logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    581 пута прочитано    Датум: 17.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Generalni sekretar NATOa Jap de Hop ŠeferNakon razgovora sa specijalnim izaslanikom UN Ahtisarijem, generalni sekretar NATOa Jap de Hop Šefer je izjavio da su se razgovori u najvećoj meri ticali zadataka i misije KFOR ali i predloga koje je Marti Ahtisari nedavno predstavio.

Generalni sekretar NATOa Jap de Hop Šefer je Ahtisariju uputio jasnu podršku u daljem procesu utvrdjivanja statusa Kosova:

“Tokom razgovora koje smo vodili uputili smo jasnu podršku planu g-dina Ahtisarija a to je veoma važno. Nezavisno od EU važno je i da u Severnoatlanskoj alijansi postoji jedinstvo po tom pitanju. Uključujući i rokove za koje se g-din Ahtisari zalaže. Ja sam juče kao što znate boravio na Kosovu i moje poruke su se tom prilikom ticale pre svega podrške Ahtisarijevim predlozima. Drugo, da još jednom istaknem da KFOR ima zadatak da garantuje bezbednost svim gradjanima Kosova i većinskom stanovništvu kao i manjinama. Treće da se nijedno rešenje problema ne može tražiti upotrebom nasilja.”

Državni sekretar Kondoliza Rajs: Trnovit put do utvrdjivanja konačnog statusa Kosova

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs, koja danas kreće u mirovnu misiju na Bliskom istoku, kaže da prošlonedeljni sporazum o vladi palestinskog jedinstva, koji su u Meki postigle vodeće palestinske frakcija, komplikuje stvari. Dogovor je umanjio izglede da Kongres odobri plan Bušove administracije o podršci bezbednosnim snagama lojalnim Mahmudu Abasu. Rajsova je u okviru svoj izlaganja pomenula i – status Kosova.

”Svi se pripremamo da sprovedemo u delo medjunarodni plan koji je podneo Marti Ahtisari,“ rekla je Kondilaza Rajs ukazujući da Ahtisari to pokušava da realizuje pregovorima sa svojim partnerima.

Prema njenim rečima, svi shvataju da predstoji trnovit put dok Kosovo, u odnosu na Srbiju, stiče drugačiji status.

”Mi želimo da pružimo podršku vladi Kosova koja je u stanju da štiti prava manjina, koja je sposobna da sprovede obnovu posle teških godina koje su usledile ratu. Naravno, takodje želimo da podržimo i demokratsku Srbiju jer treba izbeći da u ovoj poslednjoj fazi ujedinjenja Evrope, koje je zasnovano na demokratskim načelima, Kosovo eksplodira“ izjavila je Kondoliza Rajs.

Medjutim, glavna tema izlaganja američke državne sekretarke bilo je palestinsko pitanje: strategija Bušove administracije ima za cilj da ojača pozicije relativno umerenog Mahmuda Abasa koji se bori za nadmoć sa radikalnim islamskim pokretom Hamas, koji u SAD važi za terorističku organizaciju.

Medjutim, zbog najnovijeg dogovora izmedju Abasovog Fataha i grupe Hamas da formiraju jedinstvenu vladu nije izvesno da će Kongres podržati taj plan Bele kuće. Pred večerašnji odlazak na Bliski istok, gde će se sastati sa palestinskim i izraelskim liderima, Kondoliza Rajs je izjavila na kongresnom pretresu da konflikt u palestinskim redovima mora da se zaustavi, ali da to ne znači da vodja Fataha može da okrene ledja nastojanjima da postigne mir sa Izraelom.

“Ne mogu da im kažem da je pogrešno to što žele da zaustave ubijanje palestinske dece… Ali mogu da im kažem da rezultat dogovora u Meki nikako ne znači da će SAD podržati snage bezbednosti koje se nisu jasno opredelile za načela mira i postojanje dve države.“

Bušova administracija je koncem prošle godine predložila paket pomoći snagama lojalnim vodji palestinskih vlasti Mahmudu Abasu u vrednosti o 86 miliona dolara. Medjutim, tu meru je blokirala Nita Loui, demokratska zakonodavka iz Njujroka koja sada predsedava podoborom Predstavničkog doma za izdatke. Tokom izlaganja Kondolize Rajs još jedan demokrata iz Njujorka, Stiv Izrael, izjavio je da posle dogovora izmedju Fataha i Hamasa obe stranke u Kongresu zagovaraju blokiranje te pomoći. Rajsova je uzvratila da će posle svoje bliskoistočne misije obavestiti Kongres da li je plan Bušove administracije izvodljiv, a da za sada još uvek veruje da bi bilo mudro podržati Mahmuda Abasa.

“Ne znam šta će biti od te vlade palestinskog jedinstva, ali znam da – ako su Hamasove snage moćne, a Abasove slabe – to nije dobro za SAD, to nije dobro za Palestince, i svakako nije dobro za Izrael.”

Rajsova će se u nedelju odvojeno sastati sa Mahmudom Abasom i izrealskim prmijerom Ehudom Olmertom, a u ponedeljak su planirani trostrani razgovori. To će biti prvi susret u proteklih 6 godina posvećen rešenju zasnovanom na opstanku palestinske i izraelske države koje žive u miru. Rajsova će se iduće nedelje sastati i sa arapskim zvaničnicima u Amanu odakle putuje u Berlin radi daljih razgovora o mirovnom rešenju za Bliski istok sa Evropskom unijom, Rusijom i UN.

VOA

Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisarije se u obraćanju novinarima najpre izvinio što tokom njegove prethodne posete Briselu nije došlo do razgovora sa medijima ali i da je zahvalan što su isti upriličeni danas u sedištu NATOa. Ahtisari je rekao;

“Želim najpre da se zahvalim na snažnoj podršci generalnog sekretara NATO kao naporima misije KFOR na Kosovo, jer je zapravo od velikog znacaja i u obavljanju našeg zadatka. Kao što znate u toku su pripreme za nastavak razgovora pregovaračkih strana za 21.februar u Beču. Poznato Vam je i da sam prethodne sedmice boravio i u Njujorku gde mi je ukazana i podrška od strane samog generalnog sekretara UN da se nastavi po već utvrdjenom planu u daljem utvrdjivanju statusa Kosova. Mislim da nema potrebe da ističem u čemu se ogledaju moji predlozi jer su sada gotovo svi sa istim upoznati. Ovo je danas bio konstruktivan sastanak u sedištu NATOa. Jer smo saglasni i u apelu pregovaračkim stranama da konstruktivno pristupe daljim pregovorima.”

Na pitanje da li smatra da će Kosovski Srbi biti zadovoljni garancijama u pogledu zaštite prava manjina na Kosovu, koje proizilaze iz njegovog plana, Ahtisari je odgovorio sledećim rečima:

“Mislim da je značajan pomak to što će gotovo 8 godina od kada je UNMIK na Kosovu, uskoro rešenja za status biti pronadjeno. Dve trećine ovih predloge tiče se upravo prava manjina. Ja se nadam da će EU i NATO podržati ovaj plan u njegovoj konačnoj formi onda kada ga odobri i SB UN. Formi koja će onima koji žele da se vrate na Kosovo to i omogući. Drugo, niko ne treba da napusti Kosovo iz bezbednosnih razloga. Ako oni to učine onda je reč o drugim razlozima. Ne možete nikoga naterati da ostane, ali ideja je u svakom slučaju bila da svi imaju što normalnije uslove života. I u tom pogledu bih se složio da je važno da se konačno omogući privredni napredak Kosova. Jer kada je gotovo 50 odsto stanovništva nezaposleno, jasno Vam kakve to dodatne probleme izaziva.”

Izaslanik UN Marti Ahtisari je izjavio i da “ne veruje u čuda” u pogledu daljih pregovora Beograda i Prištine, ali da je u svakom slučaju želeo da stranama u pregovorima pruži još jednu šansu za eventualni kompromis. “Prosec ne može večno trajati”, ističe Ahtisari navodeći da će u nekom trenutku predlog rešenja za status morati da podnese SB UN.

Nebojša Jakovljević za DW




1 коментар у вези “NATO: “Snažna podrška Ahtisarijevom planu””
  1. Kako je vec poznato, Ahtisaru nije ni ovog puta poslo za rukom da vrhunske drzavnike Srbije ubjedi da se odreknu jedne petine drzavne teritorije. A u medjuvremenu i podrska Evropske unije Ahtisarijevom planu stoji pod znakom pitanja. Clanice EU Slovacka, Rumunija, Svedska i Spanjolska stali su manje ili vise otvoreno na stranu Srbije. Krajem marta trebao bi Savjet bezbjednosti da se na osnovu Ahtisarijevog “razradjenog” plana pozabavi pitanjem statusa Kosova i Metohije. O usaglasavanju stavova unutar SB ne moze da bude govora. Toliko je jasno. Pre svega jer Rusija striktno odbija nezavisnost nase pokrajine bez pristanka Srbije. Prema tome, jer stvari stoje kako stoje, dosadasnja rezolucija Ujedinjenih nacija ostaje i dalje na snazi. Naravno, sa vec vidjenim „zastrasivanjem“ da se Sipratari „radikalizuju“, kao da oni to ionako vec nisu. Beograd mora izricito da upozori tamosnje „mirotvorne snage“ da vrse svoju duznost i brinu se za red i poredak i, pre svega, da ni jednoj Srpkinji niti jednom Srbinu ne sme da fali ni jedna dlaka sa glave. Dosta je zavlacenja beogradskih politickih glava u pjesak dok siptarske rulje naocigled tamosnjih medjunarodnih organa reda na preostalo srpsko stanovnistvo kinji i njemu kosti lomi. A onaj general Ponos, o kojem se u poslednje vreme jedva sta cuje, ima da prekomanduje ono malo vojske sto ostalo na „vec od ranije planirane vojne manerve“ pred vratima srpske Juzne pokrajine. I kada se vec kod teme, smogne se hrabrosti, te pod hitno i kategoricno podsjeti na pasus iz rezolucije SB o stacioniranju 999 uniformisanih i naoruzanih srpskim momaka na Kosovu i Metohiji. Jer gledanjem durbinom iz sigurnog Beograda samo ohrabruje „medjunarodne snage“ da Siparskim teroristima daju odresene ruke u njihovom divljanju. Uostalom, jer konac djelo krasi – prosirenju Evropske unije na tom djelu Balkana, zamrzavanjem statusa Kosmeta stavljena je za sada tacka.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo