logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    539 пута прочитано    Датум: 13.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

america_ovk.jpgAktivnost Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) na KiM eskalirala je pocetkom 1998, kada se njihove teroristicke akcije pretvaraju u otvoren rat protiv snaga vojske i policije SRJ na Kosovu i Metohiji. Uporedo sa aktivnostima OVK rasla je zabrinutost Severnoatlantskog pakta za stanje u južnoj srpskoj pokrajini. Tadašnjem državnom vrhu SRJ bilo je jasno da sprega NATO i OVK funkcioniše na zadovoljstvo ovih dveju strana.

SVEDOK, Broj 532, 3. oktobar 2006

Iako su evidentni zlocini koje su pocinili pripadnici OVK nad albanskim i ostalim stanovništvom KiM, po oprobanom receptu iz Hrvatske i BiH, krivica je pripisana Združenim snagama bezbednosti SRJ. A sve to bilo je garnirano stalnim pritiscima na državni vrh i tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševica da “prestanu s prekomernom upotrebom sile”, što je dalo krila pripadnicima OVK da žešce udaraju.

Vec 13. oktobra 1998. Vlada Srbije, s premijerom Mirkom Marjanovicem na celu, razmatra inforamciju srpskog predsednika Milana Milutinovica, o politickim razgovorima Slobodana Miloševica i Ricarda Holbruka. Milutinovic je informisao vladu da su Miloševic i Holbruk, a razgovorima je prisustvovao i Kristofer Hil, dogovorili da se problemi na KiM rešavaju mirnim putem, s tim da pracenje situacije preuzme misija OEBS. Na osnovu Milutinovicevog izveštaja, koji je dogovor Miloševic-Holbruk preneo od tacke do tacke, uslovi su bili prihvatljivi za Srbiju, jer joj je garantovan teritorijalni integritet i suverenitet nad južnom srpskom pokrajinom.

Skupština Srbije je 28. septembra 1998. zakljucila da je trajno opredeljenje Republike, utvrdeno i garantovano Ustavom, da se gradani ne dele po nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti. Takode, u tacki 5. zakljucaka se navodi da Srbija pravi jasnu razliku izmedu terorista i terorizma na jednoj, i ogromne vecine albanske nacionalne zajednice na drugoj strani, jer su ovi drugi želeli da u miru i odnosima tolerancije, zajedno sa drugim gradanima Srbije i SRJ, žive i ostvaruju legitimna prava na Kosovu.
Oba doma Savezne skupštine, 5. oktobra 1998, najoštrije su osudila sve zemlje koje finansijski, medijski, slanjem oružja i opreme i na druge nacine pomažu teroriste na Kosovu i istovremeno prizivaju vojnu intervenciju protiv naše zemlje, a licemerno se pozivajuci na navodne hmanitarne obaveze.

Znalo se tada da je Republika Albanija bila otvorena baza teroristicke organizacije OVK, da je regrutovala njene pripadnike, stvarala centre za obuku, naoružavala ih i prebacivala na teritoriju KiM. Takvo ponašanje susedne države bilo je u direktnoj suprotnosti sa rezolucijama UN i drugih medunarodnih organizacija, zakljucila je Savezna skupština.
Posle upoznavanja republicke i Savezne skupštine o svim zakljuccima i akcijama SRJ, o dogovoru Miloševic – Holbruk, došlo se do rešenja da se delegacije Narodne partije Kosova, Kosovske demokratske inicijative, Nacionalne zajednice Goranaca, Nacionalne zajednice muslimana, Nacionalne zajednice Roma, Nacionalne zajednice Egipcana, Nacionalne zajednice Turaka, predstavnici parlamentarnih partija s KiM sastanu s poslanicima SRS, SPS i JUL u Narodnoj skupštini Srbije, i ti sastanci su bili 18. novembra u Prištini i 19. novembra 1998. u Beogradu. Takode, Milan Milutinovic je 20. novembra te godine obavio konsultacije s predsednicima SPO, ND i SVM, i na svim ovim sastancima i razgovorima data je puna podrška sporazumu Miloševic-Holbruk.

Istovremeno potpisan je sporazum o politickim okvirima samouprave na KiM, a onda zakljuceno da svim nacionalnim zajednicama na Kosmetu treba onemoguciti ostvarivanje etnickog, kulturnog, jezickog i verskog identiteta u skladu sa najvišim standardima i osnovnim dokumentima UN, OEBS, SE… Usvojena je i zajednicka deklaracija, koju su svi ucesnici razgovora potpisali 25. novembra 1998, kako bi se otklonila opasnost od intervencije NATO na SRJ.

Vlasti Srbije su dozvolile ulazak predstavnika OEBS, na celu misije bio je Vilijam Voker. Dejstva teroristike OVK su prestala, Albanci su poceli da vracaju oružje i da se vracaju na svoja ognjišta. Verovalo se da je kriza prevazidena.
Medutim, dolaskom Vokera i Misije OEBS na KiM stanje se dodatno komplikuje. Odmah su se teroristickim dejstvima oglasili pripadnici OVK, ponovo su snage vojske i policije SRJ okrivljene da prekomerno upotrebljavaju silu, a po navodima Vokerove misije “do kraja 1998. Združene snage bezbednosti su cinile nevidene zlocine nad nedužnim stanovništvom“.

Zemlje clanice Kontakt-grupe bile su u stalnom zasedanju, a dokumenta do kojih je ovih dana došao “Svedok”, potvrduju da se od SRJ tražilo da prestanu sa aktivnostima koje ugrožavaju mir na Kosovu.

Sredinom januara 1999. teroristi pojacavaju dejstva, a isprovocirane snage MUP 15. januara u selu Racak razbijaju teroristicku bandu. I tada i danas svima, pa i Misiji OEBS, bilo je jasno da su snage MUP Srbije legitimnom akcijom zaštitile mirne gradane od teroristickih bandi, cija je komanda bila u Racku, jer su te bande danima zlostavljale Racak i okolinu i izvršile više od 20 ubistava. Na osnovu montiranih snimaka, Vokerovi posmatraci su “utvrdili” da je rec o mirnim albanskim civilima. A na osnovu dokumenata do kojih je “Svedok” došao iz izvora bliskih NATO komandi u Briselu, vidi se da je medunarodna zajednica, predvodena SAD, hitno reagovala. Iako su vlasti SRJ i Srbije pružile medunarodnim institucijama cvrste dokaze da je rec o montaži, na racun srpskih snaga bezbednosti stiglo je niz pretnji.

Kontakt-grupa 29. januara 1999. u Londonu osuduje dejstva snaga bezbednosti SRJ “po mirnim albanskim gradanima”, dok su dejstva OVK minimizirana. Osim blagog ukora i poziva na prestanak dejstava OVK, Kontakt-grupa uglavnom postavlja uslove Srbiji, i to da prestane sa ofanzivnim i represivnim akcijama na KiM.

Uz dobro poznate zahteve da se poštuju sporazumi OEBS – SRJ, rezolucije SB UN, da se nastavi Vokerova misija, da se tužioci Haškog tribunala i istražitelji opet posvete slucaju masakra u Racku, da se suspenduju i kazne priapdnici VJ, odnosno MUP koji su ucestvovali u akciji… Ministri Kontakt grupe, krajnje licemerno, zahtevaju da se svim albanskim zatvorenicima, uhapšenim zbog terorizma, ublaže kazne.

Sada je jasno, da je sastanak Kontakt grupe u Londonu 29. novembra, bio svojevrsna režija SAD i Velike Britanije. Zato, vec 29. januara 1999. Savet bezbednosti UN donosi predsednicko saopštenje, u kome se traži smanjenje napetosti stanja na KiM. Objašnjeno je da se to traži kako bi se pronašlo rešenje u smislu suštinske autonomije i jednakosti svih gradana i etnickih zajednica. Vec sutradan, 30. januara, glavni štab NATO u Briselu donosi odluku o poslednjem upozorenju SRJ. Cak i u tom dokumentu NATO piše, da se odluka donosi radi “stvaranja uslova za brze i uspešne pregovore o privremenom politickom rešenju koje obezbeduju ojacan status Kosova, ocuvanje teritorijalnog integriteta SRJ i štiti prava svih etnickih grupa”.

Takode, na sednici glavnog štaba NATO data je puna podrška Havijeru Solani, tada generalnom sekretaru Alijanse, da može doneti odluku o udarima po citavoj teritoriji SRJ. Iste veceri izdato je saopštenje NATO o Kosovu, u tom dokumentu, tacka 7, naglašeno je da “današnje odluke NATO doprinose stvaranju uslova za brze i uspešne pregovore o prelaznom politickom sporazumu, kojim se ojacava status Kosova, ali i cuva integritet SRJ i štite prava svih etnickih grupa”.

U tacki 4. istog saopštenja piše da se u cilju mirnog raspleta krize na Kosovu i izbegavanja humanitarne katastrofe mora zaustaviti nasilje. Takode, albanska i srpska strana pozivaju se na pregovore u Rambujeu, koji je trebalo da pocnu 6. februara 1999.

Iz svih dokumenata, do kojih je “Svedok” došao iz krugova bliskih komandi NATO u Briselu, jasno se vidi favorizovanje teroristicke OVK i neuvažavanje nealbanskih gradana KiM, koji su u potpunosti bili naklonjeni miru. Takode, svi dokumenti NATO decidirano podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, od cega se kasnije odustalo.

Vokerova montaža o Račku bila je povod da se SRJ bombarduje. Pregovore u Rambujeu režirala je i montirala Medlin Olbrajt, jer se NATO na tim pregovorima, sa komandantima OVK, dogovarao kako da se vodi rat na KiM. I, dok su navodni pregovori u Rambujeu vodeni, i ciljno odlagani, uveliko se vršila priprema za bombardovanje SRJ, za koje je Havijer Solana dao saglasnost predvece 24. marta 1999. Za 78 dana bombardovanja SRJ, na Kosovu su protiv Združenih snaga vojske i policije rat vodile snage NATO i Albanske armije, kao i teroristi OVK, ukljucujuci i niz teroristickih grupa pristiglih uglavnom iz muslimanskog sveta.

Rat je posle 78 dana besomucnog bombardovanja okoncan potpisivanjem Vojno-tehnickog sporazuma u Kumanovu, i usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN, u kojoj jasno piše da je Kosovo sastavni deo teritorije SRJ. Raspadom SRJ sva prava iz te rezolucije preneta su na Srbiju.

Listajuci nama dostupna dokumenta, vidi se da je i NATO, sve donedavno, bio na liniji da je Kosovo neotudivi deo Srbije, pa cudi zašto se danas, baš iz Brisela i Vašingtona, vodi hajka za nezavisno Kosovo.

Izvor blizak NATO komandi u Briselu dobronamerno nam je predocio da bi Srbija, dok god se pregovara, morala iskljucivo da se poziva na dokumenta koja su i danas u arhivama Kontakt-grupe, NATO i UN. Pošto vazdušna kampanja na SRJ nije bila legalna i odobrena od SB, NATO nije imao drugog izbora osim da Srbiji garantuje nepovredivost granica. Isti izvor kaže da je ponudeno rešenje statusa KiM, koje su 1998. potpisali predstavnici Albanaca, ali i drugih etnickih grupacija na Kosovu, zajedno sa predstavnicima vodecih parlamentarnih stranaka u Srbiji, bilo demokratskije od svih dosad ponudenih rešenja.
Medutim, Zapad i NATO tada su imali cilj da uklone Slobodana Miloševica. A kada su ga vec uklonili, smestili u Hag, i tamo usmrtili, apetiti su im porasli. Sada hoce da pogaze sve ono – o teritorijalnom integritetu Srbije, dakle i Kosovu u njenom sastavu – što su davno potpisali.

ARMIJA ALBANIJE VRŠILA NAPADE
Istovremeno sa aktivnostima OVK na KiM, pojacavaju se i akcije druge albanske armije na granici SRJ – države Albanije. Postalo je jasno da su teroristicke akcije OVK i napadi albanske armije na prednju liniju naše odbrane deo smišljenog plana u otvaranju novog žarišta na prostorima bivše SFRJ.
Imajuci u vidu sve otvoreniju podršku Brisela i Vašingtona, koju su dobijali Albanci, postalo je jasno da su teroristicke akcije OVK i ucestali napadi vojske Alabanije, samo poceci dugo najavljivanog rata SRJ – NATO.

AGRESIJA NATO POCELA GODINU DANA RANIJE
Mnogi zapadni vojni analiticari sada smatraju da je vazdušna kampanja NATO, zapoceta 24. marta 1999, zapravo samo nastavak a ne pocetak NATO agresije na SRJ. Ti isti analiticari pešadijske napade vojske Albanije i teroristicka dejstva OVK ocenjuju kao – produženu ruku NATO. Ocena je da “sukob” SRJ – NATO nije poceo 24. marta 1999, vec krajem marta 1998. godine. Uporedo su tekle i mirovne aktivnosti, pa je tokom 1998. vršen stalni pritisak na SRJ da Združene snage vojske i policije “prestanu sa izvodenjem ofanzivnih dejstava na Kosovu”. Ubedivanja državnog vrha SRJ da Združene snage vode borbu protiv terorista nisu urodile plodom, pa je “citav proces” stigao pred Savet bezbednosti UN. Stalni pregovori Slobodana Miloševica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka, bar po reakciji Miloševica, daju rezultate. Miloševic se obraca jugoslovenskoj javnosti 12. oktobra 1998. i saopštava da je postignuta saglasnost da se “problemi na Kosovu rešavaju mirnim, politickim sredstvima”.

Dobrosav Gajević

SVEDOK

 

Klinton, Olbrajtova i Holbruk podržavali OVK da sruše Miloševića

POLITIKA, 8. Februar, 2007

Krosland: Međunarodni zvaničnici nisu istraživali tvrdnje o zločinima OVK pod komandom Ramuša Haradinaja zato što su ga želeli na svojoj strani

uck1.gifHag – Bivši britanski vojni ataše u Beogradu Džon Krosland izjavio je juče pred Haškim tribunalom da je međunarodna zajednica 1998–1999. podržavala OVK pošto je vrh SAD odlučio da u Beogradu mora biti promenjena vlast Slobodana Miloševića.

Krosland svedoči na suđenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i petorici bivših visokih zvaničnika optuženih za progon kosmetskih Albanaca 1999. godine – Nikoli Šainoviću, tada potpredsedniku Vlade SRJ, i generalima Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.

Dok su ga unakrsno ispitivali branioci optuženih, Krosland je potvrdio da je „međunarodna zajednica podržavala OVK i oni su to znali”. „(Predsednik SAD) Bil Klinton, (državni sekretar) Madlen Olbrajt i (glavni pregovarač za Kosmet) Ričard Holbruk doneli su odluku da mora doći do promene režima u Srbiji i OVK je bila sredstvo da se to ostvari. Od tog trenutka, bez obzira na rezerve prema OVK koje smo mogli imati ja i drugi, to više nije bilo bitno. Stav koji je međunarodna zajednica zauzela u Rambujeu 1999. bio je u skladu s takvom politikom”, rekao je Krosland.

On je rekao i da međunarodni zvaničnici nisu istraživali tvrdnje o zločinima OVK pod komandom Ramuša Haradinaja zato što su Haradinaja želeli na svojoj strani. „Mislim da je doneta svesna odluka da se podrži OVK i da je posledica toga bilo to da se nisu postavljala teška pitanja. Možda zbog toga nisam upoznat da je bilo ko iz međunarodne zajednice postavljao teška pitanja Ramušu u vezi s telima pronađenim u kanalima koji su vodili do Radonjićkog jezera. Ja to nikada nisam učinio, iako sam se s njim našao u nekoliko navrata”, posvedočio je Krosland.

Svedok je predočio da je „u to vreme bilo jasno da su Ramuš Haradinaj i njegov brat Daut bili budući glavni i najvažniji igrači u području Peći, Prizrena, Dečana i Đakovice. „Međunarodna zajednica želela je da ih drži na svojoj strani, a ne da se raziđe s njima ili da pokvari njihovu reputaciju”, naveo je svedok.

Krosland je naglasio da je braću Haradinaj u to vreme smatrao „kriminalcima” i da to mišljenje nije promenio. Britanski pukovnik će svedočiti protiv Haradinaja na suđenju koje počinje 5. marta, čulo se u sudnici.

Na suđenju Miloševiću 2002. godine i u svim pisanim izjavama tribunalu, Krosland je tvrdio da je zajedno sa Ešdaunom krajem septembra 1998. predao optuženom generalu Ojdaniću snimke dejstava artiljerije VJ na Kosovu. Juče je u glavnom svedočenju Krosland taj iskaz promenio, rekavši da je snimke sam predao generalu Ojdaniću i to krajem avgusta 1998.

Odgovarajući na pitanja branilaca, Krosland je ponovio da su državne snage Srbije i SRJ 1998. primenjivale preteranu silu protiv civilnih naselja na Kosovu, što je bilo kontraproduktivno i ojačalo je OVK koja je bila teroristička organizacija.

Suđenje će biti nastavljeno danas iskazom novog svedoka optužbe.

Beta

———————————————————–

Moskva: Đorđević nije u Rusiji

Moskva – Rusija je juče saopštila da se optuženi Vlastimir Đorđević ne nalazi na adresi u Moskvi koju je dostavio Haški tribunal, kao i da ne postoji ozbiljan osnov za uverenje da je nekadašnji general srpske policije u Rusiji. U saopštenju se dodaje da „ruska strana nastavlja da preduzima napore u traženju Vlastimira Đorđevića”.

Tanjug




1 коментар у вези “Podsećamo:Nezavisnost nije čak ni spomenuta”
  1. Niti su Klinton, niti pak Medjedina Olbright podzavali Siptare da bi srusili Slobodana Milosevica, ili bilo koju politicku licnost. Njih je na Srbiju natutkala mahom saudisjka Arabija, i Neonacisticka koalicija. (Citati Magnum Krimen od Viktora Novaka) i Armo Menheten “Pokolj Vatikan”. Pa onda pazljivo analizirati dokadjje posle pada Berlinskog zida. Ta koalicija je isla sracunatao da srusi Srbiju, i njen uticaj u pavoslavnom svetu. I sto je najvaznije, da se posle poraza u Vjetnamu i Somaliji, povrati apetit za osvajackom neokolonijalnom politikom kod Americkog javnog mnenja. Medjedina Olbright u emisiji Meet The Press od unazad za dve godine je rekla ovako. “Resursi USA su neiscrpni. Ali je doktrina Paola, i njegve navike stecene u ratu sa Vjetnamom protiv limitiranih vojnih akcija imala veliki uticaj na javno mnenje. Srbija je bila oslabljena i iscrpljena dugogodisnjim ratom trebalo se sada dokazati samo.”

    Prema tome u to vreme u Srbiji je mogao biti na vlasti bilo ko, trbalo se dokazati, za buduce ratove i Srbija je normalo bila dobro dosla.

    Tu lezi odgovor svemu. Jer da je Milosevic bio u pitanju, onda bih se sa njim resavalo na drugi nacin.

    Janko Bojic


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo