logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.025 пута прочитано    Датум: 28.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Krštenje vojnika (Foto. G.Matić)Vojnici ne mogu da poste. Položaj vernika u Vojsci je ispod zadovoljavajućeg nivoa, kaže episkop Porfirije, podsećajući da su vojni sveštenici u hrvatsku vojsku uvedeni još pre deset godina.

U toku Časnog posta koji je ušao u petu nedelju, vojnici, ali i studenti Vojne akademije i učenici u vojnim školama koji su pravoslavni vernici nemaju na jelovniku posnu hranu. Vojna gimnazija u Beogradu je jedina srednja škola u Srbiji koja nema versku nastavu. Zato vikarni episkop jegarski Porfirije upozorava da je položaj vernika SPC, ali i drugih konfesija u Vojsci Srbije ispod zadovoljavajućeg nivoa.

„Za sada, izuzev parcijalnog ustupka vojnicima muslimanske veroispovesti, kojima su u Vojsci Srbije ispunjeni zahtevi u vezi sa posebnom ishranom, nažalost, činjenica je da pripadnici Pravoslavne crkve i ostalih priznatih crkava i verskih zajednica nemaju nikakve mogućnosti da u skladu sa opštim evropskim, demokratskim standardima slobodno ostvaruju svoja verska prava i verske potrebe. Za razliku od gotovo svih armija u savremenom svetu, u Evropi, Americi, Aziji i Africi, u našoj vojsci nema sveštenika, a u kasarnama nema verskih objekata”, objašnjava vladika Porfirije koji je u Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve zadužen za odnose sa Vojskom Srbije.

Pored činjenice da se u našoj armiji kasni sa uvođenjem svešteničke službe, episkop Porfirije kaže da Srbija, po ugledu na evropske zemlje, iako sporije, ali u meri u kojoj je to potrebno i opravdano, otvara mogućnosti za prirodnu ulogu Crkve u društvu.

„Do sada su crkve i verske zajednice ostvarile svoje pravo na veronauku u školama. Država je donela Zakon o vraćanju otete crkvene imovine, koji doduše, iako je već na snazi, za sada ne funkcioniše. Nadamo se da će, čim se konstituiše nova vlada, biti donet i zakon o vojsci tako da tu tek očekujemo promene”, ističe ovaj jerarh SPC.

Iako ne može sa sigurnošću da kaže kad će vojni sveštenici postati realnost u Srbiji, vladika Porfirije priznaje da, s obzirom na iskušenja i razne teškoće kroz koje naš narod prolazi, postoje mnogi objektivni razlozi zašto se kasni sa ovim poslom. Ali, kako dodaje, „ruku na srce, stiče se utisak da do sada nije posvećivana dovoljna pažnja ovom problemu”. SPC ne može još da kaže koliko je Vojsci Srbije potrebno pravoslavnih sveštenika, jer budući proces modernizacije VS podrazumeva drastično smanjivanje broja vojnika. Kako kaže vladika Porfirije, po nezvaničnim procenama, za Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije bilo bi potrebno oko dvadeset vojnih sveštenika:

„Zadatak budućih vojnih sveštenika, u najkraćem, svodio bi se na činodejstvovanje, odnosno služenje Svete liturgije nedeljom i verskim praznicima, služenje jutarnje i večernje molitve, služenje opela i parastosa, osvećenje kasarni i zastava. Osim toga sveštenici bi učestvovali u polaganju zakletve, držali bi predavanja, ali bi se i starali o duhovnom zdravlju pripadnika vojske.

– Takođe, snabdevali bi vojne biblioteke verskom literaturom, savetovali se sa komandantom jedinice o uslovima koji su potrebni za ostvarenje verskih potreba – objašnjava ulogu budućih vojnih sveštenika vladika Porfirije.

Svaka vojska ima neke specifičnosti, pa Vojska Srbije ne može u potpunosti da kopira model bilo koje strane armije, ali svakako može i mora da koristi postojeća iskustva mnogih, smatra ovaj episkop.

Za nas zato mogu biti korisna iskustva zemalja čija je većina stanovništva pravoslavne veroispovesti, ali i iskustva zemalja iz našeg neposrednog okruženja: Grčke koja ima višedecenijski razrađen sistem prisustva sveštenika u vojsci, zatim Rumunije, Rusije. Iskustva Mađarske, Poljske, Hrvatske, kao i mnogih zapadnoevropskih zemalja takođe su veoma korisna, smatra vladika Porfirije.

Za razliku od nas, Hrvatska je u procesu tranzicije mnogo brže uvela sve standarde evropske demokratije u vezi sa crkvom. Hrvatska je, kao i Srbija, sekularna država, što znači da su crkva i država odvojene. Ali to, kako kaže vladika Porfirije, ne znači da su crkva i država suprotstavljene.

„Naprotiv, odvojenost podrazumeva saradnju, prožimanje i međusobnu saradnju, a pre svega obavezu države da omogući svakome građaninu da u skladu sa zakonom ostvaruje svoja verska prava na svakome mestu, pa i u vojsci. Zato je, u tom smislu u Hrvatskoj uspostavljen Vojni ordinarijat još 25. aprila 1997. Tom prilikom potpisan je ugovor između Vatikana i Republike Hrvatske o dušebrižništvu rimokatoličkih vernika pripadnika oružanih snaga i policijskih službi u Hrvatskoj. U ličnosti preuzvišenog monsinjora Juraja Jezerinca imenovan je i vojni biskup Hrvatske. Dodajmo i to da je verski život u vojsci zakonom uređen i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj”, ističe episkop Porfirije.

———————————————————–

Iskustvo Kraljevine Srbije i Jugoslavije

Do 1918. godine u Srpskoj vojsci vojni sveštenici su po formaciji pripadali stalnom kadru aktivne vojske Kraljevine Srbije. U sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili raspoređeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.

Posle Prvog svetskog rata verska pitanja u vojsci su rešavana na drugačiji način, jer je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postala višekonfesionalna država. Sve priznate veroispovesti su u vojsci bile zastupljene. Pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo svešteničkom strukom. U njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest. Štab svake armijsko-divizijske oblasti, puka i garnizona imao je stalnog vojnog sveštenika.

Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju patrijarha srpskog. Za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo u mesnim verskim objektima.

———————————————————–

Vera i borbeni moral

Istraživanje koje je Uprava za moral Generalštaba Vojske Jugoslavije sprovela mesec dana posle agresije NATO-a 1999. godine pokazalo je da se više od 69 odsto pripadnika VJ izjasnilo da su religiozni. Pregled po strategijskim grupacijama potvrdio je staro pravilo da vera u Boga zavisi od stepena opasnosti. Tada se kao vernici izjasnilo 51,9 odsto pripadnika Prve armije, 63 odsto pripadnika Ratne mornarice, 67 odsto vojnika Druge armije, 68 odsto iz RV i PVO i 82 odsto vojnika Treće armije koja je bila najviše ugrožena od agresora.

Milenko Pešić
[objavljeno: 27.03.2007.]

POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo