Вести

Odgovor Njegovom Preosveštenstvu Episkopu srednjoevropskom g.Konstantinu (Djokiću) na njegov komentar-pismo objavljen na portalu novinar.de 07.02.2007 godine. Izvinjavamo se zbog malog kašnjenja, jer smo dobili puno elektronske pošte kao reakciju na navedeno pismo Vladike Konstantina na koja smo strpljivo odgovarali. Evo i našeg odgovora.

Vaše Preosveštenstvo,

dopustite, da kao redakcija izrazimo zadovoljstvo vašim aktivnim učestvovanjem na našem i Vašem portalu koji se trudi da piše istinu i samo istinu, ma kakva ona bila. Kao i uvek pokušaćemo da na Vaše pismo odgovorimo što jasnije i preciznije. Ipak iz Vašeg dragocenog javljanja nije jasno, kome se u stvari obraćate tj pretite, gospodinu Marjanoviću –novinaru, pravoslavnom verniku Marjanoviću, veb portalu novinar.de ili svima zajedno. „Ovde govori“ i odgovara Vam Redakcija novinara.de.

Evo da vidimo koje smo to, po Vama “neistine” i “dezinformcije” izneli u članku: Minhen:Vernici protiv Arhijereja

1. Vi Preosvećeni tvrdite da: Taj «neuspešan pokušaj», verovatno je bio želja Likvidatora «da pravno «prebaci» vlasništvo u ruke», ali ne Eparhije nego u nečije druge ruke;
Ako pod „Likvidator“ mislite na trenutnu funkciju likvidatora Crkvena opština (CO) Minhen i Protojereja –stavrofora Slobodana Milunovića kako da razumemo „ nečije druge ruke“. U čije ruke je trebalo da se prebaci vlasništvo Centra?! Vi znate da je ovaj Centar isplatio verni narod srbski i da on (Centar) sme, treba i mora da bude predat narodu na korišćenje i upravljanje. Ili Vi mislite drugačije?

2. Ovde kažete: „Nadležni Arhijerej nije pokrenuo nikakav «stečaj», po pitanju pravnog statusa Crkvene opštine u Minhenu, kao udruženja građana.“
Ovde neko nije dobro informisan ili je nesto drugo po sredi. Pa zar ste zaboravili da ste svojim aktom od 18.04.1999 koji je zaveden pod eparhijskim brojem (E.Br.) 242/99 odredili da se pravni status „udruženje gradjana“ CO Minhen ukine i ugasi. Tada ste doneli odluku a 29.10.2003 je pokušano da se ta odluka sprovede u delo. Navodno je sazvana „Skupština (?) Crkvene opštine Minhen“ kojom ste lično i personalno Vi predsedavali, zapisničar je bio sveštenik Bogoljub Popović a za overu protokola zaduženi su bili tadašnji, Vaš lični Djakon Bratisalv Božović i sveštenik Ljubomir Zorica. U navodnom skupštinskom protokolu tvrdi se da je Skupština počela u 14.00 časova i da su prisutni SVI članovi Crkvene opštine Minhen koji su 14 dana pre termina održavanja Skupštine pismeno pozvani na zasedanje navodne „Skupštine“?! U tom pozivu su SVI članovi dobili i skupštinski dnevni red. Navodna „Skupština“ je završena u 16.30.

Preosvećeni, Vi često pominjaste reč „laž“ u Vašem tekstu. Ovaj navodni „skupštinski protokol“ nije laž, već, krivično delo. A pred zemaljskom zakonom smo SVI isti ili Vi, i ovde mislite drugačije?

Sa navodnim protokolom nije kraj srbskoj nesreći. Tog dana ste navodno odlukom „Skupštine“ Crkvene opštine Minhen Vi lično i personalno izabrani za predsednika upravnog odbora Crkvene opštine Minhen.??!

Eparhijski Arhijerej kao predsedavajući upravnog odbora jedne parohije?! Doduše aktuelni Ustav SPC-a ovo ne zabranjuje.
Ni ovde nije kraj. Zapisnik sa odlukama sa navodne „Skupštine“ CO Minhen je prosledjen Notaru Josefu Polsterlu gde ga molite da navedene odluke sprovede u delo. Vi ste se potpisali kao predsedavajući upravnog odbora CO Minhen.?!

Ovde očito nema kraja , ali ćemo mi ovde završiti tačku 2.

3. Veoma oštroumno ovde primećujete: „Vladika Konstantin (Đokić), nije suprotno Ustavu SPC, nego u saglasnosti sa Ustavom, «premestio u Osnabrik», imenovanoga, a «objašnjenje i razlog premeštaja» je «po potrebi službe».
Vaše preosveštenstvo član 172. Ustava SPC glasi, citiramo:

Члан 172
Сталног пароха може Архијереј са парохије уклонити или преместити само по његовој молби или пристанку и по пресуди надлежног Црквеног суда.
Привременог парохиског свештеника може Архијереј преместити и по потреби службе.

kraj citata

Koliko je poznato, Protojerej Milunović je stalni paroh CO Minhen ili smo mi imali pogrešnu informciju?!

Dalje kažete: „Uostalom što se to tiče G. Marjanovića i po kome osnovu daje sebi za pravo da komentariše odluke i rešenja nadležnog Eparhijskog Arhijereja. Tako nešto bilo je svojstveno samo u vreme jednoumlja pojedincima iz obezboženog komunističkog sistema“
Mnogopoštovani Vladiko, redakcija sa kolegom Marjanovićem pokušava da dogadjaje postavi istinito i verodostojno. Vreme tajnih organizacija i inkvizicije je prošlo. Ako se neko stalno poziva na nekakva pravila, a on sam stalno ta pravila zaobilazi, zar treba da ćutimo. Što se tiče „odluka Eparhijskog Arhijereja“ i „vremena jednoumlja“ i „bezboženog komunističkog sistema“ po broju godina reklo bi se da ste Vi sa tim i takvim sistem sasvim dobro i uspešno izlazili na kraj. Upravo u to vreme koje spominjete nisu se „odluke i rešenja nadležnog Eparhijskog Arhijereja“ a ni partijskog sekretara komentarisale već samo prećutno aminovale.

4. Na ovom mestu se slažete sa nama da je ISTINA bitna i važna, zahvaljujemo. Vi onda dalje tvrdite: „S tim u vezi obaveštavamo G. Marjanovića da se Kancelarija Eparhije srednjoevropske u Minhenu ne nalazi u prostorijama «Socijalno-kulturnog centra», nego u prostorijama Crkvenoopštinskog centra Srpske pravoslavne crkvene opštine u Minhenu, a zato postoji saglasnost legalne crkvenoopštinske uprave i odobrenje Svetog arhijerejskog sinoda“.
Vidite, u katastarskim knjigama je zgrada Centra zavedena kao Pravoslavna socijalno-kulturna ustanova (centar) gde je vlasnik opet Crkvena opština Minhen kao slobodno udruženje gradjana tj. kao pravno lice. Nama nije poznato da postoji saglasnost od te iste „legalne crkvenoopštinske uprave“ da se otvori Vaša Kancelarija?! Na kraju krajeva čemu i kome služi Vaša kancelarija u Minhenu!

Što se tiče odobrenje SA Sinoda, o kakvom se u stvari odobrenju radi? Šta to Sinod može da odobri?! Promenu imena jedne zgrade?! Pa po tome Vi možete od Sinoda da tražite i da nam promeni ime portala i da navedete da se mi slažemo. Samom promenom imena Vi ne menjate vlasnika zgrade. Ili smo Vas mi ovde pogrešno shvatili.

Rekoste: Neistina (laž) je da se prostorije koriste «bez ikakve naknade»; Budite ljubazni i ovde nas demantujte dokazom o uplati kirije.

5. Poštovani Vladiko ovde ste u potpunosti u pravu. Izvinjavamo se Vama i protojereju Čortanovačkom na nenamernom previdu. Protojerej Branislav Čortanovački nije «predsednik Eparhijskog crkvenog suda i arhijerejski namesnik za Južnu Bavarsku», predsednik Eparhijskog crkvenog suda ste Vi po funkciji tj. po Ustavu. Sveštenik Čortanovački je crkvenosudski tužilac Eparhije srednjoevropske Eparhije i arhijerejski namesnik za celu Bavarsku. SAmo da dodamo, Odlukom Vaše Eparhije E.Br. 325/06, Septembra 2006 je protojerej Sretoje Dušanić iz Beča razrešen dužnosti crkvenosudskog tužioca Eparhije srednjoevropske i na ovu dužnost imenovan protojerej Branislav Čortanovački iz Minhena. Zanimljivo da su istim aktom postavljeni i Vaš sadašnji lični Djakon Radomir Kolundzić iz Minhena za v.d. sekretara Eparhijskog crkvenog suda a Vaš bivši lični Djakon sada protonamesnik Bratislav Božović u Štutgartu imenovan u počasnog člana Eparhijskog crkvenog suda.

Nekako, nedugo posle ovih imenovanja je novi tužioc Eparhije, protojerej minhenske parohije Čortanovački, i to već 19.11.2006 podigao crkvene optužnice protiv troje najstarijih članova CO Minhen, zbog navodne pobune vernika u Minhenu. Upućeni kažu da su podignute optužnice potuno besmislene i neargumentovane. Valjda neće bito po onoj narodnoj: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“ samo nam još i Turci fale pa doživljaj bude potpun

Vi napisaste da je „paroh prve minhenske parohije i protonamesnik Vidoslav Vujasin, paroh treće minhenske parohije i starešina hrama“ u Minhenu. Koliko je nama poznato protonamesnik Vidosav je odmah nakon ekspres završene bogoslovije u S.Karlovcima na Vidovadan 2001 godine rukopoložen u minhenskog sveštenika. Za nepune 6 godine je postao starešina hrama u Minhenu, dobio pravo nošenja crvenog pojasa i „dogurao“ do čina Protomesnika. Otkrijte nam tajnu kojim je činjenjem, delanjem i kojim to kvalitetima zrači ovaj tridesetogodišnji temperamentni sveštenik da bi sve to zaslužio.

6. Vaša tvrdnja: Ustavom Srpske pravoslavne crkve propisano je da «svaki paroh vrši svoje parohijske dužnosti i vodi svoje kancelarijske poslove samostalno, a stoji u pogledu svoga zvaničnoga rada pod neposrednim nadzorom starešine hrama i nadležnog arhijerejskog namesnika i pod vrhovnim nadzorom i upravom svoga Eparhijskog Arhijereja» (čl. 175 Ustava) je tačna i nije sporan član 175 ili neznanje već razlikovanje Crkvenog zakona i Gradjanskog zakona. Na Gradjanskom sudu se ne „pita“ Crkveni zakon ili Ustav srpske pravoslavne crkve već činjenica da su svi sveštenici Vaše Eparhije a naše parohije sa Vama sklopili „ugovor o radu“ (čin o postavljenju) i Vi ste njihov „poslodavac“ (Eparhijski Arhijerej). Koliko je poznato svi sveštenici dobijaju platu od Eparhije a Eparhija potražuje (skida) sredstva od crkvenih opština.

7. Oduži se ovaj odgovor. „A kada su u pitanju prestupi vernih, koji ne pripadaju kliru Crkve propisano je «Ko svesno ili pod uplivom drugih govori, ili što preduzima protiv crkvenog poretka, ili crkvenih interesa ili Crkve uopšte, kazniće se konačnim isključenjem iz crkvene zajednice» (čl. 49 pomenutih Pravila)“ I evo vaše otvorene javne pretnje koja liči na ona vremena (ne Daj Bože) koja sami spomenuste.

Kada smo već kod Svetog Vladike Nikolaja, kolega i publicista iz Beograda Milorad Tomanić u dnevnom listu Danas od 15.03.2003. u članku „Falsifikat sa Blagoslovom Episkopa“ izmedju ostalog piše:

….“ I upravo to, na dvehiljaditu godisnjicu rodjenja Isusa Hrista, uradili su ljudi iz Pravoslavne crkvene opstine Linc (Austrija), a sve s blagoslovom „Njegovog Preosvestenstva Episkopa srednjeevropskog Gospodina Konstantina“. Iz vladicinog dela oni su odstranili celih poslednjih sest poglavlja, ali i dva pasusa koji se nalaze na kraju trideset sestog poglavlja. Tako, dok u svim prethodnim izdanjima, i kod svih prethodnih izdavaca, knjiga vladike Nikolaja ima osamdeset dva poglavlja, u njihovom izdanju ima samo sedamdeset sest. I bez obzira na svoju falicnost, ovo izdanje trenutno dominira knjizarama Srpske pravoslavne crkve, dok se primerci drugih izdavaca u crkvenim radnjama tesko mogu naci.
Sta je razlog objavljivanja jednog ovakvog falsifikata i onemogucavanja srpskog naroda da sazna sve poruke koje mu je vladika Nikolaj poslao iz konc-logora Dahau? Na osnovu kojih su to kriterijuma ljudi iz Pravoslavne crkvene opstine Linc odlucili da u njihovom izdanju bas sedamdeset sesto poglavlje bude ono poslednje? I cime je to naredno (sedamdeset sedmo) poglavlje zasluzilo da bude odbaceno?…

Dopustite da završimo odgovor na Vaše pismo ovim nadahnutim tekstom iz Januara 1960 godine: „Потпуно истребити Хришћанство – био је циљ Диоклецијановог гоњења, најсвирепијег и најорганизованијег у првим вековима Хришћанства. То је циљ и христоборачког комунизма у нас. У сваком комунисту се таји по један Диоклецијан, каткад и Нерон. Невидљиви, но свудаприсутни Диоклецијан је ту, око тебе, близу тебе, прикривен, притајен. Отуда у нас – робовање страху: страхом претварати људе у безвољне робове, и авај! у безвољне роботе, који не смеју да знају за Бога, нити да служе Богу. Колико мудрости и човекољубља у Повељи Уједињених нација, која тражи за људе „слободу од страха”. „

Redakcija novinara.de

za redakciju G.Stefanović