Вести

Orwell-ovska „sloboda“. Već treću deceniju živim u Americi koja je postala prava Zemlja Nedodjija. Posmatram kako pod pažljivo konstruisanim vodjstvom nezajažljive, halapljive manjine cela Amerika, a sa njome i ostatak planete tone u mrak najnovijeg Novog Svetskog Poretka u kome (osim izuzetno tanke manjine na vrhu) ostatak roblja vodi „poštenu“ i „slobodnu“ borbu za goli opstanak. Globalna trka je u tome ko će da radi više – a za manju platu. Vrlo često običan Američki gradjanin gubi tu bitku (odnosno posao) a neko u Indiji ili Kini, budući da je u daleko dubljoj mizeriji – biće srećan da dobije nepuni dolar za mukotrpni radni dan.

***

Futuristička noćna mora George Orwell-ovog romana 1984 postaje svakodnevica. Sve se u ovome svetu zbiva upravo kao da su oni koji iza scene vladaju ovom planetom odlučili da koriste ovaj roman o tiraniji novog totalitarnog društva – gotovo kao priručnik! Jedna nevidljiva sila (originalno, po Orweel-u – jedna „Partija“) vlada svetom. Sudeći po ovom romanu, pisanom davne 1948-me, glavne parole koje te mračne sile pokušavaju da prodaju narodu su:

• 1) Rat donosi mir.
• 2) Ropstvo je sloboda i
• 3) Neznanje je moć

Oštrog oka, kao bivši policajac Zle Imperije u njenoj koloniji Burmi [1], Orwell je stavio na hartiju samo ono sto je već video: bezgranično licemerje, tiraniju koja svoje zločine pokriva slatkorečju o širenju mira i visoke kulture. Dogadjaje u svome romanu on namerno smesta u svoju domovinu – Veliku Britaniju.

Bez namere da prepričavam gornji roman samo još da kažem da vlastodršci upravljaju Orwellovskim društvom kroz bezgraničnu „ljubav“ Velikog Brata koji je svuda prisutan – na poslu, na javnim mestima i u svakom kutku kuće prisluškujući svaki razgovor elektronskim napravama. Svaka nesmotreno izgovorena reč može da znaci – konopac. Gradjanina koji nije dobro shvatio „slobodu“ da uvek i svuda razmišlja na način kako mu to naredjuje Imperija – ili može da ga proguta mrak.

Vrlo plastično Orwell opisuje dvoličnost aparata totalitarne države koji se oslanja na četiri ministarstva:

1) „Ministarstvo za Mir“ je zaduženo da vodi beskonačne ratove – navodno za večni mir.

2) „Ministarstvo Istine“ je zaduženo da laže i prekraja istoriju u skladu sa dnevnim potrebama. Istorijske istine se svakodnevno brišu ili modifikuju tako da niko nikada nije tradicionalni saveznik [2]. Ovo je potrebno zato da bi se stalno pravila nova savezništva – a najčešće protiv bivših saveznika. Na ovaj način svaka zemlja mora da računa da preko noći može da bude proglašena neprijateljem. Niko tako nije siguran i svaka država mora stalno da se ulaguje Imperiji. Sama Imperija vodi beskrajan rat – naravno za mir, a što opet kao “kolateralnu korist” neprestano donosi profit neznatnoj manjini koja iza zavese povlači poteze.

3) „Ministarstvo Obilja“ je zaduženo da pljačka narod i drži ga u mizeriji i beznadju.

4) „Ministarstvo za Ljubav“ je zaduženo za unutrašnje poslove: za mučenje i seksualno zlostavljanje. Svako ko misli svojom glavom može da postane žrtva Ministarstva za Ljubav. Svako ko ne koristi „novogovor“ po kome je nemilosrdan, osvajački, zločinački rat – u stvari dobrodušna borba za mir, neće dobro proći. Svako ko ne zove robovanje „slobodom.“ Svako ko ne prihvata novoizmišljenu, gnusnu laz za istinu – nestaje u lavirintima Ministarstva za Ljubav.

Rat donosi mir: PAX AMERIKANA

Takvo sumanuto društvo gradi Amerika, agresivna kći Zle Imperije. Stara, Britanska Imperija je proglasila Američke Indijance opasnim divljacima i započela verovatno najtotalitarnije i neponovljivo gigantsko etničko čišćenje u istoriji ove planete. Od Atlantika do Pacifika počišćene su (ili totalno iskorenjene) stotine naroda i plemena. Osim fizičkog masakra korišćen je i biološki rat. General Jeffrey Amherst, na primer, iz čisto „humanitarnih“ razloga je razdelio Indijancima ćebad natopljenu malim boginjama, a što je desetkovalo Massachusetts Indijance [3]. Da bi genocid bio potpun preživelima je, pod pretnjom smrću, zabranjivano da koriste svoj jezik ili da upražnjavaju svoje običaje.

Pa ko onda može bolje da nam popuje o ljudskim pravima, etničkom čišćenju – nego globalni kauboji? Svaka im čast, tako su počistili te Indijance da im vise gotovo ni traga nema. Nema više, na primer, ni jednog jedinog preživelog Massachusetts Indijanca. Ostala je samo država Amerike sa istim imenom i u njoj grad Amherst – u znak zahvalnosti pomenutom generalu. U 22 godine koliko živim ovde video sam, i to sasvim slučajno, dva (samo dva!) živa Indijanca. Ako bas želiš, možeš samo da ih vidiš u rezervatu – gde žive kao u kakvom zoološkom vrtu.