logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    621 пута прочитано    Датум: 19.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

eu.jpgU Beogradu dominira tumačenje da je EU spremna da nastavi pregovore sa Srbijom i bez Ratka Mladića u Hagu, ali analitičari ipak upozoravaju da je potrebno da se nekim konkretnim koracima pokaže da postoji volja za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Nasuprot prošlonedeljnim najavama da će Savet ministara Evropske unije odlučiti da nastavi pregovore o pridruživanju Srbije ukoliko bude formirana demokratska vlada, i bez Ratka Mladića u Hagu, posle sastanka šefova diplomatije EU, održanog u minuli ponedeljak, usledio je, za uši ovdašnje šire javnosti, ne baš sasvim određen stav „dvadesetsedmorice”.

 Iz najmanje dva razloga. Prvo, mnogima ovde poznato zvuči uveravanje Brisela da Srbija ima evropsku perspektivu, pa se pitaju zar ona nije obećana još ranije, tzv. solunskom agendom.

A drugo, činjenica da se za obnovu pregovora o pridruživanju zahtevaju „konkretni koraci” u saradnji sa haškim sudom, koji bi, kako je navedeno, trebalo da dovedu do hapšenja Mladića, svakako, pruža mogućnost različitih tumačenja stvarnog nauma EU, budući da nije do kraja jasno šta ti konkretni koraci treba tačno da podrazumevaju.

I dok neki naši posmatrači, tim povodom, posebno, ukazuju na to da je nedavni zaključak EU rezultat kompromisa unutar Unije, drugi u isticanju „evropske perspektive Srbije” vide, pak, veoma važnu činjenicu: u uslovima u kojima slušamo priču o zamoru od proširenja EU, veoma je značajno to što je Brisel potvrdio da ostaje privržen evropskoj integraciji Srbije. Pa tako, sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da nedavna poruka iz EU predstavlja „blagu pobedu onih koji su u EU skloniji Srbiji”, a prof. Milica Delević-Đilas, sa Fakulteta političkih nauka, naglašava da je EU pokazala da je „privržena i uslovima” koje Srbija treba da ispuni.

– Ovo nam je – kaže ona – poruka da moramo da učinimo nešto konkretno, onoliko koliko je potrebno da se uspostavi poverenje i pokaže da Srbija želi da okonča saradnju sa Haškim tribunalom.

Pri tome, Đilasova ističe da nije eksplicitno rečeno da nema nastavka pregovora bez izručenja Mladića, a Vuletić misli da je veoma bitno to što nije postavljen rok do kojeg on mora da se nađe u Hagu, jer bi to, u suprotnom, blokiralo pregovore.

A, šta je to „konkretno” što se od nas ubuduće očekuje? Prvo, da je potrebno učiniti sve da se formira vlada u najkraćem mogućem roku, da ona bude demokratska i proevropska (što je prema mišljenju naših sagovornika osnovna ideja evropskog saopštenja) i da , kako podvlači Đilasova, pitanje Haga za tu vladu bude prioritetno, tako da ona „iskaže vrednosnu osudu zločina”.

Srbija i Kosovo 33. i 34. članica Evropske unije 2014.

Ahtisarijev plan za Kosovo će biti delotvoran ukoliko Srbija i Kosovo budu ušli u Evropsku uniju zajedno sa svojim susedima, izjavio je za Danas oksfordski istoričar Timoti Garton Eš. – Ograničeni suverenitet zemalja članica Evropske unije je norma pošto višeslojni aranžmani dele i ograničavaju suverenitet – obrazlaže Eš.

Povodom problema Kosova Eš kaže da EU treba da bude “jasna, ujedinjena, snažna i strateški orijentisana prema balkanskom regionu”.

- Cilj za Kosovo nije izgradnja nacije, niti čak izgradnja države, već izgradnja države-članice EU. Isto važi i za Srbiju. To znači da evropski lideri moraju da imaju viziju i hrabrost i da kažu da žele dalje proširenje, bog toga što će jedino to obezbediti miran i stabilan Balkan, a time i celu Evropu učiniti stabilnom i slobodnom – ocenjuje poznati britanski istoričar.
Srbija će zajedno s Kosovom postati članica Evropske Unije 2014. predviđa Timoti Garton Eš. Oni će, dodaje Eš, postati 33. i 34. članica Unije. Ostale zemlje koje će 2014. ući u EU su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija, dok će Hrvatska i Makedonija u porodicu evropskih država ući nešto ranije. Prema prognozi britanskog istoričara Turska će postati članica EU 2020.

Timoti Garton Eš je odličan poznavalac Balkana pošto je često boravio u Beogradu i na Kosovu tokom jugoslovenske krize, a svetsku slavu je stekao svojim angažovanjem u Poljskoj kada je kao novinar pomagao poljski pokret Solidarnost i Leha Valensu, obezbeđujući mu komunikaciju s vladom Margaret Tačer.

Eš je formulisao danas široko prihvaćeno tumačenje 5. oktobra u Srbiji kao mešavine “balkanske zavere, narodnog revolta i revolucije”. Većina njegovih knjiga prevedena je i objavljena u Beogradu.

D. Bisenić, Danas 

– Svakako da se insistira na tome da EU dobije legitimnog pregovarača – tvrdi Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, smatrajući da je da je ovom prilikom reč i o nekoj vrsti „šargarepe”: „da nas priča o bržoj evropskoj integraciji navede na to da imamo nešto blaži stav prema Ahtisarijevom planu”.

Na naše pitanje kakve bi to efekte moglo da izazove u Srbiji, on odgovara: –Ako vlast u Beogradu bude imala tvrđi stav u pregovorima oko statusa Kosova, ne možemo da računamo da se čitav proces oko ulaska u EU otvori – napominje on, ukazujući i na to da ovde postoje i one snage koje smatraju da Kosovo treba ustupiti, a da, za uzvrat, treba podići što veću cenu, pa se tako govori o 2009. ili 2010. godini, kada bi Srbija mogla da bude članica Unije.

Zanimljivo je i da, uz jasne izjave u programu srpske vlade, Brisel očekuje, sudeći prema rečima Ursule Plasnik, ministra inostranih poslova Austrije, „verodostojne osobe u primeni ispoljenih namera”. U nekim domaćim medijima već je bilo spekulacija da oni računaju i sa promenama na čelnim mestima u bezbednosnim strukturama. Oni, zapravo, traže, komentariše Đilasova, da se vidi kredibilan stav ljudi koji vode institucije i da taj stav „podrazumeva spremnost da, ukoliko optuženi neće sami da se predaju Haškom tribunalu, budu uhapšeni”.

Očigledno se, dakle, reč je o tome da oni ne žele samo legitimne, već i kredibilne pregovarače, koji bi, kako objašnjava Radojević, radili na tome da ispune obaveze koje su preuzeli.

Na naše pitanje da li je, ipak, neobično da EU navodi i ovakve detalje u svojim stavovima, ovaj naš sagovornik kaže da to „jeste neka vrsta uslovljavanja”, uveren da bi to kasnije moglo da iskomplikuje čitavu priču oko pregovora sa EU. Zapravo: – Ako na mestu premijera i dalje budemo imali osobu koja je, po njihovom mišljenju, „neverodostojna”, to bi onda moglo biti problem.

Da je zaista reč o politici uslovljavanja EU slaže se i Đilasova, s tim što ona navodi da takva politika, u situaciji kada sve zemlje Balkana žele da se priključe EU, predstavlja, u stvari, „manipulisanje željom da se priključite EU”. Stvar je jedne zemlje da dugoročno prepozna u Uniji svoj interes i da za evropske integracije nađe unutrašnje oslonce, a ne da nastavi da funkcioniše na osnovu spoljnih pritisaka. – Osnovni razlog sporosti Srbije u pridruživanju Uniji nije sam taj Hag, već činjenica da Srbija tu ne polazi sa pozicije unutrašnjeg interesa, već sa pozicije spoljnjeg pritiska – misli naša sagovornica.

Biljana Čpajak za Politiku





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo