logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Преузето    1.155 пута прочитано    Датум: 16.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Džefri NajsNEKADAŠNjI glavni tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću Džefri Najs optužio je svoju bivšu šeficu, a sada glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte da je odobrila Beogradu da od Međunarodnog suda pravde sakrije neke od ključnih dokaza o navodnoj ulozi Srbije u ratovima u BiH i Hrvatskoj.

Neverovatno, ali istinito! Sve te i druge optužbe naveo je u svom pismu koje je objavio zgrebački “Jutarnji list”.

Među tim, dokazima, tvrdi Najs, bila su dokumenta Vrhovnog saveta odbrane iz perioda 1992-1995. godine.
Navodna saradnja “čelične Karle” sa vlastima u Srbiji, kaže bivši Miloševićev tužilac, sastojala se u tome da je lično ona odobravala zaštitne mere za pojedine dokumente ove vojne institucije.

- Nagodba Karle del Ponte s Beogradom, nije imala nikakvu pravnu osnovu – kaže Najs. – To je bio nepotreban dil koji je Beogradu služio samo da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratovima u BiH i Hrvatskoj od Međunarodnog suda pravde, ali i od vlastite javnosti. Motivi Del Ponteove da pristane na takvu nagodbu meni ni dan-danas nisu jasni niti poznati.

Posle ovog “presedana”, kako kaže Najs, Beograd je nastavio da postavlja iste uslove i za ostala, slična dokumenta. I to, tvrdi on, “sa uspehom”, jer je njegova tadašnja šefica sve zahteve Beograda odobravala lično.

U kratkom razgovoru za “Novosti”, Najs nije hteo da kaže o kojim je konkretnim dokumetima reč.

- Ne bih da komentarišem – rekao je Najs. – Pismo govori samo za sebe, i ono je odgovor na tekst koji je objavljen u “Njujork tajmsu”.

Podsetimo, ovaj list je nedavno objavio da je Srbija dobila presudu u Međunarodnom sudu pravde baš zahvaljujući tome što nije dostavila dokumenta koja bi je navodno povezala za događajima u BiH.

Bez obzira na to, odgovorio je zastupnik pravnog tima iz Sarajeva Sakib Softić. On tvrdi da se među tim dokumetima nalaze i ona o takozvanom 30. kadrvoskom centru Generalštaba Vojske Jugoslavije, koja navodno pokazuju da su vojne vlasti iz Beograda finansirale i unapređivale oficire Vojske Republike Srpske.

Interesantno je da su upravo ta dokumeta bila jedan od najjačih dokaza njegovog tima o navodnoj umeštanosti Srbije u događaje u BiH. A, sudije su se na njih čak osvrnule i u samoj presudi, tvrdeći da za njih to nije dovoljan dokaz. Delioci pravde su čak napomenuli da još nije nesporno utvrđeno da je Ratko Mladić, tadašnji načelnik Generalštaba VRS, primao platu iz ondašnje SRJ.

Džefri Najs o umiješanosti bivše Jugoslavije u ratove

Glavni tužitelj u suđenju Slobodanu Miloševiću pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) Džefri Najs istaknuo je u pismu, koje je u nedjelju prenio zagrebački Jutarnji list, da je glavna haška tužiteljica Karla del Ponte s Beogradom postigla nagodbu, koja “nije imala nikakvu pravnu osnovu” i koja je Beogradu poslužila da “prikrije dokaze o umiješanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od Međunarodnog suda pravde”, prenosi Onasa.

Najs tim pismom reagira na članak objavljen u ponedjeljak u Njujork tajmsu u kojem se ističe da je u postupku pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Srbija zatajila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH 1992 – 1995, učinivši tom najvišem sudu UN nedostupnim dio transkripata sa sjednica Vrhovnog vijeća odbrane, uz odobrenje Tužiteljstva Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju. Tužiteljstvo, dodaje Najs, “ne samo da nije ništa dobilo od deala nego je stvorilo nepoželjan presedan jer je poslije toga Beograd počeo primjenjivati iste uvjete za slične dokumente i to s uspjehom, jer je Del Ponte opet osobno odobravala takve inicijative Beograda”.

“Odluka o odobrenju za zaštitne mjere”, ističe Najs, “potječe osobno od gospođe Karle del Ponte. Ona je u pismu tadašnjem jugoslavenskom ministru vanjskih poslova Goranu Svilanoviću u maju 2003. dala suglasnost za zaštitne mjere razumnog dijela iz kolekcije dokumenata VSO, a da nitko iz Tužiteljstva prethodno nije pregledao te dokumente”.

Dodajući da je upozorio Karlu del Ponte da ne radi ustupke Srbiji, Najs ističe kako je on htio “dokumente upotrijebiti na otvorenim sjednicama suđenja”, te da “stoga nije slučajno da je upravo u to vrijeme Beograd putem Del Ponte pokušao postići deal i time ojačati svoju poziciju u pravnoj proceduri koja je bila pred njima”.

ICJ je u presudi utvrdio da su bosanski Srbi, pokoljem 8.000 Bošnjaka iz Srebrenice, počinili genocid, ali da manjka dokaza da su te snage djelovale po “uputama” ili pod “djelotvornim nadzorom” Srbije.

Presuda je izazvala prilično čuđenje, jer su detalji o podređenosti snaga bosanskih Srba Vojsci Jugoslavije utvrđeni u brojnim predmetima pred ICTY, napisao je NYT.

Hrvatska je pred ICJ, šest godina nakon BiH, također tužila SRJ za povredu Konvencije o genocidu.

Nagodba bez pravne osnove

“Nagodba Karle del Ponte s Beogradom nije imala nikakvu pravnu osnovu. To je bio nepotreban deal koji je Beogradu služio samo da prikrije dokaze o umiješanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od ICJ, ali i od vlastite javnosti.

S druge strane, nova vlast u Beogradu nije imala ništa protiv da se na zatvorenoj sjednici ti materijali upotrijebe kao dokazni materijal protiv Slobodana Miloševića”, ističe Najs.

Oslobodjenje 

U Najsove optužbe nije poverovao ni advokat Dragoslav Ognjanović, koji je bio pravni savetnik bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. On kaže da je tvrdnja da je Karla del Ponte sarađivala sa bilo kojom institucijom u Srbiji “ravna ludilu”.

- Pošto je neuspeh Džefrija Najsa u postupku protiv Slobodana Miloševića toliko očigledan, kako pravnicima tako i laicima, očekivano je da on za to okrivi svog bivšeg šefa – kaže Ognjanović. – Ne da nam nije učinila nikakav ustupak, nego nije činila ni one koje je morala po Pravilima o postupku i dokazima. Osim toga, ona je otežala i onako težak položaj odbrane.

Optužbe koje je Najs uputio Del Ponteovoj, Ognjanović opisuje kao njihov lični sukob. On je, prema njegovim rečima, “stalno tinjao” i tokom suđenja, kada je bilo očigledno da u tužilačkom timu postoji nesklad.

- Konstantno je bilo razmimoilaženja u strategiji tužilaštva – nastavlja Ognjanović. – Zapravo, oni nisu ni imali strategiju. Bili su toliko zatrpavani informacijama iz Srbije, da ih nisu ni proveravali. To se konkretno odnosi na optužbe da je Slobodan Milošević bio taj koji je hteo da stvori veliku Srbiju, kao i kada je tužilaštvo preko snimka streljanja muslimana u Trnovu htelo da uvuče Srbiju u navodni genocid. Oni čak nisu ni imali zajednički dogovor ni kako da te dokumente koje su imali stave pod svoje optužbe.

Na pitanje da li su istinite tvrdnje Džefrija Najsa, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, kroz koji mora da prođe sva dokumentacija koju Beograd uputi Hagu, kaže da ne želi da komentariše.

- Ne želim da ulazim u personalni sukob između Karle del Ponte i Džefrija Najsa – kaže Ljajić.

Izvor “Novosti” blizak Haškom tribunalu oštro demantuje optužbe Džefrija Najsa.

- Nikada nije bilo takvog sporazuma sa Karlom del Ponte – kaže naš sagovornik. – Da nam ona pomogne da sakrijemo dokumeta? Nikako. To je njegov lični rat sa njim, i on u njemu sve koristi.

STATUT TRIBUNALA

PREMA statutu Tribunala, država koja daje svoja dokumeta ima pravo da traži da se na neka od njih primenjuju zaštitne mere, odnosno da se ne mogu koristiti javno. To svaka država ima pravo da zatraži, zbog svoje nacionalne bezbednosti.

NAJS I COBEL

DžEFRI Najs je početkom meseca na poziv Helsinškog odbora za ljudska prava bio u Beogradu kada je govorio o suđenju Slobodanu Miloševiću.

Raspravi su, pored ostalih, prisustvovali i nemački ambasador Anreas Cobel i nekadaši šef Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, Vladimir – Beba Popović.

RADOSLAV STOJANOVIĆ: UZALUDNI POKUŠAJ I PRITISCI

Glavni pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Radoslav Stojanović, izjavio je da su tvrdnje nekadašnjeg zastupnika optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića Džefrija Najsa “potpuno smešne”.
Stojanović je za B92 ocenio da Najs “izvrće” stvari o kojima je dobro upoznat i naveo da su delovi dokumenata zatamnjeni – za javnost, a ne za sud i tužilaštvo.

On je dodao da se Najsova izjava uklapa u pokušaj nekih američkih medija, pre svega Njujork tajmsa, da ospore presudu Međunarodnog suda pravde i naglasio da “takva pisanja i političke insinuacije neće uticati na Međunarodni sud pravde”.
Prema njegovim rečima takve izjave, u javnosti se pojavljuju u sklopu rešenja kosovskog pitanja i predstavljaju pritisak na Srbiju, stavljajući u izgled mogućnost revizije spora pred Međunarodnim sudom pravde.
Revizija je moguća samo ako se otkrije novi dokument, naveo je Stojanović.

IVO SANADER: AKO JE TAČNO, RASPRAVA U UN

Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da bi , u slučaju da se potvrde tvrdnje o navodnom dogovoru haške tužiteljka Karle del Ponte i Beograda o zataškavanju uloge SRJ u ratovima u Hrvatskoj i BiH, o tome trebalo da raspravljaju Ujedinjene nacije.

“Ukoliko bi se potvrdila verodostojnost te izjave, tih optužbi, onda to pitanje treba raspraviti u UN, verovatno u Savetu bezbednosti, jer su utemeljivač Međunarodnog krivičnog suda u Hagu”, rekao je Sanader novinarima nakon obeležavanja 17. godišnjice osnivanja vrličke Hrvatske demokratske zajednice.

Sanader je takođe rekao da je dao nalog da se ispita verodostojnost Najsove izjave i ocenio da je reč o “vrlo ozbiljnoj” stvari.

Ema RADOSAVLjEVIĆ za Novosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo