logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    1.677 пута прочитано    Датум: 6.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Press konferencijaTranskiript pres konferencije održane u Vladi Srbije, 3. maja 2007. U Vladi Republike Srbije 03. maja u 12.00 časova održana je konferencija za novinare sa temom obnove crkava i manastira porušenih tokom martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji.

S obzirom na mnoge propuste i nepravilnosti, koji su uočeni u dosadašnjem toku obnove koja se sprovodi na osnovu Memoranduma potpisanog marta 2005. godine, srpska služba zaštite alarmirala je nadležne institucije ukazujući na nastale propuste i opasnost od nastavka obnove po ovom modelu, a nadležni Episkop raško-prizrenski dr Artemije u više navrata izjavio je da što pre “mora prestati ovakva obnova naših svetinja”.

Na konferenciji za novinare učestvovali su koordinatori državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Leon Kojen i Slobodan Samardžić, Episkop raško-prizrenski g. Artemije, član svetog Arhijerejskog Sinoda Episkop bački g. Irinej i direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković.
U prilogu dostavljamo transkript konferencije za štampu.

PRES KONFERENCIJA ODRŽANA U PRES CENTRU VLADE REPUBLIKE SRBIJE 3 maja 2007 POVOD: OBNOVA CRKAVA I MANASTIRA PORUŠENIH TOKOM martovskog pogroma 2004

Poštovane kolege, poštovani gosti, dobar dan, dobro došli u pres-salu Vlade Republike Srbije. Na današnjoj pres-konferenciji koordinatori pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju gospodin Leon Kojen i gospodin Slobodan Samardžić, njegovo preosveštenstvo vladika Artemije i njegovo preosveštenstvo vladika Irinej, i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gospođa Gordana Marković govoriće o obnovi crkava i manastira porušenih i oštećenih tokom nasilja 17. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji.

Na početku reč gospodinu Samardžiću. Izvolite.

Samardžić: Hvala lepo. U ime prisutnih i u moje lično ime da se zahvalim gospodi novinarima što su došli na ovu važnu konferenciju za štampu. Temu znate, a povod je zapravo način i proces kako se obavlja obnova srpskog crkvenog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Vama su poznati podaci o razmerama razaranja i oštećenja crkava i manastira i drugih kulturnih spomenika. Taj broj se penje negde na 150. Samo u martu 2004. godine bilo je 35 crkava i spomenika koji su ili porušeni, ili ozbiljno oštećeni. Od tada su se predstavnici međunarodnih vlasti na Kosovu i Metohiji nešto više angažovali na organizaciji i pripremama, pa i samoj obnovi crkava i manastira koji su porušeni 2004. godine u martovskom pogromu. Naša država je to pratila, nismo bili zadovoljni sa formatom i organizacijom celog posla, jer je postojala tendencija, pre svega Međunarodne zajednice na terenu, a onda i nekih međunarodnih organizacija koje su imale specijalnu ulogu u toj stvari, kao što je Savet Evrope, da se Srbija isključi iz ovog procesa, da u tom procesu ostane, razume se, samo Srpska Pravoslavna Crkva. Obrazovana je jedna komisija koja je vodila računa o celom tom procesu, i mi danas, dakle u proleće 2007. imamo i neke rezultate toga. Ti rezultati su jako rđavi, ja bih rekao gotovo porazni, ali bih vas pre toga samo podsetio da ova tema predstavljala jedan posebni problem oko koga se razgovaralo i pregovaralo tokom prošlogodišnjih pregovora u Beču. Jedan poseban aneks predloga Martija Ahtisarija je posvećen obnovi kulturnog i duhovnog nasleđa. Ja vam mogu odmah reći da je naš pregovarački tim na taj aneks, kao i na druge anekse, podneo brojne amandmane. Nezadovoljni time kako zapravo Marti Ahtisari i njegov tim vide budućnost srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, tako da tu postoji jedan potpuno različit pristup naš u odnosu na onaj koji je predložen u Beču.

U svakom slučaju, da ne dužim, ja sam samo hteo uvodno da kažem šta je glavni povod i glavna tema našeg današnjeg razgovora. Ja bih prepustio reč ljudima koji su zaduženi za to, pre svega vladiki Artemiju, posle čega bih zamolio gospođu Gordanu Marković da sa stručnog stanovišta kaže kako ide obnova i zbog čega smo mi krajnje nezadovoljni tim procesom. Hvala. Vladika Artemije, izvolite.

Vladika Artemije: Ja se zahvaljujem pre svega Vladi Republike Srbije što je upriličila ovaj sastanak sa predstavnicima medija, da se sa istinom o obnovi srpskih svetinja i našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji što bolje upozna cela naša javnost.

U Svetom Pismu, Jevanđelju, postoji jedno merilo koje uvek važi, a to je ono što je Gospod rekao, da se svako drvo po plodovima svojim poznaje. Ako pogledamo plodove toga drveta koje se naziva “obnova” porušenih svetinja Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma 2004. godine, mi ćemo videti da su ti plodovi veoma loši, veoma gorki, veoma, dakle, nedozreli, što pokazuje da i samo drvo na kome su oni urodili ne može biti dobro. Zato se radujemo da je naš pregovarački tim još u Beču shvatio suštinu problema i zauzeo stav da se na tim principima na kojima je međunarodna zajednica postavila pitanje obnove naših svetinja, da je takav stav neodrživ.

prizren_mala.jpgTo ne znači da se bilo ko protivi samoj obnovi porušenih crkava i manastira, pogotovu Crkva se tome ne može i neće nikada protiviti, jer kakav bih ja bio episkop koji bi bio protiv obnove crkava, svojih. Međutim, ima razlika: “obnova” i obnova. Ima obnova koja ima za cilj da se vrate verski objekti – crkve i manastiri u svoje prvobitno stanje i da dobiju svoju funkciju, a ima obnova koja treba da posluži nekom političkom cilju, kao što je ova obnova koja se već dve godine izvodi na Kosovu i Metohiji treba da posluži upravo onome cilju o kome je radio i trudio se gospodin Ahtisari, a to je da pokaže da je Kosovo i Metohija sazrelo za jedno demokratsko, nezavisno društvo, i da na osnovu tih podataka deluju u cilju odvajanja Kosova od Srbije. Znači, ova obnova može da se posmatra kao čista manipulacija od strane Međunarodne zajednice, pre svega Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i tako dalje. Ono što mi želimo, to je da se proces obnove postavi na sasvim druge temelje, na zdrave temelje, da niko nema pravo da odlučuje o našim svetinjama sem vlasnik, a to je Srpska Pravoslavna Crkva i srpski narod koji su kroz vekove stvarali i gradili to naše kulturno nasleđe i čije je to vlasništvo. Svi ostali mogu da učestvuju u obnovi i da sarađuju, ali prema principima koje postavlja naš pregovarački tim zajedno sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom.

Kakvi su pak plodovi dosadašnje obnove naših svetinja, o tome će nam stručno kazati nekoliko reči gospođa Marković, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Hvala.

Gordana Marković: Podsetila bih vas na reči iz izveštaja Saveta evrope i Uneska, koje kažu da je kulturno nasleđe, srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji paljeno, minirano, kamenovano, pustošeno, skrnavljeno i razbijano čekićima. 2005. godine potpisan je Memorandum o razumevanju koji podrazumeva obnovu 34 lokacije, spaljene 17. marta 2004. godine. Republički zavod, odnosno služba zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije imala je dužnost i obavezu da uzme učešće u realizaciji ovog Memoranduma iz dva razloga.

Pre svega, radi se o neprocenjivom kulturnom i duhovnom nasleđu. Od 34 lokacije, crkve i manastira, preko polovina su spomenici kulture, nepokretna kulturna dobra. Jedna trećina su od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, a jedan – crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu upisan je na listu svetske kulturne i prirodne baštine. Drugi razlog je bio želja i učinjen je veliki napor da služba zaštite bude uz Srpsku Pravoslavnu Crkvu, u težnji da se iznađe model obnove srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Danas, godinu i po dana posle, sa žaljenjem možemo reći da ovaj model nije održiv. Izveštaj o stanju na terenu upućen je Vladi Republike Srbije, Odboru za Kosovo i Metohiju Svetog arhijerejskog sinoda i prezentovan je na sednici u Gračanici Misiji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 27. aprila ove godine.

Na čelu komisije koja sprovodi obnovu nalazi se Savet Evrope kao jedan član. Postoji još četiri člana – dva sa srpske i dva sa albanske strane. Sasvim je očekivano da glas o alarmantnom stanju na terenu dođe upravo od srpske službe zaštite, imajući u vidu dvestogodišnji kontinuitet, dakle od prvog popisa spomenika na Kosovu i Metohiji 1804. godine, kada su oni pripadali Beogradskom pašaluku. Dakle, sasvim je očekivano da ta briga bude iskazana pre svega od službe zaštite.

