logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: новинарство    544 пута прочитано    Датум: 22.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

zivadinjovanovic.jpgAustrijski kancelar Guzenbauer izjavio je Rojtersu da “…radimo sa našim prijateljima u Srbiji, Borisom Tadićem i njegovim ljudima da se primeni suština Ahtisarijevog plana” o budućem statusu Kosova i Metohije.

Iz ovoga proizilaze tri zaključka. Prvi, da su vođeni razgovori o primeni Ahtisarijevog plana sa predsednikom vlade zemlje koja je uticajna, ali nema mandat UN. Austrijski premijer je u tom slučaju mogao imati status predstavnika zemlje koja vrši ono što se u međunarodnim odnosima i diplomatiji zove – “dobre usluge”. Drugi, da su razgovore vodili saradnici Tadića i Guzenbauera. Razgovori njihovih saradnika su važni, ali samo kao izvršavanje prethodnog dogovora Tadić – Guzenbauer. Uostalom, reč je o institucijama, a ne o činovnicima. I treći, da su razgovori vođeni o “primeni suštine”, a ne o izmeni suštine Ahtisarijevog predloga koji je, prema opštoj i oceni Narodne skupštine – za Srbiju neprihvatljiv. Zanimljivo je da je i bivši austrijski kancelar Vranicki 1999. godine takođe nudio “dobre usluge” u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Objašnjenja koja su stigla iz kancelarije predsednika Tadića posle izjave austrijskog premijera, nažalost, nisu razjasnila važna pitanja da bi javnost bila spokojna što se tiče čvrstine i jedinstva državnog vrha u odnosu prema Ahtisarijevom predlogu, odnosno, prema ustavnoj obavezi da brane i odbrane državni suverenitet, integritet i dostojanstvo Srbije. Nespokojstvo je podstaknuto i dramatičnom ostavkom Leona Kojena, člana i koordinatora državnog pregovaračkog tima. Ni pojašnjenja sa austrijske strane, uključujući izjave austrijske ministarke Plasnikove date na marginama ministarske konferencije podunavskih zemalja u Beogradu, nisu otklonila dileme. Šta više, one navode na zaključak da je, najverovatnije, reč o još jednom dobro tempiranom i koordiniranom pritisku na Srbiju.

Na čiju inicijativu – Tadićevu ili Guzenbauerovu su vođeni razgovori. U oba slučaja, razume se, bilo je nužno prethodno usaglasiti stavove državnog vrha, u najmanju ruku, predsednika Tadića i premijera Koštunice. Da li je Koštunica prethodno konsultovan, ili bar bio upoznat o (Tadićevoj ili Guzenbauerovoj) inicijativi za razgovore (prihvatanje “dobrih usluga”) ili nije, odnosno, sada kada je javnost upoznata o činjenici da su ti razgovori vođeni i šta im je bio cilj, da li Koštunica smatra da su bili opravdani i korisni za Srbiju i državnu pregovaračku delegaciju.

Ko govori istinu, Tadić koji u suštini tvrdi da nikakvi razgovori nisu vođeni izvan okvira državne platforme o pitanju statusa Kosova i Metohije, ili Guzenbauer koji tvrdi d se razgovori tiču “primene suštine Ahtisarijevog plana” koja, to je bar potpuno jasno, nastoji da negira suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Srpska javnost, razume se, treba da veruje svom predsedniku, ali ostaje dilema: ako Guzenbauer nije izgovorio istinu, koliko je predsednik Srbije obazriv ako je sebi dozvolio da upadne u nesumnjivo neugodnu situaciju, možda čak i u zamku.

Prema kom kriterijumu je Tadić prihvatio pregovore o “dobrim uslugama” austrijskog premijera kada se zna da prema Ustavu Srbije politiku Srbije utvrđuje i vodi vlada, a ne predsednik Republike. Ako je kriterijum izveden iz ustavne odredbe da predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, onda je trebalo da mu bude partner austrijski predsednik, koji takođe po austrijskom ustavu predstavlja Austriju. Kriterijum prijateljstva i ličnih dobrih odnosa između Tadića i Guzenbauera je važan, ali ne toliko da bi potisnuo institucionalne, ustavne razlike i nadležnosti. Razume se, ovo pitanje je bespredmetno, ukoliko je predsednik Tadić ušao u razgovore uz prethodni dogovor sa vladom, odnosno premijerom Koštunicom. Da nije bilo dogovora u okviru državnog pregovaračkog tima, potvrđuje obrazloženje ostavke Leona Kojena.

Da li je vlada razmatrala i zauzela stav da se Austriji poveri uloga “dobrih usluga”. Ako jeste, nema razloga da to ne saopšti, inače, pometenoj i dezorijentisanoj javnosti. Ako nije, zašto nije? Kako objasniti ciljeve i vremensko tempiranje izjave Guzenbauera? Ako je želeo da pomogne Srbiji uopšte, ili samo da sačuva obraz, onda je u toj proceni dobrano promašio jer joj je svakako naneo štetu izazvavši, ako ništa više, onda pukotinu u državnom pregovaračkom timu i to u vreme izuzetno intenzivnih diplomatskih i političkih aktivnosti oko statusa Kosmeta (posete potpredsednika vlade Kine, ruskog ministra inostranih poslova, delegacije Saveta bezbednosti UN i drugih). Vreme će tek pokazati ima li i drugih posledica.

Sve u svemu, čini se, da se iza očiju javnosti igrala politička zavrzlama. Ne zna se ko je u igri bio kolovođa, ko usputni igrač, pa čak ni to ko je svirao. Jedino nije zagonetno ko igru plaća.
 

Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih,Beograd

 

GLAS JAVNOSTI





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo