Вести

BEOGRAD – Kurir otkriva dosad nepoznate detalje iz oproštajnog pisma nekadašnjeg ministra policije, u kojem je on za nekoliko srpskih političara naveo da su homoseksualci . Nekadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković, koji je na današnji dan pre pet godina izvršio samoubistvo pred ulaznim vratima Savezne skupštine, pošto je u njoj usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, ostavio je iza sebe oproštajno pismo u kojem je objasnio razloge zbog kojih je digao ruku na sebe.

Kurir ekskluzivno objavljuje detalje iz pisma koje je Stojiljković napisao na 15 strana, od kojih su najinteresantnije sedma i osma, na kojima je on prozvao nekoliko srpskih političara za homoseksualizam.
 

Političari homoseksualci

Stojiljković je naveo da su zbog nastrane „sklonosti“ pojedini političari bili ucenjeni od zapadnih obaveštajnih službi.
„Upozorio bih na činjenicu da su zapadne obaveštajne službe, koristeći i zloupotrebljavajući nastranosti pojedinih dosovskih čelnika, njih ucenile, obezbedile uticaj i njihovu slepu poslušnost. Radi se o ljudima sklonim homoseksualizmu: Miroljubu Labusu, Žarku Koraću, Dušanu Mihajloviću, Božidaru Đeliću, Aleksandru Radoviću i drugima koji, nalazeći se na odgovornim državnim funkcijama, ozbiljno ugrožavaju bezbednost zemlje i njene ekonomije zbog uticaja stranog faktora“, poručio je Stojiljković.

Poruka

Podsetimo, neposredno pošto je Stojiljković izvršio samoubistvo, poslanik SRS Aleksandar Vučić pročitao je pred Skupštinom prve tri strane njegove oporuke. Do danas, nije bilo poznato da je pismo bilo pet puta duže.

Svoje poslednje reči Stojiljković je nazvao „porukom“, koju je započeo stihovima Milana Rakića: „I danas kad dođe do poslednjeg boja, neozaren starog oreola sjajem, ja ću dati život, otadžbino moja, znajući šta dajem i zašto ga dajem!“

Čeda lečeni narkoman

Oproštajna poruka ima i „post skriptum“, u kojem je Stojiljković naveo: „I mrtav vidim i čujem dosovsku orkestriranu medijsku kampanju sa zluradim komentarima, a pod dirigentskom palicom lečenog narkomana Čede Jovanovića, sa ciljem da se i ovaj događaj, koji se tiče bliskih saradnika Slobodana Miloševića, iskoristi za satanizaciju herojske borbe srpskog naroda“.

Stojiljković je potom objasnio razloge svog ubistva. Kako je naveo, time je želeo „da probudi savest građana da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od raspadanja i narod od uništenja“. Za svoju smrt direktno je okrivio Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji su, kako je naveo, „najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona“.

Optužio i Koštunicu

U nastavku pisma bivši ministar policije opširno je kritikovao dosovsku vlast, za koju kaže „da je samo produžena ruka zemalja NATO i da Srbija postaje kolonija koja stalno prihvata ucene kojima nema kraja“. Potom je nabrojao nevladine organizacije, prozivajući Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo, Sonju Biserko, Borku Pavićević, Sonju Liht, Verana Matića i za njih kaže da su najobičnije agenture, odnosno filijale stranih obaveštajnih službi.

On je optužio i Saveznu vladu i predsednika Vojislava Koštunicu što je dao agreman Vilijemu Montgomeriju, koji je iz Zagreba i Budimpešte organizovao, koordinirao i finansirao destabilizaciju i sa NATOM koordinirao akciju rušenja civilnih objekata i ubijanje građana.

Crne i bele liste

Stojiljković potom navodi da su pravljene „crne“ i „bele“ liste naših firmi koje (ne) mogu da posluju sa firmama iz EU, i da je „taj izdajnički posao podrivanja i uništavanja naših firmi obavljala holandska ambasada zajedno sa rukovodstvom Nove demokratije, odnosno njenim predsednikom Dušanom Mihajlovićem“. On navodi da je još nemoralnije bilo to što su za prelaz sa crne na belu listu firme morale da plaćaju nemali iznos deviza.

Poslednji deo je posvećen Slobodanu Miloševiću, koga je Stojiljković, kako je napisao, znao od njegovih omladinskih dana, navodeći da je bio skroman, ali autoritativan. Za Stojiljkovića Milošević je simbol borbe da se očuva mir na ovim prostorima.

G. KATIĆ

KURIR