Nova vlada Srbije formirana je bila u utorak pred ponoć pa su vesti o tome u Nemačku stizale tokom srede. Kako dnevna štampa u ovoj zemlji u četvrtak zbog praznika nije izlazila, danas gotovo svi listovi donose izveštaje iz Beograda.
O zbivanjima u Srbiji pišu, bez posebnih analiza i komentara, i ugledni «Ziddojče cajtung» i tradicionalni «Frankfurter algemajne cajtung» kao i čitav niz regionalnih dnevnika. A renomirani «Frankfurter rundšau» analizira:
«Promene u Beogradu značajan su signal za čitav region koji se, u stvari, sve više kreće u suprotnom pravcu. Ne žuri im se u Evropu. U Hrvatskoj je podrška pristupanju Evropskoj uniji snažno opala. U Bosni i Kosovu širi sa neka vrsta antikolonijalizma pa toga ni Unija nije pošteđena. Sarajevska elita ne želi da se udaljava od Evrope ali se distancira od Hrvatske koja se u regionu predstavlja kao evropska ispostava.
U Prištini je stav prema brižnoj međunarodnoj zajednici iz meseca u mesec lošiji. Preokret u Beogradu stoga stiže u pravom trenutku za Evropu. Srbija će svakako ostati težak kandidat za članstvo jer je Beograd u četiri prethodne godine stalno menjane politike odbor opipao na kakve je kompromise Evropska unija sve spremna. Ako u pregovorima oprijemu Srbija bude uspela da Uniji spusti cenu i Makeodnija, Crna Gora, Bosna i Albanija će imati bolje šanse. Beograd bi mogao ad postane prvoborac u zapećak gurnutih kandidata. Nova vlada prema Briselu nastupa samouvereno. Sledeća runda pokera može da počne.»,
objašnjava situaciju ovaj levoliberalni dnevnik iz Frankfurta na Majni. Dok u komentaru uticajnog «Tagescajtunga» stoji:
«Nije bez osnova kritika da se Evropa i Ujeidnjene nacije ne drže sopstvenih principa. Kako bi izađli u susret Srbima na Kosovu, u planu Martija Ahtisarija dali su im status manjine prve kalse dok Romi, Turci, Nošnjaci i Goranci nisu dobili ništa. Međunarodni sud pravde oslobodio je čak Srbiju optužbe za genocid u Bosni iako niko ne može ozbiljno da tvrdi da bosanskim ratom nije rukovođeno iz Beograda.
Čini se sve kako bi se staroj Srbiji otvorio put u Evrpsku uniju. Relana je bojazan da će Evropa ponovo popustiti po pitanju ratnih zločina i odložiti odluku o Kosovu. Umesto da jasnim stavom natera srpsko društvo da se oslobodi duhova prošlosti, Evropa stalno ulazi u kompromise koji te duhove upravo održavaju. Srbija bi i sama morala da s eoslobodi okova prošlosti. U staroj Srbiji već postoji nova i ako ona bude uspela i politički da se probije u Evropi bi bila izuzetno dobrodošla.»,
smatra komentator ovih levičarskih dnevnih novina iz Berlina. Njegov kolega iz takođe pretsoničkog «Velta» ukazuje:
«Otprilike trećina Srba žele u Evropu po svaku cenu, žele da odbace teret prošlosti i da modernizuju privredu koja je još uvek polusocijalistička. Oni žele da putuju i sanjaju o boljem životu. Druga trećina još živi u nacionalističkim idejama iz prošlosti, sanja san o velikoj Srbiji. Mnogi Srbi vide sebe kao žrtve krvavih balkanskih ratova. Oni glasaju za radikale. Ostatak Srba je čas na jednoj ča sna drugoj strani. A Vojislav Koštunica je, kako se čini, njihov predstavnik. Evropa Srbiju teško može da proceni. Srpski političari koji sebe nazivaju konzervativnim, demokratskim, socijaldmoekratrskim ili liberalnim ne odgovaraju baš tim definicijama kakve važe u srednjoj Evropi.», zaključuje ovaj konzervativni dnevni list iz Berlina.
Filip Slavković za DW
Да би сте послали коментар морате бити улоговани