logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    835 пута прочитано    Датум: 11.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Manastir BanjskaPrenosimo Vaskršnji intervju Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenske i kosovsko-metohijske eparhije g. Artemija (Radosavljevića) za specijalno izdanje lista “Borba” o manastiru Banjska. Razgovor vodio Dragan Milenković, „Borba“.


1. PITANjE: Kakav je značaj manastira Banjske i kakav je značaj njegove obnove?

ODGOVOR: Značaj manastira Banjske za srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu isti je kao i značaj ostalih nemanjićskih zadužbina poput Studenice, Gračanice, Visokih Dečana, Svetih Arhangela… Ipak po mnogo čemu ona se izdvaja iz tog niza duhovnih bisera kojima je ukrašena srednjevekovna Srbija. Njen ktitor, sveti kralj Milutin jedan je od najznačajnijih srpskih vladara iz svetorodne loze Nemanjića, kako po dužini svoje vladavine, unapređenju države Srbije i njenom jačanju, tako i na polju zadužbinarstva. Poznata je istina da je za 40 godina svoje vladavine kralj Milutin podigao 40 crkava i manastira i to ne samo u svojoj državi, već i po drugim pravoslavnim državama: na Svetoj Gori, u Solunu, Jerusalimu. U toj bisernoj brojanici manastir Banjska predstavlja najdragocenije zrno po veličini, ukrašenosti, sjaju i obdarenosti. Ne slučajno. Jer Banjsku je njen Ktitor namenio za mesto svoga večnog počivanja, za svoju grobnu crkvu. Ona je jedna od zadnjih njegovih zadužbina (1313. do 1317.), i odmah je zauzela četvrto mesto među kraljevskim manastirima (iza Studenice, Mileševe i Sopoćana).

Ali, Božiji sudovi su nedokučivi. Posle propasti srednjevekovne srpske države, manastir Banjska je veoma brzo zapustela. Sva njena vidljiva lepota je propala i nestala što u požaru, što od ruku bezbožnih Agarjana. Ležala je Banjska u prahu i pepelu punih 520 godina, da bi u naše dane (2004), poput ptice feniksa počela da oživljava i da se podiže u svoj svojoj duhovnoj i fizičkoj lepoti. Kakva divna simbolika! Za najveći hrišćanski praznik, Vaskrsenje Hristovo, nama je palo u deo da govorimo o vaskrsenju (obnovi) manastira Banjske. Značaj te obnove za naše vreme ima isti onaj značaj koji je gradnja Banjske imala u vreme njenog svetog Ktitora: da sabere, da ohrabri da održi naš srpski narod na putu njegovih svetih Predaka, putu krsto-vaskrsnom, kakava je bila i cela naša nacionalna istorija. Da je obnova Banjske ugodna i svetom Kralju, dokaz je njegova želja da se vrati u svoju otadžbinu i u svoju zadužbinu nakon skoro 550 godina stranstvovanja. Nema sumnje da će obnova Banjske i povratak moštiju svetog Kralja presudno uticati na dalju sudbinu srpskoga naroda u celini, posebno na pitanje budućnosti Kosova i Metohije čija se sudbina upravo u ove dane rešava.

2. PITANjE: Kakvo je stanje srpskog crkveno-kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku?

ODGOVOR: Srpsko crkveno-kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji u poslednjih osam godina prolazi kroz najteži deo svoga vekovnog bitisanja. Danas se na Kosovu i Metohiji od strane Šiptara-muslimana uništava i zatire sve što nosi obeležje hrišćanstva i srpstva: crkve, manastiri, groblja. Kao nikada u istoriji. Ovakav polom i pogrom našeg naroda i njegove duhovne i kulturne baštine nismo doživeli ni u najtežim danima otomanskog petvekovnog ropstva. Za samo osam godina prisustva međunarodne zajednice, pod vlašću UN na Kosovu i Metohiji albanski teroristi i zločinci uništili su 150 crkava i manastira, od kojih mnoge potiču iz 13. 14. i 15. veka i predstavljale su prave bisere srpskih spomenika kulture od svetskog značaja. Stotine grobalja je uništeno, svi spomenici i nadgrobni krstovi polomljeni, mnogi grobovi raskopani a kosti pokojnika razbacane. I sve se to dešava u 21. veku pred očima čitave svetske javnosti. Da bi zlo bilo gore, međunarodna zajednica koja na Kosovu i Metohiji ima civilnu upravu (UNMIK) i vojno prisustvo (KFOR), do sada nije otkrila ni identifikovala ni jednog od tih zločinaca i rušitelja naših svetinja. Onda nikakvo čudo što nam se desio 17-i mart 2004. godine, kada je samo u dva dana uništeno 35 naših svetinja, i što se i do danas one uništavaju i skrnave. Ali je živ Bog naš i živa je duša našega naroda. Dok na jednoj strani neprijatelj uništava i ruši, dotle istovremeno, obnavljaju se i vaskrsavaju naše svetinje koje su stotinama godina ležale u ruševinama (Đurđevi Stupovi kod Novog Pazara, Končul kod Raške, Sveti Arhangeli kod Prizrena, Banjska kraj Zvečana), a podižu se i nove crkve i manastiri koji će biti i ostati kotve našega naroda za koje će se on čvrsto držati da ga nikakve bure ni oluje ne mogu oduvati sa svetih kosovsko-metohijskih prostora.

3. PITANjE: Kakav je život Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji danas?

ODGOVOR: Stanje crkava i manastira kao građevina videli smo u prethodnom odgovoru. Ali Crkva nisu samo građevine. To je pre svega živi narod Božji, naši vernici, sveštenstvo i monaštvo. Stoga govoriti o životu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji isto je što i govoriti o životu srpskog naroda na tim prostorima. A srpski narod, dakle i Srpska pravoslavna crkva već osam godina je raspeta na krstu stradanja, pokazujući na taj način da je ostala verna svome Gospodu, Glavi Crkve, čije je ona telo. Naša Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska još u prvim mesecima po dolasku međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju 1999., doživela je tešku tragediju. Pored materijalnog uništavanja naše duhovne i kulturne baštine, nama je proterano dve trećine naših vernika – oko 250.000 pravoslavnih Srba. Svi gradovi su potpuno etnički očišćeni (sem Kosovske Mitrovice), mnoge parohije su prestale da postoje, mnoge su prepolovljene i desetkovane, a samo su retke ostale u stanju da mogu normalno da funkcionišu. Utešno je što je, i pored svega toga, sveštenstvo ostalo na svojim mestima, iako često bez hramova, bez parohijskih domova, bez vernika. Ostalo je i monaštvo u svim manastirima koji nisu razoreni i uništeni, i čudom Božjim, brojno se razraslo i umnožilo. Oživljeni su obnovljeni, kao i novosagrađeni manastiri. Monaštvo je glavna snaga naše Crkve danas na Kosovu i Metohiji i garant da nije sve izgubljeno. Ima ko da dočeka i prihvati naš prognani narod kada se bude vraćao na svoja ugašena i razorena ognjišta. Neka bi dao Bog da to bude što skorije.

4. PITANjE: Recite nešto o povratku Kipa Bogorodice sa malim Hristom na rukama u manastir Banjsku, iz manastira Sokolice gde se sada nalazi?

skulptura.jpgODGOVOR: U novije vreme po pitanju obnove manastira Banjske, povratka moštiju svetog kralja Milutina u svoju zadužbinu, stvorila se nepotrebna tenzija oko pitanja povratka i kipa banjske Bogorodice sa malim Hristom na rukama iz manastira Sokolice gde je preneta po razorenju Banjske. Kada je reč o obnovi bilo kojeg manastira, prirodno je da se obnova vrši po mogućnosti što vernije, da se u obnovu ugrade i unesu sačuvani delovi kamene plastike i ukrasa. Kada je o Banjskoj reč, obnova se planira da po mogućnosti bude što bliža i što vernija svome originalu.

Neko je, međutim, prerano, nepromišljeno i neovlašćeno podigao tenziju oko tog pitanja. Neodgovorna i ni od koga ovlašćena lica obilaze sela na severu Kosova, prikupljaju potpise, prave peticije… i time nepotrebno unose nemir i razdor u srpski narod u ovom teškom istorijskom momentu, kada nam je sloga i jedinstvo potrebnija nego ikada. Molimo se Svetoj Bogorodici da utiša i umiri uzburkane strasti.

 

Dragan Milenković, „Borba“





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo