Вести

Maj, 2007 – Uvek sam voleo radio jer sam znao da uvek ima neki usamljeni covek koji ima tu malu spravu i da će baš čuti onaj za koga i ne pomisljate da postoji a kamoli da će mu značiti to što ste rekli. A on postaje važniji od bilo koga drugoga i na takvim usamljenim dušama se drži svet., kaže za radio program “Surete ponedeljkom” na talasima CKCU 93.1 FM u Otavi, akademik i pesnik Matija Bećković.

Razgovor vodila: Boba Borojević, maj 2007

Politika je nedavno objavila da je ‘Matija Bećković jedinstvena pojava u srpskom pesništvu, ličnost retkog dara koja ume da poveže nacionalnu istoriju sa poezijom’. Kosovsko stradalastvo, kao i pretnja odvajanjem Kosmeta od Srbije je tema o kojoj je dosta pisao i o kojoj danas sa nama govori.

Otimačina Kosmeta

“Najvažniji dokument za jednu državu je njen Ustav. Predsednik svake zemlje se zaklinje na Ustav te zemlje, a to isto čini i zvaničnik Ujedinjenih Nacija na Povelju Ujedinjenih Nacija. Prvi član Povelje UN je čuvanje suvereniteta granica zemalja članica UN. Srbija se nada da UN neće prekršiti svoj prvi član i da će čuvati i poštovati njene granice i da se neće dogoditi, prvi put u istoriji, da se jednoj državi oduzima njena terotorija. U ovom slučaju zemlja koja se zove Kosovo ,” kaze Bećković. “Oni koji se zalažu za nezavisnost Kosova nepozivaju se ni na jedan član medjunarodnog prava, niti bilo kojeg drugog prava. Oni govore o tome da u naše vreme teritorije nisu važne. Ta teorija važi samo za Srbiju i za Srbe, pa ipak kažu da to nije presedan. Srbija, razume se, ne može da spreči otimanje Kosova ako se primeni zakon jačeg. Ali ona može da se sa tim nesaglasi. Na taj način ona čuva svoju čast i svoje dostojanstvo i jedino to ne želi da žrtvuje. Ako bi se saglasila sa takvom otimačinom i nasiljem ona ne bi imala razloga da postoji. Sada su se ambasadori svih zemalja članica SB UN uverili je samo pet posto izgnanih Srba za ovo vreme moglo da se vrati na Kosovo.

“Prvo su bili uslov standardi da bi se dao status, a onda su se uverili da tamošnji pretendenti na nezavisnu državu nisu u stanju da ispune nijedan standard, pa su ih te obaveze oslobodili,” objašnjava Bećkovic. “Sad hoce da im daju nezavisnu državu pa će oni onda poštovati neke standarde koje nisu u stanju da poštiju ni u prisustvu trupa UN a kamoli kad bi postali nezavisni. Suprostavljanje Srbije ovom nasilju učinilo je da ceo svet vidi o čemu se radi. Takav presedan ne bi ugrozio samo Srbiju nego ustriojstvo sveta. Zbog toga se nadam da se neće ni dogoditi takvo jedno nasilje i tolika nepravda nego da će se prosto prihvatiti predlog Srbije da Kosovo ostane u njenim granicama. Najmanje što Srbija za sebe traži je da se poštuje njena teritorija i da se jedna demokratska, evropska država tretira kao i sve ostale.

Albancima se nudi autonomija u kojoj će oni biti vlast da vladaju kako žele. To je najviše što se nekoj nacionalnoj manjini nudi. Ali se neda srpska teritorija, prosto zato što to nije teritorija ovog naraštaja, niti smo mi tu teritoriju izborili, nego smo je nasledili, od neba dobili tako da je nismo vlasni dati.

Odvajanje Crne Gore je odvajane od sebe same

U retkom ispovednom trenutku Matija Bećković kaže da je rodjen u Senti. Drugu godinu života je proveo u Novom Sadu, odakle je rat sproveo njegove roditelje i njega u Crnu Goru, u selo Velje Duboko…

“Nisam bio u Crnoj Gori otkada je Crna Gora u inostranstvu,” kaže Bećković. “ Nisam razumeo ideju Crne Gore da se odvoji od Srbije, jer mi se to činilo da je to odvajanje Crne Gore od sebe same. Kao što znate više Crnogoraca zivi u Srbiji nego u Crnoj Gori. Nema nijedna porodica u Crnoj Gori koja nema svoj deo u Srbiji. Ne znam te nove Crnogorce koji smatraju da Beograd nije njihov grad, da srpski jezik nije njihov jezik i da srpska istorija nije njihova istorija. To je nešto novo. Ceo svet je video kakav je referendum u Crnoj Gori bio i kakav je to jedinstven slučaj da državljani Crne Gore nisu mogli da odlučuju o sudbini svoje države. Njenu sudbinu su odlučili državljani drugih etničkih zajednica. Sada se Srbi u Crnoj Gori bore da budu izjednačeni sa drugim nacionalnim zajednicama, jer su očigledno diskriminisani. Videćemo kakav će biti ishod. U svakom slučaju to je nešto što do sada nije vidjeno u istoriji,” naglašava Bećković.

“Jedna grupa gradjana koja sebe smatra crkvom nedavno je pokušala da silom upadne u bogomolje Crnogorsko-primorske Mitropolije. I to su rekli da će da upadnu silom u crkve da bi tamo držali liturgiju. To još nije bilo da je neko obijao hramove da bi držao liturgiju, a pogotovo da najavi kad će da to uradi. Tako da policija nije imala drugoga izlaza nego da ih u tom bezakonju spreči. Pa ipak, oni smatraju da tamo postoje dve crkve. U propagandi se govori o tome kako njih ne priznaje srpska crkva. Medjutim, njih ne priznaje nijedna druga crkva, zato što je to crkva bez vernika i bez sveštenika. To je neka takozvana ne vladina organizacija koju su pokušali da dignu na rang crkve.

“Srpska pravoslavna crkva je u Crnoj Gori starija od države. Ona je stvorila tu državu tako da je prosto neverovatno da bi neko zamenio crkvu koju svi priznaju sa nekom sektom koju ne priznaje niko. Dok se nisu odvojili od Srbije oni su sve to mogli da smatraju nekom političkom borbom i da borbu knjiže na račun Srbije. Sada kad su nezavisna država sva ta bruka pada na njihov obraz i obraz te države. Pritom se sve to čini protiv svih evropskih normi usred Evrope i niko od onih koji bi bili dužni da to primete, to ne primećuju.

Već predugo traje da se ostavi bez odgovora takvi nonsensi kakvih u Evropi odavno nema. Samo zato što je dobila izbore tamošnja vlast misli da ima pravo da promeni identitet svome narodu i da dovede u pitanje njegovo ime, njegov jezik, njegovu crkvu i njegovu istoriju. Takvu pretenziju nema nijedna demokratska vlast, a ona koja to ima zna se kako se zove i kakvo mesto može da ima u današnjem svetu. Nadam se da će se o tome uskoro progovoriti. Suviše je velika knjiga sa tim nepočinstvima i nepotizmima koji su se ovih decenija umnožili,” konstatuje Bećković.

Crna Gora nema zemlje za potapanje – H.E. Crna Gora

Matija Bećković se zajedno sa Komnenom Bećirovićem i drugima bori protiv potapanja kanjona Morače i Rovca .

“Neprirodno je da Kanada uvozi drvo iz Crne Gore i da ona nema zemlje za potapanje a da Crna Gora ima,” objašnjava Bećković. “Ono malo zemlje što je u Crnoj Gori ostalo, što se spralo sa onih brda to neki ljudi hoće da potope. Jer Crna bi Gira ostala samo ono što ne može da se potopi – vrhovima tih brda. Kao deca smo gledali na potocima gde se oni mogu pregraditi i pravili virove, ali nikad nisam mislio da bi neka vlast mogla da gleda gde bi mogla nešto da pregradi pa da sve ono plodne zemlje , ono kuća što tamo postoji i imanja ostavi pod vodom . Vec smo imali nekoliko takvih ekesperimenata. Svi su oni neuspeli i svi su oni doveli u pitanje dotadašnji život naroda , promenili klimu, doneli bolesti kojih nije bilo i probleme za koje tamošnji ljudi nisu znali.

Ali u tom naumu vlasti u Crnoj Gori nikako da se zaustave. Kao da bi sada jedna najmanja država trebalo da ima najveća jezera i najveće hidrocentrale. Kao da su tamo pustinje. Kao da je tamo Nil! Tako da sam ja u jednoj diskusiji koja se tim povodom vodila rekao, ako bi se to dogodilo, da bi onda Crna Gora trebalo da promeni ime i da se zove H.E. Crna Gora, jer ona ima zemlje tek za dva tri jezera.

“Ne znam šta ih navodi na takvu jednu besmislenu ideju, s obzirom da su se uverili do koje su mere one fantastične priče. Kada su pregradili kanjon Pive i napravili Pivsko jezero i hidrocentralu uverili su se da od onih piča da ce osvetljavati čitav svet i izvoziti struju nema ništa i da sada nemaju struje ni za sebe, a kamoli za druge. Radi se o jednoj neodgovornosti i lakomislenosti i nameri koja se kasnije ne može ispraviti. Nemoguće je da ne znaju da u Crnoj Gori nema zemlje za potapanje, a da je sve ono sto potapaju dragocenije od svih centrala i hidrocentrala. Najveće zemlje koje imaju tolike prostore tako nešto ne cine, a komoli da to čini Crna Gora, zemlja koja je tako jedva ostala prikačena za te svoje stene,” kaze Bećković.

Šta je to patriota?

Gde Matija Bećković govori, pune su dvorane i trgovi. Ali i budžaci iz kojih se oglašava pujdan, zavidni ljudi, reče jednom prilikom Rajko Petrov Nogo. Matiju Bećkovića su šibali sa svih strana i optuživali da je najcrnji nacionalista. Šta za njega znači reč patriota?

“Ovde su to motke kojima se ućutkuju politiški protivnici,” objašnjava Bećković. “Tako da su izvesni ljudi ono zbog čega se strada. Ako bi se za to dobijale nagrade i priznanja onda bi vam odricali da ste to. Onda bi ti koji vas tako nazivaju tu etiketu preuzeli na sebe. Tako da kad god to neko kaže trebalo bi ga prvo upitati šta on misli da je to, pa tek onda odgovoriti da li ste to ili niste. Medjutim, već po tome ko vas tako naziva čovek i kad nije želi to da bude.

“Trenutno se reč patriota koristi za najveći podsmeh,” kaže Bećković. “To je najgori atribut koji vam može neko dati. Kad je neka moja strina bila kod jednoga lekara, a on se onako pošalio pa joj rekao : “Onaj tvoj sinovac je dobar, ali on je veliko Srbin.” A kako je ona negde gore čobanica koja nikad nije čula tu reč u nekom pogrdnom kontekstu ona nije znala kakva bi to zamerka bila, pa mu kazala : “E svakoga moga tako opsovali!”.

Do sada zdrav razum i istorija nisu znali za takvu vrstu pogrde i psovke. Došlo je dotle da kad za nekoga kažu da je patriota on treba da dovede svedoke da dokaze da nije!” – sa osmehom konstatuje Bećković. 

Ko je onda Matija Bećković?

“To i Matiju Bećkovića najviće zanima i on se time bavi. I nadam se da će to uspeti da sazna pa će to reći i drugima.”

Od svega što je napisao na šta je najviše ponosan?

“Ono što čevek najviše želi je da ima svoje čitaoce i da nekome to što radite nešto znači. A čitaoci su na neki način postali koatutori onoga što radimo i gotovo da su ravnopravni sa piscem. Imao sam tu sreću da sam sretao svoje čitaoce koji su znali napamet sve ono što sam napisao. To sam smatrao najvećim priznanjem. Još kad sam počeo takve knjige da pišem pomisljao sam kako bi bilo najbolje kada bih objavljivao bez imena pisca,” zaključio je Matija Bećković.

Epitaf za Crnu Goru:
I tako ćeš se moja Crna Goro sva u groblje premestit’ uskoro.
I opet će se zvati Crna Gora
Samo veliko groblje pored mora.

Boba Borojević