logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.986 пута прочитано    Датум: 25.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

serbijakos.jpgAmbasador SCG u Vatikanu, Dr Darko Tanaskovic, odgovarao je na pitanja novinara lista “Jedinstvo”. Tom prilikom, on je istakao neke manje poznate momente iz ideologije koja je zapljusnula Albance na Kosovu i Metohiji – kleronacionalizam ili etnofiletizam.

Razgovor vodila Slavica Djukic za “Jedinstvo”; 15.04.2004

1.Kakav je istinski odnos Rimokatolicke crkve prema stradanju pravoslavnih hriscana na Kosovu i Metohiji, prema Vasem misljenju, a na osnovu Vaseg dosadasnjeg rada i iskustva?

Nemam iluziju da mogu ponuditi pouzdani odgovor na Vase zanimanje za istinski odnos Rimokatlicke crkve prema stradanju pravoslavnih hriscana na KiM. Uopste, mislim da je coveku dato samo da tezi saznavanju pune i prave istine o stvarima i pojavama ovoga sveta i da on tome uporno i usrdno treba da stremi, dok je krajnji domasaj njegove spoznaje po pravilu visestruko uslovljen mnogim ogranicenjima i nedostatnostima. van njega, ali i u njemu samome. U konkretnom slucaju, istinski odnos RKC prema teskom usudu Srba na Kosmetu fenomen je slozene i slojevite prirode i mora se sagledavati u vise, a najmanje u dve ravni: kao zvanicni stav i drzanje Svete Stolice, s jedne, i ponasanje lokalnih predstavnika Katolicke crkve na terenu, s druge strane.Obe ravni su podjednako stvarne i, ako hocete, istinske. Svaka na svoj nacin.

Kao diplomati u Vatikanu, bez dovoljno posrednog, a sasvim bez neposrednog uvida u stanje medjureligijskih odnosa na Kosovu i Metohiji,lakse mi je, naravno, da dam odgovor u vezi sa zvanicnim postavljanjem Svete Stolice, a samim tim i Katolicke crkve u institucionalnom smislu. Najbolje ce biti da Vas i vase citaoce podsetim na reci apostolskog nuncija u Srbiji i Crnoj Gori, monsinjora Eudjenija Sbarbara, koji je u skorasnjem intervjuu “Politici” (25.12.2003) istakao da se Sveta Stolica dosledno zalaze za mir u svetu, da mir mora biti moguc i obavezan i za Kosovo, sto zavisi od volje ljudi i politickih organizacija. Napomenuo je da Sveta Stolica, po svojopj prirodi, nije u mogucnosti da resava krize kao sto je kosovska, sto je, medjutim, ne sprecava da apeluje na odgovorne u medjunarodnoj zajednici “da se svim ljudima omoguci da zive na okupu sa svojim porodicama, u svojim kucama, u svojim selima i gradovima”. Da ne bi bilo sumnje, izricito je dodao da se sve to “razumljivo odnosi i na Srbe sa Kosova”. Ovo je zvanicni stav i imao sam priliku u vise navrata da se osvedocim kako ga najvisi dostojanstvenici Svete Stolice i vatikanski funkcioneri javno zastupaju.

Premda sam u to manje upucen, necu izbegavati da se u daljem razgovoru odredim i prema onoj drugoj, konkretnoj, zivotnoj ravni odnosa predstavnika Katolicke crkve prema pravoslavnima/Srbima na Kosmetu, jer znam da je, s razlogom, to aspekt koji citaoce, i nasu javnost uopste, neuporedivo vise zanima. Pre svega zato sto ih neposredno pogadja…

2. Zasto Rimokatolicka crkva pokazuje naklonost prema Albancima, a “ne vidi” patnje preostalog srpskog stanovnistva na Kosmetu i raseljenih koji ne mogu da se vrate na svoja ognjista,jer im niko ne garantuje sigurnost?

Vazan elemenat odgovora sastoji se i u tome da je u odredjenom, kriticnom trenutku kosmetske krize pretezni, a svakako onaj nauticajniji deo medjunarodne zajednice iskazao neskrivenu, selektivnu naklonost prema Albancima. Taj trenutak proalbanske “politicke korektnosti” jos uvek nije sasvim prosao. Pored toga, ne treba gubiti iz vida ni cinjenicu da je deo albanskog nacionalnog korpusa katolicke veroispovesti, dok Srba katolika vec odavno nema. Katolicka crkva ispoljava naglasenu brigu za svoje vernike, sto je razumljivo, a u slucaju Albanaca vidi ih i kao uporiste svog uticaja i misionarskog delovanja u regionu, bez obzira na to sto ih ukupno nema vise od desetak odsto, a na Kosmetu oko dva procenta. Uprkos ovim, i nekim drugim motivima, koji usmeravaju prilaz Vatikana i Katolicke crkve, kao celine, kosmetskoj stvarnosti, rekao bih, istine radi, da je Sveta Stolica u vezi s ovim zaristem jugoslovenbske krize ispoljila neuporedivo uravnotezeniji i principijelniji stav nego u njenim prethodnim fazama.

3. Jos prosle godine, protosindjel Sava Janjic iz manastira Visoki Decani upozorio je da je taj odnos veoma kontradiktoran, jer je, s jedne strane, u italijanskoj stampi sve vise clanaka u kojima se govori o varvarskom unistavanju vise od 100 pravoslavnih crkava na KiM, dok, s druge, rimokatolicke strukture u pokrajini indirektno ili direktno podsticu teorije da su pravoslavni Srbi dosljaci na Kosmetu i da su najznacajnije srpske crkve i manastiri rimokatolicki i albanski. Kako to komentarisete?

S velikim uvazavanjem pratim neumornu i dragocenu aktivnost oca Save Janjica, tako da su mi poznata njegova razlozna upozorenja. Nacinom na koji ste formulisali ovo pitanje pruzili ste mi priliku da konkretnije progovorim i o onoj drugoj, uslovno receno lokalnoj i najzivotnijoj ravni odnosa pripadnika i svestenika Katolicke crkve na Kosmetu prema srpskoj tragediji i prema Srbima uopste. Ocito je da izmedju zvanicnih stavova i politike Svete Stolice i ponasanja Katollcke crkve na terenu postoji ozbiljan raskorak, sto logicno stvara utisak kontradiktornosti (neki bi rekli i dvolicnosti) ukupnog odnosa. Ja ne bih isao tako daleko, jer je cak i sam papa Jovan Pavle II, obracajuci se prosle godine delegaciji Svetog arhijerejskog sinoda SPC u Vatikanu, izricito pozvao Evropu i svet da zastite od unistavanja vredne spomenike srpske duhovnosti i kulture na Kosmetu, a bilo je i konkretnih akcija predstavnika Svete Stolice na tom planu u medjunarodnoj zajednici. Protivrecnost ipak postoji i nanosi n emalu stetu. Postoje indicije da je ona uocena i u Vatikanu.U cemu je stvar?

Rekao bih da se, kako ih nazvaste, “rimokatolicke strukture u pokrajini”, odstupajuci od univerzalnosti hriscanske misije, ponasaju prvenstveno kao Albanci, a tek onda i kao katolici. Ukljuceni su u realizovanje (veliko)albanskog nacionalnog projekta, sto ne bi smeo biti smisao pastirskog delovanja. Da tu ima varnicenja i unutar katolickih redova moglo se prepoznati, recimo, u nacinu na koji je, pod naslovom “Katolici na Kosovu nisu ugrozeni”, urednik casopisa “Dardania sacra”, dr Engjell Sedaj nasao za shodno da u listu “Danas” (22.01.2004) reaguje na bozicni intervju beogradskog nadbiskupa Stanislava Hocevara novinaru istog beogradskog dnevnika.

Nista monsinjoru Hocevaru nije vredelo to sto je svoju ocenu, da su katolici na Kosovu i Metohiji ugrozeni, izneo krajnje obazrivo i nijansirano. Iz citavog Sedajevog pledoajea kao sredisnja poruka izbija reska tvrdnja da Apostolska administratura u Prizrenu “apsolutno nema nikakve veze sa Beogradskom nadbiskupijom”, vec da se sada osamostaljuje u odnosu na Skoplje,”u skladu sa razvojem dogadjaja i strukturalnih politickih promena”. Ako se recenom doda i Sedajeva informacija da prizrenski biskup Mark Sopi “aktivno ucestvuje u Albanskoj biskupskoj konferenciji za zajednicke stvari i dobro vernika”, postaje vise nego jasno o kakvom je “osamostaljivanju” rec.

Na delu je, dakle, izraziti etnofiletizam (nekad bi se u nas reklo: kleronacionalizam) svestenstva Katolicke crkve u kosmetskih Albanaca, a navodni prekomerni etnofiletizam je, inace,da sve bude jos paradoksalnije, sklonost koju neki katolici u svetu rado zameraju pomesnim pravoslavnim crkvama.

4. Na cemu rimokatolicki ideolozi zasnivaju ovakve svoje teorije, kad ih istorijske cinjenice nepobitno demantuju?

Pa sami ste rekli da su ideolozi. Dakle, na ideologiji iskljucivog (veliko)albanskog nacionalizma. Za naucnu objektivnost tu, po definiciji, nema mesta.Stavise, ona moze samo da smeta.

5. Pokusaji pokatolicenja pravoslavnih srpskih svetinja nisu nimalo bezazleni, narocito ako su isplanirani na duze staze. Kakav je odgovor Svete Stolice po ovom pitanju?

Nemam saznanja da se neko u Svetoj Stolici posebno oglasavao o ovakvim pokusajima krivotvorenja proslosti i tendencioznog dizajniranja buducnosti od strane nekih albanskih nadrinaucnika. Rec je o naucno nistavnoj kvaziteoriji, ali se slazem s Vama da u sumornim kosovskometohijskim horizontima nametljivog ontologizovanja sveopste lazi ni ova ne mora biti bezazlena. Ne sme se, stoga, dozvoliti nastavljanje i dovrsavanje procesa demografskog rasrbljivanja Kosova i Metohije.Jer, “koga ovce, onog i planina”, kako rece patrijarh srpski, gospodin Pavle.Da podsetim, a o tome svedoce i reci monsinjora Sbarbara u pomenutom intervjuu “Politici”, za Svetu Stolicu Kosovo je zvanicno intergralni deo Srbije.

6. Lider DSK Ibrahim Rugova nedavno se po treci put susreo s papom Jovanom Pavlom Drugim, poglavarom Rimokatolicke crkve. Trazio je pomoc za ostvarenje svog sna. Vratio se nimalo razocaran i ubedjen da ce, pored Amerike, imati i naklonost Svete Stolice. Kako Vi tumacite ove susrete?

Nedavnoj Rugovinoj privatnoj audijenciji kod Pape vatikanska i katolicka sredstva informisanja nisu posvetila gotovo nikakvu paznju, sto, naravno, uopste ne mora znaciti da je rec o beznacajnom dogadjaju. Ja, po prirodi stvari, ne mogu znati o cemu se tokom tog veoma kratkog susreta razgovaralo, ali je logicno pretpostaviti da Ibrahim Rugova nije pohodio Jovana Pavla Drugog da bi od njega zatrazio podrsku radi,recimo, olaksavanja i ubrzavanja povratka proteranih Srba u pokrajinu. Na osnovu onoga sto se moglo saznati iz albanskih izvora, a i cuti od samog Rugove, zatrazen je,pored ostalog, blagoslov za izgradnju Crkve Majke Tereze u Pristini i izrazena zelja da Papa prisustvuje njenom osvecenju. Uopste, Rugovini ucestali boravci u Rimu i neprimereni protokolarni tretman koji mu se od strane nekih katolickih krugova (zasad ne i Drzavnog sekretarijata Vatikana) daje, ne mogu a da ne izazovu podozrenje, jer ovaj politicar svoj program ostvarivanja “nezavisnog Kosova” odavno ne prikriva.

7. Ugledni italijanski dnevnik “Corriere della sera” u jednom novembarskom broju predsednika Kosova I.Rugovu naziva “balkanskim Gandijem”. Rugova u tom listu ide tako daleko da govori kako su Osmanlije jedan broj zitelja Kosmeta preveli na islam i da su dzamije “dosle kasnije”. Kako to komentarisete?

Ovim pitanjem ulazimo u osetljivu i slozenu problematiku katolicko-muslimanskih odnosa na Kosmetu, ali i u albanskom nacionalnom korpusu uopste. Tema je visestruko znacajna i aktualna, ali iziskuje obuhvatnije sagledavanje i produbljeniju analizu od onih za koje prostor nudi odgovor na samo jedno pitanje. Rugovine izjave o tome da je vecinska islamizacija izvorno katolickih Albanaca za njih predstavljala civilizacijsko unazadjenje nisu samo novijeg datuma.

Secam se, recimo, jedne njegove knjige-intervjua na francuskom jeziku ( s M-F. Allain i X.Galmiche), gde “balkanski Gandi” govori o samo “simbolickom islamu” u ambijentu svoga odrastanja, o neodlazenju u dzamiju… Ima u svemu ovome i tragova enverhodzinskog tretiranja religije, a posebno islama, ali neuporedivo vise svesnog konjunkturnog izbora, radi stvaranja sto povoljnijeg “imidza” na Zapadu. Ovaj stav distanciranja od dominantnog islama, karakteristican za citavu jednu grupaciju albanskih intelektualaca, ima i dublju pozadinu i dalekoseznije mete od neposrednog politikantskog oportunizma i pripada sferi traganja za sintetickom formulom modernog albanskog nacionalnog identiteta, u cemu je i katolicka komponenta veoma angazovana.
Postoji, naime, i veoma rasirena “islamisticka” teza, koja kao odlucujucu istorijsku “zaslugu” islamizacije Albanaca navodi ocuvanje nacionalne specificnosti pred pravoslavnim (srpskim i grckim) asimilatorskim pritiscima. Kao sto rekoh,medjutim, ovo je tema koja prevazilazi okvire naseg razgovora. Zapamtimo jedno: bez obzira na sve unutrasnje podele, kad je sudbina Kosmeta u pitanju, i albanski muslimani i albanski katolici su prvenstveno Albanci. Izgleda da iz toga jos uvek nije izvucena ona jedina prava pouka…

Slavica Djukic za “Jedinstvo”; 15.04.2004.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo