Вести

U pokušaju razvijanja srpsko – austrijske saradnje, zamenik predsednika Goran Stanković je organizovao sastanak sa ljudima koji će predstavljati Vranje na etno festivalu u štajerskom Bruku na Muri

Godina 2007. za vranjske opštinare počela je radno i svečano, a obaveze su ih odvele daleko do doma, u nepoznatu i nekada tako omraženu Evropu, da se tamo brinu o narodnim interesima. I dok je predsednik STOJČIĆ pohodio Prag, doduše stranim parama i u okviru Programa MEGA, uz još nekoliko delegacija iz Srbije, njegov zamenik Goran STANKOVIĆ boravio je u Gracu, po drugi put u samo nekoliko meseci.

Šta je zamenik, inače pravi srpski radikal, radio u Austriji, u čije ime je tamo išao, kako se predstavljao i, za poreske obaveznike najvažnije, čije je pare trošio i dalekoj i nekada neprijateljskoj Austriji? Odgovore na ova pitanja možda neko i zna, samo neće da kaže, a poslovična arogancija čoveka koji je i policiju propitivao kako sme da radi svoj posao nadaleko je poznata. Elem, bilo kako bilo, Stanković se vratio kući, pun utisaka i samohvale, i promptno organizovao sastanak sa grupom lokalnih malih privrednika i zanatlija, na temu mogućnosti saradnje Srbije, i njenih najužnijih delova, sa Austrijom, i njenim takođe najjužnijim delovima. S

astanak je bio, kao i sve drugo što Zamenik radi, zatvoren za javnost, ali je ponešto ipak procurelo, pa je čitava priča sklopljena i pored odbijanja Gorana Stankovića da se bavi glupostima kao što je javna kontrola njegovog delovanja, kao izabranog narodnog predstavnika. Dakle, priča koja sledi izuzetno je zanimljiva, i to sa nekoliko aspekata. Prvo, prati Stankovićev razvoj od sitnog menadžera precvalih pevaljki do međunarodnog promotera lokalne etnološke ponude.

Dalje, pokazuje koliko je vranjska lokalna samouprava zapravo skup ne partijskih, nego ličnih interesa, i koliko u njenom radu nema mesta za zakon. Na kraju, priča donosi i kulminaciju – beda smo mi velika, i svaka pružena ruka, ma kako bila pogrešna i nemušta, mora da se poljubi. Uokvirena ovakvim ramom, slika zaista prerasta puku zloupotrebu moći, i postaje paradigma jedne stvarnosti kojoj, po bezobzirnosti, bezobrazluku i samoživosti u ispunjenju najsitnijih ličnih ambicija, pandana u novijoj gradskoj istoriji nema.

BRUKA NA MURI

Kako se iz nekoliko raznih izvora moglo saznati, i pored pokušaja samog Stankovića da javnost ostavi u mraku neznanja, na videlo je izašlo ako ne sve, onda podosta toga što je Stanković radio u Austriji, ali i po povratku kući. Ne zna se, doduše, kod koga je u Gracu najistureniji vranjski radikal gostovao, ali se zna šta je tom prilikom dogovorio.

Kako je izneo na sastanku sa zainteresovanim malim privrednicima i zanatlijama Stanković, Vranje(?) je dobilo poziv da učestvuje, sredinom juna meseca, na etno festivalu koji se organizuje u gradu pod imenom Bruk na Muri, a koji se nalazi u austrijskoj pokrajini Štajerskoj.

E, sad, koliko se moglo saznati, u čitavu priču biće uvezano sve što se uvezati može, pa i više od toga. Dakle, Štajercima će biti prikazana i nekakva turističko – kulturna, i etno, i industrijska, i tradicionalna vranjska tradicija, a pošto smo, ne li, siromašni, onda smo pak meka za investitore, kojih, pretpostavimo, u Bruku na Muri ima više nego u Franfurktu na Majni. U ovom trenutku, naravno, ništa se ne zna, ni ko će da ide, ni od kojih para, ni po kom kriterijumu, ništa i nigde. Ima, planova, i to je, izgleda, sasvim dovoljno.

Da bi obavestio zainteresovane o mogućoj srpsko – štajerskoj saradnji, zamenik predsednika opštine Goran Stanković je u svojoj kancelariji organizovao sastanak sa ljudima za koje je on lično mislio da mogu da predstavljaju ovaj grad u Bruku na Muri.

Nema tu mesta ni za kakve dileme, kao što je kriterijum za izbor ljudi koji će predstavljati Vranje, za njihovu sposobnost da to čine, za način na koji će se grad tamo prezentovati… Ništa od toga – dovoljan je samo Stanković, i njegova radikalna pamet da reši ko će i šta da radi, naravno u opštem interesu.

– Ako ste gledali televiziju, to je to što ste imali da čujete. Nemam više šta da kažem – reče Stanković, i zalupi slušalicu.

Demonstrativno.

Šta li radi Savet za etički kodeks, kada je čak i jednom Zameniku dopušteno ovakvo ponašanje?

ODGOVORI

Dakle, da bi se saznalo šta planira u naše ime lokalna vlast, mora se gledati neka od opskurnih lokalnih televizija. Ko za to nema stomak, predstoji mu duga i mukotrpna potraga. Samo, odakle početi?

Jedan od retkih srećnika koji je prisustvovao sastanku je Miodrag ANĐELKOVIĆ, vlasnik „Mist dizajna“ i čovek koji već nekoliko godina održava dobre poslovne veze sa Austrijom, gde prodaje svoje tkanine u etno motivima.

– Reč je o festivalu koji će se održati polovinom juna, na kome bi i Vranje trebalo da ima svoju prezentaciju. Razgovarali smo da tu bude i lokalna industrija, ali i zanatlije, da se akcenat baci na našu tradiciju. Na festival u Bruku na Muri, koji se nalazi u austrijskoj pokrajini Štajerskoj, iz Srbije je zvanično pozvano samo Vranje – pojašnjava malo situaciju Anđelković.

Naravno, na sastanku se razgovaralo samo o tehničkoj izvedbi posla, dok je njegova praktična strana, izgleda, isključivo u domenu Vrhovnog Zamenika.

– Za sada nismo razgovarali o finansijskoj konstrukciji, ali niko od nas nikakav novac nije ni tražio. Pretpostavljam da će zanatlije i mali privrednici ići ili o trošku opštine, ili uz pomoć velikih firmi, jer drugačije nema šanse da se to izvede – jasan je Anđelković.

Čarobnjaci su, dakle, ponovo u pogonu – kako osmisliti putovanje u daleku i prijateljsku Bruku na Muri a da to nikoga ništa ne košta?

Stanković je već dva puta išao u bratsku Austriju, i treći put sobom mora da povede i svitu, čisto da pokaže da je pravi Vrhovni. A kad on nešto organizuje, tako, na mišiće, onda ispada kombinacija kao što su „Dani Vranja“. Lele, kad nas vide Štajerci, sa sve šatrama, gde će nam biti kraj, u Bruki na Muri, ili negde još zapadnije?

Kao iskusan u tim stvarima, Anđelković opominje da se mora napraviti grupni katalog, luksuzno opremljen na dva jezika, da pokažemo svetu šta zaista nudimo. Ali, vremena je sve manje, ako se želi ozbiljan pristup, mora se brzo raditi. A kako će, ako čitava priča padne samo na Stankovića? Pa to li Zamenik pravi nekakav privatan aranžman pod okriljem opštine? Ko će ga znati, onako tajnovitog i posvećenog poslu? Ono što je sigurno, to je da ova priča miriše, i to neprijatno, na još jednu zloupotrebu funkcije u skoro privatne svrhe. Zamenik Stanković pokrenuo je još jedan posao za koji nema uporište u zakonu, koji ga ne ovlašćuje da radi kao impresario ni pevaljkama, ni zanatlijama, ni industrijalcima. Ali, lokalna koalicija je čudo – sve je moguće, ako se dogovorimo. A ako ne, idemo iznova u Grac, dalek i prijateljski.

NADREĐENOST

Koliko se u opštini ne zna ko pije a ko plaća, pokazao je i pokušaj da se dođe do relevantnih podataka o Stankovićevom gostovanju u Austriji. Mirjana MLADENOVIĆ, načelnik opštinske uprave, nije mogla da kaže koliko je opštinu koštalo putovanje njenih funkcionera u inostranstvo, bar u ovoj godini, koliko je potrošeno za dnevnice, i o čijem trošku je poglavito Stanković „združivao“ Vranje i Bruk na Muri.

– Stanković je meni nadređeni organ, i ja nemam ingerencije da ga kontrolišem – kaže Mladenovićeva.

DOBAR KORAK

– Što se tiče mog zamenika Stankovića, vi znate da je on pre nekoliko meseci bio na sajmu u Gracu, gde je pre svega bilo prezentovanje turističkih potencijala Vranja i juga Srbije. Tamo je usledio poziv od tamošnjih partnera, i Stanković je tako ponovo boravio u Gracu.

Ne znam detalje, ali, mislim da smo napravili iskorak u dobrom pravcu oko saradnje sa jednim delom Austrije – ocenio je Miroljub STOJČIĆ, predsednik vranjske opštine napore svoga prvog (?) saradnika Gorana Stankovića.

TOV

Logično, ako će Vranje Štajercima pokazivati naše turističke potencijale, za to ima nadležna institucija za te poslove, koja se zove TO Vranje. Samo, njena direktorka Izabela SAVIĆ nije, izgleda, ni bila pozvana na sastanak kod Vrhovnog Zamenika. Koalicija ovde čudno funkcioniše, svako ima svoj zabran, u koji niko neovlašćen ne sme da uđe. Na pitanje da li je uopšte bila na sastanku kod Stankovića, direktorka TO Vranje uzvraća kontrapitanjem „pa valjda ste gledali televiziju?“. Neverovatno koliko je među liderima lokalne vlasti tv program važna stvar! Dobro, ako ona nije pozvana, možda je bilo njenih ljudi na dogovoru?

– Ne znam, ni njih nisam primetila tamo. Ja sa Stankovićem nisam ni razgovarala, i nisam ni imala poziv za taj sastanak – kaže Savićeva.

Saša Stojković, Vranjske novine (26. Februar 2007.)