Da navedemo samo par primera, a svakako da ih je bezbroj, i ja molim da svojim pitanjima inicirate razgovor o tome. Naime, sa sigurnošću se može reći da Komisija ne drži pod kontrolom broj lokacija. Dve lokacije smatra politički osetljivim, tri lokacije pod plaštom Komisije dovode se u pitanje za obnove, dve lokacije su već predate evropskoj agenciji za rekonstrukciju (srpskoj strani nije poznato u kojoj proceduri), sedam lokacija se planira za predaju na dalje staranje drugim institucijama. Dakle, predmet Memoranduma je već prekršen. Izašlo se iz tih okvira. Pod vidom rada u Komisiji donose se odluke koje nisu donete na Komisiji.

Da ilustrujem. Februara meseca, kada je Komisija prestala sa radom izašao je izveštaj u kome se kaže da je Komisija usvojila arheološku strategiju za kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji. To prosto nije istina. Postoji niz nepravilnosti u izveštaju koji je Komisija plasirala kao Godišnji izveštaj radova završenih u 2006. godini. Primer: crkva svetog Nikole u Prištini. “Radovi u zvoniku su završeni” – kaže se u izveštaju. – “Urađena je platforma, sagrađeno stepenište, postavljeno zvono, krst”. Na terenu stvari stoje sasvim drugačije. Zvonik je potpuno prazan, sa građevinskim šutom i građevinskim skelama. Ali isti taj Izveštaj ne sadrži veoma važan podatak da je sa krova priprate crkve Svetog Nikole odnet deo olova. Postoji niz nepravilnosti zatečenih na terenu. Da damo primer crkve u Vučitrnu, gde smo u toku izvođenja radova u prisustvu albanskog izvođača radova zatekli Albanca koji napasa stoku na prostoru srpske crkve, u prostoru koji se zove “sala za narod”. Ili, da damo primer crkve u Prištini, gde se građevinski šut nakon radova iz takozvane “obnove” deponuje na srpsko oskrnavljeno groblje. Bezbroj je ovih primera.

Mislim da je ključno razilaženje u sledećem stavu: Služba zaštite smatra da je važnija održivost od obnove, dok Savet Evrope sugerira da treba obnavljati jednom, dvaput, pet puta, deset puta, pa neka se ruši, da je važnije obnavljati, nego održati obnovljeno. Posebno želim da naglasim da je Služba zaštite u potpunom saglasju sa stavom Uneska, iskazanim još u Izveštaju 2004. godine, koji kaže: “Rekonstrukciji se može pristupiti tek onda kada se da odgovor kako održati obnovljeno”. Hvala.

Voditeljka: Hvala lepo. Obratiće vam se njegovo preosveštenstvo, vladika Irinej. Izvolite.

Vladika Irinej: Posle ovog koliko istinitog toliko i tužnog izveštaja o stanju obnove teško da ja mogu šta dodati ili oduzeti. Ali s obzirom na činjenicu da sam i član Odbora Srpske Pravoslavne Crkve za Kosovo i Metohiju, da sam imao i tu čast da učestvujem i u svim stadijumima bečkih pregovora po pitanju obnove i zaštite naših svetinja na Kosovu i Metohiji, i da sam, eto, na razne načine upućen u ovu problematiku, želim samo da potvrdim ono što je preosvećeni moj brat vladika Artemije načelno rekao, da nikako ne bismo smeli dopustiti da ove primedbe i zamerke, zasnovane pre svega na brizi Crkve za opstanak, za održivost naših svetinja, a s druge strane, naravno, na odgovornosti stručne Službe zaštite, što je isključivo pravo države Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve pre toga kao vlasnika, i ne može to pravo niko osporiti, niti poricati, dakle, da potvrdim da mi jesmo bili za obnovu, i da i danas jesmo za obnovu, ali da u ime tog načelnog, pozitivnog stava i otvorenosti za saradnju sa svima koji pokazuju dobru volju da u tom procesu učestvuju, počevši od Uneska i Saveta Evrope pa do privremenih institucija Kosova i Metohije u sadašnjem stanju protektorata, da to nikako ne znači da možemo vrlo rđavo ili nikako urađene stvari prihvatiti na osnovu nečijih friziranih izveštaja kao objektivnu sliku realnosti onoga što se zbiva na terenu.

To je jedna strana problema, veoma bitna za nas. A druga strana je da mi ne možemo prihvatiti tendenciju koja uprkos postojećem Memorandumu i postignutim dogovorima, načelima saradnje svih, a u tom broju, naravno, predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve i srpske države, polako dolazi do izvesnog veoma, rekao bih, možda, lukavo sprovođenog izuzimanja nadležnosti od srpske strane, tako da se možemo naći u situaciji ne samo da obnova ne bude dovoljno kvalitetna, ili da bude u mnogim slučajevima i potpuno nekvalitetna i neprihvatljiva, nego se možemo naći u situaciji da nas sutra-preksutra niko ni za šta ne pita, i da ispadne još da smo se mi svojim pasivnim stavom saglasili, makar prećutno, sa tim da kao Crkva, država i narod u suštini ne možemo da saodlučujemo i nosimo zajedničku odgovornost za ono što je pre svega i pravno i moralno i duhovno naše, a potom i čitavog čovečanstva, što mi nikada ne dovodimo u pitanje.

Imajući, dakle, to u vidu, mislim da mi kao Crkva ne smemo odstupiti od sledećih zahteva: prvi je da se mora poštovati postignuti dogovor, Memorandum, od pre tri godine, koji i pored svojih nesavršenstava mora barem da bude poštovan, što sada nije slučaj, kako smo upravo čuli. Drugi princip je da, ukoliko na bilo koji način Memorandum pokazuje izvesne manjkavosti i pokazuje se u svojim određenim segmentima teško sprovodivim, naročito imajući u vidu pritanje održivosti obnavljanih duhovnih i kulturnih spomenika, da treba i eventualno revidirati, dopuniti, popraviti, poboljšati taj dogovor. I, naravno, treće, kao što sam već nagovestio, ne smemo dozvoliti da bilo ko ospori Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, makar i posredno, njeno vlasništvo nad tim svetinjama, a državi Srbiji njenu i međunarodno-pravnu, i ustavnu, i moralnu neotuđivu odgovornost i ingerenciju u tom procesu, koji, naravno, se vrši u saradnji i gde je pregovarački tim u stalnoj koordinaciji sa našom Crkvom i gde se čini zaista sve najbolje što se može upravo u pravcu potpune i autentične i održive obnove. Hvala vam.

Voditeljka: Hvala lepo, obratiće vam se i gospodin Leon Kojen. Izvolite.

Leon Kojen: Hvala. Nema se mnogo šta dodati onome što je već rečeno. Bitne stvari su izričito pomenute. Ja bih dao samo još nekoliko razjašnjenja. Najpre, odluka da se na ovaj način izađe u javnost donesena je tek pošto je data ne jedna, nego čitav niz prilika onima koji se sada brinu o obnovi porušenih crkava i manastira u martovskom pogromu da isprave sve propuste koji su uočeni i na koje im je više puta ukazivano. To se, nažalost, nije dogodilo, pa je ovo jedini način da se stvar ne samo iznese u javnost, nego da se da jedno ozbiljno upozorenje i Savetu Evrope i drugima koji se bave ovim poslom, da treba krenuti nešto drukčijim, stručno prihvatljivijim, a politički razumnijim putem. Ali u celini gledano, ovakvo stanje stvari uverilo je, ono što je najvažnije, samu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali i nas u pregovaračkom timu koji pažljivo pratimo sve što se ovde dešava, da se zaista obnova mora postaviti na sasvim drukčije i stručno prihvatljive, evropskim i svetskim standardima primerene osnove. Za takvu obnovu, uostalom, naš pregovarački tim od početka se zalagao na bečkim pregovorima, polazeći pritom od osnovnog stava – da zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa ostaje jedna od nadležnosti naše države.

To, naravno, ne znači da Srpska Pravoslavna Crkva i naša država neće u čitavom procesu obnove sarađivati tamo gde je to potrebno i koliko je to potrebno sa vlastima u Prištini, ali treba jasno reći, kao što u načelu prihvata i Ahtisarijev predlog, da krajnje odluke o obnovi manastira, o upravljanju celokupnom imovinom Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji ostaju upravo u rukama Srpske Pravoslavne Crkve.

I da dodam još nešto: Ahtisarijev predlog ovu nepobitnu činjenicu koja se zasniva i na pravnim i na moralnim i na političkim argumentima priznaje na rečima, priznaje u načelu, ali onda, dajući čitav niz konkretnih predloga od tog osnovnog stava odstupa i na neki način želi da prepusti i obnovu i celokupnu brigu o najvažnijim srpskim crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji jednom Savetu u kojem bi većinu činili Albanci i međunarodni predstavnici. To je, naravno, potpuno neprihvatljivo i za Srpsku Pravoslavnu Crkvu i za Republiku Srbiju, pa je stoga naša delegacija na bečkim pregovorima amandmanima izmenila i način biranja, i sastav, i ovlašćenja ovog Saveta, i mi se nadamo da će u nastavku pregovora ovaj naš razuman stav biti u celini prihvaćen. Hvala.

Voditeljka: Zahvaljujem se, sada možete postaviti pitanja, izvolite.

PITANjA NOVINARA

Studentkinja: Oprostite, ja nisam novinar, ali sam student pravnog fakulteta… …mi sada ovde razmatramo jedan niži, da kažem tako, pravni akt, rezoluciju, memorandum, i tako dalje, koji moraju biti u skladu sa rezolucijom koja mora biti u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija. E sad, koliko je meni poznato, rezolucija se bazira na…

Voditeljka: Samo morate skratiti pitanje, da damo još nekome priliku, molim vas.

Studentkinja: Koji je međunarodno-pravni uopšte osnov da mi na Kosovu danas imamo privremenu administraciju? Nismo pod starateljstvom. Molim vas, Srbija ima Ustav, nov, koji predviđa autonomiju, znači kako po međunarodno-pravnom…

Voditeljka: Ja sam sigurna da je gospodin Samardžić razumeo šta ste vi ustvari hteli da kažete, pa da čujemo.

Slobodan Samardžić: Pa sasvim kratko, budući da ovo ipak nije osnovna tema našeg razgovora, iako je koleginica pomenula tu hijerarhiju akata. Povelja Ujedinjenih nacija je osnovni pravni akt na osnovu koga je uvedena, dakle, mirovna misija koja ima administrativni i vojni deo, glava sedam, dakle, posle procene Saveta bezbednosti da je stabilnost u regionu ozbiljnije poremećena. To je, dakle, osnov, i pravni osnov postoji. Međutim, jasno je, rezolucija govori o načelima koje sama Povelja garantuje, to je suverenitet i teritorijalni integritet zemlje na čijem prostoru je uvedena ta administracija i svi dalji akti moraju biti u skladu sa Poveljom. To je kratak odgovor na vaše pitanje.

Voditeljka: Da čujemo sada novinarska pitanja. Izvolite, da li neko želi da postavi pitanje učesnicima konferencije?

Vladimir Đorđević, B92: Pitanje za gospodina Kojena, samo kratko. Pošto je ovih dana bilo u štampi, odnosno i Srpska radikalna stranka, a bogami i iz Demokratske stranke su postavljali pitanja da li ste vi i dalje član pregovaračkog tima ili niste, da li ste zamenjeni, kad će gospodin Bataković da dođe na vaše mesto?

Leon Kojen: U javnoj izjavi kojom sam obelodanio svoju ostavku na mesto savetnika predsednika Tadića najavio sam i ostavku na mesto koordinatora pregovaračkog tima. Predsedniku Tadiću sam kazao, i on se sa tim saglasio, da ću ostavku podneti na prvoj sednici pregovaračkog tima, kada ću predati poslove i učiniti ono što je u takvim prilikama uobičajeno. Kada ta sednica bude zakazana i održana, ja ću to učiniti.

Željka Jevtić, Blic: Ja se izvinjavam, ovaj, nekoliko stvari me interesuje. Prvo, da li postoji odluka Sinoda? Znači, da li je nešto u stavu Srpske Pravoslavne Crkve promenjeno u odnosu na sinodsku, a posle toga i saborsku odluku oko Memoranduma i oko Komisije? Obzirom da sada čujemo neke druge stavove. Interesuje me, obzirom da, koliko postoje, mislim ono, podaci da je gospođa Marković smenjena iz Komisije, pa me interesuje u kom svojstvu ona danas nama to prenosi i zašto je došlo do tako krupnih promena u njenom stavu oko obnove, obzirom da je prošle godine maja meseca oko sabora pravila izložbu sa Savetom Evrope oko uspešnosti obnove. I interesuje me zašto nema predstavnika koji su se do sada najviše bavili kulturnom baštinom, pa samim tim i u pregovorima u Beču, a to su gospodin Bataković i gospođa Sanda Rašković.

Voditeljka: To je za sada sasvim dovoljno, da čujemo odgovore na ta pitanja…

Željka Jevtić: Samo, znači, krucijalno pitanje, znači, posle svih ovih je, takođe, obzirom da naši eksperti su oni koji su bili zaduženi da predaju projekte i da nadziru obnovu, da li praktično nezadovoljstvo sadašnjom obnovom govori da mi u Srbiji nemamo eksperte?

Voditeljka: Ja se izvinjavam učesnicima, pre nego čujemo odgovor zamoliću novinare, s obzirom da vas je dosta u sali i pretpostavljam da ima još onih koji žele da postave pitanje, budite kratki, postavite slobodno i nekoliko pitanja, ali kratkih, da bismo onda čuli, naravno, odgovore na sva vaša pitanj. Izvolite.

Vladika Irinej: Ako dozvolite, ja bih samo na ono prvo pitanje odgovorio, jer druga su van mojih saznanja i nadležnosti. Nikakve izmene u stavu Sinoda ili Sabora, ili Odbora za Kosovo i Metohiju nema, i upravo zato što ih nema, što je Sinod i Sabor i Kosovski odbor za obnovu, mi smo dužni da ozbiljno prihvatimo informacije najstručnijeg tela koje upravo u svim tim našim pokušajima oko obnove i zaduženo za ovu dimenziju, da prati kako ta obnova napreduje i da da procenu kvaliteta te obnove. Sasvim je izvesno da će ovu informaciju veoma ozbiljno shvatiti svako odgovorno telo naše Crkve, i da će na osnovu nje doneti odgovarajuće odluke i dalje sugestije, naravno. Niko neće dovesti, već smo to čuli, neće dovesti samu obnovu u pitanje. Naprotiv, upravo u službi te obnove ove kritičke primedbe i zamerke su bile neophodne. Hvala. Ostale segmente, molio bih…

Slobodan Samardžić: Dozvolite da ja odgovorim na dva druga pitanja, mada ne znači da i drugi ne mogu odgovoriti na ista pitanja. Što se tiče pitanja o smenjivosti gospođe Marković…

Željka Jevtić: Ja imam informaciju Saveta Evrope da je gospodin Kojen povukao gospođu Marković iz Komisije.

Slobodan Samardžić: Gospodin Kojen povukao? To je netačno.

Željka Jevtić: Gospodin ministar kulture, oprostite.

Slobodan Samardžić: A pa, vidite, sve dok se ne uruči takav akt gospođi Marković i dok se ne imenuje drugo lice, i dok to Vlada ne potvrdi, nema takve smene. Prema tome, smatrajte da je to jedna potpuno pogrešna informacija. Drugo vaše pitanje je bilo zašto se kolega Leon Kojen i ja bavimo, dakle, sada i uopšte, dakle, tom temom…

Željka Jevtić: Oprostite, ne zašto se vi bavite, to je vaše legitimno pravo kao koordinatora pregovaračkog tima, nego me je samo interesovalo zašto nema ljudi koji su se do sada najviše bavili tom temom, gospodina Batakovića i gospođe Sande.

Slobodan Samardžić: Mislite zašto ih nema ovde? Vidite, tokom bečkih pregovora, vi kažete oni su se najviše bavili time. Naime, kolega Leon Kojen i ja smo se bavili ovom temom najmanje koliko i oni. Mi nismo merili ko se time bavio više, ko manje, ali potpuno smo, dakle, kompetentni da o tome govorimo, s obzirom na to čime smo se bavili tokom pregovora.

Gordana Marković: Maja 2006. godine održana je izložba u Etnografskom muzeju koju su otvorili gospodin Ministar kulture, gospođa Ema Karmajkl, predsedavajuća Komisije, gospodin Jovan Ćirilov ispred Uneska i Episkop šumadijski ispred Sinoda. Smatramo da je ta izložba bila jedna izvanredna realna slika stanja s kraja 2005. godine. To i danas potvrđujemo. Nadam se da ste posetili tu izložbu i da znate da ona obiluje izveštajima Saveta Evrope i Uneska o stanju nakon marta 2004. godine.

Novembra 2005. izvršen je obilazak i dosta je verno prikazano, dakle u potpunosti je verno prikazano da su neke od lokacija raščišćene i ograđene. Mi i dalje stojimo iza izložbe koja je održana maja 2006. godine. Obnova je živ proces. Objektivnost tada i promena odnosa, promena – uočavanje nepravilnosti u procesu obnove ne obavezuje nas da budemo verni toj objektivnosti iz maja 2006. godine. Naprotiv, mi smo u obavezi da i danas budemo objektivni kao i onda. Održivost obnovljenog naravno da se mnogo bolje odražava nakon godinu dana od obnove, nego na samom početku obnove. Dakle, to je jedan živ proces.

Propusti su pravljeni. Biti spreman, suočiti se sa propustima, ma kojoj strani oni pripadali, mislim da je veliko i da je neophodno, i da se to mora učiniti da bi se sačuvalo ono što je besceno, a to je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Ne postoji nikakav princip doslednosti bilo kojoj prethodnoj izjavi ili stavu koji će nas sprečiti da vrlo otvoreno i vrlo objektivno kažemo istinu o obnovi. Dakle, toliko vredi srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Samo da kažem da je u crkvi Svetog Đorđa spaljen ikonostas, donet iz Sent Andreje, iz 1720. godine. Da kažem da je u crkvi Svetog Nikole u Prištini spaljen ikonostas debarskih majstora, za koji u Izveštaju Saveta Evrope kaže se za tu crkvu: “to je jedna bezlična crkva iz 19. veka“. I tako dalje, i tako dalje.

Željka Jevtić: Ko je odgovoran što obnova nije, znači, kako treba? Obzirom da su tamo bili naši stručnjaci koji nadziru sve.

Gordana Marković: Nadam se da poznajete dokument koji se zove “Memorandum o razumevanju”, nadam se da poznajete dokument koji se zove “Uslovi rada Komisije”. Smatram da odgovornost kreće, jel tako, od vrha, dakle od predsedavajućeg Komisije i pitanja treba uputiti ka Savetu Evrope.

Voditeljka: Sledeće pitanje, izvolite.

Dejan Erić, BM TV: Imam jedno pitanje za gospodina Samardžića, ne odnosi se konkretno na temu, ali se odnosi na Kosovo. Znači, pretpostavljam da ste imali priliku da se upoznate sa ovim usmenim izveštajem gospodina Verbekija, pa me zanima koliko je on u skladu sa nekim očekivanjima Beograda i šta u suštini u celom tom kontekstu možemo očekivati od dalje rasprave o statusu Kosova, obzirom na očigledno oponentne stavove među diplomatama koji su bili dole na Kosovu? Tu pre svega mislim na nedavnu izjavu ambasadora Južne Afrike. Hvala vam puno.

Slobodan Samardžić: Taj usmeni izveštaj ne može biti merodavan za bilo kakav ozbiljan pisani izveštaj. Prosto, gospodin Verbeke je jednim diplomatskim rečnikom rekao i opisao to što su radili i nije izrekao sud, tako da kažem, ni svoj niti konačan o bilo čemu. Drugi deo pitanja je mnogo važniji, oko samog Izveštaja: i on će biti verovatno izraz nekog kompromisa u grupi koja je šarolika politički gledano, 15 ambasadora koji su videli istu stvar, ali su je verovatno različito doživeli, i pre svega pretspostavljam da su različito doživeli onaj užasan scenario koji je Unmik pravio, naročito u Orahovcu, u Maloj Kruši i u Brestoviku. Prema tome, taj izveštaj se neće lako napraviti, i na osnovu njega će se ići dalje, razume se. Videćemo konačno kakva će situacija biti, ali ne treba očekivati brzi izveštaj i brzo pravljenje kompromisa oko stava Saveta bezbednosti na Kosovu i Metohiji. U krajnjoj liniji to smo i hteli: da Savet bezbednosti počne da razgovara o toj stvari u svoj svojoj pluralnosti, tako da kažem, svog sastava, i mislim da je to, bez obzira na način kako je misija obavljena, dobar početak novog puta.

Branislav Kostadinović, Radio Beograd: Ja bih zamolio koordinatore našeg pregovaračkog tima, gospodina Samardžića i gospodina Kojena, ako mogu da nam prokomentarišu ovaj politički proces, dakle, odlučivanja o statusu Kosova i Metohije, imajući u vidu sastanak Kontakt grupe, pripreme rezolucije i stav Rusije. Šta možemo očekivati i kada, eventualno, nastavak pregovora? Hvala vam.

Slobodan Samardžić: Ovo je već treće pitanje koje je van teme. Ja se ne bih na tome zadržavao. Ja se zaista izvinjavam, ali imamo jednu zaista važnu i konkretnu temu o kojoj je dosta rečeno, pa bih vas zamolio da se koncentrišete upravo na ovo zbog čega i jeste sazvana ova konferencija za štampu.

Voditeljka: Koleginice, izvolite.

Ivana Šekularac, Rojters: Htela sam da pitam koliko je tačno objekata uništeno, znači, od dolaska NATO, od 1999. godine, koliko je obnovljeno, koliko još treba da se obnovi i kolika su sredstva koja su potrebna za obnovu svega toga?

Vladika Artemije: Ja bih rekao, kao onaj koji najbolje poznaje tu situaciju. Na Kosovu i Metohiji u proteklih 8 godina, od juna 1999. pa do 17. marta porušeno je i oštećeno 115 crkava i manastira. 17. marta još 35, to je 150 crkava i manastira. Ali i posle 17. marta taj proces napada na naše svetinje nije prestao, iako nije bio tako masovan kao 17. marta. Znači, preko 150 crkava i manastira je oštećeno na Kosovu i Metohiji. Broj obnovljenih je 0, jer nije nijedna obnovljena u smislu da je vraćena u svoju funkciju i da je dovedena do punog stanja u kakvom je bila pre rušenja ili oštećenja.

Na nekima se samo nešto radilo, to je ovo o čemu je gospođa Marković govorila. To je 8 objekata na kojima se radilo 2006. godine, i 2005. nekoliko lokacija je raščišćeno od ruševina. Međutim, bio sam pre desetak dana, upravo zajedno smo obišli sva ta mesta, u Prizrenu jedan od objekata koji se obnavlja jeste i bogoslovija svetog Ćirila i Metodija, gde je od 4 zgrade izabrana samo jedna za obnovu, to je prva zgrada, zadužbina Sime Igumanova, koji je i osnivač prizrenske bogoslovije, dok u svim ostalim zgradama još uvek se gazi po pepelu i šutu od pre tri godine, odnosno od 2004. godine. Tako da čak nije ni raščišćeno, a kamoli da je bilo šta obnovljeno. Koliko je sredstava potrebno – to još niko sigurno ne zna. Pogotovu se ne zna ko će sve to obezbediti da bi se obnova dovela do svoga cilja. Uostalom, smatram da obnova samo porušenih građevina nije nikakva obnova bez povratka žive Crkve, bez povratka prognanoga naroda koji će u te Crkve dolaziti i u njima se Bogu moliti. U tome još uvek nema nikakvog pomaka.

Voditeljka: Izvolite dalje, da li ima još pitanja? Da li još neko od prisutnih novinara želi da postavi pitanje? Konferencija je završena, hvala lepo.

 

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko metohijska

 

Redakcijski komentar 

U čije je ime Vladika Teodosije hvalio i dalje hvali napredak “montirane obnove” i pozivao “bez obzira na status Pokrajine” verni narod Kosmeta da ostane i da se vrati na Kosmet?

 

OBNOVOM SVETINJA POZIVAMO NAROD NA POVRATAK

Vladika TeodosijeIzvestaji koji slede prosledjuju se javnosti radi objektivnog informisanja javnosti, a ne u cilju predstavljanja obnove kao nekakvog spektakularno uspesnog projekta. “Kamo srece da ove objekte ne moramo da obnavljamo, rekao je vladika Teodosije, i da oni nisu nikada bili unisteni. Ipak, obnova ovih objekata nije samo u funkciji vracanja u prethodno stanje nasih svetinja, vec pre svega u cilju ohrabrivanja naseg vernog naroda da Crkva ostaje na Kosovu i Metohiji bez obzira na status Pokrajine i da ce ove svetinje ponovo zaziveti duhovnim zivotom. To je nasa obaveza i duznost kao Crkve ne samo prema onim malobrojnim Srbima koji su ostali na KIM i cekaju da se ponovo oglase zvona Ljeviske i Sv. Nikole u Pristini, vec i prema onima koji zele da vide konkretan primer koji ce ih ohrabriti da se vrate na svoje svetinje gde su krsteni i uz koje su odrasli. Obnova porusenog u saradnji sa medjunarodnom zajednicom i lokalnim institucijama, cije postojanje ne mozemo ignorisati, nema stoga nikakvo politicko znacenje, vec predstavlja samo ono sto smo mi kao Crkva duzni da cinimo za nas verni narod, da zivo svedocimo da smo postojali, da postojimo i da cemo postojati na Kosovu i Metohiji”, rekao je vladika Teodosije povodom objavljivanja zavrsnog izvestaja SE o obnovi u 2006. godini. “Da li cemo uspeti – to je tesko sada reci imajuci u vidu slozenu politicku i bezbednosnu situaciju. Nas vladika Artemije nas je uvek ucio da radeci delo Bozje uvek cinimo ono sto do nas stoji, a od Bozjeg dopustenja zavisi da li ce to uspeti ili nece. Mi kao svestena lica moramo da svojim primerom pozovemo narod na povratak, a ne da cekamo da to ucini neko drugi”, zakljucio je vladika Teodosije.

Kompletan izvestaj koji je publikovala Komisija za obnovu KSO je dostupan u PDF formatu na adresi: (6.4 mb) – tekst na srpskom.

Kompletan izvestaj, na engleskom jeziku, u PDF formatu dostupan je na adresi:
http://www.kosovo.net/images/imkso/ric2006_final.pdf (7, 2 mb) – tekst na engleskom

kso_final_img_0.jpgU danasnjem specijalnom izdanju KIM Info-sluzbe prikazacemo radove na hramu Bogorodice Ljeviske (nadzornik arh. Jovica Lukic) i manastiru Devic (nadzornik arh Zoran Garic, direktor zavoda u Leposavicu). Oba ova projekta su radjena u direktnoj koordinaciji sa kancelarijom Zavoda za zastitu spomenika kulture u Leposavicu.

Komisija za implementaciju obnove Srpskih pravoslavnih verskih objekata na Kosovu





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo