Вести

Krijumčari nuklearnih komponenti nekažnjeno operišu širom sveta, tvrdi se u istraživanju koje je sprovela Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

U njemu se takođe ističe i upozorenje da rizik od atomskog terorizma protiv civila nikada nije bio veći. Ipak, najveća opasnost ne leži u mogućnosti da neka teroristička organizacija proizvede „kofer-bombu“, kompletno prenosivo nuklearno oružje, za koje se smatra da je daleko iznad njihovih mogućnosti, već u „prljavoj bombi“.

„Prljava bomba“ je termin koji je u širu upotrebu ušao juna 2002. godine. Tada su, ustvari, američke vlasti objavile da je u Čikagu uhapšen član al-Qaide koji je navodno planirao teroristički napad uz pomoć te naprave. „Prljava bomba“ se sastoji od konvencionalnog eksploziva (npr. dinamita), okruženog radioaktivnim materijalom koji se raspršava eksplozijom. Njen učinak je trodelni: od inicijalnog udara prouzrokovanog eksplozijom, preko delovanja jonizirajućeg zračenja, do kontaminacije. Otuda i sam naziv „prljava“.

Vlasti u bivšim sovjetskim republikama, Gruziji i Kazahstanu, nedavno su zaplenile određene količine uranijuma i plutonijuma nesuđenim krijumčarima, no iz IAEA tvrde da bi ovi slučajevi mogli biti tek vrh ledenog brega.

Količine koje se obično prenose su po par grama, a za pravljenje atomske bombe potrebno je osam kilograma plutonijuma ili 25 kilograma obogaćenog uranijuma. No, činjenica da se ti materijali uopšte mogu pronaći na crnom tržištu je sama po sebi uznemirujuća, jer govori da su tim ljudima dostupni, i da se oni uvek mogu pojaviti s iznova većom količinom.

Na jednoj od svojih poslednjih konferencija, IAEA je raspravljala upravo o rizicima nuklearnog krijumčarenja, koji su naročito rasli u vreme dok su privrede mnogih bivših sovjetskih republika propadale. U aprilu 1998. godine britanska vlada je preuzela pošiljku od pet kilograma kvalitetnog uranijuma, i ozračeno gorivo za reaktor iz Gruzije, jer se smatralo da postoji opasnost krađe iz bivšeg vojnog reaktora u kojem je držano. Tokom devedesetih, SAD su kupile skoro 500 kilograma prvorazrednog uranijuma i plutonijuma od zemalja bivšeg istočnog bloka, a sve u cilju smanjivanja rizika od širenja. Međutim, i pored toga, čini se da opasnost eskalira.

Prema pisanju magazina „New Scientist“, studija sprovedena u 11 zemalja, uključujući SAD, Kinu, Nemačku, Austriju, Rumuniju, Švajcarsku, Izrael, Brazil, Kazahstan i Bangladeš, pokazala je da nijedna od njih nema opremu za nadzor radijacije na neograđenim delovima granice. Jedna od jedanaest nije imala čak ni opremu za nadzor radijacije ni na jednom delu svoje granice! Uprkos svemu, IAEA se nada da će teroristi i dalje radije koristiti hemijsko ili konvencionalno oružje, jer ono nosi znatno manje rizika po osobu koja bombom rukuje, nego što je to slučaj sa nuklearnim produktima.

Iako je izvesno da je izgradnja atomskog oružja i dalje iznad mogućnosti ma koje terorističke organizacije (čak ni Sadamu Huseinu to nije pošlo za rukom, usprkos decenijskom projektu i trošenju milijardi dolara), to njih sigurno neće obeshrabriti. Jer, dokle god postoje voljni kupci i posrednici, postojaće i rizik.

S. Cvejin za FSOE