logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Друштво    Аутор: obrisano    893 пута прочитано    Датум: 12.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

nastranost-v.jpgKada je skoro pre tri godine unazad Kodi Pozej potegao revolver i njime sa tri hitca usmrtio sopstvenog oca, maćehu i maćehinu kćerku, svi su zanemeli, zanemaela je cela Amerika, ali nije zanemo jedan mrtav sistem.On se prosto povampirio.

Ovih dana ponovo pokreće sudski proces tom briljantnom, danas šesnaestogodišnjaku. Taj žedokrvni sistem i dalje traži i želi da se napije njegove mladalačke krvi, i da se baš bez trunke savesti upita: Šta se i zaista dogodilo?

 piše: Janko Bojić, Ontario – London
A dogodilo se nešto što je bilo neminovno da se dogodi, jer Kodi nije pucao u oca i njegovu maćehu, niti u njenu kćerku samo, on je sa tri metka usmrtio, jedan sumanuti sistem, koji se danas povampirio i traži još krvi.

Kodi, taj dečacić briljantne inteligencije, izgleda da i nije imao izbora, posle one večeri kada ga je njegov otac upalivši torč pokušao da primora da ima seks sa njegovom ženom iz drugog braka. Na ime prema Kodijevom svedočenju na sudu od pre dva dana Paol Posej je je primoravao Kodija da ima seks sa macehom i kada je dete to odbilo, on ga je opekao usijanim torcem iz koga je sevao plamen prirodnog gasa. Posej je pobegao u svoju sobu, i tu se zaključao, i u uglu te sobe proveo je celu noć u nespavanju. Sve je izgleda ovaj dečaić neobično lepe fizičke građe, i briljantne, i staložene inteligencije ranije uspešno podnosio. Podneo je on i onaj momenat kada ga je nastrani otac vezivao lasom i bacao u konjsko đubre. Podneo je on i momente strašnih uvreda, i strašnih fizičkih napada sve do ovoga poslednjeg, kada je i sam zaključio da je njegov život na ovaj način bezvredan, i da on ili sebi, ili drugome život treba i mora da prekrati. Kako reče u sudnici Kodi je izutra otišao nahranio konje, pustio ostalu stoku na pašu, a onda je jednostavno uzeo jedan od revolvera, ovog nakaradnog oružja u kome se u Americi ne oskudeva, ušao u kuću, i sa tri hitca jednostvano u stilu streljanja usmrtio svoje mučitelje. Objašnjnje za motiv ubistva: Veoma prosto i jednostavno. Posle višegodisnjeg robovanja, posle zloupotrebe, u jednoj mladoj duši se nešto neobično skuvalo, preko čega nije se moglo ići dalje.

Mnogi pozivaju Kodija da dodje kod njih i nude mu sklonište u sopstvenim domovima. Što je retkost da je neko milostiv prema ubicama u Americi.
Kodi je sviom ispaljenim metcima počinio kriminal u to niko ne sumnja, pa kako nema silu u svoim rukama to će ga sila utamničiti. Ona ista sila koju je Kodi pokušao da usmmrti, na pogrešan način. Za ovo i na stotine pa možda i na milione slučajeva u Americi nije kriv samo jedan običan smrtnik. Kriv je sistem, koji na sramutu može trilione da potroši kako bi tobože nekome dokazao da je simbol najveće slobode i demokratije na svetu, pod čijim izgovorom od njegove ruke na sramotu ginu i gladuju milioni. Taj isti sistem nije u stanju da potroši jednog dolara kako bi vaspitao oca da bude otac, majku da bude majka. Taj sistem koji želi da vlada svetom nije dakle u stanju da vlada sa samimim sobom. U zadnjih pedeset godi gde god se on pojavio stvorio je, stvara, ostavio je, i ostavlja, haos i pustoš. U ime koga i u čije ime. U ime fiktivne demokratske internacionale.

Nije taj sistem proizveo samo Kodija Poseja, proizveo je on mnogo više nečega, bolnog i nastranog od svog nastanka. U jednom od uvoda u Platovljevu Republiku publikovanoj negdu u SAD, stoji kako je Platovljeva Republika, poslužila kao tobože osnov za izgradnju zapadnih civilizacija. Stvarno? Plato je bio Grk, a ne Rimljanin. Zapadna se civilizacija gradila na temeljima Rimskog carstva, a ne na filozofskim delima Platoa i Aristotela. Jer uzevši realno, oko Akropolja su građeni Olimpijski stadiumi, gde se Gečka aristrokatija zabaljala u olimpijskim igrama, a u Rimu je bio podignut Koloseum, gde se rimska aristokratija zabaljalja u borbama gladijatora gledajući kako iz njih se proliva ljudska krv. Danšnja zapadna se civilizacija zabavlja gledajući i uživajući kako od njenih bombi ginu na hiljade dnevno, uživajući u svežoj ljudskoj krvi na isti način kao i pre dve do tri hiljade godina unazad, u vreme Diokleciana i drugih rimskih žedokrvnih imperatora.

I kako beše spomenuto nije jedini Kodi Posej u svemu ovome. Šta raditi sa svima onima koje je zbog nastranosti u uvođenju prinudnog celibata proizvelo jezgro ove klanice što se zove zapadna civilizacija. Ono što se stvara, uči i propoveda iz Vatikana, tamo gde još imaju smisla da govore kako je lucifer predstavnik Hrista na zemlji. Da upravo lucifer. U prilogu ovoga komentara na engleskom dostavljamo na uviđaj komentar pod naslovom Sekualni Kriminal Prikriven od strane Vatikana. Na fotografiji je jedno zabrinuto lice decije, koje iz profila u tami posmatra Vatikan. I bez da se pročita ceo komentar sama fotografija je dovljna da se podigne kosa na glavi. Da ne govorimo o četrdeset silovanja koje je pomenuto u nedavnom obraćanju Mitropolitu Crne Gore i Primorja. Da ne govorimo o slučaju braće Snelinng, u rimokatoličkom seminaru u Londou Ontarijskom u kome je takođe jedan od zloupotrebljivanih dečaka besbol palicom usmrtio starešinu seminara. Da ne govorimo o tome što danas napomenu jedan sagovornik da je iz londonske biskupije, doznao podatak da je preko 70% rimokatoličkih popova deviantno oboleleo od homoseksualizma pa do pedofilije, i nastranosti ka seksualnoj zloupotrebi.

 Kardinal Tomaš Špidlik održao je predavanje Sve ovo što do sada pomenusmo su znaci i obeležja mešetara Novog Svetskog Zla koje neki nazivaju ”Novi Svetski Poredak” da i jeste ovo neki novi, ali ne poredak, već svetski (u)nered.

I to što u tom neredu živi rimokatolicizam, i oni koji su demokratska internacionala, nije neka velika bitnost. Nedavno autoru ovoga komentara Mitropolit Crnoe Gore i Primorja između ostalog napisa i ovo: “Нажалост, Римокатоличка црква увођењем принудног целибата није испоштовала древно предање апостолске Цркве. Зато јој се то враћа свим тим пошастима о којима пишете и о којима је срамно и говорити а камоли чинити их. Још је од тога безбожније и антихришћанскије што поједине хришћанске заједнице Запада данас и званично одобравају содомски гријех, једнополне бракове, жене бискупице и свештенице”
Izgleda da je bilo prerano radovati se, da će Mitropolit održati svju reč. Eto ovih dana svedocimo smo da dva navodno najistaknutija Jereja u SPC Amfilohije i Irinej, rado mešetare sa pobornicima Novog Svetskog Zla. Da, u Beogrda nam je doputovao Biskup ili šta li je već Špidlaka da se pokaže i dokaže. Opravdanje je da tobože on Špidlaka ili Cepidlaka ni sami ne znamo šta je već, je kažu iškolovao znamenite pastire iz Pravoslavne Crkve Vartolomeja i Amfilohija. U redu neka je to tako i neka su oni njegovi đaci bili. Ali je neupriličeno da Cepidlaka ovih dana cepidlači i mešetari po Srpskoj prestonici i da je kalja. Jer mi Srbi ne možemo se sa tim pomiriti da nam oni nameću dioalog, sve dotle dok ti cepidlačari koji tvrde da im poglavar zastupa Hrista na zemlji na lažnim osnovama ne srede svoju okućnicu, i dok nam se dogmatski ne približe.

Papa i njegov lični sekretar Georg Genswajn U ostalom ako na ovaj način Radović i Bulović nisu sebi obezbedili da jedan od njih dvoice bude budući Patrijarh, onda se zaista ne vidi svrha ove posete, koja dolazi iz gnezda najveće otrovnice sveta. Ko može da tvrdi da i taj Špidlaka, ma koliko se on pozivao na Ruske mislioce, što za nas Srbe i nije tako važno, ukoliko se Špidlaka ne poziva na učene Srbe, nije i sam jedna od onih zmija otrovnica koje su se skrile u mantijama sedamdesetpostotnih devijantnih popova od kojih je sačinjena ova institucija. Ko može da tvrdi da i sam Bendikt nije jedan od tih devijantnih sekso manijaka skriven u okrilju Vatikana.

Stil prikrivanja seksualnog kriminala od straneVatikana ima svoje obrise i u današnjem Episkopatu SPC.

Nije jedini kriminal koji Vatikan skriva seksualni kriminal. Kriminal koji se sve češće otkriva od strane klirika Rimokatoličkih je i finansijski kriminal. U Floridi su nedavno uhvaćeni dvojica Rimokatoličkih popova koji su na prevaru proneverili 800.000$ Skoro opet, pisala je i o tome Severno – Američka štampa neki rimokatolički klirici su prevarili svoje parohijane i digli im 125 miliona dolara i tako redom. I taj kriminal nije uznemirio mnogo Benedikta. Zašto, pa da bi bio tu gde je, i on je morao da bude jedan od njih, dok je bio u mladosti, a danas im gleda kroz prste. Sve ovo su prevideli, i Bulovic, i Radović kada su se odlučili na potez da u Beograd dovedu Špidlaku. Prevideli, stvarno, a da kojim slučajem, i oni kao i mnogi drugi iz redova današnjeg svešteno monaštva SPC nisu isti kao i Špidlaka, Benedikt i njima slični. Ne treba da iznenadi.

Veoma je primetno da u poslednje vreme, a naročito od kako je Pavle izabran za Patrijarha, da je u redovima Episkopata SPC isto kao i u redovima Rimokatoličke Crkve postala jagma za materijalnim, a ne duhovnim sredstvima. Toleriše se devijantnost. Nedavno u objavljenom otvorenom pismu Amfilohiju (Radoviću) kao dokaz istine kriminala podržanog od strane Vatikana poslata su pitanja devojčica, koje je pedofil fratar Stalone seksualno zlupotrebljavao. Ta pitanja sa njihovim odgovorima došla su kao otkriće posle 60 godina od strane policije Ontarija. Dakle 60 godina i policija je skrivala skandale i kriminal Rimokatoličke crkve. Uporedimo ta pitanja i odgovore sa decom koju je zlostavljao i zloupotrebljavao pedofil iz redova Episkopata SPC Pahomije. Ne postoji velika razlika. I na kriju šta se dogodilo. Manje više slabo organizovano i u velikom smislu korumptirano pravosuđe Srbije nije bilo na visini zadatka, i nije bilo u stanju da odreaguje kao što je odreagovalo kandsko pravosuđe, pa da jednu devijantnu osobu institucionalizuje. Naprotiv Pahomiju su date odrešene ruke da se i dalje bavi svojim nečasnim poslovima. U odbrani Pahomija se i te kako istakao sam Amfilohije (Radović) potpomognut snagom arogantnog pisanja Irineja Bulovića.

pare-novo.jpgNe samo to, nego ilustracije radi vredno je još jednom napomenuti da se kako već rekosmo u redovima episkopata jednostavno sprovodi jagma za dolarima i eurima, više nego za duhvnim sredstvima. Dakle isto kao i Vatikan, tako se i Episkopat SPC umesto za duhovnim jagmi za materijalnim bogastvom.Valjda se sada može razumeti tolika otimačina Vladika u dijaspori za nekretninama i dobrima koja je srpski narod svojim dolarima kupio, a oni otimaju i rukama i nogama. Sprema li se tako veliko ujedinjenje?!

Zato se i prirodno nameće pitanje, da li je episkopat SPC podlegao korumpciji na isti način kao i Vatikan? Uveliko. A evo i primera.

Nepotizam. Nikaad u istoriji SPC do ovih dana nije bilo da dva bliska rođaka, a kamoli dva brata budu episkopi u isto vreme. To je uveliko slučaj sa dava Djokića. Jedan arhiepiskuje u Nemačkoj, a drugi u Kanadi. Kada se uz sve to nadodaju i druge rodbinske veze i prijateljstva na nižoj lestvici nije teško proceniti, koliko ovakva situacija dovodi SPC u položaj nefunkconalnosti.

Nemoral: Godinama i to se zna verujući narod ne toleriše ponašanje i nemoral nazovivladike Georgija (Djokića). Taj nemoral se ogleda u sledećem. Priče o raznim ljubavnim aferama se šire u nedogled. Razne sumnjičave žene provode dane i noći u manastiru, na očigled kako nižeg sveštenstva tako i naroda. Njegovo bezobzirno i nepristojno ponašanje na zabavama i proslavama. Nekontrolisano pijančenje, i guranje novca među razgolićene grudi raznih pevačica i drugih lakih žena.

Zloupotreba položaja u odnosu na sveštenstvo. Pretnje i kažnjavanja sveštenika koji su od visokog morala i karaktera, i kojima je je narod prisan i odan.

Njegovo rasipništvo, i nekontrolisana zloupotreba finasijskih sredstava. On se čak i ne stidi da pored pozamašno visoke plate od preko $ 70,000 koja je je po prilično neskromna za jednog monaha, u poslednjem izveštaju za godišnju skupštinu kaže, da on s nekim ko zna kojim pravom može da troši finasijska sredstva. Kako on to kaže prema blagorazumiju, i da za to nikome ne odgovara. Drugim rečima on može slobodno da krade, a pošto on nas Srbe verovatno i ne smatra da smo ljudska bića, mi to sve treba da jednostavno otrpimo.

Sklonost ka patološkom krivotvorenju istine. Georgije je jedan od retkih osoba sa obolelom sklonošću ka laži. Drugim rečima on je jedan patološki lažov. Prošle godine je recimo na očigled preko 400 prisutnih na godišnjoj skupštini u Hamiltonu lagao od najobičnijih sitnica, da bi čak tvrdio da je na jednom od sastanaka koje je članstvo CŠO Hamilton održalo pre ove skupštine bio prisutan Roki Vaka jedan advokat iz Niagare. Što je u ostalom bila notorna laž, jer Vaka čak i ne poznaje jednog jedinog Srbina iz Hamiltona, a kamoli da je on bio tu u Hamiltonu na sastanku. Godinama laže, kako je spor sa Kočom Radojkovićem okončao u svoju korist. Činjenice oko događaja u vezi bivše CŠO Sv.  Velemučenika Georgija iz Niagare, izvrće lažima i na osnovu tih laži on je zabranio bogosluženje svešteniku iz Niagare. Često kombinuje laž sa neznanjem kao recimo u slučaju kada prezentira i brani tvrdnju da bi sve CŠO trebalo da se organizuju na principu Trustova a ne Korporacija. On jednostavno ne zna značenje ni jednog od ova dva termina, koji su ponekad komplikovani i za čoveka prosečne intiligencije, a nekamo li za jednu osuobu veoma niskih intelektualnih sposobnosti, i još nižeg obrazovanja, kakv je slušaj sa Georgijem Đokićem. I tako redom.

Kriminalne aktivnosti.

Mada i gore istaknute norme koje odudaraju od etičkih principa, imaju mnogo dodirnih tačaka sa kriminalom treba izdvoiti neke stvari koje su za opštu osudu. Kao prvo obmanjivanje javnog mnjenja, kao recimo u slučajevima izgubljenog spora sa gospodinom Radojkovićem, i lažnog predstavljanja događaja u vezi CŠO Hamiltona i Niagare, povlače određene zakonske posledice, o čemu će uskoro pravosudni organi biti u prilici da rsapravljaju.

Očigledna zloupotreba finasijskih sredstava. Podizanje duga na manastirsku imovinu bez znanja i odobrenja EU odbora, i eparhijske skupštine. Trošenje eprahijskog, a ne sopstvenog novca kako reče prema “blagorazumiju” sa legalnog stanovišta nije ništa drugo nego krađa.

Plagijat. Za ovogodišnju Božićnu poslanicu Georgje je upotrebio besedu Sv. Nikolaja žičkog, koju je predstavio kao svoje delo. To je ne sumnjivo jedan notorni plagijat, koji se legalnim terminom definiše kao krađa.

Iz svih ovih malverzacija, proisteklo je i da se u Kanadi stvorio razdor između Georgija, koji bi na prvom mestu morao biti duhovni lider, i verujućeg naroda. Ono sveta što je ostalo još uvek uz njega mada veoma malobrojni, jedan deo su zavedeni, drugi, i ne znaju šta je vera, i crkva, a onaj najmanji ali i najpogubniji su malverzanti, i ljudi niskog karaktera, i morala kojima je je jedino stalo da kroz crkvu nešto ušićare za sebe, a nikako da joj doprinesu.

Iz svega ovoga izrodio se jedan od najvećih krivičnih postupaka što se tiče crkvenog prava. Akt zabrane bogosluženja u Niagari. Nema i ne postoji ni jedan razlog koji bi jedna civilizovana institucija koja ceni i poštuje ljudske norme odobrila ovakav akt. Na žalost taj se akt toleriše od starne Episkopata SPC. Zbog Ćega? Da li je ovim aktom zastupljena hrišćanska, ljubav sloga i pravda? Da li je ovim aktom zadovoljena duhovna misija SPC? Da li je današnji Episkopat SPC jedna tolerantna istitucija, koja je u stanju da na događaje gleda realno, sa pozicije nepristrasnosti, sa pozicije objektivnosti, sa pozicije razuma i pravično donesenog suda? S obzirom da Episkopat SPC ne reaguje na akt zabrane bogosluženja ne samo što se Niagare tiče već i Švajcarske, onda se lako mogu dati odgovori na sva ova pitanja. Episkopat SPC nije na visini zadatka, jer ga, i ne interesuju nacionalni interesi, i duhovno jedinstvo srpskoga naroda, nego jednostavno materijalno finansijska sredstva. Isto kao ni što Vatikan ne zanimaju interesi naroda, nego jagma za novcem preko kojega kontroliše narod i “narode”,

Sve ovo ovde izneseno, je samo mala pukotina na ledu koji ako bi se još više opteretio bi zajedno sa teretom potonuo. Ali toliko dovoljno iznesene činjenice koje pokazuju i dokazuju najveću nesreću koju nam je u zaostavštinu ostavio jednoumni komunistički režim u nasleđe. Gubitak duhovne institucije. Nju su u svakom slučaju okupirali neodlučni i neodgovorni faktori, koji ne posežu za bitisanjem i tradicionalnom kulturom srpskog naroda. Faktori koji tolerišu sav mogući nemoral, koji ne poštuju ljudske norme i standarde, koji su zapostavili duhovno učenje Hrišćanstva, i posvetili se materijalizmu i samozadovoljstvu. Moguće da je poseta Špidlake zadovpljila Bulovića i Radovića, ali ne i vaskoliko srpstvo. Hoće li Špidlaka istaći sebe i staviti se u odbranu interesa srpskog naroda, zato što mu je omogućenuo da uđe u prostorije Saborne Crkve u Beogradu. U nju je pre drugo svetskog rata ulazio Stepinac, da bi u zgodnoj prilici blagosiljao oružje kojim su sečene srpske glave.

Svaki sistem kao i današnji episkopat SPC može da toleriše razne zloupotrebe i razna mešetarenja, u cilju nekog svog interesa. Kao što neobjektivni politički establišment, USA toleriše pretenzije, i podržava aspiracije neonacizma i neokolonijalizma, zaboravljajući pri tome da u njegovoj utrobi tinjaju na hiljade Kodija koji čekaju da povuku oroz.

Janko BojićNišta nije bolja situacija ni vernika SPC, sistem zloupotrebe od strane dela Episkopata SPC u odnosu prema svojim vernicima tinja iz dana u dan. Pitanje je kada će se nešto slično skuvati u utrobi verujućeg naroda, pa da protiv zloupotrebe “povuče oroz”. Neće ništa pomoći to što se trenutni Episkopat SPC zaklanja iza jedne “lešine” kakva je Rimokatolička Hijerarjija, koja se raspada na jedan volšeban način, i od čijeg smrada, joj se niko uzdignuta čela ne može približiti, izuzev onih koji su toj lešini po smradu približni. Kada taj dan dođe onima koji zloupotrebljavaju sistem mora biti jasno da je njihov kraj nepredviđen.

Janko Bojić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo