Вести

KOSOVO više nikada neće biti dio Srbije, izjavila je danas američka državna tajnica Condoleezza Rice, javlja radio postaja Eho Moskvi.

Nova rezolucija Vijeća sigurnosti o Kosovu jedna je od glavnih tema razgovora američke državne tajnice Condoleezze Rice za njezina boravka u Moskvi, tijekom kojega se sastala i sa ruskim šefom diplomacije Sergejom Lavrovom.

Lavrov je kazao kako su se dvije zemlje dogovorile tražiti međusobno prihvatljivo rješenje za Kosovo, ali nisu uspjele postići proboj na tom polju. „Dogovoreno je da se traži rješenje za Kosovo koje bi bilo prihvatljivo za sve, ali za sada nema na vidiku takvog rješenja“, rekao je nakon sastanka u rezidenciji Vladimira Putina kod Moskve.

Rusija želi dobre odnose s Washingtonom ali da neće pristati na nikakav kompromis kada je u pitanju raketni štit (Rusija, naime, tvrdi da ne vidi nikakvu prijetnju koja bi zahtjevala postavljanje tog štita u Europi, dok Rice smatra da Rusija neće moći spriječiti Sjedinjene Države da ostvare svoj plan proturaketnog štita u Europi) ili Kosovo.

index.hr

Šta Rajsova nudi Putinu za Kosmet

Srpsku i rusku zabrinutost u vezi sa Kosovom treba uzeti u obzir, ali se rešenje ne sme odlagati, izjavila je američki državni sekretar Kondoliza Rajs na putu ka Moskvi i sastancima sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim i predsednikom Vladimirom Putinom.

Rajsova je novinarima u avionu tokom leta za glavni grad Rusije rekla da će u dvodnevnoj poseti „pokušati da smanji zabrinutosti Moskve zbog plana da Kosovu bude data nezavisnost” i dodala da najnovije političke tenzije između SAD i Rusije treba da budu stavljene u širi kontekst, ali da nema straha od novog „hladnog rata” između dve zemlje.

„Kao neko ko je živeo u to vreme (hladnog rata) i kao stručnjak, smatram da takve paralele sada ne mogu da postoje i da se ne može govoriti o nepomirljivom neprijateljstvu. Ovo nije lako vreme za naš odnos, ali nije, mislim, ni vreme u kojem se u tom odnosu dešavaju kataklizmične stvari”, zaključila je Rajsova, objasnivši da je sada „vreme za intenzivnu diplomatiju”.

Poslednjih meseci i iz Moskve i iz Vašingtona čule su se oštre izjave, a pravi šok na Zapadu izazvao je govor predsednika Putina na minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru, kada je on oštro kritikovao spoljnu politiku Sjedinjenih Država, što je američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa navelo da na istom skupu kaže da je „jedan hladni rat bio dovoljan”. I Kondoliza Rajs, koja je kao stručnjak za Sovjetski Savez radila još u administraciji Džordža Buša starijeg, juče je rekla da je poručila ruskim vlastima da „izbegavaju retoriku kojom nagoveštavaju da je odnos neprijateljski”.

Međutim, u nizu spornih pitanja između dve sile, od američkog protivraketnog štita (koji bi Vašington želeo da postavi u Poljskoj, Češkoj i jednoj za sada neimenovanoj zemlji na Kavkazu – verovatno Gruziji) i najave da će zvanična Moskva zbog toga istupiti iz sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi, do stanja demokratije u Rusiji za koje SAD misle da je loše, čuju se i sve žešće izjave u vezi sa statusom Kosova i Metohije.

Pošto je stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin rekao da nije isključena upotreba veta na američko-evropski nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti kojom bi se Kosovu dala „nadgledana nezavisnost” i zamenik ministra spoljnih poslova Vladimir Titov kritikovao je nameru Zapada. „Naši partneri izjavljuju da računaju da će do kraja meseca usvojiti rezoluciju. Očigledno je da je, s obzirom na principijelne razlike, razgovor o glasanju preuranjen”, istakao je Titov u izjavi agenciji Itar-Tas. „Inicijatori stavljanja takvog projekta rezolucije na glasanje treba da shvate da će to značiti samo jedno: propast rešavanja pitanja Kosova i Metohije”, naglasio je ruski diplomata.

„Mi smo i dalje ubeđeni da se ne treba orijentisati na ’proguravanje’ u Savetu bezbednosti UN plana Martija Ahtisarija, koji je neprihvatljiv za Beograd, i nosi u sebi velike posledice ne samo po stanje na Zapadnom Balkanu, nego i po stabilnost u drugim regionima sveta”, rekao je Titov.

Pred dolazak Rajsove, direktor Departmana za Severnu Ameriku u ruskom Ministarstvu inostranih poslova Igor Neverov izjavio je da je praksa pokazala da „jednostrani potezi, nasilno reagovanje i mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja pod različitim izgovorima, između ostalog i sa strane SAD, vode u ćorsokak”.

Ruski diplomata je ponovio i da Moskva ne veruje u tvrdnje Vašingtona da baza protivraketne odbrane u Evropi neće biti usmerena protiv Rusije i da nema garancija da se u budućnosti taj sistem neće pretvarati u strateški kompleks. Prema nekim diplomatskim izvorima, Kondoliza Rajs bi Lavrovu i Putinu mogla da ponudi kompromis po kojem bi u Savetu bezbednosti bila usvojena takozvana tehnička rezolucija kojom bi bili usvojeni delovi plana Martija Ahtisarija o uspostavljanju vlasti na Kosmetu, ali bez pominjanja statusa. Konačno rešenje, prema tom scenariju, bilo bi doneto za godinu dana, ali bi već od dana usvajanja rezolucije bilo jasno da je pokrajina dobila nezavisnost, makar „na poček”.

Ovakvu mogućnost prvi je, krajem marta, u svojoj kolumni u „Danasu” pomenuo bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri. „To ni na koji način nije neko idealno rešenje i ono bi značilo težak posao za Sjedinjene Države koje bi morale da se postaraju da to prihvate i kosovski Albanci. Ali na drugoj strani, davanje pune nezavisnosti, uprkos svim opravdavajućim faktorima što ih pominju oni koji se zalažu za to, bilo bi ogroman korak. Razumno je videti kako napreduje ostatak Ahtisarijevih preporuka pre nego što se taj korak preduzme”, napisao je tada Montgomeri.

Ipak, uticajni nedeljnik „Ekonomist” u novom broju piše da će rešenje statusa verovatno biti odloženo za jesen, dok švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt u razgovoru za ruski dnevnik „Novije izvestija” na pitanje da li će rezolucija Saveta bezbednosti biti usvojena do kraja maja odgovara: „Do kraja maja – koje godine?”

V. Radomirović za Politiku

Produžen mandat pripremnog tima EU za Kosmet

Brisel – Savet ministara Evropske unije produžio je juče do 1. septembra mandat pripremne misije Unije (EUPT) za moguću buduću operaciju iz oblasti policije i pravosuđa na Kosovu i Metohiji, koja bi trebalo da bude poslata na Kosmet po definisanju budućeg statusa i dobijanju odobrenja Saveta bezbednosti UN. Mandat je produžen do 1. septembra, a konačan rok zavisi od procesa određivanja budućeg statusa Kosmeta u Ujedinjenim nacijama, stoji u dokumentu u koji je Tanjug imao uvid.

Radi se o već petom produžetku rada EUPT, koja je svoj posao trebalo da okonča još septembra prošle godine. Slanje misije, međutim, zavisi od rezolucije Saveta bezbednosti UN koja bi joj dala takav mandat.

Ta misija bi trebalo da broji između 1.500 i 2.000 ljudi i bila bi zadužena za oblast policije (organizovani kriminal, ratni zločini, međuetnički zločini, finansijske istrage, borba protiv korupcije, kontrola granice i suzbijanje pobuna) i pravosuđa (predmeti iz oblasti organizovanog kriminala, prava vlasništva i zatvorskih usluga).

U slučaju da rezolucija Saveta bezbednosti UN odobri slanje misije EU, na njenom čelu će se naći bivši komandant Kfora francuski general Iv de Kermabon.

Tanjug