Vladimir je 21 godinu živeo u Zvezdanom gradu, nekadašnjoj tajnoj bazi za obučavanje kosmonauta, u blizini Moskve, i dva puta je po četiri meseca boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici, na oko 350 kilometara iznad Zemlje.
Uprkos činjenici da se posle lansiranja, i tog pogleda na rodnu planetu, „tamo gore sve svodi na rad, rad, danonoćni rad”, Dezhurov ne bi nikada menjao svoju profesiju za neku drugu. Najveća mana tog posla, prema njegovim rečima, nisu iscrpljujući rad, ni duga odsustva od porodice i prijatelja.
- Najteža stvar je povratak nazad na Zemlju. Tokom boravka u kosmosu struktura mišića propada.Teško se hoda. Morate ponovo da učite da koračate, kao deca – objašnjava on.
Astronauti svakodnevno treniraju na svemirskim stanicama kako bi sprečili atrofiju mišića koji se zbog bestežinskog stanja minimalno pokreću. Posle dugog boravka u svemiru, potrebno je nekoliko nedelja oporavka pod nadzorom lekara.
Zvezdani grad je, kako navodi Rojters, grad iz sovjetske ere u kojem živi oko 5.000 stanovnika. Većina zgrada u njemu izgrađena je 60-ih godina prošlog veka i prilično je oronula. Ulazak u taj grad je strogo ograničen i kontrolisan.
Iza velikih, praznih holova, ukrašenih umetničkim delima u stilu sovjetske ere, i mračnih hodnika, u salama za obučavanje i kancelarijima punim stare, oronule opreme, međutim, nalaze se neki od najsloženijih i najpouzdanijih elektronskih sistema.
Utisak da je vreme u Zvezdanom gradu stalo, nije sasvim površan.
Dezhurov kaže da kosmonauti nisu osetili nikakve drastične promene od raspada Sovjetskog Saveza, 1991.
- To nije imalo mnogo uticaja na naš rad. Finansiranje se nastavilo, možda se malo smanjilo, ali smo uvek radili – pojašnjava Dezhurov
Ruski kosmonauti, koji su po obrazovanju vojni piloti, inženjeri ili doktori, moraju da se pripreme za fizički napor putovanja u tesnoj raketi i život bez gravitacije.
24sata
Да би сте послали коментар морате бити улоговани