logo logo logo logo
Рубрика: Култура    Аутор: Преузето    945 пута прочитано    Датум: 17.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

kusta.jpgEmir Kusturica najavio je u intervjuu Tanjugu premijeru svoje opere po libretu koji se oslanja na motive iz filma “Dom za vešanje” za 26. juni u pariskoj “Bastilji”.

“Pozvan sam od gospodrina Mortija, direktora Bastilje, da razmotrim mogućnost da napravim operu. Opera bi trebalo da bude kruna zajedničkog delovanja sa Zabranjenim pušenjem, koje traje, evo, osam godina.

To je, dakle, pre svega, naša potreba da zaokružimo zajedničko delovanje”, rekao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, pošto je on reditelj onda je pretpostavka da bi režirajući “operu” mogao da uokviri jedno vidjenje sveta koje nije scensko samo kad ga bend svira.

“Dejan Sparavalo, Nele i Stribor su napravili krajnje zanimljiv libreto koji se oslanja na ono što je postojalo u filmu. Dakle, reč je o tradicionalnoj ciganskoj muzici. Ederlezi je tu najpoznatija tema. Ederlezi je u ovom slučaju obradjen kao jedana katarzična tačka koja se izvodi iz života cigarana i na najdramatičniji način vezuje čitavu priču. Priču o odrastanju, priču o sukobu Istoka i Zapada, priču o kriminalu kao jedinom ishodištu njihovih života – ne mislim na sve Rome nego na ove o kojima je reč”, objasnio je režiser u razgovoru za nacionalnu agenciju.

“Vaš kolega Rajko Djurić (on bi mogao da bude najbolji svedok tradicionalnosti te pesme) mi je dao kasetu na kojoj je ta pesma koju je Bregović, u svom krijumčarskom stilu, nesebično prisvojio kao svoje autorsko delo”.

Rečju, kaže Kusturica, pod idejom panka osmišljena je opera, a premijera će biti u pariskoj “Bastilji” 26. juna.

“Imam tremu, onu pozitivnu stvaralačku, ali nemam trenu od tih velikih mesta zato što ja nisam tako našpanovan. Na velika, referentna mesta sam ‘navikao’. Možda su i ovi sukobi koji su oko mene nastali i te vatre koje se razbuktavaju upravo plod nesklada izmedju lokalnih ‘gurua’ mondijalizma i mene, kao takvog, odnosno mog iskustva koje je uglavnom internacionalno”, ističe on i dodaje da je njegovo iskustvo internacionalno tek 30 godina”.

“Vezu izmedju lokalnog i svetskog lično uspostavljam samo tih 30 godina. Srbija, na žalost, ima često te provincijalne jauke koji mnogi koriste pa od njene dobre energije stvaraju nešto što nije ona. Srbija je deo sveta”, uveren je Kusturica.

On je spomenuo “još jednu dobru vest”, koja će, kaže, “dobro odjeknuti medju našim ‘mondijalistima’. ‘Crna mačka, beli mačor’ će biti adaptiran na Brodveju, bar oni znaju šta je Brodvej”.

“Srbija je svet. Zar je to pitanje?”

Kusturica kaže da ne bi bio previše pesimista kada je reč o Srbiji. “Gledajte samo reakcije javnosti na onog Cobela. Kada se to pogleda, onda čovek može biti ispunjen optimizom”.

Ideja konsenzusa je nešto što su svi započinjali a niko nije završio, objasnio je on.

“Čini mi se da se sada stvara neki konsenzus kada je reč o Kosovu. Ako dodje do ovog zašta se zalažu Amerika i njeni saveznici to će dovesti do urušavanja onoga što smo mi učili da su zapadne vrednosti. Narušavaju se ljudska prava, definitivno. Nagradjuje se biološki recept koji nikada nije bio nagradjivan”, upozorava režiser.

Prema njegovoj oceni, ne postoji nijedna civilizacijska tekovina u institucijama i u ličnostima koja bi mogla da bude sporna u paralelnom vrednovanju Srbije i sveta.

“Srbija je imala svog Dositeja… Od hercegovačkog ustanka na ovamo, od 1875. do danas SI-EN-EN ponavlja istu priču. ‘Srbija je tradicionalni saveznik Rusa’. Kada je poceo rat 1991. na SI-EN-EN-u gotovo sve vesti su počinjale tim istorijskom stereotipom da je Srbija tradicionalni saveznik Rusije. Srbija i Rusija – to je jedna velika nerealizovana ljubav. Sada je velika šansa da se ta ljubav realizuje kulturno, ali i ekonomski”.

Da li je Srbija svoja ili je sto posto evropska? Kusturica na to odgovara da ono što je privlačno u Srbiji jeste baš to što Srbija ima induvidualnost i svojevrsnu autonomiju, a pri tome ima i sve ono što karakteriše Evropu.

“Muzika je najbolji pokazatelj. Svi muzički žanrovi koji prolaze kroz Srbiju su zapravo veza izmedju zapadnih i melanholičnih tonova. I kod one najružnije, kao i kod one najbolje. Naša muzika je uistinu smeša koja nudi, s jedne strane, duboki trans melanholije, a, s druge, izgleda, da nigde nema takve želje da se vide Džeger i Rolinstonsi, klasični (zapadni) rokenrol”.

“Srbija je svet. Nikada nisam shvatio zašto to treba da se potvrdjuje”.

Na pitanje da li je on srpski nacionalista, Kusturica je rekao da je “za neke krugove u Beogradu nacionalista jer se zalaže za reafirmaciju ideje o zaštiti kulturnog identieta ili nacionalnog kulturnog identiteta. To je prioritet u svim ozbiljnim zemljama”.

“Ja sam nacionalista koji 35 godina ima svoje tržište u svetu. ‘Andergraund’ je, recimo, da pomenem samo taj podatak, u Japanu proglašen za najbolji strani film u poslednjih 10 godina. U medjunarodnoj podeli tržišta ideja, dakle, milioni ljudi vide svaki moj film širom sveta. Pripadam kulturi u kojoj su mi prethodnica bili Crnjanski, Andrić, Meša Selimović… To je ozbiljna evropska kultura. Studirao sam u Češkoj, imam i francuski pasoš… Kakav sam ja to onda srpski nacionalista? Slab, vrlo slab”.

“Dakle, gospodo: svetska livada odredjuje moje vrednosti, a ne Srbija. Srbija je samo utočište mog kulturnog identiteta, a nikako mog nacionalizma”, poručuje režiser.

Na opasku da u Kan ide sa filmom „Zavet“, on dodaje “Ako me tamo prime, ha, ha, ha..”, i objašnjava da je reč o jednom idealističkom filmu, koji ima veoma jednostavan zaplet, ali govori o kompleksnim stvarima.

U najkraćem, film je o jednom dečaku koji se radja u jednom našem selu koje propada. Komisija zatvara školu u kome je jedan djak, naš glavni junak. Njegov deda ga šalje u grad da proda kravu, kupi ikonu i dovede ženu i ostaje u tom selu sa učiteljicom čekajući da unuk ispuni zavet. Dečak u gradu nailazi na devojčicu čija majka do podne radi u obdaništu, a uveče u javnoj kući. Devojčicu majčin makro želi da uvede u ‘posao’. Dečak ulazi u sukob sa makroom i na kraju uspeva da izvuče devojčicu. Dolazi u selo u trenutku kada misli da je dedina sahrana, a u stvari je svadba. Deda se ženi učiteljicom.

“Tako da se sve završava hepiendom na kvadrat. Svi loši momci su poubijani na spektakularan i smešan način”, rezimirao je Kusturica.

Tanjug





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo