Вести

BEOGRAD (SINA/Glas javnosti) – Novoimenovani ambasador Albanije Špiro Koci nije uspeo da odgovori na najvažnije pitanje koje predstavlja prepreku za rešavanje kosovskog čvora: Zašto kosovskim vlastima u Prištini ne valjaju demokratske vlasti u Srbiji iako su one po meri EU i Albanije i zašto ne žele da pristanu – ne da se njima upravlja – već da zajedno rade u okviru jedne države, ali svako na svom području?

– Ne znam zašto, to morate njih da pitate – kaže Koci.

Kažete da se Albanija i Srbija uglavnom slažu oko svega – sem jednog?
– Da, to je Kosovo. Ali treba imati u vidu da neće Albanija rešavati taj problem nego Savet bezbednosti i UN. A moj posao ovde, u naredne četiri godine, biće da utičem da odnosi naše dve zemlje ostanu prijateljski, bez obzira na rešenje kosovskog pitanja. Albanija smatra da je za stabilnost i mir u regionu najsigurnije da Kosovo postane nezavisno, slobodno i demokratsko i da garantuje i unapredi prava manjina. Prema našim analizama, to je najbolje rešenje i očekujemo da dobijemo jasniju sliku u junu.

O kakvom miru govorite kad ni međunarodna zajednica ne može da odbrani Srbe na Kosovu? Šta bi tek bilo ako vlast potpuno pripadne Prištini?

– Ako ste čitali poslednje izveštaje Unmika i Oebsa, videćete da ima napretka. Uslovi života i bezbednost srpske manjine su poboljšani. To kažu oni koji su tamo. Ako pročitate i Ahtisarijev predlog, videćete da je najveći deo posvećen zaštiti manjina.

Ako je Srbima tako dobro, šta će Ahtisariju toliko mera zaštite, čak tri četvrtine dokumenta je posvetio tome?

– Taj dokument je rezultat pregovora i predstavlja kompromis. Srpske vlasti treba da budu konstruktivne i podrže Srbe na Kosovu da uzmu učešća u institucijama. To je važno i za njihov povratak. Za samo Kosovo je važno da bude multietničko, a to je važno i za kosovsku vladu.

A za same Albance da li je važno da se Srbi vrate?

– Da. Mislim da među narodom i nije bilo problema, već da su sve napravili političari bivšeg režima.

Taj režim je mrtav već godinama, kao i neki političari o kojima govorite. Šta kosovskim Albancima sada smeta?
– Oni već imaju vladu koju su odabrali, tako da nemaju problem sa srpskom manjinom! Oni koji su počinili zločine, sa obe strane, moraju da se izvedu pred sud i kazne. Ali ovde se Albanci svakodnevno etiketiraju kao kriminalci, a moramo da stvorimo klimu poverenja.

Šta vi mislite, jesu li albanski lideri u Prištini kriminalci? Na primer, Haradinaj…
– Vlada Albanije pozdravila je Haradinajevu odluku da se preda. NJemu je bilo dozvoljeno da se politički angažuje zato što je dobrovoljno otišao u Hag. Inače, ne smatram da je reč o kriminalcima, i to je nešto što će proceniti sud.

Niste odgovorili šta je problem sada kad nema bivšeg režima. Zašto Prištini nije dovoljno samoupravljanje, nego hoće teritoriju i stvaranje „Velike Albanije“? O pripajanju govore i predsednici opština Bujanovac, Medveđa i Preševo?
– Sad razumem prvo pitanje… U tim opštinama – sve je to priča bez osnova. NJima smo jasno rekli da moraju da učestvuju na izborima u Srbiji i sada imaju jedno mesto u parlamentu. Oni svoje probleme moraju rešavati u institucijama Srbije. Nema sličnosti između Kosova i preševske doline. Što se tiče kosovske vlasti – ona je pregovarala i zna da je Kontakt grupa zabranila pridruživanje bilo kome. To je jedan od vodećih principa. A šta znači formula manje od nezavisnosti više od autonomije? Kako će ta zemlja da uživa samoupravu ako ne može da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i bez mesta u UN? Oni bi imali samoupravu samo na papiru.

Šta ćemo sa Rezolucijom 1244?
– To je bilo pre osam godina. Posle toliko vremena ona ne donosi progres. Nema napretka u statusu kvo i on mora da se promeni.

Da li bi Albanija jednostrano priznala Kosovo?
– Mi se nadamo da će sve biti rešeno na Savetu bezbednosti, a ako ne bude, videćemo.

Da li je za Albaniju prihvatljiva ideja o podeli Kosmeta?
– To je isključeno. Sve glasine su samo plod analitičara i medija koji moraju da popune prostor.

Do krajnjeg rešenja svi nas plaše nestabilnošću u regionu. Da li je albanski narod toliko agresivan?
– Naravno da nije. Narod u Albaniji je jako druželjubiv i to ćete videti ako nas posetite.

A koliko su Albanci u Albaniji slični sa Albancima na Kosmetu?
– Pa, ne baš toliko. Mi smo imali dva odvojena istorijska razvoja i drugačije ciljeve.

Koliko su Albanci u Albaniji slični Srbima u Srbiji?
– Slični smo u pogledu kulture po mnogo čemu. Tiranu je nedavno posetio veći broj umetnika iz Srbije. Prilikom posete jednog od vaših poznatih filmskih reditelja dogovorena je i koprodukcija filmova, a kod nas je bio i Goran Bregović, a albanska publika ga je dočekala spektakularno. Ovih dana nam predstoji i sportski meč juniora Srbije i Albanije, mislim u Turskoj.

Kako Srbiju predstavljaju vaši mediji?
– Naši reporteri su poslednjih meseci bili i u Beogradu i južnoj Srbiji i poslali veoma pozitivne i izbalansirane izveštaje o događajima. Naši mediji su poklanjali veliku pažnju izborima koje ste imali 21. januara. Kao i svuda, postoje i oni novinari koji nemaju umeren stav prema događajima u Srbiji. Kada je reč o Kosovu drže se linije koju podržava Tirana, a to je nezavisnost.

Kakva je saradnja sa srpskim vlastima, a kakva sa srpskim biznismenima?
– Zbog saradnje u brojnim oblastima čekamo formiranje nove srpske vlade i nadamo se da će to biti demokratska i proevropska sa takvom vladom je Vlada Albanije voljna da unapredi i pojača saradnju. Predložili smo Srbiji dva nacrta sporazuma u oblasti poštanskih usluga i drumskog prevoza. Očekujemo njihov odgovor, kao i sastanke na višem nivou u resornim ministarstvima, nakon što oformite novu vladu.
U obe zemlje vlada veliko interesovanje među biznismenima za zajedničko poslovanje. Bio sam u Privrednoj komori Srbije i iz susreta sa predsednikom komore i biznismenima, zaključujem da su ljudi ovde voljni da proširimo saradnju. Koliko znam, više beogradskih firmi gleda ka Albaniji kao jednom od glavnih partnera. I među albanskim biznismenima vlada veliko interesovanje za investicije u oblasti proizvodnje odnosno obrade hrane. Zanimljiv nam je turizam, ali i energija, jer Albanija sada veoma zavisi od hidroelektrana i kiša. Zato želimo da ostvarimo bolje veze u okviru regionalne električne mreže. kada nama nešto nedostaje, želimo da to kupimo. Kada našim komšijama treba nešto, mi im to izvezemo. A Srbija jeste jedna od susednih zemalja sa kojom možemo da ostvarimo razmenu na polju energenata.

Generalno, da li ste zadovoljni nivoom bilateralnih odnosa?
– Gledajući nekoliko godina unazad, naše zemlje su potpisale brojne ugovore, i u Srbiji i u Albaniji je bilo više sastanaka na visokom političkom nivou, ali uvek ima mesta za poboljšanje. Na primer, nisu svi sklopljeni ugovori i primenjeni. Treba unaprediti saradnju u oblasti trgovine, ekonomije, turizma i carina. Albanija je, kao i vaša zemlja, potpisnica CEFTA sporazuma koji će uskoro stupiti na snagu. To će mnogo pomoći u ovom pravcu i olakšati trgovinu. Mi već imamo na snazi tri trgovinska sporazuma. Imamo sporazume između privrednih komora, ministarstava ekonomije i finansija koji moraju da budu implementirani. Ali postoje i brojni ugovori koji su trenutno na našem stolu i obe zemlje moraju rade na njima da bismo kompletirali institucionalni okvir za saradnju koju ćemo ostvariti u budućnosti.

NEMA „VELIKE ALBANIJE“

– Ako odete u Albaniju i pitate ljude šta misle, niko vam neće spomenuti spajanje sa Kosovom. Što je važnije, ne postoji nijedna relevantna politička opcija koja u svojoj platformi tako nešto sadrži ili uopšte o tome razmišlja. Pre godinu dana smo potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, a tu je i NATO. Prema njima imamo obaveze, a jedna od njih je odnos prema spajanju odnosno ne spajanju sa Kosovom. Tu obavezu ćemo u potpunosti poštovati. Inače, u izveštajima međunarodnih supervizora je bilo i dosta kritike na naš račun, ali su uvek isticali da je Albanija konstruktivna u spoljnim odnosima i regionalnoj saradnji. Pre tri dana je i Jap de Hop Shefer nazvao Albaniju „glasom razuma“ u regionu. Kod nas nema ideja o „Velikoj Albaniji“. Kosovo će nam biti dobar sused kao i drugi što su.
Kako ćete da im objasnite da ih ne želite?
Oni to već znaju. I moraće to da prihvate kao što su prihvatili i Ahtisarijev plan. Sem toga, svi ćemo zajedno u EU.

LIČNA KARTA

Špiro Koci je pravoslavac iako je 90 odsto stanovništva u Albaniji muslimanske vere. Oženjen je i ima dve ćerke od šest i 16 godina. Za razliku od tate koji na srpskom zna da traži kupus salatu, mlađa kćer ide u srpsko obdanište i uživa učeći brojeve, slova i jezik zemlje u kojoj odrasta.

Diana Milošević