Вести

Pre otprilike mesec i po dana (21-22. februara) putovao sam u Francusku „Lastinim“ autobusom pod „Eurolines“ oznakom koji je išao na liniji Beograd – Pariz, preko Hrvatske i Slovenije. Nedugo nakon polaska, jedan od vozača je obavestio putnike kako bi „trebalo“ da se hrvatskim carinicima plati kako nas ne bi dodatno „zadržavali i pretresali“ na carini. Predložio je da svaki putnik da po „dva-tri evra“ i naglasio da to putnici moraju da urade svojevoljno. Jedan od putnika je ustao, prikupio priloge i odneo ih vozačima. Na prelazu se nismo zadržavali.

Na mom prekjučerašnjem povratku iz Francuske (30-31. marta) opet sam kupio kartu „Eurolinesa“ i opet je „Lastin“ autobus bio u pitanju. Prilikom prolaska kroz Sloveniju vozač se obratio putnicima objašnjavajući „onima koji ne putuju često“ da je uobičajeno da se hrvatskim i našim carinicima daju izvesne pare kako nam oni „ne bi pretresali torbe“ i zadržavali „preko dva sata“ na granici. Vozač je objasnio da se Hrvatima daje tri evra po putniku, a našima po pet („deca se ne računaju“), pri čemu se „novac vraća ako nas carinici budu pretresali“. Vozač je i u ovom slučaju dodao da sve zavisi od volje putnika i da ako se oni odluče da plate, onda treba da svi plate ili niko.

Takođe je napomenuo da treba da imamo u vidu koliko mnogo torbi ima. Odmah posle njegovog obraćanja, jedan od putnika je otišao kod vozača i od njih dobio pripremljen otkucan spisak putnika u kojem je upisivao koliko je ko novca dao. Gotovo svi putnici su dali predviđeni iznos. Neki od putnika su upućivali proteste i prekore onima koji nisu želeli da daju novac. Na hrvatskoj granici naš autobus se zadržao vrlo kratko. Isti je slučaj bio i na srpskoj granici. Posle ulaska u Srbiju, vozač se obratio putnicima sledećim rečima: Videli ste kako smo prešli granicu bez ikakvog zadržavanja. Zahvaljujem se putnicima koji su platili, a onim švercerima koji nisu platili, neka im je na obraz.

Prilikom oba putovanja bila su prisutna po tri „Lastina“ vozača.

Putnici „Lastinih“ međunarodnih linija, dakle, daju mito za brži prelazak preko srpske odnosno hrvatske granice, na nagovor i instrukciju vozača. Sudbina novca koji se na taj način sakupi je nepoznata – možda zbilja završi u džepovima carinika, možda se podeli među carinicima i vozačima, a možda ga u celosti vozači zadrže. Teško je poverovati da je ova ovako neprikrivena i redovna korupcija „Lastinih“ vozača nešto za šta ne znaju odgovorni u „Lasti“. Isto tako je teško poverovati da je ovakva (dugogodišnja) praksa nepoznata državnim organima zaduženim za borbu protiv korupcije i kršenja zakona. Korupcija izjeda naše društvo i „Lastini“ vozači su tek jedan karakterističan primer. Iako smo svedoci korupcionaških afera u kojima se pominju mnogo značajnije sume novca, smatram da je važno da se korupciji suprotstavimo na svakom mestu i u svakom obliku, bez obzira na količinu novca u igri.

Miloš Kankaraš, Beograd, Glas Javnosti, 05.04.07