logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.594 пута прочитано    Датум: 30.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

albanski-ambasador.jpgBEOGRAD (SINA/Glas javnosti) – Novoimenovani ambasador Albanije Špiro Koci nije uspeo da odgovori na najvažnije pitanje koje predstavlja prepreku za rešavanje kosovskog čvora: Zašto kosovskim vlastima u Prištini ne valjaju demokratske vlasti u Srbiji iako su one po meri EU i Albanije i zašto ne žele da pristanu – ne da se njima upravlja – već da zajedno rade u okviru jedne države, ali svako na svom području?

- Ne znam zašto, to morate njih da pitate – kaže Koci.

Kažete da se Albanija i Srbija uglavnom slažu oko svega – sem jednog?
- Da, to je Kosovo. Ali treba imati u vidu da neće Albanija rešavati taj problem nego Savet bezbednosti i UN. A moj posao ovde, u naredne četiri godine, biće da utičem da odnosi naše dve zemlje ostanu prijateljski, bez obzira na rešenje kosovskog pitanja. Albanija smatra da je za stabilnost i mir u regionu najsigurnije da Kosovo postane nezavisno, slobodno i demokratsko i da garantuje i unapredi prava manjina. Prema našim analizama, to je najbolje rešenje i očekujemo da dobijemo jasniju sliku u junu.

O kakvom miru govorite kad ni međunarodna zajednica ne može da odbrani Srbe na Kosovu? Šta bi tek bilo ako vlast potpuno pripadne Prištini?

- Ako ste čitali poslednje izveštaje Unmika i Oebsa, videćete da ima napretka. Uslovi života i bezbednost srpske manjine su poboljšani. To kažu oni koji su tamo. Ako pročitate i Ahtisarijev predlog, videćete da je najveći deo posvećen zaštiti manjina.

Ako je Srbima tako dobro, šta će Ahtisariju toliko mera zaštite, čak tri četvrtine dokumenta je posvetio tome?

- Taj dokument je rezultat pregovora i predstavlja kompromis. Srpske vlasti treba da budu konstruktivne i podrže Srbe na Kosovu da uzmu učešća u institucijama. To je važno i za njihov povratak. Za samo Kosovo je važno da bude multietničko, a to je važno i za kosovsku vladu.

A za same Albance da li je važno da se Srbi vrate?

- Da. Mislim da među narodom i nije bilo problema, već da su sve napravili političari bivšeg režima.

Taj režim je mrtav već godinama, kao i neki političari o kojima govorite. Šta kosovskim Albancima sada smeta?
- Oni već imaju vladu koju su odabrali, tako da nemaju problem sa srpskom manjinom! Oni koji su počinili zločine, sa obe strane, moraju da se izvedu pred sud i kazne. Ali ovde se Albanci svakodnevno etiketiraju kao kriminalci, a moramo da stvorimo klimu poverenja.

Šta vi mislite, jesu li albanski lideri u Prištini kriminalci? Na primer, Haradinaj…
- Vlada Albanije pozdravila je Haradinajevu odluku da se preda. NJemu je bilo dozvoljeno da se politički angažuje zato što je dobrovoljno otišao u Hag. Inače, ne smatram da je reč o kriminalcima, i to je nešto što će proceniti sud.

Niste odgovorili šta je problem sada kad nema bivšeg režima. Zašto Prištini nije dovoljno samoupravljanje, nego hoće teritoriju i stvaranje “Velike Albanije”? O pripajanju govore i predsednici opština Bujanovac, Medveđa i Preševo?
- Sad razumem prvo pitanje… U tim opštinama – sve je to priča bez osnova. NJima smo jasno rekli da moraju da učestvuju na izborima u Srbiji i sada imaju jedno mesto u parlamentu. Oni svoje probleme moraju rešavati u institucijama Srbije. Nema sličnosti između Kosova i preševske doline. Što se tiče kosovske vlasti – ona je pregovarala i zna da je Kontakt grupa zabranila pridruživanje bilo kome. To je jedan od vodećih principa. A šta znači formula manje od nezavisnosti više od autonomije? Kako će ta zemlja da uživa samoupravu ako ne može da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i bez mesta u UN? Oni bi imali samoupravu samo na papiru.

Šta ćemo sa Rezolucijom 1244?
- To je bilo pre osam godina. Posle toliko vremena ona ne donosi progres. Nema napretka u statusu kvo i on mora da se promeni.

Da li bi Albanija jednostrano priznala Kosovo?
- Mi se nadamo da će sve biti rešeno na Savetu bezbednosti, a ako ne bude, videćemo.

Da li je za Albaniju prihvatljiva ideja o podeli Kosmeta?
- To je isključeno. Sve glasine su samo plod analitičara i medija koji moraju da popune prostor.

Do krajnjeg rešenja svi nas plaše nestabilnošću u regionu. Da li je albanski narod toliko agresivan?
- Naravno da nije. Narod u Albaniji je jako druželjubiv i to ćete videti ako nas posetite.

A koliko su Albanci u Albaniji slični sa Albancima na Kosmetu?
- Pa, ne baš toliko. Mi smo imali dva odvojena istorijska razvoja i drugačije ciljeve.

Koliko su Albanci u Albaniji slični Srbima u Srbiji?
- Slični smo u pogledu kulture po mnogo čemu. Tiranu je nedavno posetio veći broj umetnika iz Srbije. Prilikom posete jednog od vaših poznatih filmskih reditelja dogovorena je i koprodukcija filmova, a kod nas je bio i Goran Bregović, a albanska publika ga je dočekala spektakularno. Ovih dana nam predstoji i sportski meč juniora Srbije i Albanije, mislim u Turskoj.

Kako Srbiju predstavljaju vaši mediji?
- Naši reporteri su poslednjih meseci bili i u Beogradu i južnoj Srbiji i poslali veoma pozitivne i izbalansirane izveštaje o događajima. Naši mediji su poklanjali veliku pažnju izborima koje ste imali 21. januara. Kao i svuda, postoje i oni novinari koji nemaju umeren stav prema događajima u Srbiji. Kada je reč o Kosovu drže se linije koju podržava Tirana, a to je nezavisnost.

Kakva je saradnja sa srpskim vlastima, a kakva sa srpskim biznismenima?
- Zbog saradnje u brojnim oblastima čekamo formiranje nove srpske vlade i nadamo se da će to biti demokratska i proevropska sa takvom vladom je Vlada Albanije voljna da unapredi i pojača saradnju. Predložili smo Srbiji dva nacrta sporazuma u oblasti poštanskih usluga i drumskog prevoza. Očekujemo njihov odgovor, kao i sastanke na višem nivou u resornim ministarstvima, nakon što oformite novu vladu.
U obe zemlje vlada veliko interesovanje među biznismenima za zajedničko poslovanje. Bio sam u Privrednoj komori Srbije i iz susreta sa predsednikom komore i biznismenima, zaključujem da su ljudi ovde voljni da proširimo saradnju. Koliko znam, više beogradskih firmi gleda ka Albaniji kao jednom od glavnih partnera. I među albanskim biznismenima vlada veliko interesovanje za investicije u oblasti proizvodnje odnosno obrade hrane. Zanimljiv nam je turizam, ali i energija, jer Albanija sada veoma zavisi od hidroelektrana i kiša. Zato želimo da ostvarimo bolje veze u okviru regionalne električne mreže. kada nama nešto nedostaje, želimo da to kupimo. Kada našim komšijama treba nešto, mi im to izvezemo. A Srbija jeste jedna od susednih zemalja sa kojom možemo da ostvarimo razmenu na polju energenata.

Generalno, da li ste zadovoljni nivoom bilateralnih odnosa?
- Gledajući nekoliko godina unazad, naše zemlje su potpisale brojne ugovore, i u Srbiji i u Albaniji je bilo više sastanaka na visokom političkom nivou, ali uvek ima mesta za poboljšanje. Na primer, nisu svi sklopljeni ugovori i primenjeni. Treba unaprediti saradnju u oblasti trgovine, ekonomije, turizma i carina. Albanija je, kao i vaša zemlja, potpisnica CEFTA sporazuma koji će uskoro stupiti na snagu. To će mnogo pomoći u ovom pravcu i olakšati trgovinu. Mi već imamo na snazi tri trgovinska sporazuma. Imamo sporazume između privrednih komora, ministarstava ekonomije i finansija koji moraju da budu implementirani. Ali postoje i brojni ugovori koji su trenutno na našem stolu i obe zemlje moraju rade na njima da bismo kompletirali institucionalni okvir za saradnju koju ćemo ostvariti u budućnosti.

NEMA “VELIKE ALBANIJE”

- Ako odete u Albaniju i pitate ljude šta misle, niko vam neće spomenuti spajanje sa Kosovom. Što je važnije, ne postoji nijedna relevantna politička opcija koja u svojoj platformi tako nešto sadrži ili uopšte o tome razmišlja. Pre godinu dana smo potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, a tu je i NATO. Prema njima imamo obaveze, a jedna od njih je odnos prema spajanju odnosno ne spajanju sa Kosovom. Tu obavezu ćemo u potpunosti poštovati. Inače, u izveštajima međunarodnih supervizora je bilo i dosta kritike na naš račun, ali su uvek isticali da je Albanija konstruktivna u spoljnim odnosima i regionalnoj saradnji. Pre tri dana je i Jap de Hop Shefer nazvao Albaniju “glasom razuma” u regionu. Kod nas nema ideja o “Velikoj Albaniji”. Kosovo će nam biti dobar sused kao i drugi što su.
Kako ćete da im objasnite da ih ne želite?
Oni to već znaju. I moraće to da prihvate kao što su prihvatili i Ahtisarijev plan. Sem toga, svi ćemo zajedno u EU.

LIČNA KARTA

Špiro Koci je pravoslavac iako je 90 odsto stanovništva u Albaniji muslimanske vere. Oženjen je i ima dve ćerke od šest i 16 godina. Za razliku od tate koji na srpskom zna da traži kupus salatu, mlađa kćer ide u srpsko obdanište i uživa učeći brojeve, slova i jezik zemlje u kojoj odrasta.

Diana Milošević





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo