logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.743 пута прочитано    Датум: 15.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

profesor Dr. Miodrag KulićObjavljujemo intervju profesora Dr. Miodraga Kulića koji je trebao da bude objavljen u NiN-u. Iz nekog razloga je NiN objavo samo skraćeni deo ovog intervjua. Srdačno se zahvaljujemo gospodinu Kuliću na spremnosti da nam ustupi intervu koji ovde na našem i Vašem portalu novinar.de, objavljujemo u celini.

Novinar – Kakav je danas, po Vašem mišljenju, odnos države Srbije prema dijaspori? Kakvo je Vaše iskustvo tog odnosa, s obzirom da živite i radite izvan matice? Da li se taj odnos promenio od 5. oktobra do danas?

Dr. Kulić – Evo dva konkretna primera koji odslikavaju odnos matice prema srpskoj dijaspori. Kao uvod u prvi primer dozvolite mi jednu digresiju: pre šest meseci Srpski savez udruženja i klubova u Baden-Virtembergu – SSUKBV (BV je jedna od najvećih pokrajina u Nemačkoj gde živi oko 150 000 Srba) – čiji sam sticajem okolnosti bio prvi predsednik od 2001-2003, poslao je tekst-studiju svim relevantnim institucijama u Srbiji, a i nizu naših novina, u kojem su izneti problemi dijaspore i načini kako oni da se rešavaju.

Taj tekst je nastao jos 2001 godine i otprlike svake dve godine mi ga aktualizujemo i šaljemo javnosti i vlastima u Srbiji. Medjutim, do sada nam se niko iz vlasti Srbije nije obratio. Ministarstvo za dijasporu (MZD), čijim smo pomoćnim ministrima g. Aleksandru čotricu i g. Jakšiću sličan tekst predali u štutgartu još 2004 godine, nije nas taodje nikad kontaktiralo. Naprotiv ovi funkcioneri su prilikom svojih čestih boravaka u Nemačkoj izbegavali svaki susret sa upravom SSUKBV. Kad smo već kod MZD (čiji resor drži mala i nepotistička partija SPO) i njenog odnosa prema dijaspori, najodgovornije tvrdim da je ono veoma loše, nestručno i neprofesionalno radilo.

To se prevashodno odnosi na g. Čotrića i g. Jakšića koji su svojom nesposobnošću, politikanstvom, mešetarenjem i nepotizmom napravili pustoš i haos u našoj dijaspori u Nemačkoj. Upravo imajući u vidu da će male partije voditi i zloupotrebjavati MZD, SSUK-BV se počevši od 2001 godine zalagao za stvaranje MZD koje neće biti partijski obeleženo i pogotovo ne u rukama malih partija koje bi se bavile sitnim politikanstvom i korupcijom.

Drugi primer ignorisanja dijaspore od vlasti u Srbiji, je još drastičniji, i opet je vezan za BV. Naime, vlasti SCG su 2004 godine postavile za generalnog konzula u Stutgartu g. Slobodana Rackovića, poznatog crnogorskog separatistu i srbomrzca. Taj, na brzinu sklepani, diplomata sa sedamdeseak godina i veoma sklon piću, ”poliglota” koji je govorio samo ”crnogorski” jezik – ali nijedan svetski, napravio je dar-mar u srpskoj dijaspori, zavadjajući i Srbe i Crnogorce i dobrano je poradio na organizovanju crnogorskog separatistickog pokreta u BV. SSSUK-BV, na čelu sa velikim patriotom i veoma sposobnim predsednikom žarkom škapinom, hrabro se suprostavio ovom separatisti.

A, g. Rackovic da bi otupio oštricu SSSUK-BV denuncirao je nemačkoj policiji ljude iz uprave lažnim ”činjenicama”, optužujući ih da spremaju atentat na njega(!), spočitavao im u intervjuima ”Blicu” i ”Novostima” grozna i izmišljena nedela, itd.

Uprava SSUK-BV se više puta obraćala Ministarstvu inostranih poslova (MIP) SCG i svim državnim organima SCG, ali su oni te apele potpuno ignorisali. Bez ikakve želje da politizujem ovaj intervju, jer se uopšte ne bavim politkom i protivim se politizovanju dijaspore, ističem da je u ovom sukobu SSUK-BV dobio jedino podršku od patriota iz Srpske radikalne stranke.

šokantna je činjenica da je MIP SCG poslao svog generalnog inspektora Dragana Grkovića da ”ispita” ovaj slučaj, a on ne samo da se nije sastao sa upravom SSUK-BV i srpskom dijasporom u BV, već je u svemu podržao konzula-separatistu! Epilog: prvi – Crna Gora se otcepila upravo zahvaljujući (odlučujućim) glasovima od par hiljada separatista iz dijaspore – ogromnu većinu činili su šiptari i Muslimani za koje nije jasno kojoj su državi pripadali(!), a koje su organizovali nekoliko konzula-separatista iz Evrope, uključujući tu i g. Rackoviča.

Da su ovi konzuli-separatisti na vreme povučeni sa dužnosti otcepljenja ne bi bilo!; drugi - generalni inspektor MIP-a Dragan Grković je zbog ignorisanja i omalovažavanje srpske dijaspore u BV nagradjen mestom konzula u Kanadi(!), a srpska i crnogorska dijaspora u BV (do pre dve godine jedna od najbolje organizovanih u Evropi) su ostale raspolućene, razočarane i podeljene. (Posledice te ekstremne situacije snosili su i pojedinci. Više od godinu dana javni tužilac iz štutgarta je vodio istragu protiv Vašeg sagovornika zbog navodno ”teških pretnji” generalnom konzulu Rackoviću. Uprkos nepobitnih dokaza da je g. Racković davao lažne podatke, javni tužilac je odustao od ”gonjenja” tek posle otcepljenja Crne Gore (uz aktivnu podršku nemačke politike), i pošto više nema potrebe za zastrašivanje srpskih intelektualaca koji su se suprostavljali delovanju crnogorskih separatista u BV.); treći – separatista Racković je ovih dana sa ponosom priznao u crnogorski novinama, u jednom velikom antisrpskom pamfletu, sve gadosti koje je kao generalni konzul SCG činio srpskoj dijaspori i njenim predvodnicima u BV, sve u cilju razbijanja SCG.

Mi očekujemo da nam se posle svega i MIP i vlasti u Srbiji izvinu i vrate poverenje u državu Srbiju. Još da dodam, mi u dijaspori očekujemo da će Skupština Srbije usvojiti povelju da partije u matici neće osnivati ogranke u dijaspori. Jer, politizacija dijaspore je pogubna i samo je slabi i razara.

Novinar – Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi sa kojima se suočavaju naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu? Da li možda imate neko lično iskustvo koje biste nam ispričali?

Dr. Kulić – SSUK-BV je u svojoj nedavnoj studiji izneo niz problema naše dijaspore, kao i predloge za njihovo rešavanje koje može i treba da reši država Srbija za dobrobit i matice dijaspore. Medjutim, u dijaspori postoje problemi specifični za zemlje u kojima ona živi.

Tako i na ovo pitanje Vam mogu odgovoriti delimično na osnovu iskustva iz Nemačke. želim da otvoreno kažem da je prva generacija naših ”gastarbajtera” u Nemačkoj ekonomski iscrpljena – poredeći sa stanjem pre pada berlinskog zida, i da ta činjenica nije slučajna. Kao što je poznato u Nemačkoj je poslednjih godina povećana nezaposlenost (oko 10%), a pogotovo medju ”gastarbajterima” – po nekim procenama oko 30%, a medju srpskim ”gastarbjterima” jos veća. Medju prvima na udaru otpuštanja sa posla su po nekom magičnom (?) pravilu radnici iz srpske (i iz bivše jugoslovenske dijaspore), što uopšte ne čudi ako se ima u vidu istorijska činjenica da (u kontinuitetu) postoji veliki animozitet nemačke politike prema Srbiji.

Lično mislim, da ovde dolaze ”crni dani” stranih ”gastarbajtera”, pre svega prve generacije, a posebno srpskih. Slična situacija ja u Austriji i švajcarskoj. Evo indikativnog primera za ovu tvdnju. Pre par nedelja su u Raštatu, jednom lepom gradiću u BV, gradske vlasti zvanično zabranile(!) korišćenje prostorija nemačkih škola za održavanje dopunske nastave na maternjem jeziku za ”gastarbajtersku” decu. I to uz cinično obazloženje, da te škole (od dva časa nedeljno!) sprečavaju integraciju strane dece u nemačko društvo!

To je veoma opasna situacija, jer ako se ta odluka realizuje, to će biti prvi korak 2 (slučaj ”Rastat” je probni politički balon) ka nečemu možda još mnogo gorem. O mogućim posledicama i eskalaciji ovog necivilizacijskog čina bojim se i da razmišljam.

Iteresantno je, da naša vlast još nije ulozila protest na ovu sramnu i veoma opasnu odluku! Treba otvoreno reći da je srpska dijaspora u Nemačkoj na marginama društva, i to ne svojom krivicom, već isključivo zbog gore navedenih istorijskih okolnosti i političkog animoziteta prema Srbiji. Kao plastičan primer neka posluži cijenica, da je na nedavnoj akademiji u Štutgartu posvećenoj Nikoli Tesli, u organzaciji srpske dijaspore i srpskog generalnog konzulata, od nemčkih zvaničnika bio jedino referent za vodovod(!) grada Štutgarta.

Nemački političari, novine, tv i radio stanice već odavno sistematski ignorišu značajne manifestacije srpske dijaspore i pre i posle ”5.oktobra”. Mnoge činjenice govore da se veći deo nemačke inteligencije (otelotvoreni u Ginteru Grasu) i političara (na čelu sa Kolom, Genšerom, Kinkelom, švarc- šilingom, itd. čije je geslo ”Srbiju treba baciti na kolena”) nikada nije oslobodio starog političkog klišea i da godinama razvija antisrbizam (raspad SFRJ je organizovan i ekonomski i politički podržavan u Nemačkoj), koji u 2007 godini treba da kulminira u razbijanju države Srbije.

Zapanjujuća je naivnost naših političara koji očekuju da će Nemačka – koja je u sledećih šest meseci na čelu EU, pomoći Sriji u očuvanju Kosova i Metohije. To očekivanje je potpuno nerealno, jer uticajni politički i intelektualni krugovi u Nemačkoj, koji preziru i jednog takvog velikana kao što je Petar Handke, i oduzimaju mu stečene nagrade samo zato što je iznosio istinu o Srbiji, sa još večim prezirom i arogancijom se odnose prema Srbiji i neće se smiriti dok je potpuno ne rastoče. Nemačka će i u 2007 godini nastaviti antisrpsku politiku i direktno i indirektno – zamaskirana iza EU. Bio bih presrećan da grešim!

Novinar – šta Vi mislite, koji su ključni problemi koji sprečavaju aktivnije uključenje dijaspore u život matice? Imate li, možda, neki lični primer, kojim biste nam to ilustrovali?

Dr. Kulić – Neko ko živi i radi nekoliko hiljada kilometara daleko, ne može da se uključi adekvatno u društveni i politički život matice. Ono što zdravo jezgro srpske dijaspore očekuje je da matica donese Zakon o dijaspori, koji će omogućiti dijaspori da bude jedan krak poluge koju nazivamo Globalna Srbija – sinteza matice i dijaspore.

Osim toga država Srbija mora što pre da obnovi sporazume sa zemljama u kojima živi naša dijaspora i da reguliše pre svega pravna i socijalna pitanja naših mladih generacija, npr. služenje vojnog roka – detaljnije o tome videti studiju SSUK-BV. Evo Vam jednog od niza primera gde država mora i može brzo da reaguje. Sticajem okolnosti ima naših ljudi koji imaju strano državljanstvo ali ne i srpsko, jer neke strane države (npr. Nemačka) ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo (osim nekim kategorijama, npr. mladima).

I da bi organizovali posao u Srbiji (na duži vremenski rok) potrebna im je dozvola boravka, radna dozvola itd., što otežava brzo i efikasno delovanje. Prilikom donošenja zakona o državljanstvu SSUK-BV je predlagao MZD-u da se ovoj kategoriju ljudi (koji su bili ranije državljani Srbije a trenutno nisu u mogucnosti da ponovo postanu gradjani Srbije) dodeli stalan boravak i radna dozvola. To nije bilo uvaženo. A, sa 3 tim problemom se kofrontiraju i poslovni ljudi, ali i naučnici i inzenjeri, i to uglavnom mladi ljudi.

Novinar – Kakvo je, po Vašem mišljenju, zanimanje srpske dijaspore u Nemačkoj i Evropi uopšte, za uključivanje u život Srbije? Kakva su njihova politička, a kakva ekonomska interesovanja u Srbiji?

Dr.Kulić – što se tiče aktivnog učešća u političkom životu Srbije to je potpuno marginalna tema za veliki deo naše dijaspore u Nemačkoj i Evropi. Medjutim, jedan manji broj ljudi iz dijaspore, ja ih nazivam politikantima, uporno pokušava da se infiltriraju u politički život u matici. Stalno izmišljaju načine kako da dijaspora udje u Skupštinu Srbije, itd. Ali, i kada bi se to eventualno ostvarilo mi u dijaspori nemamo demokratske instrumente kako da odaberemo autentične predstavnike već bi se infiltrirali ovi politikanti. Mislim da je nemoralno nastojanje da neko ko živi nekoliko hiljada kilometara daleko, relativno udobno i materijalno obezbedjen, traži da donosi političke odluke a da pri tome ne snosi, pre svega, materijalne posledice loših političkih odluka.

Problem glasanja u dijaspori je takodje ”naduvan” od strane ovih politikanata. Videlo se na poslednjim izborima i na referendumu o ustavu da dijaspora nije zainteresovana za izbore, ali ni država Srbija, jer nema resurse da ih organizje u inostranstvu. što se tiče ekonomskog interesovanja dijaspore (investicije, itd.), problem je u tome što su političari na vlasti potpuno nerealno procenili ekonomsko stanje u dijaspori, verujući da će ogromne investicije stići iz dijaspore od ”mnogih milonera”. Na žalost, srpska dijaspora ima mali broj milionera, a koliko znam nema nijednog milijardera!

I neminovno je došlo do razočarenja u dijasporu. Kada se o materijalnom aspektu govori treba znati veoma važnu činjenicu: da srpska dijaspora već godinama šalje u proseku 3 milijardi $ godišnje u maticu (bar 20% te sume ide na nepovratne donacije rodbini i ugroženima).

Time dijaspora ne samo da održava socijalni mir u matici, već je ona najbolji ekonomski partner Srbiji – bolji i stabilniji (jer ne ucenjuje) i od EU i drugih ekonomskih partnera. Treba reći, da potencijal srpske dijaspore leži u velikom broju malog kapitala (oko 30 000 ljudi bi moglo zajedno da investira u matici više od jedne milijarde $ ), za koji matica nije našla način kako da ga ”upumpa” u srpsku privredu.

Možda je trebalo, a možda još uvek nije kasno, da privredne komore iz matice osnivaju akcionarska društva u srpskoj dijaspori i da je animiraju za ulaganje. Poznajem (solidno) stanje naše diajaspore u Nemačkoj i mislim da bi odziv na takve inicijative ovde bio pozitivan. Za Srbiju je došlo vreme filigranskih radova, gde svako, i u matici i u dijaspori, treba svojim umećem i znanjem da utisne svoju (makar i malu) kockicu u veliki mozaik Globalne Srbije. Kukanje i pozivanje na patriotizam nema efekta i samo stvara jaz izmedju matice i dijaspore.

Novinar – Na koji način bi Srbija mogla da motiviše svoju dijasporu da se aktivnije uključi u život Srbije? šta je to što matica može da ponudi našem narodu u rasejanju? Kako vidite ulogu dijaspore u razvoju Srbije?

Dr. Kulić – Prvo treba doneti Zakon o dijaspori koji će omoguciti stvaranje Globalne Srbije – simbioza matice i dijaspore. Prilikom formulisanja Zakona treba uključiti pravne, ekonomske i druge eksperte iz dijaspore koji dobro poz- 4 naju katalog problema dijaspore, ali i zakone u zemljama u kojima žive kao i u matici. SSUK-BV vec godinama je zahtevao zasedanje Skupštine Srbije posvećeno dijaspori kao i donošenje Zakona o dijaspori.

Glavna orijentacija države treba da bude usmerena ka mladima u ijasri, koji su na neupredivo višem obrazovnom, kulturnom, ekonomskom nivou i daleko su bolje društveno integrisani od prve generacije (njihovih roditelja) – ovo se naročito odnosi na našu ”gasarbajtersku” dijasporu u Evropi. Mlada intelektualna srpska diaspora ima ogroman know-how potencijal a potpuno je ispuštena iz vidokruga i delokruga matice.

Mi već godinama ukazujemo na to da prva (delom i druga) generacija u dijaspori šalje godišnje u otadžbinu oko 3 milijarde $ godišnje, a da treća (većim delom i druga) to sigurno neće činiti, ako ih matica i dalje bude zanemariavla. Zbog toga će štetu pre svega imati matica a potom i Globalna Srbija.

Evo Vam jedan indikativan primer koji potkrepljuje gore rečeno. Naši mladi, uglavnom studenti i srednjoškolci iz štutgarta, okupljeni u društvo ”Target”, su u vreme NATO agresije 80 večeri održavali protestne skupove u centru štutgarta, izloženi fizičkim nasrtajima, uvredama i prekim pogledima mnogih. Ovi mladi, koji su većinom rodjeni u Nemačkoj i koji često naprave grešku u srpskom padežu a redje u nemačkom(!), bojkotovali su tih dana nastavu na univerzitetima i srčano branili svoju otadžbinu od predrasuda i optužbi.

Ali, tužna je činjenica da od ”5.oktobra” mnogi od njih nisu kročili u zemlju jer ih na našim granicama love kao ”divljač za sofru” zbog toga što nisu odslužili vojsku. Prosle godine prisustvovao sam na Univerzitetu Majnc dodeli nagrada za najbolje doktorske radove tog poznatog univerziteta, gde su važnu ulogu imali i dvoje vrhunskih mladih Srba (jedan je dobitnik nagrade iz prirodno-matematičkih nauka a drugi je profesor muzike na tom univerzitetu, koji je prekrasno svirao flautu u prisustvu poljskog predsednika Kvašnjevskog i nemačke političke elite).

Poenta je da nijedan od njih već godinama ne odlazi u otadžbinu, jer kao alternativu njihovim jednačinama i flautama, matica im na granici nudi lisice na rukama. A, država Srbija nije ništa učinila za te mlade ljude, ne samo po tome pitanju, a traži od njih sve – njihov život. Jer ne postoji nijedan medjunardno važeći sporazum, a čiji je potpisnik država Srbija, koji pravno i socijalno reguliše ovu problematiku i štiti ove mlade ljude. Mi iz SSUK-BV vec godinama tražimo da se uvede moratorijum na sve odluke vezane za vojni rok mladih iz dijaspore, dok se ne donese pravican zakon koji ce uvažiti realnost i potebe.

Novinar- Druge zemlje u tranziciji, poput Grčke ili Irske, imale su veliku pomoć svoje dijaspore. Kakva je, po Vašem mišljenju, pomoć srpske dijaspore – Srbiji? Od čega, prvenstveno, ta pomoć zavisi?

Odgovor – Vase pitanje kao da sugeriše da srpska dijaspora u svojoj pomoći nije bila na visini grčke, irske i nekih drugih dijaspora? Rećiću Vam otvoreno, da bez jake matice nema i jake dijaspore. Poznato je da je posle II svetskog rata svest srpske dijaspore zatirana u ime jugoslovenstva i ona dugo vreme nije uopšte bila organizovana. Počela je da se organizuje tek nekoliko godina pred raspad SFRJ. Potencijali, ali i materijalna pomoć srpske dijaspore matici, u vreme raspada SFRJ su bili respektabilni ali nije bilo impulsa iz matice koji bi to pomoć ucinili 5 još većom.

Ali i takva srpska dijaspora je poslala ogromnu pomoć u Srbiju i u srpske zemlje – od 1990 godine do danas preko 60 milijardi $. I kao što je već rečeno srpska dijaspora je sa svojih 3 milijardi $ koje godišnje šalje u Srbiju danas najbolji ekonomski partner matici. Recimo i to, da potencijalno preko 100 000 penzionera iz dijaspore teži povratku u Srbiju u sledećih nekoliko godina.

Kapital koji bi oni uneli je nekoliko milijardi $, a samo devizni godišnji priliv od penzija bi bio oko jedne milijarde $. Eto prilike da država Srbija svojom pozitivnom ofanzivom privuče ove ljude da se vraćaju u većem broju – ti ljudi su posednici sitnog kapitala ali u sumi ogromnog!

Novinar - Kako smo saznali u Kongresu srpskog ujedinjenja, poslednjih 20 godina ste izvan matice, bavite se naukom. Kakva je Vaša saradnja, kao doktora fizike, i jednog od naših najvećih fizicara, sa naučnim i obrazovnim institucijama u Srbiji? Da li ste zadovoljni tom saradnjom?

Dr. Kulić – Taj epitet ”jedan od najvećih” nikako ne prihvatam, jer ne stoji i jednstavno ne može se verifikovati. U najboljem slučaju pristajem na kvali- fikaciju da sam istaknuti fizičar – i apsolutno ništa više od toga. U protivnom bilo bi me sramota da pogledam u oči pogotovo našim mladim naučnicima (uključujući i moju decu), koji će svojim stvaralaštvom veoma brzo ”oduvati” moju generaciju sa tog ”pijedestala”. Ovo nije lažna skromnost već činjenica i veliko mi je zadovoljstvo da Vam to kažem. Ovim hoću i da ukažem na ogromni naučni potencijal mlade srpske dijaspore. Ustvari ona je zlatni rudnik Globalne Srbije.

Nema neke sistematske naučne saradnje izmedju matice i dijaspore što je i razumljivo, jer dijaspora nije entitet sa instrumentima vlasti. Nauka ima svoje tokove i nacionalni romantizam pojedinaca ne može bitnije da promeni to stanje. Jedino država Srbija može da inkorporira naučni potencijal srpske dijaspore u maticu. Mi već godinama predlažemo da drzava Sribija stvori obavezujuće mehanizme za univerzitete i institute kako bi istaknuti srpski naucnici iz dijaspore (a ima ih na hiljade!) bili uključeni u naučne i obrazovne tokove u Srbiji, kao spoljni i savetodavni članovi naučnih veća fakulteta, instituta itd. Oni bi trebalo da učestvuju savetodavno u predlaganju novih naučnih projekata, u predlaganju naučnih prioriteta u matici.

A taj neophodni zakonski korak u ekonoskom smislu ne bi maticu ništa koštao, a naučnici iz dijaspore bi zvanično bili inkorporirani u našu nauku a samim time i univerziteti na kojima rade. To bi ujedno značilo i trasiranje puteva za sistematsku medjunarodnu saradnju. Jednim potezom ”pera” država Srbije može i mora da dobije veliki know-how potencijal srpske dijaspore, koji je neophodan za stvaranje Globalne Srbije. (Kao kuriozitet navodim činjenicu da je Hrvatska naučna zajednica izrazila želju da potpisnika ovih redova (Srbina!) angažuje kao recenzenta naučnih projekata u Hrvatskoj, dok je naša matica veoma pasivna prema svojoj naučnoj dijaspori.

A, danas se država razvija, čuva i brani pomoću nauke i tehnologije.) Već duže vreme imamo priličnu dezorijentaciju u organizaciji nauke u Srbiji, posebno kod odredjivanja prioritetnih naučnih pravaca. Jedna grupa nas u dijaspori i u matici je (bez uspeha) predlagala, da bi umesto megalomanskih naučnih projekata – poput akceleratora ”Tesla” u Vinči, trebalo razvijati nauku koja je primerena maloj zemlji (i njenim potrebama), kao što je Srbija, i od koje 6 će država imati i neposredne koristi. Za dvadesetak miliona $ koliko je već utrošeno u instalaciju akcelratora u Vinči – a koji je još daleko od realizacije i početka rada! – bilo je moguće stvoriti ”Institut za kondenzovanu materiju, nove materijale i tehnologije” sa desetak vrhunskih malo-gabaritnih spektroskopskih laboratorija.

Pored fundamentalnih naučnih istraživanja u ovom institutu bi se kao nuz-produkt(!) dobijali novi materijali i nove tehnologije. Za taj projekat postoji delimična infrastruktura (uključujući i veliko zemljište) u Institutu za fiziku u Zemunu i u drugim institutima u Srbiji. Kao drugi primer dezorijentacije u naučnoj politici neka posluži primer Instituta za fiziku u Zemunu, koji je najznačajniji centar za fiziku u Srbiji. U njemu radi neuporedivo više istraživača u teoriji elementarnih čestica nego u oblasti teorije kondenzovanog stanja – naučna oblast koja je i fundamentalna ali i optimalna za jednu malu zemlju.

A taj odnos treba da bude obrnut! Ta, po Srbiju neodrživa situacija, da se razvijaju oblasti koje su primerene isključivo velikim i ekonomski razvijenim zemjama – drugim rečima da Srbija i dalje ”nema tortu a ima šlag”, ne sme više da se toleriše. Odgovorno tvrdim da strukturne promene nauke u Srbiji nisu moguće bez angažovanja naučnika iz dijaspore. Pozeljno bi bilo neke istaknute naučnike vratiti u zemlju, kao što je to slučaj sa našim, svetski-priznatim genetičarom, profesorom Stojkovićem. Na potezu je matica.

Novinar- Pre nekoliko godina, osnovan je GEPS – Grupa eksperata za prosperitet Srbije. Vi ste jedan od najaktivnijih naučnika u GEPS-u. Kako danas funkcioniše ova grupa, posebno u svetlu činjenice da političari u Srbiji pred izbore 2007. i te kako ističu značaj naučnog prosperiteta Srbije kao osnove za razvoj uopte?

Dr. Kulić- GEPS je jedna sjajna i korisna ideja, i čvrsto verujem da je u ovoj fazi neophodna institucija za Srbiju. GEPS treba državnim dekretom učiniti ili sastavnim delom MZD-a, ili da postane nezavisna državna institucija. Ideja Globalne Srbije, za koju se zalaže i naš SSUK-BV, potekla je upravo iz GEPS-a, koji je u krajnje skromnim uslovima dosta uradio na animiranju naše stvaralačke matice i dijaspore da se pomogne sveukupni razvoj Srbije. Vizije GEPS-a je osmislio prof. Jovan Filipović, veoma sposobni naučnik iz oblasti mašinstva i profesor za menadžment.

On je studirao, doktorirao i radio u Americi, a što je još važnije on je ne samo dobar poznavalac svetskih prilika u nauci već je duboko pronikao u strukturu i probleme i srpske nauke, ali i srpske naučne i intelektualne dijaspore. On bi bio odličan ministar za nauku, jer ima realističke vizije kako ona treba da se reorganizuje i u kom pravcu da ide, a budućem predsedniku vlade Srbije preporučujem da ga uzme za savetnika.

Ako naši političari stvarno veruju u to što kažu o budućoj ulozi nauke u Srbiji, tada će u GEPS-u imati kompetentnog i veoma korisnog sagovornika, koji će im reći u kom pravcu i na koji način da razvijaju nauku u maloj zemlji. Sam GEPS ne može da realizuje svoje ideje i program bez pomoći i podrške države. Hvala na pozivu za intervju.

Kratka profesionalna i privatna biografija

- Miodrag Kulić – Rodjen 1948 u Beogradu gde je završio školovanje i studije fizike na Beogradskom univerzitetu (BU).

- Magistaske studije završio 1973 na BU a doktorski rad iz fizike superprovodnosti odbranio 1978, takodje na BU. – Bavi se teorijskom fizikon kondenzovanog stanja: magnetizam, superprovodnost, ultrahladni atomski gasovi. – 1978-1979 postdoktorska specijalizacija na ”Lebedev institutu u Moskvi” u grupi nobelovca (2003) i ”oca” teorije superprovodnosti Vitalija Ginzburga. – 1986 otišao u Nemačku na poziv ”Slobodnog univerziteta” u Berlinu. Radio na nizu univerziteta i instituta.

Duži period je radio na Maks-Plank-Institutu za fiziku čvrstog stanja u štutgartu, gde je sa svojim saradnicima zasnovao mikroskopsku teoriju visokotemperaturske superprovodnosti, koja je obilato citirana u svetskoj literaturi. Trenutno radi na Maxks-Plank-Institutu za fiziku kompleksnih sistema u Drezdenu, gde se bavi istraživanjima superfluidnosti ultrahladnih atomskih gasova i mogućnošću njihove primene.

- U internacionalnim časopisima je objavio preko 100 naučnih radova, koji se obilato citiraju. Bio je gostujući istraživač i profesor na poznatim univerzitetima u institutima u Nemačkoj, Francuskoj, švajcarskoj, USA, Rusiji.

- Dobitnik nagrade jugoslovenskih fizičara (koji rade u zemlji i inostranstvu) ”Marko Jarić” za 2000 godinu, za doprinos fizici magnetnih i visokotemperaturnih superprovodnika, kao i za doprinos kvantnoj teoriji magnetizma.

- Aktivno govori i drži predavanja na: srpskom, engleskom, ruskom i nemačkom jeziku.

- Oženjen i ima troje dece: supruga Lila (58) – neurolog na klinici u Nojštatu/W., Nemačka, doktor medicinskih nauka; sin Igor (31)- biofizičar na Harvard univerzitetu, Amerika, doktor fizičkih nauka, nosilac visokih nagrada za mlade naučnike u Nemačkoj i nosilac Oto-Han medalje Maks-Plank-Asocijacije; sin Luka (29) – naučni istraživač u neurologiji (Alchajmerova bolest) na Univerzitetu u Cirihu, doktor medicinskih nauka; ćerka Jelena (25) – pravnik u Pokrajinskom sudu u Augsburgu, Nemačka.

- Jedan od osnivača Srpskog saveza udruženja i klubova u Baden-Virtembergu (SSUKBV), Nemačka, i njegov prvi predsednik od 2001-2003 godine. Savez deluje na prostoru sa preko 150 000 gradjana Srbije i okuplja preko 30 klubova.




1 коментар у вези “Intervju: profesor Dr. Miodrag Kulić”
  1. Sretan sam da mi se pruza prilika da biografiju cestitog i casnog gospodina Miodraga Kulica nadopunim njegovim angazovanjem u sakupljanju i organizovanju humanitarne pomoci Republici Srpskoj za vreme rata u BiH. Posebno koristim ovu priliku da se gospodinu Kulicu licno zahvalim za finansijsku pomoc dopisnistvu SRNE (Srpske novinske agencije) u Njemackoj.

    Gospodin Kulic bio je jedan od prvih uglednih Srba u njemackoj dijaspori koji je okupio jedan krug srpskih intelektualaca koji su od svojih licnih sredstava podrzavali rad dopisnistva SRNE i omogucili da njen dopisnik javnost u Republici Srpskoj redovito upoznaje sa pisanjem print medija sa njemacko govornih podrucja u Zapadnoj Evropi, i obratno, srpskim udruzenjima u Njemackoj i eksponiranim srpskim aktivistima redovno prosledjuje Vijesti SRNE. U medjuvremenu mnogo se toga izmjenilo.

    Dopisnika SRNE malo se ko sjeca. Ali, nekadasnji dopisnik SRNE nije nikada zaboravio dobrotvore iz nase zajednicke majke Srbije koji su se angazovali u pomoci njegovoj uzoj domovini Republici Srskoj i njenom najaktivnijem dopisnistvu u Zapadnoj Evropi. Danas i u Srbiji duvaju neki drugi vjetrovi, koji i cestitom dobrotvoru Miodragu Kulicu i mnogim njegovi starim i novim istomisljenicima duvaju u lice. Pa i bivsem dopisniku SRNE.

    Danas se na sajtu Politike ONE LINE blagonaklono tolerisu podvajana Srpkinja i Srba na “ekavce” i “Jekavce” i na one u Srbiji i u dijaspori – sve pod izgovorom slobodnog izrazavanja misljenja. Iako je rjec o jednoj zanemarljivoj manjini, kojoj se ogromna vecina “Ekavaca” energicno suprostavlja, prilazem citaocima jedan primjer rezultata ispranih mozgova od bajagi petooktobarske “demokratske revolucije”. Ovde skraceni napis u Politici jedne neimenovane osobe:
    prvo, zelim da kazem da nije istina da se srbi u dijaspori ne dele na one koji pricaju ekavicom ili ijekavicom, bosance i srbijance… i crkva nam se opet deli, tacnije ona nas deli na ove i one, ovakve i onakve… ali o tome nema ko da pise jer novinari, pa i vase kuce, koji prate dijasporu imaju svoju utabanu stazu po kojoj hode… ali, da ne sirim temu. ono sto me jedino ovog trenutka interesuje jeste da se resenje za kosovo pronadje sto pre i da mir vec jednom zavlada u nasoj napacenoj zemlji. niko normalan ne zeli da se kosovo i metohija otcepi od srbije.

    Uucene medjunarodne zajednice su vise nego nepravadne po svakom osnovu. ali s druge strane verujem da niko ne zeli da opet budemo u ratu. da li ce dijaspora poslati svoje sinove i unuke da daju zivot za kosovo i metohiju? da li je to isto spremna da uradi i matica? da li ce oni na vlasti poslati svoju decu ili decu svojih glasaca da ginu? dragi komentatori, razmislite sta vam je vaznije: kompromisno resenje kosovskog pitanja ili jos jedno stradanje nevine srpske dece na kosovu polju o kojem, ako se dogodi, nece imati vise ko da cita jer nas uskoro vise nece ni biti?
    Svetislav Kostic se, naravno, ne identifikuje sa komentaro iz Politike jedne neimenovane osobe.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo