logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    572 пута прочитано    Датум: 15.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Miodrag KreculjOdgovor Miodraga Kreculja na saopštenje resora Dijaspore. Polemičari Ministarstva smatraju da jedino oni imaju monopol na istinu, a da je moje mišljenje ispravno potvrđuju i izjave ministra Vukčevića. Veoma je indikativno da se sada već bivše Ministarstvo za dijasporu odlučilo pored sijaset ozbiljnih problema u političkoj organizaciji SPO-a kojoj pripada bavi mojom epistolom publikovanom u kolumni “Moja nedelja” u “Vestima”.

Polemičari MZD, u pokušaju diskvalifikacije mojih navoda, već na prvom koraku čine ozbiljnu grešku konstatacijom da lično mišljenje isključuje istinu na koju monopol očigledno imaju samo njihove nedodirljive činjenice. Lično mišljenje, u zavisnosti od činjenica na kojima počiva može biti tačno ili netačno i ništa više, a koliko je moje mišljenje ispravno i utemeljeno prepustiću oceni ljudi koji već decenijama kao i ja borave u rasejanju.

Rasipništvo
Moju “proizvoljnu” tvrdnju o rasipništvu najbolje potkrepljuje ministar lično, gospodin Vukčević: “Ministarstvo sada nema sredstava za posete dijaspori. U 2005. godini je potrošeno mnogo više nego što je bilo predviđeno”. Kako i ne bi kad je samo državni sekretar gospodin Čotrić putovao 15 puta u inostranstvo!

Odobrena budžetska kvota od 26.370 evra premašena je za čitavih 66% ili za 13.630 evra. U srpskom jeziku postoji reč koja sasvim precizno označava takav odnos, naročito prema narodnim parama – rasipništvo.
Ako je tačno ono što sa ponosom ističu da više od polovine godišnjeg budžeta ide na finansijsku pomoć aktivnostima i projektima udruženja iz dijaspore, Matice iseljenika i manifestacije “Moba”, bilo bi interesantno znati koja su to udruženja dijaspore i kako izgleda specifikacija utroška novca, što su uostalom i obavezni zakonom o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Posmatrano u datom kontekstu veoma iznenađuje da za 13. EŠ kuglaša dijaspore održanom aprila u Novom Sadu ne samo da nije bilo finansijske podrške već se niko nije pojavio ispred MZD da pozdravi učesnike samo na 70 kilometara od Beograda.
Još veća enigma je 10. jubilarno EP košarkaša dijaspore održano maja u Parizu kojem nisu uputili ni pozdravni telegram iako je to najveća sportska manifestacija dijaspore. Nasuprot ovim značajnim sportskim događajima koje su hladno ignorisali potrudili su se da organizuju fudbalski turnir sa 30 ekipa u Temišvaru!

Posebna priča je aktivnost Radne grupe za lobiranje dijaspore u vezi KiM za čiji rad je iz budžetskih rezervi zatraženo 350.000 evra! Zašto baš toliko ostaće misterija dok nam to ne saopšte. Kao i obicno u nedostatku racionalne argumentacije pribegavaju oprobanom demagoškom metodu poistovećenja nacionalnih interesa i sopstvenih potreba.

Upravo taj nacionalni značaj i “iskrene želje rasejanja” dobar su šlagvort za pitanje – zašto zbog izuzetne važnosti problema, lobinga za KiM uprkos nedobijenom novcu baš ništa nije urađeno odskoro na 4 strane prezentovanog Plana aktivnosti zajedničkog tima za KiM?
Tumačiti potrebu i značaj popisa čoveku koji ga je prvi u srpskoj dijaspori pomenuo pre 16 godina i formulisao osnovne popisne teze u nedeljniku NIN od 11.01.1991 godine, nepristojno je i cinično. Mnogobrojne višegodišnje jalove najave popisa samo su potvrda da tako kompleksnom zadatku nisu dorasli, ali da zgrabe deo novca namenjen popisu to znaju i mogu.

Zakon o državljanstvu
Ako je verovati Ministarstvu odbrane SCG, oni su pred Božić 2004. predložili zakon o četvrtoj amnestiji, a ne kao što to obnaroduje MZD koji, u nedostatku sopstvenih, prisvaja uopšteno rečeno i tuđe rezultate što ovog puta nije u potpunosti slučaj, jer angažman ministra Vukčevića ne može se prenebregnuti. Komentarisati zakon o državljanstvu izlišno je pošto sam već više puta to činio u štampi, ali sasvim je dovoljno citirati gospodina Čotrića: “Dobijanje državljanstva ne zahteva prebivalište na teritoriji Srbije, odricanje od prethodnog državljanstva, kao ni poznavanje srpskog jezika “!!!

Svima koji žive u rasejanju jasno je šta ovo znači. Lakše je postati državljanin Srbije nego ući na peron beogradske autobuske stanice. Bilo bi dobro da je ovo loš aforizam književnika Čotrića, ali sve je nažalost realnost koja obezvređuje instituciju državljanstva i vređa dostojanstvo građana Srbije.

Birači sve govore
Kako su u Ministarstvu dijaspore radili najbolji odgovor su rezultati januarskih izbora. Svi, ili većina, članova ministarstva su iz SPO, oni su jedini i putovali i držali kontakt za dijasporom. Kako su to radili najbolje kazuju rezultati glasanja u dijaspori gde je njihova stranka – katastrofalno prošla. Sada se braniti saopštenjima – uzaludan je posao.

Deklaracija o proglašenju odnosa između otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa samo je tematski plagijat istrgnut iz jednog od mojih tekstova “Poslanički klub za dijasporu” objavljenog pre više od tri godine u “Vremenu” 18.09.2003. u kojem doslovce kažem: “Problematika dijaspore ne može da bude izborna i jednomesečna postizborna kampanja i tema stranaka koje se nadmeću za vlast, već stalna obaveza i fundamentalni segment državne politike ili jos jasnije rečeno jedan od vitalnih nacionalnih interesa “! Ili grešim – možda je svaka idejna sličnost slučajna.
Čudo da u svom prisvajačkom maniru nisu pomenuli i proglasili izborni zakon kojim je omogućeno dijaspori da glasa u zemljama boravka za “svojih ruku delo”.
Saradnja sa najznačajnijim udruženjima i klubovima dijaspore nikad nije postojala. Sa Srpskim savezom udruženja i klubova Baden Virtemberga najaktivnijom organizacijom srpske dijaspore, Srpskim savezom Švedske, Centralnim savetom Srba Nemačke, Forumom srpske dijaspore itd, da ne pominjem istaknute poznavaoce dijasporske problematike od kojih su mogli mnogo toga da nauče.
Kritički promišljati problematiku koja se dijaspore tiče ne može nikada biti jalova zlonamernost kao sto mi spocitava(ju) autor(i) reagovanja već pravo, a pre svega dužnost jer ćutanjem i okretanjem glave problemi neće biti rešeni. Opasnost leži upravo u navici da nenormalno i nemoralno posle izvesnog vremena prihvatamo kao redovno stanje i mirimo se sa njim. Zato sam svih ovih godina radio to što radim i radiću ubuduće, a Ministarstvo za dijasporu ostaće mi kao i svima koji su predano godinama radili za dobrobit rasejanja u sećanju nažalost kao loš neuspeo eksperiment.

Miodrag Kreculj

VESTI





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo