logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    946 пута прочитано    Датум: 11.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Preti li svetu novi hladni rat? Ruski predsednik Vladimir Putin je svoj prvi nastup na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti iskoristio da oštro kritikuje SAD zbog toga što jednostrano i na silu rešavaju probleme u svetu ne uzimajući u obzir UN.Putin je takodje upozorio SAD na novu trku u naoružanju.

Što više kritičnih pitanja je bilo postavljeno tim žešći je bio ruski predesdnik – braneći svoju spoljnu i unutrašnju poltiku.

Kritike nije poštedeo NATO a najoštrije je napao SAD: “Osnovni prinicipi medjunarndog prava se sve češće krše, pre svega od strane SAD.SAD prelaze svoje nacionalne granice u politici, u privredi i u oblasti ljudskih prava i nameću drugima svoj sistem.Kome se to svidja?“

Putinove emocionalne izjave imaju pre svegu jednu prouku – dosta mu je kritike na račun Rusije od strane EU i SAD.U slučaju ubijene novinarke Ane Politkovksaje vodi se detaljna istraga, rekao je Putin i naravno da u njegovoj zemlji Nevladine organizaicje imaju pravo da rade. SAD je zamerio da teže novoj trci u naoružanju a širenje NATO na istok smatra kršenjem obećenja. Osim toga NATO nije model za rešavanje medjunardnih sukoba.

Putin kritikuje SAD

Ruski predsednik Vladimir Putin je oštro kritikovao SAD zbog, kako je rekao, skoro neograničene upotrebe sile širom sveta.

Obraćajući se učesnicima međunarodne konferencije o svetskoj bezbednosti, koja se održava u nemačkom gradu Minhenu, predsednik Putin je rekao da “veoma opasan” nastup Amerike na svetskoj sceni doprinosi ubrzavanju trke u nuklearnom naoružavanju.

On je učesnicima samita rekao da je svet svedok “skoro neograničene upotrebe sile u međunarodnim odnosima”, te da je jedan zemlja, Amerika “prekoračila sopstvene granice na sve moguće načine”.

Niko više ne oseća bezbednim, primetio je ruski predsednik, jer međunarodni zakoni više ne pružaju odgovarajuću zaštitu.

U oštroj razmeni reči sa prisutnim liderima, g.Putin je ljutito odbacio izraze zabrinutosti u vezi sa stanjem demokratije u Rusiji i njenoj podršci Iranu.

BBC-jev dopisnik sa skupa kaže da bi Putinov govor mogao da ostane zapamćen kao prekretnica i naznaka da se Rusije sprema da preuzme veću ulogu na svetskoj političkoj sceni.

Putin o Kosovu

Predsednik Putin je takođe istakao da Rusija neće podržati nijedno rešenje za pitanje budućeg statusa Kosova koje prethodno ne prihvate i srpska i albanska strana.

“Ako vidimo da jedna strana nije zadovoljna predloženim rešenjem, mi takvu odluku nećemo podržati. Ne smemo tim narodima nametati rešenja jer će u protivnom doći do zastoja ako se neko u tom teškom procesu bude osetio povređenim”, rekao je ruski predsednik, čija zemlja u Savetu bezbednosti UN ima pravo veta.

Merkel o Iranu

Nešto ranije, nemački kancelar Angela Merkel rekla je da je međunarodna zajednica rešena da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja.

Ona je rekla da Teheran nema drugi izbor osim da prihvati zahteve UN i Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Iranski nuklearni pregovarač Ali Laridžani, koji takođe prisustvuje konferenciji, ponovio je stav da Iran želi da koristi nuklearnu energiju, a ne nuklearno oružje.

BBC 

“NATO nije globalna organizaija kao što su to UN, nego vojno – poltički blok. Ali zašto taj blok mora da se prostire do naših granica? U naše veme najveći izazov predstavlja terorizam. Može li se taj porblem rešiti bez Rusije. To možemo samo zajednički da uradimo.“

Minhenska konferencija je zaista pravo mesto za ovakve govore – medju onima koji su slušali Putina bio je generalni skeretar NATO, američki i nemački minstri odbrane. I dok su neki posmatrči rekli da ih je Putinov govor podsetio na vremena hladnog rata – nemački minstar odbrane Franc Jozef Jung odgovorio je Putinu:

“Mi smo na sreću prevazišli hladni rat i uprkos nekim zemerkama, mislim da bi to tako trebalo i da ostane.”

N.Verkhojzer za DW 




4 коментара у вези “Putin oštro prema SAD”
  1. Iako je danas rec o jednoj drugoj, Putinovoj Rusi, i ondasnja „Jelcinova Rusija“, ucinila je sve sto je stajalo u njenoj moci da se utvrdi na Kosmetu i obezbjedi jednu zonu pod svojim komandom da bi Srbima u okupiranom Kosovu i Metohiji pomogla. Sem tog cilja, dugih ambicija Rusija nije imala. U medjuvremenu potisnulo se u zaborav, da su ruske elitne jedinice u jednom usiljenom marsu iz baze u Tuzli zaposjele pristinski aerodrom i preduhitrili NATO. Zbog cega je gotovo moglo da dodje do 3. Svjetskog rata, kako se ondasnji komandant NATO na Kosmetu Majkl Djekson izjasnio. To je bio momenat kada su Amerikanci rjesili da Jelcina dezavuisu. Da su se Rusi kratko iza toga sa Aerodroma povukli i morali se pomiriti s tim da nece dobiti vlastitu zonu, nije bilo pitanje odnosa vojnih snaga, nego politicka intriga izmedju ondasnje ministarke spoljnih poslova u Vasingtonu, Madlene Olbrajt i ondasnjeg jos drzavnog tuzioca Svajcarske Karle del Ponte. Da bi se to shvatilo, mora se prethodno podsjetiti da su predsjednik Rusije Jelcin i njegova najbliza okolina transferisali samo u jednu banku u svajcarskom kantonu Ticinu, „Banco del Gottardo“, vise milijardi dolara. Jelcin i njegov prvi saradnik Borodin upustili su se u jednu spletku iz politike, pljacke i pranja novca u velikom stilu. Tim sebe i Rusiju izrucio na milost i nemilost ondasnje svajcarske glavne drzavne tuziteljke Karle del Ponte. Pri svemu tom, mora se imati na umu da je Jelcin sklopio ugovor u vrednosti od dve milijarde dolara navodno za renoviranje vladinih i predsjednickih zgrada sa jednom gradjevisnkom firmom Mabetex iz maticnog kantona Karle del Ponte, Ticino. Vlasnik firme, kosovski Albanac Beghijet Pacolli sa svajcarskim pasosem, a njegov ruski partner i posrednik u aranzmanu, Viktor Stolpovskic. 15. juna 1999. dolazi na londonskom aerodromu do susreta ministarke spoljnih poslova SAD Madlene Olbrajt i svajcarskog glavnog javnog tuzitelja Karle del Ponte. Rezulta dogovora, smrtni udarac Jelcinu otkrivanjem njegovih malverzacija sa milijardama dolara, kojima se van Rusije trag izgubio. Karla del Ponte, u cijim rukama se anlaze komletni akti o Jelcinovi pronevjerama u visini od vise milijardi dolara, dobiva cvrstu garanciju da ce dobiti stolicu glavnog tuzitelja u Hagu. U avgustu 1999. Karla del Ponte izlazi u javnost sa kompromitujucim materijalom u talijanskom dnevniku Korijera dela Sera. A u septembru 1999. na americkom CNN izvjestava o korupciji u Kremlju. Povlacenje ruskih trupa sa pristinskog aerodroma ionako gotova stvar. A kasnije sa Kosmeta u potpunosti. Danas Amerikacnci i Zapad nemaju apsolutno vise nista u rukama cime bi mogli da ucjenjuju jednog cestitog predsjednika Rusije Putina. Ako uopste, onda pre obratno.

  2. Jucerasnji istup putina u Minhenu jeste veliko iznenadjenje. No politicki gledano to i jeste jedini nacin da se mesetarima novog svetskog nereda stane na put.

    Pa ipak da li je ovo kozmetika ili se stvarno ruski medved probudio iz zimskog sna ostace da se vidi. Jer bez obzira na sve sto se do sada izdesavalo u svetu posle pada Berlimskog zida ostaje jedno neverovatno i zapazeno ubedjenje. Posle jednog zla kakv je bio komunizam izrodilo se jos jedno drugo vece zlo koje nije niko mogao ni da predpostavi. Izrodila se Deminterna. Dakle da li je Deminterna kao i Kominterna dozivela kulminaciju? Jos je rano da se o tome govori. Samo kao sto svet posle rusenja Berlinskoga zida nije vise onakav kakv je bio do juce, od juce on nece biti isti kao sto je bio.

    Janko

  3. Istinski sam zahvalam, da tako kazem, kolegi Bojicu sto je glasno izgovorio ono sto se nisam usudjivao da sam sebi priznam. Naime, ima gore od gorega. Jer vec od najranije mladosti poceo sam da mrzim komunizam i ceznuo da zivim u jednom slobodnom drustvu. Moje predstave, da na kiosku mogu da biram i citam stampu u kojoj ne vlada jednoumlje. Jednog dana ta mi se zelja ispunila. Od tada sam zivio izmedju dva drustvena sistema. I bio zadovoljan, uzivajuci prednosti i jednog i drugog. Sve dok se taj njihov “Berlinski zid” ne srusi, a uskoro potom o Zapadu i ono malo iluzija sto jos ostalo. Sada poneko iz ove mlade generacije kod koce zivi u iluzijama jer nedostaju poredjenja. A onda ce biti kasno. Danas se svakom i najmanjem nagovjestaju bipolarizacije i balansu na nasim prostorima radujem. A to moze samo jos jedna snazna Rusija da doprinese. Utoliko se ovaj moj kratki “analiticki” vremeplov podudara sa glavnom temom u naslovu.

  4. Predsjednik Putin kojem Zapad u poslednje vreme imputira demokratski deficit u Rusiji, okrenuo je na minhenskom skupu list i presao u napad, definissucci od SAD i Zapada forsirani takozvani „novi svjetstski poredak“ kao jedan u sustini diktatorski rezim. Ucesnici tog „drugarskog skupa“ celnika NATO-a reagovali su kao lopovi uhvaceni na djelu koji vicu „dr`zte lopova!“ . Vrhunac drskosti ocjenjujem u clanku zaobidjeno jedno cinicno pitanje generalnog sekretara Natoa Shefera na Putinove zamjerke zbog sirenja Natoa do granica Rusije. Naime, „kakve to brige mogu Moskvu da more, kada se granicama primice demokratija i pravne drzave?“. Uostalom, nije Putinova Rusija ta koje je otvorila vrata „hladnom ratu“. To je ucinio od SAD predvodjeni Zapad koji nakon raspada Sovjetskog saveza i Varsavskog pakta razbuktava niz vrucih ratova u cilju unipolarne vladavine svjetom i pokusao uz pomoc izdajnickih djelova oligahije Rusiju da nametne Rusiji odnos kolonijalne zavisnosti. A kada Putin nakon demisije Jelcina postavio smjernice u pravcu ponovnog uspostavljanja ekonomskog suvereniteta u vlastitoj zemlji, Zapad reaguje vadjenjem iz naftalina hladnoratovske terminologije o reinkaranciji totalitarnog rezima i slicnih vokabulara iz vremena blokovske konfrontacije. JW/S. Kostic


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo