logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: obrisano    1.984 пута прочитано    Датум: 5.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Janko BojićA ti kada lažeš laži kako treba, jer tako rade pravi licemeri. Oni lažu javno i besramno! Imao je on obraza, oh da ga je imao i da ga ima on tako ne bi ni radio, da se pojavi u Montrealu gde ga je pokojni dr. Pivnički naružio. Posle toga on nije pocrveneo, kao što nikada ne crveni, jer je njegov obraz toliko ukaljan da se na njemu nikave promene ne mogu ni uočiti.

piše: Janko Bojić

A takav obraz nije obraz, to je trulež od obraza. Eto pojavio se on pre neku veče i u Hamiltonu, i rekoše doveo nekavu narkomanku. Pa koga bi drugog takav mogao da ima u društvu, jer on nije došao da se u Hamiltonu nađe u društvu jednog duhovnika i propovednika kada je dvorana bila prepuna naroda, o da njemu je zabranjeno da u tu dvoranu ukorači. Toliko je dobar? – da ga ne primaju tamo gde se mnoštvo okuplja. Da on je duhovniku i propovedniku hteo osporiti da svoju misiju pronese kroz Kanadu. Gospod, kažu je spor ali i dostižan. Da kako je on dostižan, jer je samo kroz njegovo proviđenje novi Kosovski velikomučenik i mogao da se nađe među svoim Srbima u Kanadi. Ali bez njega naravno.

Znate o kome je već reč. O biskupu Djokiću. On u svom društvu i nema više nikoga ko je od ugleda i ponosa nego u vreme uskrsnjeg posta, eto kažu vada nekavu narkomanku po Kanadi za koju opet kažu da mu je čak i mistresa. Ne kaže se uzalud da svaka ptica svome jatu leti.

No vratimo se priči o laži i licemerstvu

Posle debakla u Montrealu eto biskup se pojavio u Otavi. Kažu na skupštini CŠO. I naravno našao se neko da uputi istinito pitanje lažnom vladici, i njegovom fratru. A pitanje je bilo na mestu, jer se u Otavi rane još nisu zalečile od jesenas kada je je vladici Artemiju osporeno da se u srpskoj crkvi nađe među Srbima, čije je on interese i nacionalni ponos bio došao da spasava u kandskoj prestonici. Zašto je bilo zabranjeno vladici Artemiju da dođe u našu crkvu? – Pitala je jedna gospođa fratra Aleksandra. Nastao je tajac. Taj lažov, koji inače laže a ne soli, nije umeo da odgovori. No kako je tu bio lažni vladika, on je pohitao da spse svoga pulena.

- Pa znate to je bila privatna poseta vldike Artemija a ne kanonska. – Odgovorio je biskup Đokić. Stvarno. To je bila privatna poseta, a vladika je služio u nekoliko crkava, naravno srpskih crkava, bio na skupovima u nekoliko dvorana, kojie su sagradili Srbi, i Srbima objašnjavao svoju misiju. Jedino je u Otavi umesto u srpsku crkvu i halu morao novi kosovski velemučenik da ide u Bukovinsku Crkvu. da bi tu na okupu video Srbe koji žive tamo. A i dobro je što je tako. Tamo je on bio dočekan od jednog divnog svešenika i dobrog pravoslavca, kako i sam otac Maksim reče, kao pravi episkop.

Dakle pošto biskup Đokić nije mogao završiti Pravoslavnu Bogosloviju, nego je negde za pare kao i ovi iz Kragujevca zakupio svoju diplomu, a šta ta diploma znači kada nije znanjem potkovana? – To se i te kako da videti, i svedoci smo svih tih i takvih poduhvata. Laž ostaje laž. A lažljivac nepopravljiv. I tako on kao pravi licemer, laže javno. Da tako rade licemeri, oni se javno pokazuju i iskazuju. Zar na ovaj način u Otavi nije istaknuta najveća laž i najveće licemerje? Verovatno da jeste, ali nije tu i ovakvome licemerstvu kraj. Možda je to tek neki novi početak. Mirajnu Bulatović koju ovih dana kroz Kanadu vada biskup Đokić, niko ne sluša. Jer je to sve jedna velika laž, i obmana, ali ovoga puta samoga sebe. Ne i naroda, koji se podgurkuje i podsmeva. Dakle ptica je priletela svome jatu, Mirajana Đokanu i on njoj. Pozadina komunizma ispisuje svoje poslednje paragrafe, i svoju bljutavu riznicu zlobe rasprašuje vihorima snažnih kandskih vetrova. Verovatno će uz njihovu pomoć na taj način brže dostići severni ledeni pol, gde bi se trebali pretvoriti u večiti led.

Prolazi i poslednja nedelja velikog Uskršnjeg posta uz svo i jedno veliko licemerstvo, jednogodišnje. Da kako ili više godišnje koje je kulminiralo u jednoj godini i pretvorilo se u njaveće zlo ovoga vremena, i najveće tamničenje srpskih duša u Kanadi u istoriji srpske zajednice ovdi.

Brani se liturgija, proteruju legalno izabrane uprave CŠO, a odabrani Tomić, ima još smelosti, da u njegovom smračenom Pomrčniku, i dalje pomračuje, pa se kao jedan običan šizofrenik obrušio na kandsko pravosuđe. Znalo se da među popovima ima komunista, ali da ima i anarhista? Avaj to nam u poslednjem Pomrčniku otkriva Tomić. On inače neuk bogoslov, pokušava da objašnjava pravosuđe ove zemlje, koje samo njemu smeta. Da. Anarhistima smeta sve što je usmereno u cilju i pravcu zakona. Komunisti, nacisti, fašisti i drugi jednoumnici su uglavnom bili neuki i neobrazovani, pa su zato oko sebe i okupljali primitivce i neuke. A anarhisti, to je u stvari krem neukosti i neobrazovanosti. Da li je neko smeo pomenuti jednom komunisti ili nacisti da oni imaju svoje bogove. Onaj ko im je to rekao dok su bili u sili i snazi zna dobro, da mu se nije uzvraćalo ubeđivački nego dranjem i pretnjom, a najčešće zlostavljanjem. Tako danas rade Djokići, Mladenovići, Tomići, i drugi, koji su se položaja dokopali na silu, a ne znanjem, pa te položaje na taj način teže da održe. I umesto, ako te neko udari po jednom, okreni mu drugi obraz, ova bogohula ujdurma, pokušava da srpske duše šamara da ih tlači i uništava. Zato danas umesto bogosluženja imamo zabrane i progone. Umesto poziva i priziva naroda crkvi, imamo odbijanje naroda od crkve. Umesto Hriščanske vere i ljubavi, imamo nehrišćanske starorimske paganske metode od strane lažnih bogoslužitelja, a u principu bogoboraca, koji narod od Gospoda odvarćaju.

Takvima narod viče ne, govori dosta je bilo, pokazuje i ukazuje na njihovu neukost i neobrazovanost. Na žalost takvi nemaju uši da čuju, um da razumeju, oči da vide. Da imaju onda ne bih jedan debeli i neugledni Doder, prišao čoveku koji je skoro oca sahranio, tobeže da mu izjvi saučešće, a u isto vreme ga počeo opnjkavati i napdati, kako njegovog oca tobože nije sahraniio kanonski sveštenik. Reče Doder, jednu laž, opet kao pravi licemer na javnom mestu, da je taj sveštenik raščinjen. Dokaži Doeru svoju tvrdnju činjenicama. U svojoj nemani i nemoći u ne moguđnosti da ne vidi sopstveno licemerstvo, i zlo koje ga opseda nazvao je druge da su zli ljudi. Srećan je bio utoliko što to ne beše neko drugi, pa da mu po zasluzi uzvrati i kaze: Marš jajaro, položaro seoska, kako te nije sramota! To su reči koje takvi lažni molitvenici jedino razumeju. A šizofrenik Tomić koji ne zna ni zašto mantiju nosi, odnosno ko zna možda je on i ne nosi, koji hoće da objasni drugima kako kandsko sudstvo i pravda nisu na visini zadatka, ne znajući pri tome da ne zna šta govori, jer svaki sudija sudi prema zakonu, a on ne donosi zakon, onda ako takva praksa Tomiću ne odgovara, zašto je on onda tu? Ima i drugih prostora na ovome svetu, gde bih Tomić mogao bolju pravdu sebi da nađe. Da je on tu radi onoga čemu bih trebao da služi, a ne radi para i bogatstva, ovog puta lažnog, onada mu zasigurno pravda ne bih pravila smetnje i pometnje.

Nekada kada razmišljamo šta nam se to sve događa zašto smo tolikoj nepravdi podlegli, da bi smo se te nepravde oslobodili, onda se za sigurno kao narod moramo odlučiti od ovakvih lažnih i neukih učitelja. Oni ako im mi ne odgovaramo mogu sebi tražiti drugi narod, koji će podleći njihovoj bolesnoj pshi. ”Ako ne pristajem da budem rob niko me robom učiniti ne može.” Izgovorene su ove reči još u antičko doba, kada je robovanje bilo kao danas moda.

U roblje bi hteli da nas Srbe pretvore Mladenovići, Djokići, Bulatovići, Midići, Djakovci, Doderi, Tomići i druga bogohulna i bogoboračka klika, koja misli da je i od Boga jača. Ali im ipak sve to teško polazi za rukom a pogotovu im se danas, bar ovde u Kandi, isprečila pravda zemaljska. Zato ostavimo debelog i nevaspitanog Dodera po strani jer je njegova kultura ispod svakog proseka, čak i uhranjeni vepar koga pošten srpski domaćin sprema za svinjokolj, ima više kulture nego li pak nesrazmerno deformisani Doder, kojega ne tove domaćini, nego sam sebe tovi, svojom nevaspitanošću. Uhranjeni vepar, bar ne ume da govori, pa zato nikoga ne vređa, a pogotovu ne one koji su roditelje izgubili.

Vratimo se Tomiću. Toj anahrono anarhistički oboleloj individui. Prosto se treba zapitai šta on piše kada tako piše o sudstvu ove zemlje, a šta u stvari misli. Prvo on ne zna niti šta piše ni o čemu piše, isto onako kao što on ne zna, ni šta radi ni šta govori. A da misli on ne ume. Piše o nekakvim presudama koje verujem pošto ne razume dovoljno engleski ni te presude ako ih je on u opšte pročitao, a kako je mogao da ih pročita, kada on ne zna engleski, koje su u sklopu homoseksualizma izrečene.

Tomiću se ne sme verovati ni onda kada on piše o nečemu što razume, a nekamo li o nečemu što niti zna niti razume. U istinu bliže i više su poznate presude katoličkim fratrima nastranjacima, homoseksulacima, pedofilima, koje su svaku nastranost, od strane ovih manijaka osudile pravsudne ustanove ove zemlje. Mnogo je o tome ranije pisano na srpskom jeziku. No današnje sudstvo Srbije, koje je proisteklo na približnim osnovama, kao i sveštenstvo iz vremena komunizma, jednom nastarnjaku Pahomiju, nije izreklo adekvatnu i pravičnu presudu, pa o tom sudstvu, i toj presudi Tomić nije ni slova napisao. Niko ne osporava činjenicu da kandsko društvo razaraju devijantnosti, ali se njihove nastarnosti bar pravno osporavaju, svugde tamo gde je to moguće učiniti. Kada Tomiću toliko smeta seksualna devijantnost, što je u svakom slučaju od Gospoda osuđena pojava, onda zašto se ako je hteo da malo osvetli njegov Ponmrčnik nije osvrnuo na tu negativnu pojavu među današnjim episkopatom SPC, gde bolje upućeni tvrde da u toj instituciji ima nekih 18 devijantnih seksualnih nastranjaka od koga je jednom pokušano da se stane na put, pa se zbog nažalost neefikasnosti sudstva u Srbiji nije postigao cilj. U svakom slučaju ne smeta Tomću kanadsko sudstvo zato što nije efikasno nego su se na toj vatri Tomić i njegov mu biskup Đokan već nekoliko puta ispekli, gde njihova nepravda u svakom slučaju kod ove institucije, koju napada i omalovažava Tomić, je bila efikasno sprečena i osporena. To je ono što Tomića inače anarho – komunistički vaspitanog beskičmenjaka zabolelo. Tzv. presuda njegova i njegovog vladike tzv. Duhovnog Suda protiv Koče Radojkovića je bila osujeđena i osporena, odnosno poništena od strane kanadskog prvosuđa. I pravda izrečena protiv nepravde. Pa kada su hteli bogohuli i bogoborački anarhisti iz tima biskupa Đokića da naprave reprizu u Niagari, i tu se isprečila pravda efikasnog kanadskog pravosuđa i osporila im predstavu.

To je dakle ono što Tomiću smeta u kandskom sudstvu, koje je sastavljeno od školovanih, i ljudi od pravde i zakona. Ljudi kojima Tomići, Mladenovići, Starčevići, Kačavende, Djavolci, i drugi koji se pominju, u ovom kontekstu su nedorasli. Ako Tomić hoće njegovu ”pravdu” da nametne, onda sažaljavam mu slučaj, mora potržiti neku novu sredinu, jer je ovo sudstvo, koje nije osporilo poređenje gospodinu Radojkoviću, Tomićevog vladike, sa bosanskim volom, pre dvaddeset i više godina, mnogo efikasnije i pravičnije, od sudstva, da ponovimo, koje je klicu zametnulo u komunizmu, i teologa koju su iz slične klice ponikli, takođe. Zato verovatno takvi ne vide da ispred sebe imaju vola kojega umesto oni da vadaju, on vodi njih.

Pa eto ipak Tomić i njegov mu vladika će morati da se ponovo suoče sa tim sudstvom koje oni ”veoma učeni teolozi” pokušavaju da ospore. Pročitah ovih dana nacrt predstavke za predstojeći spor između verujućeg naroda iz Hamiltona i biskupa Đokića, a koji će spor ipak morati da raspravlja sudstvo koje omalovažava Vasilije Tomić. Pa sada neka sam Tomić razmisli koliko će mu omalovažavanje sudstava kanadskog na način koji on ističe u njegovom ”Pomrčniku” biti od pomoći u ovom sporu. (sic)

Na kraju, oni koji obiluju neznanjem i neobrazovanjem, njihova pravda je nepravda, njihovo nametanje nije ubedjivačko, nego nasilničko, njihovi su postupci laž i licemerstvo. Njihovi su ciljevi mračni, a staze su im trnjem utabane. Laž i licemerje. To su obrisi lažnih propovednika. Zato je narod koji nije govorio latinski, i koji ga ne razume rekao: U laži su kratke noge. Janko Bojić
P.S. 

Janko BojićP.S. Kada govorimo o dansnjem stanju u svestenstvu i svestenomonastvu, naravno da se ovo ne odnosi na sve i podjednako, moramo imati u vidu i na umu, da su mnogi od njih nastali iz nanjnizeg sloja naroda naseg. Bosonogi, supljoglavci, koji su se na previlegovan nacin dograbili pozicija, koje je im sluze kao paravan za njihova nedela.

Iza toga paravana skriveni su lazni bogohuli i bogoboracki propovednici. Takvi ne razumeju nalicje i olicenje pravde, ljubavi i smisla hriscanske nauke i ideoloskog puta koji je iz te nauke proistekao. Kazem ideoloskog puta jer je Hriscanstvo kao religija kreiarlo i trasiralo novi pravac, coveku, obicnom smrtniku. Pravac pravde, ljubavi spasenja, pravac slobode. Od Hriscanstva pa na ovamo covek prestaje da robuje, svojim predpostavljenima. Svako skretanje sa tog pravca, komunizam, nacizam i druge nastranosti , su zazivljavale ali samo za kratko. Uvek iznad takvih nastranosti lebdi Hriscanska sloboda i pravda, koja, nastaranosti i devijantnosti sprecava i osudjuje. Oni koji su bosih nogu utrcali u visoke pozicije, brzo su pali i spali na isto ono odakle su se na brzu ruku uzdigli. Ne kaze nas narod ne penji se na visko drvo brzopleto i ne pazljivo. Zasto se to tako kaze.

Sa visokog drveta kada se neko otisne tesko lupa o ledinu, tako da od zadobijenih rana tesko ili gotovo nikako ne moze da prezivi. Ovi lazni propovednici, a u stvari bogohulnici i bogoborci, su se iz malog gnezda iznjihali i visoko uzleteli, pa zato u svemu drugom su ostali niski, i zbog toga sa tih visina nisko padaju. Njihova poklepa za novcem, bogastvom, i drugim zemaljskim strastima, je cudna i mnogima neobjasnjiva. Ali ko je skucen sa znanjem i umecem on hrli za nerealnoscu. Ovakvo njihovo se stanje jedino moze objasniti na dva nacina. To je da su posto su potekli iz najnizeg sloja drustvene skale nedorasli svojega cina, koga ne spoznaju pa ga zato nisu u stanju da cene i postuju. A drugo ono sto su nekad bili to su i ostali. Njihove su oci gladne i onda kaad im je stomak prepun. Gladne oci jos niko nije uspeo da podhrani.

Te gladne oči neuke, i ništavne, nikako nisu u stanju i mogućnosti da razumeju osnovni smisao Hrišćanstva. Hrišćanstvo se kao pokret stradalnički pretvorilo u religiju, velikog otkrovenja. Silom, pretnjama, i represalijama se ništa u istoriji nije postiglo. Ali metodama stradalničkim i ubeđivačkim, čovečanstvo je iz tunela mraka, strave i užasa na svetlost dana izvela duboka smisao Htrišćanske nauke, vere i ljubavi za rod ljudski. Koliko ovih koji su ovde pomenuti unapred razumeju taj smisao? da jedan od njih razume, mi Srbi ne bi smo imali nikakvih problema.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo