Вести

Hrvatska sprovodi najperfidnije etnicko ciscenje u savremenoj istoriji, tvrdi Savo Strbac iz „Veritasa“, dok advokat Marko Nicovic otkriva program sirenja Rimokatolicke crkve na istok

piše: Djordje MIKIN, 21.05.2002

***
Franjo Tudjman, savremeni otac hrvatske nacije, usao je na velika vrata u dve istorije: u hrvatsku i u srpsku iz istog razloga. U hrvatsku povijest je usao jer je uspeo da resi srpsko nacionalno pitanje, posto u Hrvatskoj danas nema, ili skoro da nema Srba. U srpsku istoriju je usao kao uzor ljubiteljima nacionalnih igara kako se resava nacionalno pitanje.

Zapravo, u Banjaluci vec deset godina u intelektualnim krugovima vazi teza da bi Srbe trebalo slati u Siroki Brijeg da uce kako se brani nacinalno.

Koliko danas ima Srba u Hrvatskoj? Vlasti u Srbiji, iliti u SRJ, o tome nemaju precizne ili skoro nikakve podatke. Hrvatska drzava o tome ima vrlo precizne podatke. Savo Strbac, iz organizacije „Veritas“, tvrdi da hrvatska drzava, koja je 2001. godine napravila popis stanovnistva, jos ne saopstava podatke popisa iz razloga sto zvanicno u Hrvatskoj Srba ima manje od pet odsto.

– Ovi podaci bi naisli na osudu sveta, razlikuju se od zvanice hrvatske politike – kaze Strbac.
Tonino Picula, mnistar spoljnih poslova Hrvatske, nedavno u Beogradu je izjavio „da Vlada Republike Hrvatske apsolutno stoji iza projekta povratka svih Srba iz Hrvatske u Hrvatsku“. U praksi „projekat povratka“ izgleda bitno drugacije.

– U pitanju je najperfidnije etnicko ciscenje u savremenoj istoriji – tvrdi Savo Strbac. – Pred hrvatskim pravosudjem je 4.530, sto osudjenih, sto procesuiranih Srba za „ratne zlocine“. Navodno, kako zvanicno saopstavaju, 21.000 Srba je amnestirano od optuzbe oruzane pobune. Koliko ce Srba biti jos optuzeno za „ratne zlocine“? Njihova imena ne saopstavaju. Mi smo racunali da, samo po ovom osnovu, vise od 100.000 Srba ne sme da se vrati u Hrvatsku zbog straha od hrvatskog pravosudja.

Hrvatsko pravosudje brani hrvatske interese svim sredstvima. Porodica Velickovic u svom posedu vec vise od jednog veka imala je kucu sa okucnicom u Sv. Filipu i Jakovu. Pred rat, 1989. za to imanje nudjena im je suma od 500.000 maraka, jer se kuca nalazi na rivi. Kad je pre godinu dana porodica Velickovic trazila povracaj imovine, pred sudom porodica Hrvata, koja se uselila u kucu, pokazala je papire kako je porodica Velickovic darovala kucu zbog izvesnog duga od 30.000 maraka izvesnoj Hrvatici, koja je kucu posle poklonila sinu. Porodica Velickovic trazila je ekspertizu grafologa. Zvanicna instanca u Vladi Hrvatske u Zagrebu je potvrdila da je vlasnica kuce Srpkinja „vjerojatni skriptor“.

Koliko u Hrvatskoj ima slicnih slucajeva? Na to pitanje je tesko odgovoriti, ali ono sto je izvesno – hrvatska drzava, po svemu sudeci, stoji iz interesa Hrvata i svojih nacionalnih interesa, ma kakva rabota da je u pitanju.
Hrvatska drzava ne saopstava zvanicno o brojnom pokrstavanju Srba, onih koji su ostali u Hrvatskoj. Naravno, iza tih stvari stoji Vatikan vec vekovima, pa i danas.

– Koliko je Srba u Hrvatskoj poslednjih desetak godina pokrsteno, tesko je reci – prica Savo Strbac.

– Otac Milenko iz Zagreba mi je ispricao da to Rimokatolicka crkva radi perfidno i temeljno. Papa je doneo i ukaz da pravoslavci, krsteni u pravoslavnoj crkvi, mogu i bez ponovnog krstenja da prime katolicanstvo. U Zagrebu je tokom rata ostao veliki broj Srba, od oko 100.000, koliko ih je bilo pre rata. Mnogi od njih su pokrsteni.

– Prsti Vatikana uveliko su upleteni u kupovinu nekretnina, ciji su vlasnici Srbi u Hrvatskoj – tvrdi beogradski advokat Marko Nicovic.

– Ambrozijana, zvanicno banka Vatikana, sa svojim sestrinskim, mahom anonimnim bankama, izdvaja silna sredstva ne samo za kupovinu srpskih imanja u Hrvatskoj, nego i za pokatolicavanje pravoslavaca u Rumuniji, Moldaviji, Bugarskoj i Ukrajini.

Obavestajni podaci ruskih bezbednosnih sluzbi govore da je Vatikan samo za prostore bivse Jugoslavije izdvojio tri milijarde maraka za kupovinu srpske imovine i za pokatolicavanje pravoslavaca. U Hrvatskoj, to je poznato, izvesne agencije i banke primaju programe mahom „turisticke“ prirode i na osnovu njih odobravaju kredite na dvadeset i vise godina sa minornom kamatom. Tim novcem Hrvati su kupovali srpska imanja u „prvoj zoni“, znaci zemlju i nekretnine blizu obale.

– Te price su poznate, ali tesko ih je dokazati – kaze Savo Strbac. – Ono sto je sigurno, pri Vladi Hrvatske postoji vec godinama Agencija za promet nekretnina. Ona otkupljuje srpsku imovinu. Odakle im pare? Hrvatska nije bogata zemlja, u dugovima je do guse kod medjunarodnih kreditora. Zaduzili su se tokom rata, jer rat nije jeftina igracka. Odakle toj Agenciji novac, ako je ne finansira neko mocan i bogat. Hrvatska drzava to sigurno nije.

– Projekat „sirenja na istok“ je usvojen pre ravno dvadeset godina – kaze Marko Nicovic. – Papa Vojtila i Ronald Regan su 1982. sacinili program rusenja komunizma i sirenja Rimokatolicke crkve na istok. Ko osvoji utrobu Azije, zbog prirodnih rudnih resursa, taj ce vladati svetom – deviza je koja je danas na delu. Banka Ambrozijana i njene bocne banke, peruci novac u Lihtenstajnu, Palermu i Liberiji, ostvarivala je enormne zarade za finansiranje tajnih poslova u projektu „sirenja na istok“. Novine u Rimu pre desetak godina su provalile pomenuti projekat, posle cega su usledila ubistva tacno dvanaest policajaca, politicara, novinara i visokih sluzbenika banke Ambrozijana. Tako je u Londonu, pod mostom na Temzi, pronadjeno i telo Paola DJelija, direktora banke Ambrozijana i celnika masonske rimske loze P-17.

– Projekat „sirenja na istok“ pokusao je da osujeti Jurij Andropov, direktor KGB i docnije predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta. On je sa KGB pokusao da ubije papu Vojtilu. Atentator je bio Bugarin turskog porekla Ali Agdza. Atentat je propao – analizira Nicovic i dodaje da Rimokatolicka crkva, od njenog amnestiranja od strane zemalja pobednica (zbog otvorenog saveza Rimokatolicke crve sa nacistima) 1958. godine, nikad nije bila mocnija ni uticajnija. Poslednjih deset godina na stotine hiljada Srba i Rumuna u Rumuniji, Moldavaca, pravoslavnih Ukrajinaca, zatim Bugara i drugih prevedeno je u rimokarolicku veru. Zar ne govori dovoljno podatak da su svi Hrvati u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori dobili hrvatske dokumente i pasose. Svi oni imaju pravo glasa u Hrvatskoj, kao da su autenticni drzavljani Hrvatske.

UMRO 1985, IMANJE HRVATU „POKLONIO“ 1990. GODINE
Nedavno je snaha pokojnog profesora Jovana Raskovica trazila povracaj kuce i imovine u Hrvatskoj. Hrvat koji zivi u njihovoj kuci je pred sudom pokazao „dokument“, koji „svedoci“ kako je brat pokojnog Jovana Raskovica darovao imanje doticnoj hrvatskoj porodici 1990. godine. Nije pomoglo ni to sto je porodica Raskovic na sudu pokazala smrtovnicu Jovanovog brata koji je umro 1985. godine.

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=30330

21.05.2002