logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    965 пута прочитано    Датум: 17.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kardinalski naprsni krst i prsten, koji su dobili dva naša Episkopa lično od Pape Jovana Pavla IIPre nekoliko godina, za vreme Treće Svepravoslavne konferencije na Rodosu (1964), Vatikan je nastojao da se otpočne bogoslovski dijalog sa Pravoslavnom Crkvom.

Ova je na toj konferenciji zaključila da još ne postoje uslovi za jedna dijalog na ravnoj nozi između nje i rimokatoličke Crkve, sve dotle dok ona ne dokaže da se je odrekla prozelitizma i unijatizma na štetu Pravoslavne Crkve.

Rimokatolička Crkva, šatrajući da će joj biti teško da ispuni ovakav zahtev, ili misleći da će pravoslavni u jednom eventualnom bogoslovskom dijalogu insistirati da se rimokatolička Crkva odrekne jurisdikcionog primata i papske nepogrešivosti (a Rimska crkva ne bi mogla ispuniti ovakav zahtev pravoslavnih), pronašla je jednu drugu taktiku. Ona više ne želi bogoslovski dijalog sa pravoslaenima, već predlaže ostvarenje jedne evharistijske zajednice, a preko ove, zajednicu u svim Svetim Tajnama sa pravoslavnima, dok bi dve Crkve i dalje ostale različite i razdvojene po svojim dogmatskim stanovištima.

U programu Četvrtog rimokatoličkog simposiona u Regensburgu, jula 1972. godine, bila je predviđena i tema Evharistijske zajednice između dveju Crkava, iz razloga što su ove “različite”, a ne “protivrečne”. Po programu tog simposiona, trebalo je ostvariti “jedinstvo u različitosti” između dve Crkve, tj. jedinstvo u Svetim Tajnama, pri čemu bi ostala različitost u veri.

Kao što se vidi, Vatikan pokušava da upotrebi nove izraze: “sestrinske Crkve“, “jedinstvo u različitosti“, u smislu koji je povoljan za ovu novu taktiku u odnosu na Pravoslavnu Crkvu.

Stratezi Vatikana su izmislili ovu poslednju taktiku računajući da će njome uspeti da uspavaju savest pravoslavnih masa, kako bi ove neosetno prihvatile papski primat. Oni su i rekli: ako bismo navikli pravoslavne da se sa nama pričešćuju, da smatraju da je svejedno gde se pričešćuju, onda će jednog dana reći: pošto Papa ne oduzima katoličkim Tajnama spasonosnu moć, zašto da se odupiremo da prihvatimo i samog Papu.

U slučaju zajedničkog pričešćivanja ne bi se više mogla praviti jasna razlika između pravoslavnih i rimokatolika i ne bi postojala određena strana koja bi odbila papski primat. Ako bi još postojali usamljeni i neorganizovani pojedinci koji bi ga odbili, ogromni prppagandni aparat, koji podržava ovaj primat, uspeo bi da ih ućutka.

Pred ovom taktikom, opasnijom od svih rimokatoličkih taktika u prošlosti, Pravoslavna Crkva, osobito njeni episkopi i sveštenstvo, treba da izoštre budnost i neprestano potvrđuju principi: prvo treba da se postigne saglasnost u veri krozjedna bogoslovski dijalog, za koji rimokatolička Crkva treba da pruži dokaz da je spremna time što bi se odrekla prozelitizma, pa će tek onda uslediti zajednica u Svetim Tajnama. Pre zajedničkog pričešćivanja vernici Pravoslavne Crkve kažu: “Vozljubim drug druga, da jednomislijem ispovjemi” (Ljubimo jedni druge, da bismo jednodušno ispovedali).

Ne može se ostvariti jedinstvo u evharistijskom Hristu na fizički način, pre nego što bi se ostvarila saglasnost srdaca i umova u istoj veri u Njega. Ne može se ostvariti jedinstvo među nama kroz Evharistiju, ako se približavamo Hristu razdvojenim umovima, misleći sasvim suprotno. Naročito se ne može među nama ostvariti jedinstvo kroz Evharistiju sve dok budemo bili razdvojeni u dve crkve. Čime bih još pripadao mojoj Crkvi, ako se pričešćujem u drugoj? U čemu se još sastoji moja Crkva? Da li je to puki doktrinarni ili juridički forum? Apsurdno je odvojiti Svete Tajne od Crkve. U tom slučaju Crkva bi iščezla.

Od strane rimokatolika pokušava se da se pravoslavni privedu zajedničkom pričešćivanju neosetnim nametanjem papskog primata svima onim koji bi prihvatili zajedničko pričešćivanje, kao i drugim putem.

Na “ovom drugom putu” izbegava se da se govori o razlici u veru između dve Crkve. Katolici koji podržavaju ovaj put kažu: Ne postoji nikakva razlika u veri između pravoslavnih i katolika. Mi katolici smo samo tačnije formulisali ono što veruju i pravoslavni. Mi smo formulisali učenje o papskom primatu, ali ovo učenje imaju i pravoslavni, jer i oni dozvoljavaju izvesno prvenstvo rimskog pape; mi smo formulisali učenje o čistilištu, a ovo učenje imaju i pravoslavni, kada dozvoljavaju da se nekim dušama može pomoći i da posle smrti pređu iz mučenja u blaženstvo; mi smo formulisali učenje o bezgrešnom začeću Bogorodice od Sv. Joakima i Ane, a ovo učenje imaju i pravoslavni, kada priznaju da je Bogorodica čista. Dakle, ništa nas ne sprečava da se zajedno pričešćujemo. Drugim rečima, oni kažu pravoslavnim: primite sve rimske dogme (prvenstvo Pape, čistilište itd.), jer u osnovi ne primate ništa novo, pošto ih i vi imate.

Ova teza nije nova. To su govorili i drugi rimokatolički bogoslovi. Oni se prave da zaboravljaju da je počasno prvenstvo Pape nešto sasvim drugo od jurisdikcionog primata i njegove “nepogrešivosti”; da je čistilište kao aparat za automatsko čišćenje grešnih duša nešto sasvim drugo, nego pomoć koju pružamo dušama kroz molitve Crkve i milostivu svemoć Božiju; da čistota Majke Božije u pravoslavnom smislu znači nepostojanje njenih ličnih grehova, kroz napor njene volje, dok “bezgrešno začeće” stavlja Bogorodicu, kroz svemogućstvo Božije, u stanje bezvoljne bezgrešnosti itd.

Pravoslavlje je duhovno, dok je rimokatolicizam juridičan i determinističan. Pravoslavlje je u celovitoj hrišćanskoj duhovnosti, dok je rimokatolicizam pretežno pravna organizacija, koja sputava ličnu slobodu i, prema tome, istinsku duhovnost. Pravoslavlje, koje je jedino ostalo čuvar evanđelske Istine, ne može je izdati.

Zato ono neprekidno podržava tezu: prvo saglasnost u hrišćanskoj izvornoj evanđeolskoj Istini, a tek onda zajedničko pričešćivanje. Radujemo se što se ovoga drže sve Pravoslavne Crkve. Čak i jedan predstavnik carigradske patrijaršije danas kaže: Pravoslavna Crkva… ne raspravlja o zajednici između Crkava, nego o zajednici u jednoj Crkvi.

Ovo će prirodno doći, kada blagodaću Božijom bude došlo do potpune saglasnosti, do punog jedinstva u veri i samo će tada pričešćivanje iz istog putira Krvlju Gospoda našega biti znak i vidljivo krunisanje tog jedinstva.

Dr Dimitrije Staniloje

Preuzeto iz knjige:
„Pravoslavna Crkva i rimokatolicizam: od dogmatike do asketike“ str. 359-361

Priredio Vladimir Dimitrijević „LIO“ Gornji Milanovac, 2002; Biblioteka «Ikumenske Studije» za objavljivanje ovog teksta zahvalnost dugujemo bratu G.Ž.




4 коментара у вези “Težnja Vatikana za Evharistijskom zajednicom sa Pravoslavnima”
  1. Pomaze Bog, pravoslavna braco i sestre,
    ovaj clanak vredan paznje i ozbiljnog razmisljanja, treba da bude upozorenje i poziv za odbranu i ocuvanje nase svete vere.
    Moramo biti mudri i oprezni, jer, dobro je poznata nasa srpska izreka “Latini su stare varalice”, a nema vece mudrosti od narodne. Rec naroda je rec Bozija, zapisano je u Svetom pismu.
    Zar Sveti Sava nije rekao: “Srbi, moj narod, Hristovi su, a ne papini”?
    Milica

  2. Jedan je Bog i jedna je crkva.
    Kada se vrate izvornoj hriscanskoj veri, pravoslavlju, mozemo razgovarati i dogovarati se sa njima i o tome.

  3. Zanimljiv clanak, doista. Malo stariji, ali zanimljiv. Ali mi nije jasno odakle Milica navodi sve ove stvari, sve Bibliju i sv. Savu citira bez pokrica. Niti sam u Bibliji srela “Vox polupi vox Dei”, a tek ove tzv. rijeci sv. Save! (sic!)
    Jedna je Crkva. Hristova, a ne pravoslavna ili rimska.

  4. POVODOM TEZNJE VATIKANA ZA ZJEDNICOM SA PRAVOSLAVCIMA, POSLALA BI SVIM EPISKOPIMA I SVESTENSTVU 11 ZVESTANJA VELIKOG ZUPANA SRPSKOG STEFANA NEMANJE SVOM SINU SVETOM SAVI DA SE POTSETE STA JE PRAVOSLAVLJE I SRPSTVO! GOSPODE POMOZI MOM NARODU DA NE NAPRAVI KATRASTOFALNU GRESKU! MILENIJA BOZIC CA. USA


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo