Вести

Juče se u Hamiltonu dogodio istorijski trenutak. Istorijski zato što je istorija već napisana tamo, trenutak -jer je događaj istorijiski.

Februara 25. 2007 u Hamiltonu je održan po prvi put skup Srba koji je na žalost pre mnogo godina razjedinila instiucija koja je trebala i koja je kroz istoriju okupljala i ujedinjavala Srbe. Sastali su se prdstavnici CŠO Niagare, Toronta, Okvila, Vindsora, Londona, Hamiltona, i Misisage. Ni manje ni više nego delegati svih CŠO iz jugoistočnog Ontarija. Preko trideset njih ukupno. Razlog sastanka. Kako dalje pošto se sa biskupom Đokićem ide sve više unazada.

Kratak istorijski pregled

Šta je to što je važnije od bilo kojeg skupa do sada? Na ovom sastanku sastali su se “rzjedinjeni“ da se ujedine. I ujedinili su se. Podela je nastala kada je prema diktatu jednog ateističkog režima davne šesdeset i tređe, za patrijarha SPC kooptiran German (Ćorić) dotadašnji episkop eparhije Žičke. Odmah posle kopotiranja, godine 1959, Germanu je palo u zadatak da razbije i razjedini srpsku nacionalnu emigraciju u USA i Kandi, kaja je prema zamisli tog režima, njemu predsatvljala veliku opasnost. Koristeći se lažima i podmetanjima German je kao predsednik SA Sinoda poveo krivični crkveni postupak protiv, ondšnjeg Episkopa Američkog Dionisija za koga je pre ovoga “sudskog“ procesa dobio podrušku od strane SA Sabora SPC. Dobar deo episkopa je podržao Germana, ali je jedan dobar broj bio u ne slaganju sa njim.

Od tada pa sve do sredine devedesetih godina u Americi, Kanadi, Australiji Zapadnoj Evropi postojale su dve SPC. Jedna tѕv. Federalna i druga Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva. Ta Slobodna SPC je sa sobom povukla veliki broj uspšnog poslovno opredeljenog srpskog naroda u iseljenju, i ta Slobodna SPC je stvorila jedan po dobar imetak od otprilike nekoliko milijardi dolara. U devedesetim godinama došlo je do ponovnog ujedinjenja, ali samo prividno duhovnog dok je administrativno trebalo da se odvija postepeno i kasnije.

Velika prepreka administrativnom ujedinjenju su Arhijereji SPC u Severnoj Americi, u čemu ih izdašno pomažu i ostali njihovi kako oni sebe nazivaju braća u Hristu, pa i sam poglavar SPC današnji patrijarh Pavle. Dok i zaista najveća nesreća i kočnica tome ujedinjenju je episkop ja bih ga više nazvao biskup kanadski Georgije Đokić, koga narod iz “milošte“ naziva biskup Đokan.

Kako je u više navrata pisano biskup Đokić, je u nekoj stalnoj zavadi, prepirci i svađi sa verujućim narodom i to pogotovu sa onim najvećim dobotvorima, i dobročiniteljima Crkve. A najviše mržnje i netripeljivosti ovaj biskup pokazuje prema nacionalnoo i rodoljubivom delu Srba Severno – Američkog kontinenta.

Prvu kavgu kako je postao biskup u Kanadi, gde se lažno predstavio kao episkop ovaj veoma nasrtljivi inividualac je napravio sa gospodinom Kočom Radojkovićem. Taj nas je spor koštao izuzetno mnogo ravnih $ 374,000.00 samo u sudskim troškovima koje je morala da pokrije strana koja je spor izgubila, a to je bila danas se to vidi lažna eparhija odnosno sistematski pretvorena u biskupiju, kanadska.

Psle izgubljenog spora, biskup je nastavio da uz pomođ svojih fratara, jer to nisu sveštenici, pravi sveštenici ne lažu, nego fratri samo lažu. A potvrđeno je da svi popovi, koji su stali uz biskupa lažu gore nego papa, pa su od tuda i postali ne popovi, jer, i pop nešto znači na srpskom, nego fratri. Jedan od tih Debeli Doder, stalno priča okolo kako je Spor dobila biskupija. On bi ipak morao, da najbolje zna, da je spor izgubljen pošto je on bio jedan od tužilaca, a u presudi stoji ovako. “Mihailo Doder i Dušan Bilbija, imaju pravo da tuže ali njihov se spor poništava.“ Ko je onda dobio ovaj spor? Ne treba biti naučnik svemirske mehanike pa doneti pravilan zaključak. No ima neki fratar Milojko u Londonu, ontarijskom, koji je pre neki dan kod nekih ljudi kad je svetio vodicu prosuo biser. Pitaju me ti ljudi jutros, zašto ti lažeš da je vladika izgubio spor sa Kočom? Ja ne lažem nego tako piše u presudi. Reč, po reč, kažem ja njima. Slušajte, ja imam presudu kod sebe. Hajdemo da se sretnemo kod Angelosa, pa ako u presudi stoji da je spor dobio Đokić, onda ja vama plaćam ručak. A ako u presudi stoji da je Đokić izgubio, onda vi meni plaćate kafu. Sat kasnije sretosmo se u Angelosu. Ja im izvadim presudu i pokažem šta i njoj piše. Pogledše ljudi i shvatiše da ih je pop slagao, ja dobih i kafu, i ne htedoše da za sebe platim ručak, nego eto tako i ručak mi platiše. Dakle kako rekoh popvi ne lažu, nego samo fratri, pa i o vaj Milojko prodae dušu jeftino.

Posle ove kavge sa Kočom bilo je sitnijih čarki na mnogim mestima. Sve do avgusta 2005 godine kada je biskup krenuo brutalno da osvoji, i svu vlast prigrabi samo sebi. Počela se rađati aferra Hamilton. Koja će biskupu Đokiću pomći da se još održi na vlasti ze koje vreme, ali kršenje zakona ipak neće moći da ide u nedogled.

Tamo je po nekom njegovom izmišljenom zakonu biskup smenio celu upravu, pokupio novac, rekoše juče ukupno $ 750,000.00 pa kada je uočio da je to moguće u Hamiltonu on je zašao i počeo redom da pljačka. U pohodu je naleteo na CŠO iz Niagare. Niagarci imaju imovinu u vrednosti od prko 15 miliona dolara. Dobar zalogaj za nezasićenog prozelitera. Kršeći sve norme ljudskog morala on je pokušao da tu imovinu prigrabi za sebe. Verovatno jedan dobro školovani udbaš je mislio da u Kandi udbaške metode mogu da upale. tako on nasrne na CŠO Iz Niagare sa tužbom od sedamanaest milion dolara. No tu se on grdno prevario. Umesto zalogaja od $ 17,000,000.00 biskup je dobio takvu šamarčinu da mu celo telo trni.

Kada se pomenu udba, treba imati nekoliko stvari na umu. Ova zloglasna organiѕacija koja je osnovana odmah posle Drugog Svetskog rata, da tobože prikuplja obaveštajne podatke o neprijateljskim odnosima prema Jugoslovenskoj državi, dakle da prati i špijunira one strane političare, i diplomate koji neprijateljski deluju protiv same držva, ona je godine provela baveći se isključivo patriotski orjentisanim rodoljubima, i na taj način skupljajući poene, za svoje visoke plate. Pored onih koji su se profesionalno bavili tim poslom, ta organizacija je često oko sebe okupljala, veliki broj doušnika, koje je koristila uz pomoć njihovih kompromitujućih potencijala. Tako se ona infiltrirala i među sveštenstvo sih verskih zajednica iz sada već upokojene Jugoslavije. Među sveštenicima i vladikama SPC bio je ogroman broj takvih. U zaddnjih nekoliko godina bilo je nastojanja da se i u Beogradu, kao što je to bilo učinjeno u Sarajevu otvore dosijea udbina i da se zagleda tamo ko je sve bio saradnik njen. Kako saznajemo tome se i do danas najviše protive jedan veliki broj Arhijereja SPC. Rekoše najviše se tom protivio sam Patrijarh Pavle. Zašto? Da slučjano i on sam nije radio za tu organizaciju. Ja ne znam, ali me ništa ne bih više iznenadilo. Jedno je tačno i ne pogrešivo. Svi oni koji su bili naimenovani i slati van granica zemlje da budu vladike iz bivše Jugoslavije nisu mogli napustiti zemlju bez da predhodno dobiju ovlašćenje od udbe. Jedan od tih i danas, je nesumnjivo biskup Đokić. Ko ne veruje neka mu pogleda saradnike.

Promene u svetu vreme i događaji nalažu da se nejedinstvo među srpskim narodom u Kanadi USA Australiji, i drugde po svetu, podstaknuto od strane režimski naklonjenog Patrijarha Germana, mora jednom prevazići. Narod je za to ali sa nekim čuđeljem, čuđenjem da, ali ako se realno sagleda situacija među jednim jednim delom tzv. arhipastira SPC onda ništa ne bih trebalo da čudi, taj se deo arhipastirstva protivi jedinsvu, naroda.

Pokret za ujedinjenje i očuvanje SPC

Svaka akcija ima i reakciju. Ako se ovde poslužimo prostom mehanikom, nije teško doći do zaknjučka da će smer akcije ostati ne promenjen sve dotle dok se ne pojavi reakciona sila. Ukoliko je reakcija jača utoliko se njena sila uvećava i svoim otporom slabi dejstvo akcije. Pored borbe protiv narodnog jedinstva unutar jednog dela crkvenih veliko – dostojnika, postoji jaka težnja i naginjanje rimokatoličkom šizmatizmu. I neokomunističkom i neonacističkom ekumenizmu. Sve ove težnje tih neodgovornih faktora dovele su do burne reakcije naroda, i protivljenja takvim postupcima i ispadima neodgovornih faktora iz SPC. Narod ne odobrava da se po njegovoj vekovnoj tradiciji običajima, i njegovoj pradedovsskoj veri olako može gaziti. Protiv ovih tokova javio se snažan otpor, koji se sada pretvorio u pokret. Dakle ponašanje tih neodgovornih faktora je prozrokovalo gnev i navuklo netrpeljivost naroda prema njihovim postupcima. Nije tema ovog izlaganja da se bavi ekumenizmom i šizmatizmom, o tome nekom drugom prilikom. Vratimo se jedinstvu i ujedinjenju.

Sastanak u Hamiltonu.

Kad bi se među nama nalazila pamet oca Justina i svetog Nikolaja, mi bi smo braćo i sestre bili već ujedićeni. Istakao je na sastanku predstavnika Crkveno Školskih Opština iz južnog ontarija Gospodin Gojko Pajić. Predsednik CŠO Svetog Ahrangela Mihaila iz Toronta. Dodao je on još i ovo. Pa mi u stvari kao narod jesmo ujedinjeni, ko nas razjedinjuje su oni čiji bi najveći zadatak bio da nas ujedinjuju. Razjedinjuju nas Longin i Georgije.

Da upravo tako i za našu najveću žalost i sramotu. Nas razjedinjuje Jerrarhija, jer njen interes nije u tome da narod bude ujedinjen, zato što ako je narod ujedinjen onda oni ne mogu da opstanu. Toliko o njihovom znanju, učenosti, i visokom obrazovanju.

Sastanak u Hamiltonu je počeo u jedan sata posle podne. Na tom sastanku kako je već istaknuto, prisustvovalo je oko 30 delegata iz sedam CŠO.

Tema sastanka je uglavnom bila, kako održati jedinstvo naroda, i šta da se radi po pitanju nepodnošljivog, nemoralnog i nekorektnog ponašanja nazoviepiskopa kanadskog Đokića.

Prvo su probleme sa kojima se suočavaju CŠO Hamilton i Niagara izneli predstavnici ove dve CŠO. Za Niagaru se konstaovalo da ta CŠO osim nekanonske zabrane bogosluženja nema nekih osobitih problema, iz prostog razloga što ta CŠO nije izgubila kontrolu nad svojom imovinom, i pošto su se dve CŠO koje su ranije bile jurisdikcijski razdvojene se pretopile u jednu i postigle narodno ujedinjenje. Tome ujedinjenju se protive biskup Đokić, i izbegava da ga prizna vladika Longin kao i SA Sinod SPC???

Posle delegacije CŠO iz Niagare govorili su delegati iz Hamiltona. Oni su podvukli da je biskup Đokić na jedan ilegalna način uspeo da se domogne finansijskih sredstava te CŠO i da ih preda nekavom njegovom povereništvu koje niko ne priznaje, pa ih tako ni legitimne vlasti Kanade ne mogu prihvatiti. Zbog čega je ova CŠO prinuđena da preduzme legani postupak. Istaknuto je, da je ceo postupak pripremljen i da će ga početkom marta ove godine advokat legalne uprave CŠO iz Hamiltona zavesti kod lokalnog prvostepenog suda provincije Ontario. Radi se, ne o klasičnoj sudskoj parnici, nego jednom postupku gde se strane u sporu pozivaju na interpretaciju zakona. Očigledno je da je biskup Đokić prekršio zakon o povereništvu tzv. normativni Trust akt, zbog čega će naravno posle interpretacije morati da podnese i zakonske posledice. Ovaj postupak je utoliko značajan da u buduće spreči bezakonje i uzurpatorske postupke biskupa Đokića, u čemu treba videti kraj njegovoj samovolji, apsolutizmu i despotizmu.

Posle izalaganja predstavnika ove dve CŠO pristupilo se debati i raspravi. Delegati su se složili da što se naroda tiče mi smo ujedinjeni. Druga je pak stvar što se tom jedinstvu protivi jedan deo Jerarhije SPC. Velika zabrinutost i nezadovoljsto je izražena o ovakvom nedostupnom i nedostojnom ponašanju onih Jereja SPC, koji i dalje nisu u stanju da sagledaju duh vremena i da se prema njemu ponašaju. Zabrinutost je u toliko veća konstataciom da je toliko providno i jasno da je smetnja duhovnom jedinstvi biskup Đokić, i da je zbog toga veoma učoljivo da se Jereji mahom brinu za materijalna, a ne za duhovna bogastva. I da nisu u stanju da preduzmu korake kako bih sprečili njegovu samovolju, dovodeći na taj način celu SPC u paralizovanu i nefunkcionalnu instituciju. Jedan od prisutnih je privatno naglasio, da takve Arhijereje koji se grabe za materijalna a ne duhovna sredstva treba proglasiti Jereticima, zato što se ni sam Gospod Isus Hristos nije nikada borio za materijalna sredstva. “Navedite mi gde je to Spasitelj imao svoj svetovni hram, on čak ni svoje kuće nije imao, on se u pećini rodio, on je za narod sam stradao. A ovi današnji se vladike samo za materijalna sredstva bore, a za narod baš njih briga.“

Delegati su svi jednoglasno istakli da će se maksimalno zalagati, i finasijski ako treba truditi se, da pomognu obe CŠO kako bi se mogle na legalan način izboriti protiv apsolutizma biskupa Đokića.

Narod je gradio crkve, narod je njihovu imovinu stvarao i kupovao, i ko od njega to otuđivao, takvome treba na put stati i moliti se Gospodu da takve porazi, mogle su se čuti i ove i slične reči na ovom istorijskom sastanku. Dali su i svoje mišljenje prisutni iz CŠO iz Misisage. Ta CŠO nije u mogućnosti da izabere niti upravu, niti pak da pravilno rukuje sa postojećim dugom. U privatnom razgovoru smo saznali da ta CŠO finansijski stoji veoma bedno. Sastavlja se kraj s krajem.

Predsednik CŠO svetog Ahrangela Mihaila iz Toronta je izneo mnoge podatke koji su frapantni. On je govorio kako njihov episkop Longin neće da prizna upravu te CŠO zbog dr. Krstić navodno, iako je kaže predsednik, dr. Krstić jedna od najvećih privrednika u toj CŠO. Ona sama uspe godišnje da toj CŠO priloži prek $ 40,000.00 i eto takve episkop eparhije Novogračaničke ne priznaje??? U završnici gospodin Pajić je rekao: “ Mi kao narod smo ujedinjeni, a to što vladikama to ne odgovara nije naš problem.“

Dosta pažnje posvećeno je novom ustavu SPC za Severnu i južnu Ameriku, i namerama da na predstojećem SA Saboru bude pokušaja da se taj ustav adoptira, prisilno. Međutim neko je podsetio da SA Sabor može da radi šta se njemu sviđa, ali svaka njihova odluka nema leganu težinu, pošto, preama prelaznim uredbama, se novi ustav predhodno mora i mže jedino odobriti od strane Crkveno – Narodnih Sabora Mitropolije Nogračaničke i bivše tzv. Federalne Crkve. Ukoliko bi SA Sabor pokušao da nametne svoju volju nasilno, kao što su to ranije radili Centarlni Komiteti KP, onda, upozoreno je sa ovog sastanka da će biti preduzete odgovarajuće mere da se takav postupak spreči. Ovde treba svakoko istaći da se ustav ne može menjati jednostrano jer je tu praksu osujetio Vrhovi Sud USA u slučaju vladike Dionisija, u kojoj presudi stoji da se ondašnji postojeći ustav SPC za USA i Kandu neće menjati, i da se administrativnim rukovođenjem imovine SPC neće postupati na isti način kao u Srbiji, odnosno u ono vreme Jugoslaviji.

Delegati iz Niagare, su izneli takođe svoje nezadovoljstvo zbog sve učestalih uvredljivih napada od strane biskupa Đokića, na članove uprave ove CŠO, nazivajući ih da su pokrali crkvenu imovinu, i da su je prema Đokiću i njegovim trabantima, uzurpirali. Zbog takvih primitivnih uvreda i klevete oni su izneli imena lica protiv kojih priprnmaju legani postupak na prvostepenom ontarisjskom sudu. Ta lica su biskup Đokić, Vasilije Tomić, Rade Veljović, Radovan Gajić, Davor Milićević i urednik “Mi Magazina” Stanković. Gospodin Kolundžić, delegat iz Niagare je podsetio da njihov advokat priprema tužbu, koja će biti ovim licima uručena najkasnije do početka maja ove Godine. Burno i aplaudiranjem je ovaj, i stav Hamiltona da se na legalan način spreči samovolja biskupa Đokića bio pozdravljen. Delegati su ovom stavu dali jednodušnu i svestranu podršku.

Diskutovalo se o čestim napadima od strane predstavnika biskupa Đokića i njega samoga da su sastanci ovakve vrste upereni protiv crkve. Takav stav biskupa Đokića i njegovih mu saradnika kategorički je odbijen, s obzirom da niko od prisutnih nije ustao da omalovažava Svetu i Močeničku SPC. Niko se ne protivi njenoj misiji, niti njenoj dogmi i učenju. Jedno je biti protivnik samovolje, i nekorektnog, i nemoralnog ponašanja pojedinaca, a drugo biti protivnik jedne institucije. Donesen je zaključak.

Bilo je diskusije da se sastavi peticija protiv biskupa Đokića, ali se došlo do zaključka da tako nešto ne bih bilo vredno raditi, pošto Episkopat SPC nije spreman da se suoči sa stvarnošću i da preduzme disciplinske korake protiv nemorala Đokićevog.

Posle svih diskutanata zamoljen je i Gospodin Radojković da izloži svoje iskustveno zananje. “ Vi niste svesni, sa kavim opasnim i prefiganim pokvarnjakom imate posla. Govorio je Koča. Jedino kako se sa njim možete izboriti je na legalan način. U tom smislu su dopirale reči prisutnima, od strane jednog od retkih boraca koji je slomio nasrtljivu prirodu biskupovu.

Na kraju, iako nisu doneseni konkretni predlozi i ustanovljeni određeni parametri, ovaj sastanak je jedan istoriski događaj. Istorijski je iz prostog razloga što su se predstavnici gotovo svih CŠO iz Ontarija našli na jednom mestu, i pošto su na tom sastanku napravili dogovor da ostanemo jedinstveni i ujedinjeni. A na putu borbe protiv samovolje nepokolbljivi. Taj sastanak mora da stavi svima onima koji ne stoje na stazi pravoslvalja, koji podrivaju temelje naše Svete i napaćene Crkve, jasan signal. Ovako više ne može. Ili uslišite glas naroda, koji pokušavate da razjedinite i da tako njime vladate, a to više neće vam poći za rukom, ili će narod ovog puta ujedinjen više nego ikada preduzeti korake kako da vas se reši.

I zaista, ko nije sa narodom, on je protiv njega.

Janko Bojić