logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    2.359 пута прочитано    Датум: 25.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

zoran.jpgJedan od punomoćnika porodice Djindjić, advokat Srdja Popović, u utorak je u završnoj reči na sudjenju za ubistvo srpskog premijera izjavio da je Djindjića “celog života UDBA proganjala” i da ga je “na kraju i ubila”.

“Krivica ovih ljudi koji sede na optuženičkoj klupi je banalna. Kao i uvek, uradili su ono što im je rečeno da urade. Za drugačiju završnu reč možda ću imati priliku na sledećem sudjenju za ubistvo premijera Djindjića, kada se bude sudilo onima koji su ovo organizovali i naredili”, kazao je Popović.

On je predložio da se ponovo otvori glavni pretres, na kome bi se kao svedoci saslušali Vojislav Koštunica, Rade Bulatović, Borislav Mikelić, Miroslav Milošević, Dragan Jočić, Granimir Nalić i Aleksandar Tijanić.

Ukoliko sud ne usvoji njegov predlog da se glavni pretres ponovo otvori, Popović je predložio da optužene proglasi krivim i osudi ih po zakonu.

Prema njegovoj oceni, tokom sudjenja je u potpunosti dokazano da su optuženi počinili krivično delo za koje se terete, a da je odbrana optuženih “prilično očajnička i da se može sažeti u rečima – sve je montirano”.

Popović smatra da je sudsko veće pogrešno i neargumentovano odbilo njegove predloge koje je izneo na glavnom pretresu februara ove godine i da bi se njihovim izvodjenjem (saslušanjem brojnih svedok) dokazalo da je pobuna JSO bila oružana pobuna za koju bi prvooptuženi Milorad Ulemek Legija trebalo posebno da odgovara.

Popović je ukazao da je cilj Ulemeka i šefa kriminalnog zemunskog klana Dušana Spasojevića bio osvajanje vlasti, da bi ohrabreni uspehom pobune JSO organizovali zaveru za osvajanje vlasti “drugim sredstvima”, to jest ubistvom premijera.

Prema njegovom mišljenju, na sudu je trebalo saslušati kao svedoke i Granimira Nalića, Miroslava Miloševića i Aleksandra Tijanića, koji su tvrdili da imaju posebno važna i bitna saznanja za ovaj sudski proces.

Govoreći o rasvetljavanju političke pozadine ubistva, Popović je zamerio sudu što nije saslušao kao svedoke Koštunicu, Jočića, Nalića i druge. “Atentat na Djindjića dogodio se u ambijentu žestoke političke borbe dve političke strastno sukobljene strane sa oprečnim političkim ciljevima i pogledima dve strane koje se javno optužuju i proglašavaju uzajamno odgovornim za ubistvo premijera. Saslušali ste jednu stranu, njena saznanja i njene argumente – mi predlažemo drugu stranu”, kazao je Popović.

Đinđića ubile lažne patriote i kvazi oficiri

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić rekao je juče u završnoj reči na suđenju za ubistvo premijera Srbije da je neoborivo dokazana činjenica da je Zvezdan Jovanović, pripadnik MUP i Jedinice za specijalne operacije (JSO) ubio premijera iz puške „hekler koh“.

Pretnje i ekscesi

zoran2.jpgTokom 2004. šef obezbeđenja ubijenog premijera Srbije Milan Veruović izjavio je da mu je pred svedočenje u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu Zvezdan Jovanović uputio preteću poruku preko jednog službenika. „Rekao mi je da mi je Zvezdan Jovanović poručio da ga ne gledam za vreme suđenja i skrenuo mi pažnju da ga ne gledam mrko“, rekao je Veruović.

Nekoliko sedmica kasnije, Kujo Kriještorac, 52-godišnji vlasnik nekoliko prodavnica u Žarkovu i jedan od očevidaca ubistva premijera Zorana Đindića, ubijen je oko 23 sata ispred svoje kuće. On je nakon atentata na premijera video jednog od glavnoosumnjičenih u Ulici admirala Geprata. Pripadnici Žandarmerije i bivši pripadnici „crvenih beretki“ tokom 2004. više puta su se pojavljivali na suđenju u majicama sa znakom JSO. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić tim je povodom izjavio je da ne vidi zaveru u tom gestu. „To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduševljenja“.

U maju 2004, Gordana Đinđić-Filipović, sestra pokojnog premijera Zorana Đinđića, napadnuta je u porodičnoj vikendici u okolini Valjeva. Nekoliko muškaraca provalilo je u kuću i ubrizgalo joj injekciju „bromazepama“. Napadači nikada nisu pronađeni.

Prijić je podsetio da je Jovanović u policiji detaljno i nedvosmisleno sve priznao. On je dodao da je motiv za ubistvo Đinđića kod Zvezdana Jovanovića stvorio Milorad Ulemek Legija, rekavši mu da će JSO biti rasformirana i da će njeni pripadnici biti poslati u Hag.

- Smatram da je ubistvo premijera bilo ultimativni, ali prolazni motiv Ulemeka. Glavni njegov cilj bila je vlast. Ulemek je imao više motiva, a veći motiv od Haga bilo je njegovo hapšenje zbog Ibarske magistrale, Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića – rekao je Prijić.

On je naveo da su postojala dva kraka neprijateljskog zločinačkog udruženja: jedan je komanda JSO, a drugi banda Dušana Spasojevića.

- Oni su rezonovali da će ubistvo premijera poremetiti stanje u društvu i da niko iz straha neće smeti da pita za njihove kriminalne poslove. Nakon toga oni bi već preko svojih ljudi u novoj vlasti ponovo stvorili strukturu kao i ranije. Bitni su navodi optuženog Dušana Krsmanovića, koji je ispričao da je od Spasojevića saznao da Ulemek posle atentata treba da dobije visoku funkciju u MUP-u – rekao je Prijić.

On je naveo da je početak neprijateljskog zločinačkog plana bila pobuna JSO, novembra 2001, i da su glavni razlozi bili hapšenje Spasojevića i njegove ekipe zbog otmice Miroslava Miškovića i postupak za Ibarsku magistralu.

- Spasojević i njegova banda, kako se vidi iz iskaza svedoka saradnika, bili su najmoćniji posle Spasojevićevog izlaska iz pritvora gde je bio zbog otmice Miškovića. Da li su oni koji su to omogućili znali kakva je to banda, nije tema ove završne reči – rekao je Prijić.

Prijić je dalje kazao da je Jovanović iz kancelarije broj 55 u Ulici admirala Geprata, 12. marta 2003. godine, pucao dva puta i ubio premijera Đinđića i teško ranio člana njegovog obezbeđenja Milana Veruovića. Tužilac je ocenio da je priznanje koje je Jovanović dao u pretkrivičnom postupku verodostojno.

„Iz izjave koju je Jovanović dao u MUP-u, materijalnih dokaza odbrane Saše Pejakovića i Dušana Krsmanovića, iskaza svedoka saradnika, nalaza veštaka, ocenjujem da je njegovo priznanje verodostojno u segmentima pripremanja i izvršenja tog ubistva“, kazao je Prijić.

Prijić je naglasio da su iskazi svedoka saradnika ubedljivi dokazi i da je zbog toga ubijen svedok Zoran Vukojević Vuk. Tužilac je naveo da je zbog svedočenja ubijen i Kujo Kriještorac, koji je u istrazi potvrdio da je na dan atentata ispred Gepratove video Vladimira Milisavljevića Budalu.

Prijić je naveo da su iskazi svedoka koji su prisustvovali saslušanju Zvezdana Jovanovića u policiji saglasni, jasni i ubedljivi da je to saslušanje obavljeno u skladu sa zakonom. Uveravanja Jovanovića da je bio izložen ucenama i pretnjama u pretkrivičnom postupku da potpiše da je ubio premijera Prijić je ocenio neistinitim i napomenuo da je to je dokazima na sudu i potvrđeno.

Dalje, Prijić je kazao da tvrdnje koje su se čule na sudu, da je na premijera pucano iz drugog pravca (Birčaninove), a ne iz Ulice admirala Geprata, padaju u vodu i da je to veštačenjem zaključeno. Tužilac je rekao da je Zvezdan Jovanović ispalio dva metka i da su veštaci utvrdili da nema dokaza da je ispaljen treći. Prema njegovim rečima, dokazano je da je Đinđić bio okrenut leđima ulaznim vratima zgrade Vlade Srbije, dok je šef njegovog obezbeđenja Milan Veruović bio okrenut leđima Jovanoviću, koji se nalazio u kancelariji broj 55 u Ulici admirala Geprata. „Ulazna vrata zgrade Vlade Srbije u padu je otvorio smrtno ranjeni premijer“, kazao je Prijić. Smrtonosni projektil nije pronađen jer se odbio od štake premijera. Drugi metak, koji je pogodio Veruovića, udario je u zid zgrade i okrznuo nogu premijera.

„Iskazi koji su dali tadašnji šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović i šofer Aleksandar Bijelić neuverljivi su i beznačajni jer su u suprotnosti sa izvedenim materijalnim dokazima“, rekao je Prijić.

Osvrćući se na raniju Jovanovićevu izjavu da se sa Miloradom Ulemekom Legijom složio da se „ide jedan na jedan, zbog žrtava“, Prijić je kazao da to „nije ponašanje hrabrih ratnika, već lažnih patriota i kvazioficira. Sa 130 metara ubiti čoveka sa štakama, što oni zovu jedan na jedan, ne može biti ponašanje hrabrih rodoljuba i patriota, već lažnih patriota i rodoljuba“, rekao je on.

Prijić je pred Specijalnim sudom u Beogradu rekao da je jedina ideja odbrane prvooptuženog Milorada Ulemeka optužba da je sudski postupak montiran i da se to vidi i u ostalim Ulemekovim odbranama pred Specijalnim sudom.

Zamenik specijalnog tužioca je dodao da je Ulemek pokušao da taj krivični postupak usmeri ka drugim ljudima „lažnim pričama o heroinu koji je navodno izneo iz zemlje“.

„Sadržina Ulemekove odbrane je manipulativne prirode, a delovi izlaganja njegove odbrane su uverljivo besmisleni, a već prilikom davanja ličnih podataka, on je izneo neistine“, rekao je Prijić. Tužilac Prijić je na kraju svoje završne reči zatražio da svi optuženi budu kažnjeni po zakonu, osim Dušana Krsmanovića za koga je zatražio najmanju moguću kaznu zbog priznanja datih policiji i istražnom sudiji. Završne reči danas će izneti zastupnici Ružice Đinđić.

Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero odobrila je odloženo televizijsko emitovanje završnih reči stranaka na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića. Danas će se emitovati završna reč tužioca Prijića.

Tri i po godine, 150 svedoka

Sudski proces optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đindića počeo je deset meseci posle atentata, 22. decembra 2003, u Specijalnom sudu. U prvoj verziji optužnice optuženo je 36 osoba, koje se, pored ovog, terete i za 17 ubistava, tri otmice i terorističke napade na sedište DSS i preduzeće „Difens roud“. Postupak je potom razdvojen, a za atentat na premijera Zorana Đinđića i zločinačko udruživanje optuženo je na kraju njih 12. Suđenje je započeo sudija Marko Kljajević, ali je 28. avgusta 2006. podneo zahtev za razrešenje sa sudijske dužnosti. Suđenje, samo formalno iz početka, preuzela je Nata Mesarović, kao novi predsednik sudskog veća. Tokom tri i po godine, koliko sudski proces traje, saslušano je oko 150 svedoka.

Iskaz Zvezdana Jovanovića: Likvidirao sam ga lično

„Likvidirao sam ga lično. To je bilo političko ubistvo jer je Hag najveća sramota Srbije“, izjavio je optuženi Zvezdan Jovanović, a njegovu izjavu pročitao je predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević. U izjavi je navedeno i da je Milorad Luković Legija insistirao na ubistvu premijera Đindića kako bi se zaustavilo izručivanje optuženih Haškom tribunalu i sprečilo rasturanje Jedinice za specijalne operacije. Luković je operaciju nazvao „Stop Hagu“.

Jovanović je pred policijom izjavio i da mu za likvidaciju Zorana Đindića nije obećan novac jer on nije kriminalac. On je rekao da je 12. marta sedeo u fotelji, pušio „davidof“ i da je cev samo malo virila iz prostorije u kojoj se nalazio. Momak iz Đindićevog obezbeđenja iznosio je premijerove štake i zaklonio je Đindića, pa tada Jovanović nije mogao da puca. Ipak, na samom ulazu u zgradu Vlade, ispričao je Jovanović, Đindić je bio čudno okrenut sa strane i to je trenutak kada je pucao. Zatim je pucao još jednom, kako bi potvrdio pogodak, ali nije želeo da pogodi Đindićevog telohranitelja Milana Veruovića.

Neposredni izvršioci i svedoci saradnici

Za ubistvo Đinđića optuženi su bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, pripadnici JSO Zvezdan Jovanović, Željko Tojaga i Saša Pejaković, kao i radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević.
Za ubistvo Đinđića optuženi su i pripadnici „zemunskog klana“ Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović. Status svedoka saradnika dobili su optuženi Ljubiša Buha, Miladin Suvajdžić, Zoran Vukojević, koji je 2. juna 2006. ubijen.

Poslednji koji je dobio status svedoka saradnika je Dejan Milenković Bagzi, koji je uhapšen u leto 2005. u Grčkoj. Optuženim pripadnicima zemunskog klana, pored suđenja za ubistvo Zorana Đindića, sudi se i za još 15 ubistava, tri otmice, dva teroristička napada, ilegalno posedovanje i rasturanje narkotika i zločinačko udruživanje radi neprijateljske delatnosti. U procesu je angažovano oko 40 advokata.

Vuk Z. Cvijić – Nevena Erac za Blic 

On je podsetio sudsko veće da nije odlučilo o njegovom predlogu da se na glavnom pretersu preslušaju transkripti prisluškivanih razgovora sada svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog nekadašnjeg advokata Biljane Kajganić, kada je Milenković bio jedan od optuženih.

Popović smatra da sud sada može jedino prihvatiti sliku političke pozadine, atentata koju su dali svedoci Dušan Mihajlović, Goran Petrović, Čedomir Jovanović, Zoran Mijatović, Vladimir Beba Popović i njihove optužbe koje su izneli na račun Koštunce, Ace Tomića, vojske i civilnih i vojnih organa bezbednosti.

Sudjenje optuženima za ubistvo Djindjića nastavljeno je u utorak u Specijalnom sudu iznošenjem završnih reči advokata porodice pokojnog premijera.

Advokat Rajko Danilović, punomoćnik porodice Djindjić, zatražio je u završnoj reči maksimalne kazne za sve optužene rekavši da je jedino takva kazna primerena, pošto ne postoji ni jedna olakšavajuća okolnost.

Danilović je ocenio da je tendenciozno redukovan broj osumnjičenih za ubistvo premijera jer je “tužilac odustao od krivičnog gonjenja Radeta Bulatovića i Ace Tomića”.

Prema njegovim rečima, optužnica za ubistvo premijera Zorana Djindjića u celini je dokazana, ali nisu rasvetljeni pozadina i motivi ubistva.

Tanjug





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo