Вести

Krajem 1969. godine osnovana je prva crkvena opština Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, današnja CO Sv. Trojice u Cirihu. Bio sam jedan od inicijatora za njeno osnivanje a potom, skoro deset godina, i predsednik njenog Upravnog odbora. Zadnjih godina sam aktivan kao portparol Upravnog Odbora pomenute crkvene opštine : napisao sam znatan broj raznih dopisa, medju kojima i oko 20 pisama Sv. Sinodu i Nj. Sv. Patrijarhu.

piše: Jovan Nenadov

Posebno ističem pet, do sada napisanih, pisama « Članovima Eparhijskog saveta eparhije srednjoevropske (Pisma, br.1 do 5), u kojima su sukcesivno izlagani problemi « Krize u SPC u Svajcarskoj ». Izlaganja u ovom clanku su uglavnom vec objavljena u Pismima. (« Pisma » su dostavljana clanovima Eparhijskog saveta, svim sveštenicima Eparhije i Patrijaršiji u Beogradu).

Primer Minhen

Dug minhenske CO iznosi je oko 808’000 evra (stanje krajem 2003.), sa kamatom od oko 74’000 godisnje, od koje su polovinu iznosa placale, dobrovoljno, Evangelistička i Katolička crkva Bavarske. Sa poremećajem odnosa sa Eparhijom ovo donatorstvo je ukinuto tako da je cela kamata pala na teret Crkvene opštine.
Zbog neodgovornog odnosa prema kreditu, Evangelistička crkva, kao garant kod banke, uputila pismo vladici Konstantinu, 24.10.2003., u kome se, zbog neplaćenih dugova, preti prinudnom likvidacijom Crkvenog centra u Minhenu, pri čemu se ultimativno zahteva vraćanje CO Minhen u status gradjana – do 30.novembra 2003.
29.10.2003. odrzana je „skupstina članova CO Minhen“. Da bi se pribavio potreban legalitet, u zapisniku skupštine stoji da je ista sazvana 14 dana ranije, pismeno, sa naznacenim dnevnim redom – sto je čista i ordinarna IZMIŠLJOTINA : skupština uopšte nije bila sazvana, na istoj su prisustvovali samo Vladika, četiri minhenska sveštenika i vladičin sekretar – ukupno šest osoba koje su sebe izabrale u upravni odbor, sa vladikom Konstantinom kao predsednikom. (U taj UO izabrani su još i vladičina domaćica, sestra Nina ( !), kao i dva civilna lica, koja ništa nicu znala o ovoj proceduri).
Pravo učešća i izbora na skupštini imaju samo aktivni članovi CO, tj. oni koji plaćaju parohijal. Takvih je u CO Minhenu bilo oko 200 ; nijedan od njih nije prisustvovao ovoj navodnoj skupštini niti je na istu bio pozvan. (Kakvo nipodaštavanje vernika ! – naknadni komentar).
Organizacija crkvenih opština kao udruženja gradjana nije samo forma nego i suština, omedjena odgovarajucćm zakonskim okvirima. U slučaju CO Minhen nema ni jednog ni drugog. Zašto se ugled naše Crkve tako neozbiljno i neodgovorno proigrava ?

Naknadni komentar : O navedenoj smutljavini znali su i odgovarajući crkveni i civilni organi u Minhenu – imali su dokumenta – i ugled našeg Vladike spustio se do nezavidnih “visina”. (Dokumenta ima i Patrijaršija, a imam ih i ja, u svojoj arhivi).

Slučaj Cirih

„Pohod na Cirih“ vladike Konstantina, krajem novembra 2001. godine, formulisan u njegovoj uzjavi za javnost (Vesti, 07.12.2001.), „U Cirih smo doputovali da bi smo konacno preuzeli upravu nad ovom crkvenom opstinom i tamo postavili naseg svestenika“, bio je protivzakonit po celoj liniji:
– da „preuzme upravu“ ne može – uprava je nadležnost CO kao udruženja gradjana;
– za postavljanje „njegovog sveštenika“ potrebna je saglasnost Upravnog odbora – cl. 21. „Okvirnih pravila za Srpske pravoslavne CO u Svajcarskoj“;
– taj „njegov sveštenik“, jerej Vidoslav Vujasin iz Minhena (danas protonamesnik i staresina hrama u Minhenu – dodatni komentar) nije imao dozvolu boravka i rada u CH a niti neophodne kvalifikacije – teološki fakultet.

Vladika nije ni pokušavao da dokaže zakonsko pokriće svojih odluka već je, bez diskusija, zahtevao da se one izvrše – sto Upravni odbor nije mogao – poštovanje zakona! – a ni hteo – za razliku od CO Minhen – da prihvati. Sledile su „sankcije“: zabrana bogosluženja svoj četvorici sveštenika koji su obsluzivali u CO Cirih, porucujuci UO „da neće imati sveštenike“, uz preporuku „da dovedu hodzu da im služi“. I ostavljajući vernicima mogućnost „da se mole kod kuće kao za turskih vremena“.

CO Cirih nije htela da prihvati ove Vladičine „blagonaklone preporuke” već je dovodila sveštenike sa strane, da bi obezbedila kontinuitet bogosluženja – bez hodže i bez vraćanja u turska vremena.
Ovo su konkretni uzroci krize o kojima se rasprava izbegava. Umesto toga govori se o posledicama, u izboru dogadjaja koji Vladici odgovara.

Krajem aprila 2002. godine boravila je u Švajcarskoj delegacija Sv. Sinoda, Nj. Pr. episkopi Irinej (bački) i Justin (timočki), koja je u vezi krize SPC u Švajcarskoj razgovarala sa predstavnicima kako švajcarskih merodavnih vlasti tako i tada aktivnih Crkvenih opština (Cirih, Bern, Bazel, St. Galen), sa ukupno 20 ličnosti: 6 Švajcaraca, 3 naša sveštenika (bez oca Draška Todorovića) i 11 civila. Nijedna od tih ličnosti nije našla lepu reč za vladiku Konstantina. Glavna pritužba je bila da Vladika ne poštuje Statute i da je nepouzdan – jedno govori a drugo radi. (Tako stoji u Zapisniku o vodjenim razgovorima).
Nastavak „priče“ o još uvek latentnoj krizi u SPC u CH – i kao što vidimo, ne samo u Švajcarskoj! – prelazio bi okvir ovog izlaganja. Nalazi se u pomenutim Pismima.

O Zakonu

Odnos švajcarske države prema svim crkvama uopšte – svih mogućih religija / verskih zajednica – karakterišu sledeće postavke (iz izlaganja Suzete Sandoz, profesora pravnog fakulteta u Lozani, NZZamSonntag, Cirih, 27.10.2001.):
„Vernici jedne iste religije deo su iste verske zajednice, oni, medjutim, ne zive svi u istoj drzavi i ne podlezu, posledicno, istom pravu. (…) Jedna pravna drzava mora se brinuti o pridrzavanju njenih demokratski uspostavljenih pravnih normi, i ne sme dozvoliti da njenim gradjanima budu nametnuti „bozanski zakoni“ koji nisu podvrgnuti demokratskom kriticnom postupku“.

Crkvene opštine SPC u švajcatskoj su organizovane – isto kao i u “domaćim” crkvama! – kao udruženje gradjana po švajcarskom Civilnom zakonu / Gradjanskom pravu (Art. 60 ff ZGB, Zivilgesetzbuch), i podležu, u svom poslovanju, SAMO nadredjenim švajcarskim zakonima, a NIKAKO srpskim – bilo civilnim, bilo crkvenim – zakonima i odredbama.
Sve je ovo regulisano i napisamo u Statutima, zakonskim okvirima (pravilima) za rad SPC u švajcarskoj, koje je potpisao i vladika Konstantin a odobrio i Sv. Sinod.

Zaključak: Nepoštovanje zakona i ljudskih prava od strane vladike Konstantina je evidentno, protivno je interesu nase Crkve i remeti „crkveni red i poredak“.

12.02.2007 Pully / Lausanne, CH Jovan Nenadov

Redakcijsko izvinjenje

Mail g. Nenadova je od strane mail servera bio automatski kao spam mail klasificiran i odstranjen. Sa malim zakašnjenjem objavljujemo pismo „Prilog polemici sa Vladikom Konstantinom“ gospodina Jovana Nenadova. Izvinjavamo se g. Nenadovu i našim vernim čitaocima za ovo neplanirano zakašnjenje

S.Marjanović