Jer nema nikakve razlike , osim istorijskog i tehnološkog konteksta , između Otomanske imperije na Kosovu 1389. i NATO imperije na Kosovu 1999.
Kako bi se mogao definisati stav tog dela sveta i naših neznalica prema problemu Kosmeta ?
Pa njihov stav bi otprilike glasio ovako : ‘’ došli Srbi od nekud 1989. godine i ugrozili prava nedužnih i nevinih Albanaca na njihovoj vekovnoj pradedovini ‘’ . Zvuči apsurdno i priglupo ali je na žalost tako .
Taj manir je preuzet iz zapadnjačkog vokabulara početkom devedesetih kada su mnogi inostrani mediji javljali ‘’da je Srbija anektirala Kosovo 1989. ‘’ .
Ovim tekstom želim da makar za malo razbijem te predrasude i da pokažem da je stradanja na Kosmetu bilo , i to stradanja Srba i da ta stradanja traju još od 1389. i da nikada nisu prestajala pa čak i da se metod i forma terora nije mnogo razlikovala kroz vekove . Ovo je istorijski uvod u tezu da je pobuna Šiptara i NATO agresija samo nastavak kontinuirane akcije koja traje vekovima . Dalje , želim samo da u crticama podvučem otkud to mi polažemo pravo na Kosmet i da pokažem kako ovo današnje nije ništa novo , da Kosmet pokušavaju da nam otmu već nekoliko vekova uvek istim metodama samo u različitim okolnostima . Zatim , ovaj tekst je i potreban kao uvod u razjašnjenje kasnijih i bliskih događaja pre svega zbog shvatanja konteksta ili cikličnosti istorijskih događanja .
Reći će neko : sve je već rečeno , sve se zna , nema potrebe posezati sada za zastarelim i prevaziđenim teorijama . Nema vremena za patetiku , stiglo je novo vreme . Je li ? Pa lepo onda u tom novom vremenu neka se okanu Kosmeta i nas neka ostave na miru , neka žive novim evropskim životom , pa onda je u redu . Čim nas ostave na miru više nećemo posezati za istorijom osim u školskim klupama i narodnim svetkovinama .
Mi današnji , krivci ili stradalnici , nije ni važno , pamtimo malo i kratko .
Ako smo krivci – krivi smo najviše sebi i svojima .
Ako smo stradalnici – to je zato što smo gotovo zatvorili krug stradanja .
Ako pamtimo malo – to je zato što malo znamo .
Ako pamtimo kratko – to je zato što decu moramo da hranimo i roditelje sahranjujemo .
Nije ni čudo što pričamo samo o našim stradanjima .Tako treba . Desilo se za našega vakta , o naše se glave razbilo . Ponekad pomislimo da smo prvi , da smo mi izmislili bežanje pred nožem i krvnikom , da niko pre nas nije stradao zbog krsta i vere . A bežanje nikada nije prestajalo . Od onog dana kad se ispostavilo da je Uroš Nejaki nejak da sačuva silno carstvo . Koliko smo bežali pravo je čudo da je neko i ostao da beži zadnjega vremena i muke . Koliko nas zadnji put pobeže čudo je nad čudima da nas još na Kosmetu ima . A ima nas . Opet se dušmanin prebrojao . Ili nas je bilo toliko mnogo , nekada , i toliko smo voleli ovu zemlju da uvek nekoga ostane da se trag ne zatre i oganj ne istuli .
Kad se pomenu seljenja i bežanije oni , što kobojagi malo više znaju , pomenu i ‘’Veliku seobu’’ sa Čarnojevićem , nešto malo stidljivo i onu sa Jovanovićem i tu stanu . Nema više , ništa se nije dešavalo što bi moglo da nam ukaže da smo mi u pravu ma koliko nas ubeđivali sa svih strana da nismo .
Današnje doba je brzo doba . Tehnologija je , brajko, iznapredovala . Brže se gine , brže se beži i brže se zaboravlja . Ne dajmo ovo zadnje , ako nas ima gde i kud .
Da bi , koliko toliko , napravili nekakve temelje ovog našeg pisanija i analize (i da bi naša sistematičnost olakšala onima koji će sve ovo osporavati ) treba poći ( valjda ) od nekih postavki koje ćemo dokazivati i sutra braniti .


Te postavke bi bile sledeće :
- kontinuitet seoba Srba sa Kosmeta ;
- kontinuitet terora na Srbima od strane Šiptara ;
- uvek su seobe i teror protežirane i potpomognute od strane neke sile neprijateljski raspoložene prema Srbiji i Srbima ( uvek pod raznim izgovorima i uvek sa ‘’razumevanjem’’ od dela srpske javnosti ) .
Kad pominjemo seobe , treba uzeti u obzir da je veliki deo Srba nestao sa Kosmeta i islamiziranjem kao i ubistvima . Ovde će se uglavnom pominjati brojke odseljenih tako da je slika stradanja još veća kada se uzmu druga dva faktora u obzir .
Ključne godine ili vremenski periodi kada je dolazilo do najvećih migracija Srba sa Kosmeta ili koje su kasnije prozrokovale isto podelio bih u sledeće faze ili godine :
-1389 , posle Kosovske bitke ;
-1448 pa na dalje , posle konačnog pada Srbije i obustavljanja rada Pećke patrijaršije 1459 ;
-1690 Velika seoba posle austro-turskih ratova ;
-1737 i posle u vremenu takozvane Druge seobe ;
-1878 – 1918 ;
-1941 – 1945 ;
-1945 – 1989 ;
-1999 do dana današnjeg .
Ovakva podela perioda egzodusa je manje više ustaljena u naučnoj literaturi , naravno sa manjim razlikama zavisno od autora , ali i da je rečeno da iseljavanje Srba sa Kosmeta i teror nad njima traje od 1389. do danas ništa se ne bi pogrešilo . I samo jedna faza , ali koja nikada ne prestaje , dosta je .
Kosovska bitka i godina u kojoj se odigrala možda imaju više simboličan karakter nego što bi se moglo dokazati da je bilo velikih migracija u nekom pravcu . Ako izuzmemo činjenicu da je puno Srba poginulo , da su ‘’otišli’’ u ‘’nebesku’’ Srbiju , da smo potpali pod stranu vlast samo po sebi je dovoljno kao dokaz da je to inicijalna kapisla budućih seoba i stradanja . Druga imperija i druga vera postala je gospodar Srbije . Tada više pravno a nešto kasnije i faktički .
Isto tako i period od 1448. ( krstaši na čelu sa Jankom Hunjadijem gube bitku na Kosovu od Turaka ) kada Srbija prestaje da postoji , kada padaju gradovi jedan za drugim i kad Pećka patrijaršija kao simbol srpske duhovnosti i postojanja prestaje sa radom ( 1459. ), elem , taj period je i dalje relativno miran i pored stradanja , pogibije i seoba , još se ne naziru razmere katastrofe koja će uslediti sa vekovima koji dolaze a koja će biti usko povezana sa počecima pojave Arbanasa u tim krajevima .
U tom prvom periodu nosioci terora su Turci koji i pored toga što su bili poznati po surovosti prema pobeđenima ipak koliko toliko vode računa da svi ne pobegnu ili budu ubijeni . Razlog je prost : ogromno carstvo treba izdražavati radom raje i porezima koje treba ubrati . A porez ne možeš sakupiti na nenaseljenom mestu ili od mrtvoga . Drugo , Turci su uvek gledali da posle pobedničkih divljanja vojske kojoj je trebalo ‘’malo pustiti na volju’’ organizuju relativno miran život svoje raje iz gore navedenih razloga ali i zbog preko potrebnog mira jednoj imperiji koja stalno negde mora da ratuje i guši bune . Naravno ne treba shvatiti taj život kao neku idilu ali će se kasnije ispostaviti da je ipak na nešto ličio dok Šiptari nisu počeli da se spuštaju sa brda i dok , ovo je najvažnije , nisu počeli da primaju islam .
Međutim period od Kosovske bitke pa do potpune okupacije Srbije jeste početak stradanja i seoba Srba sa Kosmeta . Manje faktički a više kao uzrok koji će izazvati kasnije posledice .
Vrlo je važno uzeti u obzir da je prihvatanje islama od strane albanskih plemena koja su postepeno naseljavala Kosmet i potiskivala Srbe , ili su dolazili na napuštena ognjišta , ključni momenat koji će predodrediti karakter nasilja nad Srbima . Uzimajući novu veru muhamedansku Arbanasi počinju svoj istorijski manir da stalno budu uz okupatora i neprijatelje Srba . Ali ovoga puta oni su napravili jedan korak koji se neće više ponavljati : uzeli su veru novih gospodara koja će ostati njihova do dana današnjeg . Kasnije su menjali gospodare ali nikada nisu više promenili veru .
Glavninu stanovništva današnjeg područja Istoka ( i celog područja Kosova i Metohije ) prema Skadarskom defteru 1485 čine Srbi . Ima tu i tamo pomena i o drugim etničkim pripadnostima . Tako u Đurakovcu ima jedna porodica Vlaha i u Belici jedna porodica Arbanasa .
Prema turskim popisima iz perioda od 1520-1535 , dakle skoro stošezdeset godina pre velike seobe , u Vučitrnskom , Skadarskom i Prizrenskom sandžaku bilo je između 2% i 4,6% muslimana . Dok je u Dukađinskom sandžaku taj procenat iznosio 0% .
Na islamiziranje Arbanasa blagonaklono je gledala i Porta i Vatikan . Svako iz svojih razloga i strateških planova ali uvek na račun i štetu pravoslavaca .
1690. godina i poraz austrijske vojske kod Kačanika predstavlja prekretnicu u seobama Srba . One postaju masovne i sve više fatalne za opstanak Srba na Kosmetu . Nisu tada Srbi bežali od Turaka koliko od Čerkeza i Šiptara i njihovih krvoločnih zverstava . I niko bolje nije iskoristio situaciju od Šiptara koji su naselili i zaposeli opustele predele .
Tada je Kosmet napustilo oko 40.000 Srba što je stravična cifra ako se uzme vremenska dimenzija u obzir . I to je brojka koja je prešla Savu i Dunav i našla se na područijima Austrije : dok se broj ubijenih , zarobljenih ili raseljenih na druge strane ovde uopšte ne uzima u obzir , a koji je verovatno najmanje još toliki . Ima doduše različitih podataka o tome koliko je Srba tada prešlo Dunav . Ovaj broj je najrealniji i najčešće se ponavlja jer ga je izrekao sam Patrijarh Arsenije Čarnojević redigujući svoj prvi stav iz pisma bečkom dvoru kada je tvrdio da je s njime došlo oko 30.000 ljudi , žena i dece . Monah Stefan Diskal iz Ravanice govori o broju 37.000 porodica . Istoričar Dušan Popović o cifri od 60-70.000 ljudi . Ćorović u svojoj ‘’Istoriji srpskog naroda’’ kaže da se ne može pouzdano utvrditi tačan broj ali je cifra od 30.000 duša najpribližnija . Giljferdin govori o cifri od 37.000 ali i on kao i monah Diskal govori o porodicama a ne broju ljudi . Najverovatnije je da je Staru Srbiju napustilo oko 100.000 ljudi ali da je Dunav prešlo oko 40.000 . Drugi su otišli u druge predele , krili se po brdima pa se postepeno vraćali ako su imali gde , veliki broj je pobijen a jedan deo je poslat u roblje .
Druga seoba pod Arsenijem Jovanovićem je samo nastavak procesa koji je započeo u prvoj , i koja je takođe nastala kao posledica austro-turskih trvenja koje se najviše razbilo o glavu Srbima . Ali se već ovde primećuje kontinuitet seoba . Srbi odlaze , i odlaze , samo da bi sačuvali goli život i to će se ponavljati do dana današnjeg .
U vreme srpskih ustanaka protiv Turaka koji su počeli 1804. godine teror i iseljavanje se nastavljaju . Kako su ustanici jačali i ređali uspehe na bojnom polju tako je gnev Turaka i Arbanasa prema Srbima u Staroj Srbiji bio veći . I kako je ustanak slabio to je želja za terorom ostajala ista .
Gore pomenuti Aleksandar Giljferding je obišao Kosovo i Metohiju sredinom devetnaestog veka tačnije 1857. godine i opisao je strašno stanje Srba i teror nad njima . U jednom delu svog putopisa on kaže :
‘’Goriočka crkva pripada Dečanskom manastiru. ….Parohijana je vrlo malo , i to sve siromašni ljudi koje Albanci strahovito ugnjetavaju . Čak i goriočki monah može doživeti svakoga dana da mu Albanci kao nezvani gosti dođu , pojedu i popiju sve zalihe na koje naiđu i da , u znak zahvalnosti , još i njegove ćelije opljačkaju ‘’ .
( 1941. godinu Albanci su ubili nekoliko sveštenika , opljačkali manastir Gorioč i pretvorili ga u zatvor za Srbe .
Početkom osamdesetih Albanci su napastvovali jednu monahinju iz manastira Gorioč i konstantno su pljačkali stoku i sekli manastirsku šumu tokom celog perioda od kraja rata do početka devedesetih .
1999. nasrtali su na isti manastir i igumana Oca Savu i samo je dolazak italijanskih snaga manastir spasio najgoreg .
2004. Španci su krajnjim naporima uspeli da spasu manastir ali ne i crkvu podno njega u Istoku koja je demolirana i oskrnavljena . )
Dramatične ( možda najpogubnije ) su bile i seobe u periodu od srpsko-turskih ratova i proglašenja samostalnosti Srbije 1878 do oslobođenja 1912-1918 . Te seobe nisu karakteristične kao one ranije kada se masa naroda okupljala pod nečijim vođstvom i bežala nego se prvi put u istoriji ( na žalost ne i zadnji put ) izvodi egzodus konstantan i u dugom nizu godina . Ne bez razloga se sumnja da je u tom periodu Kosmet napustilo oko 200.000 Srba a sve zbog nepodnošljivog terora koji su trpeli pre svega od Šiptara.
Tada veliki broj Srba zbog nesnosnih uslova za život prihvata islam i arbanaši se , u početku pribegavajući mimikriji ali se kasnije kod tih ljudi gubi identitet i oni postaju gori Šiptari od onih izvornih . Dokazano je i provereno na vlastitoj koži da su najveći zlikovci među Šiptarima bili upravo oni koji su primanjem islama to postali . Mimikrija se gasila već u sledećoj generaciji zbog raznoraznih razloga . Deca nisu shvatala dvojno verovanje , ženidbama i udajama morali su da prekinu sa ispovedanjem stare vere itd .

Radovan Samardžić u knjizi ‘’Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji’’ kaže na tu temu : ‘’ Mimikrija Srba seljaka bila je , međutim , najizrazitija na Kosovu . Prilagoćavajući se arbanaškoj sredini , vremenom su izmenili gotovo sve , i kuće , i ono malo sirotinje po njima , i odelo na sebi i svojoj čeljadi , i držanje , čak i izgled ; trudili su se da bar domaćin govori oba , ili sva tri jezika ; ikone i kandila krili su po dolapima . Trebalo je da promene još i dušu . Pored prinudnog i dobrovoljnog uzimanja druge vere , mimikrija je , kao i otimanje žena , bila pouzdan put ka islamizaciji i arbanašenju . Naziv ARNAUTAŠ davali su Srbi onima za koje se znalo kad su promenili veru i narodnost . Ukoliko se istorijski podaci mogu pretvoriti u brojčane odnose , 30-40 % Arbanasa u Jugoslaviji neposrednog su slovenskog porekla . Uporedo sa tim podaci dobijeni antropogeografskim i istorijskom istraživanjima svode se na broj od oko 150.000 izbeglica koje su između 1878. i 1912. godine , napustivši šire područije Kosova i Metohije , prešle u Srbiju… ‘’ .
Tatomir Vukanović u knjizi ‘’Drenica – druga srpska Sveta Gora’’ , piše :
‘’…..M. S. Milojević srpski spisatelj iz doba romantizma ističe kako u jednom delu Drenice u 431-oj kući živi ‘’sve sam Srbin poturčen , koji vrlo malo zna arnautski i koji više srpski no arnautski govore’’ . Zatim navodi : ‘’u 258 takođe poturčeni Srbin , ali koji podjednako govore i jednim i drugim jezikom’’.
Slično Milojeviću , nastavlja Vukanović , razlaže i drugi srpski spisatelj T. Stanković , koji navodi : ‘’Drenički Arnautaši , svi znaju dan svoje slave – svoga krsnog imena i toga dana ništa ne rade .’’
Jevto Dedijer u knjizi ‘’Stara Srbija’’ govori o 60.000 proteranih sa Kosmeta u periodu od 1880. do 1900. godine . I on govori o drugom aspektu smanjenja broja Srba , o mimikriji : ‘’ Srpsko stanovništvo koje je ostalo u Staroj Srbiji dovijalo se na razne načine kako će da spase život . Najpre je promenjena nošnja . Svi su muškarci primili arbanaško odelo , obrijali su glave i nosili perčine’’ .
Konstantin Jiriček je navodio da je od 1878. do 1912. sa Kosova proterano oko 150.000 Srba . I Jovan Cvijić je bio sličnog mišljenja .
Nekoliko izvoda iz ‘’Balkanskog poluostrva’’ Jovana Cvijića :
‘’ Metohija je u Srednjem veku gusto naseljena pa do kraja 17. veka . Posle velike seobe Srba 1690. godine , metohijsko stanovništvo vrlo je razređeno ……
….. Izgleda da je kosovsko-metohijska struja najstarija od svih . Nemamo do sada dokaza da se dinarsko naseljavanje ( centralne Srbije prim.aut. ) kao struja razvilo pre druge polovine 17. veka ……..
……. Metanastazički pokreti su odneli mnogo srpskog stanovništva s Juga na Sever ; u nekim oblastima ( Metohija , Kosovo , skopski kraj ) ostale su praznine ; u svima su oslabile pojave srpskog života i duha . Usled toga , pored drugih uzroka , nastalo je prodiranje Arbanasa u centre stare srpske države i prevlađivanje bugarskih uticaja u Makedoniji……
……… Još od početka turske vladavine većina Arbanasa je primila islam ; oni su bili potpora turskom režimu i najsvirepiji ugnjetači…..
….. Posle srpskih seoba iz Metohije , sa Kosova i iz Južne Morave , počeli su Arbanasi u masama silaziti u te župne krajeve….
…… Od mnogobrojnih rajinskih osobina centralnog tipa najviše padaju u oči one osobine koje potiču od moralne mimikrije . Pod tim podrazumevamo uticaj surovosti i nasilja gospodara na mentalitet ovoga stanovništva…..
…. Prvi je znak mimikrije u ovim oblastima bio primanje arbanaškog odela . Zatim je došlo usvajanje njihovih pokreta , ponašanja i samog jezika , tako da se na putu i na trgu nisu mogli ralikovati Srbi od Arbanasa……’’ .
Šta zaključujemo iz ovih navoda ? Srbi se mimikrijom ne identifikuju sa Turcima kao oficijalnim gospodarima nego sa onima od kojih im dolazi glavni teror . Zar to nije čudno ali i simptomatično ?
Sava Dečanac se zaputio u Berlin 1878. sa peticijom koju je potpisalo oko 2.000 narodnih predstavnika ( sličan broj potpisnika je i na onoj peticiji koja se potpisivala osamdesetih godina prošlog veka ) . Ova prestavka je predata Otu fon Bizmarku . U tom memorandumu je pisalo :
‘’ Ovaj narod trpeo je do danas nečuvene patnje , jer je bio prepušten milosti i nemilosti turskih i arbanaških renegata . Sad , kada je svima narodima Balkanskog poluostrava poboljšan položaj , da li je pravo da mi ostanemo u lancima teške tiranije , da li je pravo da nas Turci i dalje kolju , a Arbanasi pale naše domove , da li je pravo da smo i dalje potčinjeni postupcima koji su gori od postupaka prema stoci u Evropi…. ‘’


Problemi kroz celu istoriju srpskog naroda na Kosmetu se ponavljaju . Zar ovo pismo Save Dečanca ne bi moglo i danas da bude aktuelno . Zar ne može ovo pismo Save Dečanca bez ikakvih ispravki da potpiše Sava Janjić i da to pošalje u svet.
Vladan Đorđević , tadašnji predsednik srpske vlade , u pismu Stojanu Novakoviću poslaniku u Carigradu piše ‘’ da je samo u periodu od 1880. do 1899. u Srbiju pobeglo 60.000 Srba sa Kosmeta ‘’ .
Kratak period pauze od seoba u vremenu od 1918. do 1941. , pa onda ponovo kolone izbeglica glavom bez obzira spašavaju samo goli život svoj i svoje dece . Stigli su novi gospodari : Nemci i Italijani . U praksi se ostvaruje vekovni san Šiptara o Velikoj Albaniji . Niko to danas ne pominje . Srbe optužuju za velikosrpske aspiracije a ne govori se da su Šiptari ostvarili taj san .
Računa se da je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno oko 10.000 Srba na Kosmetu ( Dušan Bataković ) . Slavenko Terzić tvrdi da je 10.000 Srba ubijeno samo prve godine okupacije . U isto vreme je proterano oko 100.000 Srba . Za taj period , dakle u isto vreme približan broj Albanaca iz Albanije doselio se na Kosmet . U ovaj broj nisu uračunati Srbi koji su internirani u razne logore u Albaniji i Italiji .
Alek Dragnić i Slavko Todorović barataju ciframa od 70.000 da 100.000 hiljada iseljenih u tom periodu , Dimitrije Bogdanović oko 100.000 a profesor Smilja Avramov iznosi podatak da je u Komesarijatu za izbeglice bilo registrovano 70.000 izbeglica . Ali sigurno nisu svi registrovani . Ona dalje navodi da je u istom periodu useljeno oko 200.000 Albanaca na Kosmet iz Albanije .
Vođa albanskih fašista Mustafa Kraja izjavio je juna 1942. ‘’ da srpski živalj na Kosovu treba proterati što pre a sve srpske doseljenike pobiti ‘’ .
Posle rata , i sloma fašističkih zemalja , Šiptari opet masovno menjaju stranu i mahom prilaze komunistima . Njima nije padalo na pamet da kao Srbi vode građanske i ideološke ratove koji do dana današnjeg nisu prestali .
Od 1945. pa do kraja osamdesetih godina prošlog veka nastaje najpogubniji i najperfidniji oblik terora i iseljavanja Srba . Srbi se iseljavaju tiho , bez velikih kolona ili pompe ali godinama konstantno .
Šezdesete godine su godine kada počinje da se zahuktava to tiho iseljavanje .
Prema izveštaju komisije SIV-a između 1961 – 1971 iselilo se 34.227 Srba . Naravno ovaj podatak treba uzeti sa rezervom obzirom na to na koji je način funkcionisala komunistička mašinerija koja se godinama trudila da minimizira i prikrije stradanja Srba . Ovde nisu pobrojani niti oni koji se zvanično nisu iselili a koji u suštini nisu živeli na Kosmetu . To su ljudi koji još jedinu vezu sa Kosmetom imaju preko porodice koja je ostala tamo, i to uglavnom ostarelih roditelja , koji imaju imanja na Kosmetu ali koji faktički već stvaraju novi život u Srbiji i drugim krajevima sveta i koji nemaju namere da se sa decom više vraćaju . Prema pisanju Politike od 20. avgusta 1988. najrealniji podatak je da se u periodu od 1966. do 1980. sa Kosmeta iselilo oko 220.000 Srba .
Možda je najslikovitije pozabaviti se egzaktnim podacima kao što je popis stanovništva da bi se shvatila tendencija i kontinuitet . Ovde ću prikazati samo rezultate za tri popisa u opštini Istok gde će se videti da su 1961 Srbi i Crnogorci činili blizu polovinu stanovništva da bi posle dve decenije njihov broj spao na ispod 10 % .
Popisi stanovništva iz 1961 , 1971 , 1981 za Istok :

Srbi : 1961 – 9097 – 26,9 %
1971 – 8944 – 21,8 %
1981 – 7736 – 15,4 %

Crnogorci : 1961 – 3804 – 11,3 %
1971 – 2420 – 5,9 %
1981 – 1856 – 3,7 %

Albanci : 1961 – 19067 – 56,4 %
1971 – 27371 – 66,7 %
1981 – 35972 – 71,8 %

Sa druge strane , u periodu 1991 do 1997 sveukupno Srba ima manje 57.859 a Šiptara više 285.158 . Srba je rođeno 572.795 a umrlo je 630.654 . Šiptara je rođeno 332.973 a umrlo je 47.815 . Dosta dobar natalitet i niska stopa smrtnosti za jednu ugroženu i ‘’genocidom’’ uništenu vrstu . Po ovim podacima za deset godina , a ovim tempom , Srba će biti manje za oko 500.000 a Šiptara više za 2,5 miliona , i ovo su najoptimističkije pretpostavke jer mnogi faktori nisu uzeti u obzir . Otud nije ni čudo šta se sve dogodilo na Kosmetu kad su Šiptari svojim enormnim natalitetom uspeli da esencijalno ugroze i celu Srbiju , pa slobodno se može reći i dobar deo Balkana .
Ali da nastavimo sa iseljavanjem .
Pa zatim od 1980. do 1987. još novih 50.000 iseljenih .

Onda se dogodio rat 1999. i bombardovanje koje je ubijalo ljude i zatrovalo zemlju . Ponovo kreću kolone kao pod Čarnojevićem i Jovanovićem . Prema podacima UNHCR oko 200.000 Srba je raseljeno . Prema podacima UN OCHA 231.000 . Dok kordinacioni Centar barata sa cifrom od 280.000 . Koja god da je tačna podjednako je katastrofalna .
Seobe i bežanije Srba sa Kosmeta nisu prestajale od 1389. i u kontinuitetu traju do dana današnjeg . Samo su seobe menjale nekad tempo i obim , nekada i oblik . Jednom je to bivao masovni egzodus , kolonalno i za kratko vreme a nekad se taj prosec dešavao u dužem vremenskom periodu i konstantno .
Kontinuitet seoba je naravno prouzrokovan kontinuitetom terora . Da bi postajale i seobe i teror ključno u svemu je što su Šiptari konstantno imali ‘’sponzora’’ za tako nešto . Drugo , kad god bi bili saterani u ćošak , uglavnom nedostatkom pomoći sa strane, odmah i kao po pravilu stali bi da kukaju i tuže nad svojom zlom sudbinom i ‘’ nesnosnim ugnjetavanjem od strane Srba ‘’ . Tako bi ubrzo našli saveznike uglavnom regrutovane od strane srpskih neprijatelja . Još je i druga stvar vremenom postajala očigledna : uvek među delom srpske populacije dolazilo do ‘’razumevanja’’ za ‘’patnje’’ Šiptara i do osude ‘’srpskog ugnjetavanja’’ .
Metodi terora krdžalija , kačaka , zatim balista i na kraju OVK u potpunosti su isti samo se vremenom menjala sredstva ( napredovanjem tehnologije ) kojima su se služili ti banditi . Uglavnom se ubijaju civili , otimaju i siluju žene , skrnave se crkve i manastiri , raskopavaju se groblja , ubijaju policajci iz zasede . Kao što je krdžalija u mraku pre mnogo godina napadao usamljenu srpsku porodicu negde u nekom metohijskom selu tako je i terorista OVK isto radio . Samo je druga puška bila u istim rukama .
Možda je najbolje uporediti izveštaje ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova sa današnjim stanjem i situacija će biti kud i kamo jasnija .
Šta govore njegovi izveštaji ?
Posle Berlinskog kongresa nastaje pobuna Šiptara , Srbi beže a Porta podržava Prizrensku ligu a Liga sluša Portu.
Danas NATO formira takozvanu Kosovsku vladu i ta vlada sluša NATO , Srbi su pobegli ili beže .
Šiptari ubijaju , siluju , pljačkaju . Turci ne reaguju .
I danas Šiptari ubijaju , siluju i pljačkaju a NATO ne reaguje .
Šiptari napadaju Plav i Gusinje . Turci to komentarišu kao ‘’nenameran’’ napad a ustvari oružjem pomažu iste .
Danas Šiptari napadaju Makedoniju a NATO im pomaže . Ili kao kad je pred rat OVK napadala srpske državne snage .
Dalje , izveštava Jastrebov , koji Šiptar neće na Crnogorce mora da plati za to novcem .
Kao kod OVK .
Kada se strani konzuli žale zbog terora Šiptara nad pravoslavnim i katolicima Muftar paša ih pravda govoreći da je to izliv ogorčenja Šiptara zbog Gusinja .
Olbrajtova je kazala posle bombardovanja ‘’ da shvata da ima zločina Šiptara ali da razume tu njihovu potrebu za osvetom ( izliv potreba) ‘’ .
Čim se susretnu sa srpskom ili crnogorskom vojskom , piše Jastrebov , Albanci beže pljačkajući u tom begu sve ispred sebe . OVK . I moglo bi ovako još dugo praviti paralele .
Arbanaška nacionalna i ljudska svest se u vreme turske vladavine formirala na temeljima nekažnjenog činjenja zločina . Oni su tada naučili da mogu činiti zločine i da ne budu kažnjeni za to . I nikada neće više to zaboraviti a na žalost istorijski događaji će im ići na ruku da im se takvo ponašanje i isplati . Ni do dana današnjeg se nisu oslobodili tog elementa u svojoj svesti . Svi neprijatelji Srba i okupatori išli su im na ruku u tom naumu .
Ponavljam, kako su uvek prolazili nekažnjeno za zlodela tako su uvek kad bi ih koja vlast dovela u red stali da se ponašaju u duhu sindroma ‘’ malog deteta kojem se uzela igračka ‘’ . Kad bi im se zabranilo da nekažnjeno ubijaju durili su se i kukali nad svojim ugroženim pravima . Međutim osnovno pravo koje oni kroz vekove traže jeste pravo na slobodni i nekažnjeni odstrel Srba .
Francuski putopisac i novinar Žorž Tolis koji je proputovao Staru Srbiju kaže : ‘’ Stara Srbija je uz Jermeniju najnesrećnija zemlja na svetu ‘’ . O Arbanasima piše : ‘’ Oni iz Debra ubijaju da kradu , oni pak iz Đakovice ubijaju iz ludog fanatizma , oni iz Peći ubijaju iz zadovoljstva , oni iz Prizrena ubijaju zbog svojih rđavih nagona , a oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine ‘’ .
Na svaki pokušaj uspostavljanja kakvog takvog reda , ili makar i verbalne zaštite Šiptari su odgovarali terorom .Tako 1890. , u junu mesecu , ubijaju srpskog konzula u Prištini Luku Marinković . 1903. u Mutrovici ubijaju ruskog konzula Grigorija Stepanoviča Ščerbina . 1920. u Parizu ubijaju i Esad Pašu Toptanija jedinog pobornika saradnje sa Srbima .
Evo još jednog primera i dokaza o konstantnoj i cikličnoj upotrebi terora od strane Šiptara . Na skupu u velikoj džamiji u Prizrenu 1907. Arbanasi iz Ljume zahtevaju da se pristupi istrebljenju Srba . Milan Rakić je saznao da su Ljumani tražili ‘’ ….da zbor odredi jedan dan kad svi Arnauti treba da ustanu na oružje i izvrše opšti pokolj Srba… ‘’
To piše Milan Rakić u ‘’Konzulskim pismima’’ .
Više je nego očita paralela sa 17. martom 2004. i dokaz kontinuiteta organizovanog nasilja Albanaca nad Srbima . Skoro sto godina kasnije ostvarila se želja Arbansa iz Ljume i obistinila slutnja srpskog konzula .
Slična je zatim i histerična odmazda posle aprilskog sloma 1941. . I ona po svemu podseća na događaje iz 1999. i 2004 . Ili grupice bandita idu redom ubijajući i pljačkajući , ili rulja kreće u linč i paljevinu . I tada 1941. paljene su crkve i kuće , pljačkane su i crkve i kuće a i tada je razbijen ćivot sa moštima Svetog Janićija u Deviču . Ubijeno je 14 sveštenika . Samo je u Drenici prvog dana terora ubijeno 90 Srba .
Čak su i izbegličke kolone 1941. i 1999. pratili vojnici iste strane zemlje . I 1941. preko Rugovske klisure i 1999. preko Savinih voda srpske mučenike prate italijanske trupe .
Srpski neprijatelji već duže vremena znaju koja je naslabija i najbolnija srpska tačka . Znaju ‘’ahilovu petu’’ srpskog postojanja . To je Kosmet . Zato su odvajkada tu udarali i tu izazivali nemire a uvek su u Šiptarima imali pouzdanog partnera za to . Arbanaška mržnja prema Srbima činila je to da su se oni udruživali sa svim i svakim samo da bi ostvarili svoje ciljeve .
Prvo su služili Turcima , pa Austrijancima , zatim Italijanima , Nemcima , ratovali su u sastavu hrvatske i bosanske vojske u svim ratovima , najzad danas su u službi Amerikanaca i Nemaca . Možda u zadnje vreme i islamskih fundamentalista oličenih u AlKaidi Osame Bin Ladena .
Uvek su znali na koju kartu treba da odigraju . Za vreme Turaka to je karta muhamedansko-osmanlijske solidarnosti . Za vreme Nemaca i Italijana to je fašizam . Za vreme komunista to su polazišta ‘’marksističko-lenjinistička’’ . Od devedesetih oni kobojagi insistiraju na demokratskim principima . Danas opet očijukaju sa verskim fanatizmom .
Njima strane sile takođe konstantno kroz istoriju raznim međunarodnim ili domaćim aktima pomažu da ostvare svoje ciljeve . Turci sa svojim hatišerifima stalno potvrđuju njihove privilegije , Austrijanci ih svojim aktima sokole da se odupru Srbima , Italija i Nemci svojim aktima stvaraju Veliku Albaniju . Komunisti , i to naši srpski , svojim aktima potpomažu da se što više Srba iseli . I na kraju današnja međunarodna zajednica svojim aktima priznaje etničko nasilje i čišćenje .
U prilog tome evo jednoga primera :
6. marta 1945. godine doneto je rešenje kojim se zabranjuje povratak raseljenih Srba .
Apsurd !!!
Dok svi doseljeni iz Albanije ostaju na Kosmetu .
Prema popisu stanovništva iz 1931. godine na Kosovu i Metohiji je živelo 230.916 Srba i 381.666 Šiptara .
Tada se značajno remeti etnička slika Kosmeta koja je uoči rata bila u odnosu skoro pola-pola . Odnos vlasništva zemljišta po katasterskim knjigama je i tada uveliko na strani Srba . I to će se menjati posle posledica primene Zakona o reviziji agrarne reforme iz 1945 .
Zar se nešto slično tom komunističkom aktu nije dogodilo i Kumanovskim sporazumom gde se u tački 3. stav 3. kaže ko sve mora da napusti Kosovo i Metohiju :
‘’ Snage SRJ uključuju svo osoblje i organizacije SRJ i Republike Srbije sa vojnim sposobnostima . To uključuje redovne vojne i pomorske snage , naoružane civilne grupe , njima pridružene paravojne grupe , vazduhoplovne snage , nacionalnu gardu , graničnu policiju , vojne rezerviste , vojnu policiju , obaveštajne službe , savezno i republičko ministarstvo unutrašnjih poslova , lokalnu , specijalnu policiju , jedinice policije za suzbijanje nereda i antiterorističke jedinice i sve druge grupe ili pojedince koje kao takve označi komadant KFOR-a ‘’
Drugim rečima : svi radno i vojno sposobni muškarci i žene imaju da idu napolje i da se više nikad ne vrate . Jer ima malo tih koji ne potpadaju pod neku od nabrojanih kategorija . Na primer ‘’naoružane civilne grupe’’ ili ‘’vojne rezeviste’’ . Pa po našim zakonima mi smo svi vojni rezervisti . Da ne govorim o velikom broju vladinih službenika . A i komandant KFOR-a može da imenuje bilo koga kao nepoželjnog .
Kao što su komunisti zabranili povratak izbeglima , tako su međunarodne snage omogućile da dođe do raseljavanja . Tim aktima , i prethodnim bombardovanjem , skoro je 300.000 Srba otišlo sa Kosmeta .
Znači neprijatelji već duže vremena znaju za ‘’srpsku ahilovu petu’’ . U izvodima iz Zbornika dokumenata ‘’Aprilski rat 1941.’’ knj. 1 Beograd 1969. na jednom mestu stoji :
‘’ U razgovoru , koji je imao sa grofom Ćanom 23. januara 1940. godine , Pavelić je tražio od Italije 30.000 ljudi , koji bi upali na Kosovo i izazvali nerede ‘’ .
Dakle i Pavelić shvata gde je najlakše izazvati nerede i napasti Jugoslaviju iako je sa njegove pozicije ustaštva logičnije bilo da tako nešto uradi u Hrvatskoj . Budući poglavnik NDH međutim ima više poverenja u Šiptare kao neprijatelje Srba nego u svoje Hrvate .
U kratkim periodima funkcionisanja zakona na Kosmetu Šiptari su kao po pravilu odmah na druge načine skretali svetsku pažnju na sebe .
Čim je došlo do oslobođenja Kosmeta 1912. pa posle i 1918. odmah je počela propaganda o navodnim srpskim zločinima . Baš kao i 1999. . I tada su u svetu dokazani neprijatelji Srbije dizali galamu o ‘’zločinima’’ nad narodom koji već nekoliko vekova unazad ništa drugo ne radi nego čini zločine prema Srbima i koji je etničkim čišćenjem promenio etničku strukturu Kosmeta .
Međutim , činjenica je da su prvi teroristički akti u savremenoj istoriji počinjeni upravo od strane Albanaca 1912-1913. i da su bili potpomognuti od strane Albanije , Austrougarske , Italije i Bugarske . Ti teroristički akti su osnova i temelj za nastajanje kačačkog pokreta ( samo na teritoriji Istoka posle 1918. godine bilo ih je 4500 ) kao vojnog krila Kosovskog komiteta 1918. . Kao što je iz toga proizašao i ‘’Bali kombtar’’ 1942. i ‘’Druga prizrenska liga’’ 1943. a koji je bio osnova za stvaranje , prvo kosovskog puka ‘’Regimenta kosova’’ u novembru 1943. a zatim i sredinom 1944. 21.SS divizije ‘’Skendebeg’’ .
Komandant te zloglasne divizije obergrupenfirer August Šmithubert kazao je jednom prilikom :
‘’ Vojnik Albanac u napad odlazi samo dotle dok ne nađe nešto što može da otme ili ukrade ‘’ .
Ova divizija je pored Kosova napravila velike zločine i u Crnoj Gori .
Zar reči nemačkog oficira i delovanje divizije ne podsećaju na izveštaje Jastrebova pola veka pre toga ?
Posle rata 1945. nastavlja se sa histerijom protiv ‘’veliko-srpskog hegemonizma’’ , optužuje se Ranković da je činio neviđene zločine prema Šiptarima , izvrće se istina o tome da je on bio komunistički policajac koji je zatvarao sve podjednako .
U zemlji gde još tada nisu bile zalečene ‘’golootočke’’ rane , gde su pisci i intelektualci samo zbog jedne obične aluzije odlazili na višegodišnje teške robije , gde se zbog zapevane pesme išlo u bukagije , organizatori i učesnici antidržavnih šiptarskih demonstracija 1968. prošli su sa po jednom godinom zatvora i to njih devetoro ?!?
U knjizi vladike Atanasija Jevtića ‘’Stradanje Srba na Kosovu i u Metohiji (1941-1988)’’ mogu se naći upravo dokazi i paralele o teroru Šiptara koji nikada ne prestaje , o ‘’sponzorisanju’’ terora i o konstantnom iseljavanju . U knjizi se konstatuje da odmah posle kapitulacije 1941. kreće masovni i histerični teror uz blagonaklono gledanje Nemaca na to i uz pokušaje Italijana da koliko toliko drže situaciju pod kontrolom . Zar to nije ista situacija od 1999. i 2004. kada su Nemci okretali glavu i bežali a Italijani se eto trudili koliko su mogli . Pale se crkve i kuće , pljačka je neviđena , ubijaju se ljudi gde god se zateknu . Teror se nastavlja i posle 1945. sada sa drugim mentorima , sa komunistima , koji ne pokreću ni jedan krivični postupak , baš kao i UMNIK , i koji svojim aktima zabranjuju povratak raseljenim licima .

 

Izjave svedoka iz knjige vladike Atanasija se mogu apsolutno odnositi na današnje stanje samo ako se zanemare datumi. Ništa se nije promenilo . Po Jevtiću u vreme Drugog svetskog rata ubijeno je nekoliko desetina hiljada Srba i iseljeno oko 100.000 . I opet kad država proba da funkcioniše oni kukaju o građanskim pravima u vreme Rankovića i opet svet i Beograd veruju lažima . Ceo ovaj dokument u vidu knjige protkan je opisom terora i iseljavanja , ubijanja i silovanja , raskopavanja grobova i rušenja nadgrobnih spomenika , paljenja i pljačkanja crkava i domova , bez obzira jesu li na vlasti Nemci , Italijani ili komunisti . Ili , dodao bih ja : UMNIK i KFOR .

 

I najzad isti scenario od 1990. pa do danas gde se ‘’graktalo’’ o ugroženim ljudskim pravima i ‘’zločinima Miloševićevog režima’’ . Ali niko da objasnio kako to da je ‘’žrtava’’ na Kosmetu sve više i više a da ‘’zločinaca’’ skoro i da nema.
I kao i danas , i tada se među Srbima javljali oni koji su podržavali takve priče iz raznih razloga . Pre svega su ideološki razlozi u pitanju . Od Dimitrija Tucovića koji je napadao ‘’velikosrpski hegemonizam’’ i ‘’zločine’’ nad Šiptarima , preko komunističkih aparatčika Srba pa do današnjih predstavnika nevladinih organizacija , skoro se ništa nije promenilo u vokabularu napada na Srbe . Jedina je razlika što je Dimitrije Tucović poginuo braneći svoju zemlju dok ovi današanji pljuju po svome narodu iz udobnih i amnestiranih dezerterskih fotelja .
Nije ugnjetavanje ljudskih prava razlog zašto su Šiptari digli pobunu . Oni su bune uvek dizali . I pod turskom vlašću i pod srpskom . Kada je fašizam bio na izdisaju oni su digli bunu u Drenici 1944. .

 

Nisu samo ‘’ugroženi’’ i ‘’jadni’’ Albanci prelazili granicu devedesetih godina da se ‘’bore za slobodu’’ protiv ‘’diktatorskog režima’’ . Pa samo 1947-1948. zabeleženo je 615 graničnih incidenata a u zemlju je trebalo da uđe ( a bili su uhvaćeni što znači da je broj bio veći ) 675 diverzanata . Zar i ovo ne dokazuje kontinuitet namere .
Pravdajući zločine Šiptara nad Srbima posle juna 1999. godine pojedini međunarodni zvaničnici ( sama Olbrajtova ) govorili su kako je teško zaustaviti osvetu jednog ‘’napaćenog i ugnjetanog naroda’’ . Šta je sa srpskim pravom da poravna vekovne račune ? Hoće li to shvatiti ikad makar onaj deo srpskog naroda koji sve krivice pripisuje Srbima .
Nismo mi izmislili ovakav kraj ili početak kraja . Problem Kosmeta je vekovni problem . Mi smo samo deo tog procesa . Ovo što smo mi doživeli možda je uvod u epilog . Možda je epilog kosmetske drame započeo sa slovenačkim bananama . Banane iz Slovenije poslate šiptarskim demonstrantima su odvod za bombe NATO snaga . Između tih banana i bombi , kao i pre i posle toga , ništa se slučajno nije dogodilo na Kosmetu i skoro ništa nije isto sa onim što nam se servira kao istina .
Za genocid nad Srbima na Kosmetu podjednako su krivi turski hatišerifi , Musolinijevi dekreti , banane iz Cankarjevog doma , tomahavci iz Briselskog doma , prodane srpske protuve i mi : ako ćutimo istinu .

Igor M.Đurić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo