logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Срђан Марјановић    1.311 пута прочитано    Датум: 21.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

georgije.jpg“Aко нас океан не може раставити, онда не смијемо дозволити да нас Дрина раздваја. Јер ако би се десило да нас Дрина раздвоји, онда би нам ускоро и Лаб и Ситница биле велике препреке,” рекао Eпископ Георгије.

Књига “Печат мојега владичанства” Епископа канадског Г. Георгија промовисана је у четвртак 15. фебруара увече у Вијећници Банског двора Културног центра. Пред многобројним љубитељима лепе речи о књизи су, осим аутора, говорили Владика Aтанасије (Ракита), доктор Давор Миличевић, магистар Душко Певуља и књижевници Мирјана Булатовић, Драгомир Брајковић и Ранко Рисојевић. “Печат мојега владичанства” у издању “Источника” из Епархије канадске збирка је беседа коју је Епископ Георгије изговорио у разним приликама, делом на српском, а делом на енглеском језику.

Беседе су у овој књизи груписане у “Божићна обраћања”, “Васкршња обраћања”, “Поводима многим” и “У царству небеском”.

“Ово је велика радост и посебан духовни тренутак што имамо прилику да се упознамо са књигом епископа канадског господина Георгија. Оно што је он понио из родитељског дома и из српских манастира је вјера православна и свијест о себи као православном Србину.” рекао је владика Aтанасије Ракита. Он је истакао да бесједе из збирке “Печат мојега владичанства” имају посебан значај, прво књижевни, а затим духовни, богословски, пастирски. “Бесједе из ове књиге нам откривају којом врстом хране је епископ Гергије хранио своје вјерне и невјерне у Канади. Врло је важно којом се духовном храном хранимо,”казао је владика Aтанасије Ракита.

Уредник овог издања и секретар канадске епархије доктор Давор Миличевић подSетио је да за оне који долазе из дијаспоре свако огледање у бистрини источника са којег се напајају доноси и бојазан шта ће у њему видети.

“Промовишући књигу епископа канадског Георгија, као дио “Источниковог” уредничког тима знам да такве бојазни нема. Печат који вечерас отварамо, отисак је свима добро познатог, прије осам вијекова, утиснутог светосавског печата,” истакао је Миличевић. Према његовим речима, “Печат мојега владичанства” само је круна двадесетогодишњег рада Издавачке куће Епархије канадске “Источник”.

“Поимајући сва наша дјела као службу Господу, повезујући традицију и савременост, ове проповеди владике Георија подстичу на духовно и свако друго прегалаштво, на хармоничан лични и породични живот, ријечју, на добра и племенита дјела,” рекао је књижевник Драгомир Брајковић.

Епископ канадски Георгије истакао је да су говорници на промоцији пронашли много више него што је он сматрао да постоји у његовим беседама.

“Aко нас океан не може раставити, онда не смијемо дозволити да нас Дрина раздваја. Јер ако би се десило да нас Дрина раздвоји, онда би нам ускоро и Лаб и Ситница биле велике препреке,” рекао је Eпископ Георгије. Он се осврнуо и на проблем Косова. “Увијек је била борба између Бога и богатства. Ови господари нам нуде царство земаљско и богатства земаљска, али нам не нуде вјеру. A када смо изгубили Косово, изгубили смо све, али нисмо душу”, рекао је Eпископ Георгије.

Поред промоције у Бања Луци, књоига је врло добро прихваћена на представљању у Коларчевој Народној Задужбини у Београду и у Ваљеву.

A. РAЈКОВИЋ

О бесједама из “Печата мојега владичанства” митрополит дабробосански Николај написао је и ово: “У овој збирци су исказани односи владике канадског Георгија, првенствено према својим епархиотима, али и шире од тога. Бесједе су добродошле, тим прије што се о свему другоме често чује ријеч људи о људима, а мање ријечи о Богу и човјековом моралном животу у овим смутним временима. Владичине обавезе на разне теме, изговорене у разним приликама и потребама, указују да је Васкрсење постало право свих, доласком Христовим у овај свијет, страдањем на Голготи и Васкрсењем из мртвих….читањем ових бесједа, читалац ће наћи оно за чим жуди, оно што ће му бити потребно за даљи његов јеванђељски живот, а шта данас многи одбацују као непотребно.”

spc.org.yu




3 коментара у вези “Promovisana knjiga Episkopa kanadskog Georgija”
  1. Ama ljudi,Vladika Georgije ne zna da pise.To je opet neki plagijat.

  2. Da Gospodine Lukovicu, Vi ste zaista u pravu. Georgije je nepismen, i ne samo sto je nepismen, on ima nekakvu mentalnu manu.

    Inace o plagijatu ne treba brinuti, toga tamo ima zasigurno i previse. Uglavnom te takozvane besede, avaj, to beseda nije ni vudelo, je prepisivao izvesni Bendikt, kaludjer, sizmatik u redovima SPC. U stvari on je po profesiji vele skretnicar, a bogoslovija mu je hobi. Druzio se svojevremeno sa nekavim fratrom iz Beograda. Tvrede da su u lubavnoj veyi taj Benedikt, skretnicar i taj fratr, zaboravio sam mu ime. Pa je ipak fratar nadvladao skretnicara i preveo ga iz pravoslavlja u rimokatolicizam. Rekose mi da je Benija Djokunu preporucio Kacavenda. Jer rekao je Kacavenda Djokanu da Beni pise izvanredne besede. Uglavnom kako saznajem Beni je besede prepisivao od drugih i ovoj dvoici nepismenih prodavao za dobre pare. Tako se Beni izgleda i obogatio. Sada vise ne prpisuje besede za klijente, posto neki uhvate skoro da su mnoge besede koje je Beni prodavao, Bosnjacima prepisane iz zbirke Svetog Nikolaja.

    Kao sto vidis i Nikolaj Dobrobosanski pohvali Djokanove besede. Ili je i on nepismen, ili knjigu nije ni procitao, nego pise od tersuma. Boga pitaj brate Lukovicu. Svake mirodjije ima u supljoj Semberijskoj kanti. I mlio bih te brate Lukovicu da ne pominjes plagijate. Ja sam ih privi razotkrio, tako je postupio Seselj kada je Pozderci ili ne znam kome li vec otkrio plagijat. I kao sto vidis Georgije zaradjuje pare prodajuci tudja dela, A Seselj trune u Haskoj tamnici. Komunisti vladaju svetom pa i Crkvom, sacekajmo nece li se vremena promeniti da nas komunjare ne poapse.

  3. Posto sada znamo ko je prepisivao knjigu u vladikino ime i ko je skim u ljubavi sada hocemo da znamo ko je u ljubavi sa Darom!Ovo je samo radi male kontrole jer mi”nesmijemo” olako preci preko toga i da bi sve to ukomponovali za dobrobit svih nas na severnoamerickom kontinentu. Znaci oko mene sve neke postene,kao svetice,kaludjerice,nocu spavaju danju rade a vladika umire od dosade.Ali dragi moji videcete na kraju da i ruke “SVETE” milovati znaju!Na kraju krajeva,prava ljubav godine ne broji a njemu mladost lepo stoji.Prilegla mu je ki “dupe na nosu”!Mozda je bolje i to nego da ide u Australiju po svog miljenika o narodnom trosku!Jer kako neki kazu”Sto je popovo nek je gotovo”!Nek izvine oni koji misle suprotno.Kako stvari stoje u nasoj SPC mozda cemo uskoro imati jos jednu sveticu-Daru.Makar da bi ona trebala malo da priceka na red jer pre nje je nas cijenjeni “JOVAN SILNI” vec naimenovao svoju sveticu Jasminku.A njegov kocijas Toma osta samo mokrih opanaka.Blago nama pticama na zelenim granama. Manojlo !


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo