Вести

Loša Pirinčara (Rice je pirinač, na srpskom) u Moskvi.Komunisti su za svoje ministre koristili kuvarice, pa se tako jednog dana za predsednika vlade SFRJ našla i “čuvena“ Milka Planinc, kuvarica iz Zagorja. Kakvu je političku čorbu ta kuvarica zapržila SFRJ videlo se nakon pet ili šest godina kasnije, kada se posle njenog isteka mandata, SFRJ stvarana na bazi šloser maršalata raspala kao kula od karata.

piše: Janko Bojić

O SUDBINI KOSOVA NEĆE ODLUČIVATI, NI USA, NI RUSIJA, NITI PAK ANTISARI, KONDOLEZA, ILI MARKELA. ODLUČIVAĆE MEĐUNARODNI PRAVNI POREDAK.

Tome političkom sosu se najviše podsmevao neki Drago Geoheli, Hrvatski ekstremista onoga vremena. Na jednom od tih ondašnjih radio programa govorio je Drago da je kuvarica Planinc takvu kašu pripremila nekim stranim novinarima, tada smeštenim u Beogradu, da su kaže posle svega završili u nižniku.

Ovih dana je jedna Kondoleza po prezimenu Rice, ili Pirinač kako su izgleda u vreme robovlasništva u Americu, a i danas mnogima u toj zemlji nje bolje, od onog vremena kada su Kondolezini brali pirinač u Džordžiji, kao robovi, po čemu su njenim pretcima i dali prezime Rice. Ta gospođa Rice se ovih dana zatekla kao ministarka spoljnih poslova USA, u Moskvi da verovatno tamošnjem političkom establišmentu pripremi pirinčaru. Od te i takve pirinčare na svu sreću niko nije kao od Milkine kaše zaglavio u nužniku, pošto je kuvarica bila lošeijg kvaliteta i nije umela da kašu prikrije začinima.

Ubrzo se uvidelo da je šetnja i trošenje novca po Moskvi, a ovo je treći po redu zvaničnik iz Vašingtona koji je dobio čir u stomaku posle Minhena pre tri meseca, kako trčkara po Moskvi i traži leka, ništa drugo nego čista iluzija. Jer se Moskva ne koleba u svoim odlukama, pa taman tamo da pošalju i Goldmana umesto Pirinča.

Usledila je baraža jake propagandne mašinerije glavnih sredstava dezinformisanja po Americi. U stvari sa jednim promenjenim tonom, ali ipak na jedan svojevrstan način. Tobože kako su kvarnu pirinčaru ipak izgrickali Ruski političari. “Pobeda Rajsove, u Moskvi.“ Tako piše većina Američkih sredstava dezimformisanja. “ Dogovoreno je da se smanji retorički ton, iz Moskve.“ Zaključuju propagndisti. “Amerika će produžiti da gradi svoj raketni štit i podržati napore da Kosovo dobije nadgledanu nezavisnost.“

Jedino jutros se moglo pročitati u jednom malom izveštaju AP u kanadskom “Globe and Mail“ da se dogovor odnosi na obe strane i da će žestoku retoriku zameniti malo lepši i univerzalniji ton. Zato je od jednom postalo primetno naravno za oštro oko da se ne postavlja stepen demokrtaizacije u Rusiji, u političkoj frazologiji ovdašnjih političara i propagandista. To je uspeh “pobede“ u Moskvi, ali da ne beše nekih omaški u jučerašnjoj propagnadi niko ne bih ni primetio da se o Kosovu neće voditi žestoka debata u SB nego se sve ostavlja da se ka bojagi Buš i Putin dogovore na samitu G_8 sledećeg meseca negde u Nemačkoj.

Očigledno da posle svega o Kosovu neće odlučivati, ni G8 niti, Rusija, niti pak Amerika, niti kokošari neonacističkog mentaliteta, Rice, Holbruk, Klinton, Mad Olbrajt, Ahtisari i drugi, da ih ne nabrajamo.Već će taj slučaj kada, tada odlučiti međunarodno pravo. A svi dobro znamo i šta je to i kako u njemu stoji kada je u pitanju suverenitet jedne države, osim neonacističkih, nacistočkih i fašističkih elemenata na divljem zapadu, koji se još nisu oslobodili ideje o višim i nižim civilizacijama, i koji nisu shvatili da je diskriminacija faktor koji se u pravnoj nauci formuliše kao kriminal. Međunarodno pravo ne poznaje nikavu nadgledanu nezavisnost, pošto nadgledana nezavisnost nije nezavisnost, već zavisnost, kao i onaj ko je naučio da uživa heroin, što od njega zavisi, a priča da nezavisi. Tako i ovako definisana i ponuđena nezavisnost Albancima sa Kosova je isto što i detetu kada roditelji nude cuculu da bi ga uspavali. Tu dakle igru igraju neonacisti sa po prilično sluđenom javnošću kosovskih Albanaca. Ako je nezavisnost zbog čega treba da je neko nadgleda? Ne, nije u pitanju nezavisnost nego čist vid diskriminacije prema Albancima sa Kosmeta, od strane pomenutih neonacističkih mešetara u svetu.

Analizirajući jučerašnju rusku štampu nije bilo teško pronaći kako se Kondoleza provela u Moskvi. I kako njenu pirinčaru niko nije hteo ni da okusi. Ovde u prilogu evo nekoliko naslova i jedan kraći komentar iz engleske sekcije ruskog časopisa “Pravda“.

http://english.pravda.ru/russia/politics/11-01-2006/9488-condoleezza-0

Condoleezza Rice’s sexual worries in the White House
Condoleezza Rice – Questions and Answers
01/13/2006 [article] / Opinion / Columnists

What is it with the US Secretaries of State?
The Bush regime has certainly had its problems with its Secretaries of State. The first one, Colin Powell, lied through his teeth at the United Nations Security Council and this one, Condoleeza Rice, has an acute case of chronic insolence where Russia is concerned. Every so often, Condoleezza Rice has an attack of fury, which seems more like a temper tantrum from some spoilt six-year-old brat in need of a good hiding

Condoleezza Rice’s anti-Russian stance based on sexual problems

Nesumnjivo je dakle da Kondoleza ima ozbiljne problema u svom seksualnom životu, pa je izgleda kako ovde stoji svoje seksualno nezadovoljstvo odlučila da popuni političkom histeriom, u čemu ona nalazi samozadovoljstvo umesto prirodnog zadovoljstva. Pred nju se isto tako postavlja ozbilno pitanje kao i pred ceo američki režim u opšte. Koji je to ton i jezik koji američki politički establišment danšnjice razume? Pesnicu u čelo, ili treba pronaći neku realnost, racionalnost i kontakt sa stvarnošću? Na žalost Amerika je u nekoliko poslednjh decenija, – počelo je to onoga momenta kada se Kenedi prvi rimokatolik nastanio u Beloj Kući, a posle čega je i definitivno Amerika kidnapovana od strane nacističkih i fašističkih elemenata. Kad je to ovih dana postalo veoma vidljivo, i u Moskvi i Pekingu i drugde gde postoji moć, došlo se do zaključka da tu više nema diplomatije, nego na silu se mora odgovoriti silom. Kada je tako krenulo, onda su se neki ipak sabrali i preračunali u Vašingtonu, a to su u stavri oni koji još uvek nisu izgubili kontakt sa realnošču, pa su uvidevši da je vrag odneo šalu, rešili da malo promene svoje stavove. Zato juče na jednom mestu i stoji u “Pravdi“ opomena Kondolezi da gleda svoja posla, i da ne drži nikome predike o ljuskim pravima i demokratiji, gde se manje više kaže toj nifomanki da obrati pažnju na kršenja svih ljudskih prava, kršenja medunarodnog prava, demokratskih i civilizacijskih normi u sopstvenoj sredini. Kroz to po tonu pravde Bušev režim mora da preispita prvo problematiku svojih problematičnih birokrata, i da gleda kakve će sve ličnoti SAD da koriste u budućoj diplomatiji. Avaj, Bušu mandat ističe, pa će sledeća administracija, ako to bude Hilari Klinton morati dobro da trlja glavu i da razmisli da li je vreme da se prekine hladni rat. Jer nije istina da je hladni rat završen početkom devedesetih.

Zato juče jedni smatraju da birokrati poput Kondoleze, a i Hilari izgleda nije mnogo bolja trebaju da se prirodno zadovolje. I tako rekoše da Kondoleza treba, posle posete Moskvi da navrati u neku vojnu bazu i da odabere jedan vod vojnika i tamo nađe sebi zadovoljstvo kako bi se opametila. Na žalost individue ovakve prirode, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti, su neracionalne. Marija Terezija je imala sličnu priliku, kao i što sada nude Kondolezi. No posle odabiranja puka vojske ipak je zaključila da bih joj jedan dobar pastuv bio bolji od celoga puka vojnika. Doveli su joj pastuva, koji ju je zadovoljio ali je onda se to zadovoljstvo pretvorilo u njenu smrt. Šta će biti sa Kondo Tereziom – Pirinčarom, ostaje da se vidi. Nego danas u Americi ima mnogo takvih koje imaju dosta sličnosti sa Tereziom. Mad Olbrajt, Hilari Klinton, Dženet Reno, i mnoge druge. Šta će sa njima biti ostaje da se vidi posle Kondoleze.

Da li takve individue samozadovoljničke prirode bile ženskog ili muškog pola, to više nije pitanje, umeju racionalno da razmišljaju? Ako ovde prizovemo prošlost u pomoć zaključak je ne umeju. Ni Kajzer, ni Hasburgovci, ni Hitler nisu bili bolji od Kondoleze, ili Mad Olbrajt, ili drugih nifomana. Seksualni patolog austrijski kaplar Adolf je svoju bolesnu psihu lečio kroz političko izživljvnje. Bul Klintona nije mogla ni dvadeset godina mlađa Monika da zadovolji, nego je histečnim i mazohističkim lažima krenuo u rat protiv Srbije.

Inače ako je splasla retorika oko nekih stvari u američkoj štapmi nije u jednom. Zbunjeni neonacisti nisu sada u stanju i ne znaju kako da reše Kosovsko zamršateljstvo koje su sami stvorili. Očigledno da su ozlojeđeni, i nemoćni. Zato su počeli da podmeću jednu podrugljivu frazu, kako je Srbija odan saveznik Rusije. Srbija je bila odan saveznik svima onima koji su joj bili odani u prošlosti, tako će biti i u budućnosti. Kada je se Vinston Čurčhil našao na cedilu, on na Balkanu osim Grčke i Srpskog naroda nije ni u Kome mogao bolje podrške naći u borbi protiv varvarizma malignih Huna, za ljudsjka prava i demokratiju. Zbog toga je on 22 marta 1941 se obratio srpskom narodu preko ondašnjeg izdajničkog predsednika vlade Dragiše Cvetkovića, da iako ima nekih 65,000,000 malignih Huna koji su podčinili antičke rase, ipak slobodarskog duha u svetu je mnogo više. Zato on u pismu Cvetkoviću i kaže, da ima i 250,000,000 miliona Anglo – Amerikanaca, koji zajedno sa ostalim slobodarskim i slobodoljubljivim snagama u svetu triumfovaće jednoga dana. Kada je Srbe iydao Cvetkovi’, slobodoumni srpdki Generli su ga naterali da sidje sa vlasti, a Srbi su svoju odanos i lojalnost Čurčilovoj Britaniji iskazali kroz žestoke demonstracije protiv Cvetovićevog izdajstva 27 marta 1941. Sa parolama, “Bolje Rat, Nego Pakt! Bolje Grob, Nego Rob. Gde se tako nešto još u to vreme čulo na Balkanu, osim u Beogradu? Kada je Hitler krenuo na Moskvu, Čurčhill kaže jeste da i Staljin nevalja. Da, i Staljin je bio seksualni imbecil, ali u Rusiji ima više slobodarskog duha nego u malignim Hunima. Podržati sada treba i Stljina makar kako, jer će krajnji ishod biti daleko povoljniji po čovečanstvo. Smatrao je Čurčhil. Jesu li toliko glupi i primitivni današnji neonacistički krugovi u Americi da im je moć i sila zaslepila oči, i da ne vide da je njihov projekat NOVOG SVETSKOG PORETKA recept za kataklizmu? Ne, nad kataklizmom, pobediće jednog dana pravda i sloboda. Neka je Srbiji danas jedini, ali nije jedini, i veran, i odan prijatelj Rusija, Srbja nema čega da se stidi. Jer i Rusija ma kava je, bolja je nego maligno Hunski varvarizam, koji je kidnapovao ljudska prava i slobodu u delu čovečamstva kojim trenutno vlada. Srbiji su pored Rusije prijatelji mnoge slobodoljubive državave, i još njoj su najveći prijatelji slobodoljubljive snage koje danas na zapadu stenju pod stegama varvarskih ideja i projekata.

Jeste li čitali govor Kajzera pred početak ovoga rata? – Pita Lojd Džordž, predstavnike gornjeg doma Britanskog parlamenta. To je govor Ludosti (That is a speech of Lunatic). – Kaže on. “Ja sam se jutros probudio i saznajem da je naš predsednik bombardovao još jednu zemlju čije ime ne znamo da izgovorimo.” Okarakterisao je agresiju ludosti Bula Klintona, protiv Srbije Mishael Moore.

Da, slobodoljubljivi i pravde željan svet danas zna da je govor Klintonov uoči agresije nad Srbiom, koja je neštedimice položila živote svojih najboljih sinova na krst borbe za slobodu, i pravdu, kako u mnogim predhodnim stradanjima i ratovima, tako i u dva svetska žarišta koja su izazvali varvari malignog Hunskog porekla, zna taj svet da je Klintonov govor glas ludosti, isto kao Kajzerovi i Hitlerovi Govori. Toj i takvoj Srbiji nisu samo odani i verni saveznici, oni koje današnji kidnaperi slobode, pravde i demokratije ismevaju, kao što rade sa Rusiom i oko Rusije. Njoj je najveći svaeznik SLOBODA, PRAVDA i DEMOKRATIJA, čijih plodova slatke ćemo sokove jednog dana ponovo ispijati. Za to je Srbija ponovo osuđena da krvari od strane ludosti, koja umesto diplomatiom, svetom pokušava da vlada agresiom, terorom, tiranstvom i varvarizmom.

Janko Bojić